Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine ove godine organizuje jubilarnu, 50. izložbu likovnih radova dece i omladine Srbije. Kao i svake godine, deca su zajedno s vaspitačima, likovnim pedagozima i profesorima dokazala da ljubav koja ih vezuje za umetnost i pozorište uvek daje izvanredne rezultate i novine.
Izradi maski, lutaka, kostima, scena i pozorišnih rekvizita s istim entuzijazmom pristupila su i deca iz vrtića i srednjoškolci, čiji radovi dostižu gotovo profesionalnu savršenost.
Učenici OŠ "Sonja Marinković" iz Novog Sada (likovni pedagog Snežana Gut) zadivili su nas pozorišnim rekvizitama - dijademama, koje su izradili minucioznom tehnikom nizanja perli i poludragog kamenja. Radovi dece iz predškolskih ustanova odišu lepotom i iskrenošću dečje mašte, dok su srednjoškolci TŠ "Jovan Vukanović" (profesor Nataša Trajković) iz Novog Sada, već tradicionalno, dali glavni pečat izložbi prostornom kompozicijom "Mikelanđelove slagalice".
Igra i stvaralaštvo, bajka i stvarnost, dečja iskrenost i profesionalizam ne odlikuju samo ovogodišnja ostvarenja, nego svedoče i o poluvekovnoj tradiciji uspešnog negovanja dečje kreativnosti i mašte vezane za pozorište.
Milica SPASOJEVIĆ

Autor: Božidar MANDIĆ

Učesnici:
Dragana JOVANOVIĆ, Miroslav JOVANOVIĆ, Arion ASLANI, Radomir TODOSIJEVIĆ, Jelena STANIVUKOVIĆ, Božidar MANDIĆ

30. maj: Predavanje i prezentacija Male knjige zamki
31. maj: Dramaturška radionica za studente i one koji žele da praktično primene metode iz knjige

Uvodni tekst priručnika za dramsko pisanje Mala knjiga zamki G. Stefanovskog počinje ovako: Drame se ne pišu, one se prave. U engleskom jeziku reč koja označava dramskog pisca je playwright. Ova reč sastavljena je od play, što znači drama, pozorišni komad i sufiksa wright, što znači majstor, zanatlija, izvođač - onaj koji nešto pravi. Analogno tome playwright nije onaj ko piše drame, nego onaj ko ih pravi, sastavlja, izvodi, struktuira. Ova distinkcija je ključna. Moguće je sastaviti snažnu dramu a pri tome ne upotrebiti ni jednu reč. U dramaturgiji ima jedna supstanca koja prethodi "rečima" i koja je snažnija od reči. Mala knjiga zamki je alat za prepoznavanje i stvaranje dramskih zamki tj. elementarne građe za sastavljanje drama. Ona se sastoji od šest fundamentalnih alatki pomoću kojih se sve može pretvoriti u nominalni dramaturški materijal.
Svaki element, slika, tekst, ideja ili koncept mogu se pretvoriti u aktivnu dramsku zamku ako se kombinuju s bilo kojim drugim kontrastnim, opozitnim ili kontradiktornim elementom, slikom, tekstom, idejom ili konceptom iz šest beskrajnih databaza i nepresušnih paradigmi potencijalnog dramatruškog materijala: Gde, Kada, Ko, Zašto, Šta i Kako.

Mala knjiga zamki objavljena je na engleskom u Dramskom institutu u Stokholmu (2002), na makedonskom u Skoplju (Tabernakul, 2004), na kineskom u Pekingu (Žurnal Filmske akademije, 2007) i na srpskom (Sterijino pozorje, 2009). Priručnik je namenjen studentima dramaturgije ali i svima koji hoće da razviju imaginaciju i kreativnost.

Projekat Nedelja nove drame  je od 2006. godine deo programa Sterijinog pozorja. Kao i radionice koje ga čine, otvoren je prostor za istraživanje u oblasti dramskog pisanja. To znači da je i koncept projekta predmet stalnog preispitivanja, u pokušaju da se nađe novi (i bolji) okvir za radne susrete mladih pozorišnih profesionalaca. Posle veoma uspešne 2008. godine (dva teksta u svojim zemljama dobila su prestižne nagrade - 5dečaka.org Simone Semenič i Pismo Heineru M. Gorana Ferčeca, a tekst Painkillers Nede Radulović postavljen je u SNP, Novi Sad, u režiji Ive Milošević), ove godine projekat je fokusiran na saradnju sa Slovenijom, što je omogućulo da se radionice organizuju u dva grada, dve države, s dve ekipe saradnika i s mnogo većom kreativnom kontaminacijom koja je najvažniji nusprodukt ovakve vrste rada.

Drame predstavljene na prethodnim radionicama
2006/07: Stablo jabuke, Rudolf Lokas (Hrvatska), Patuljci, Tina Šmalcelj (BiH), Više, Simona Semenič (Slovenija). Saradnici: Filip Vujošević, Vanja Hovan, Neda Radulović, Ana Ilić, Bogdan Janković, Maja Pelević i Maja Marčeta
2007/08: Kad ne bude mene, Naida Lindov (BiH), 5.decaka.org, Simona Semenič (Slovenija), Peinkillers, Neda Radulović (Srbija), ZOO soliter, Obrad Nenezić (Crna Gora), Heraklo-Izvedba, Goran Ferčec (Hrvatska). Saradnici: Vanja Nikolić, Slađa Kilibarda, Maja Marčeta, Rok Vevar, Atila Antal, Simona Hamer, Milan Đukanović, Ana Ilić, Minja Bogavac, Danka Sekulović, Bogdan Janković, Marko Manojlović, Milica Stojanov, Maja Pelević, Vanja Hovan

Josip Pejaković
Rođen u Travniku 1948, gde stiče osnovno i srednje obrazovanje. U Sarajevu je završio Dramski studio u klasi Kaće Dorić i Josipa Lešića. Diplomirao ulogom Tuzenbaha u predstavi Tri sestre Čehova i ulogom Filtosa u Koncertu u jajetu Arabala, u režiji Kaće Dorić. Bio stpendista Narodnog pozorišta Sarajevo, gde je od 1970. do danas u stalnom angažmanu.
U plodnoj umetničkoj karijeri ostvario je veliki broj uloga, a dobitnik je i mnogih nagrada (izbor): Zlatna kolajna na Zemunskom festivalu, l974. (Oj živote), Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva, 1974, Nagrada ZAVNOBIH-a za životno delo 1991, Nagrada Udruženja dramskih umjetnika BiH, i niz stručnih priznanja za uloge na festivalima u Jajcu i Brčkom.
Napisao je nekoliko monodrama i filmskih scenarija, od kojih su najznačajniji: Oj živote, On meni nema Bosne, Ljudski faktor, tv-film Kuća pored puta – nagrađen na konkursu TV Sarajevo, 1979.
Značajne uloge u predstavama: Kome zvona zvone, Kuća oplakana, Višnjik, Braća Karamazovi, Tri sestre, Woyzeck, Sprovod u Theresienburgu, Veliki vezir, Hasanaginica, Princip G, Balkon, Omer paša-Latas, Kralj Lear, Tvrđava, Legenda o Ali-paši, Prvi put s ocem na izbore, Dugo putovanje u noć, Mortal Kombajn.
Od 2001. do 2003. bio direktor Drame u Narodnom pozorištu Sarajevo.
Prvak je Drame Narodnog pozorišta Sarajevo.