 |
Reditelj RICHARD TURPIN
Muzika DROR FEILER
Scena SÖREN BRUNES
Svetlo CARINA PERSSON
Kostim ULRIKA VAN GELDER
Maska ERIKA NICKLASSON
Dramaturgija MAGNUS LINDMAN
Asistent režije JOHANNA HOLMSTRÖM
Asistent kostimografije BJÖRN SÄLLQVIST
Premijera:
29. septembar 2008.
Predstava traje 160 minuta, sa jednom pauzom
|
|
|
|
GLUMCI |
KARIN BENGTSSON |
| |
DAVID BOOK |
| |
ANDREA EDWARDS |
| |
PER GRYTT |
| |
JAKOB HÖGLUND |
| |
SONJA LUND |
| |
BENJAMIN MOLINER |
| |
HENRIK DAHL |
| |
ALFONS RÖBLOM |
| |
ERIC STERN |
| |
LOGI TULINIUS |
| |
SARA TURPIN |
| |
ANNA WALLANDER |
MUZIČARI |
DROR FEILER, JOSEF BELTZIKOFF |
|
|
|
|
| POZORIŠTE TRIBUNALEN - ŠTOKHOLM |
|
|
|
Pozorište Tribunalen počelo je rad 1995. u jednom starom bioskopu u centru Stokholma. Sastojalo se tada od tri glumca iz Državne škole dramskih umetnosti i jednog scenografa iz Državnog dramskog instituta. Naš cilj je bio da: – Preuzmemo kontrolu nad našom profesijom, da ne bismo dospeli u institucionalna pozorišta u zemlji; – Stvorimo glumačko pozorište, da bismo postali alat u rukama nekih ”stvaralaca”; – Iskoristimo našu profesiju da bismo komentarisali, otkrivali i sudili o vladajućim slojevima društva i da bismo pružili nadu i inicijativu grupama i pojedincima kojima su one potrebne da poboljšaju svoj život.
Do sada smo postavili 20 predstava, i stotine ljudi je bilo angažovano u pozorištu. Čak 28 profesionalnih glumaca je učestvovalo u nekim predstavama, i isto toliko ljudi iza bine. Tribunalen je jedno od pozorišta u Švedskoj koje se najviše spominjalo u novinama poslednjih godina, u vezi s našim predstavama, naravno, ali i zbog (neobične u Švedskoj) društvene angažovanosti u našem radu. Volksbühne u Berlinu je bila jedna od grupa koja nas je nadahnula kada smo počinjali. Naše predstave obično vode neposredan dijalog s publikom, i često glumimo u “visokom” stilu. |
|
|
|
|
| "MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE" |
|
|
|
|
Manifest Komunističke partije, prvi programski dokument naučnog komunizma, u kojem su izložene osnovne ideje marksizma; napisali su ga Marks i Engels kao zvanični program prve komunističke partije radničke klase, Saveza komunista (1847/1848). Sastoji se iz četiri dela. I Buržuji i proleteri – obrazložena je neizbežnost klasne borbe, pokazana neophodnost rušenja kapitalističkog sistema i njegova zamena komunizmom; II Proleteri i komunisti – razrađena je uloga komunističke partije, tj. komunista, kao nerazdvojnog dela radničke klase; izložen je program komunističke partije i naveden sistem mera koje će proletarijat morati da preduzme u oblasti društvenih odnosa da bi ostvario svoju istorijsku misiju; III Socijalistička i komunistička literatura, Stav komunista prema raznim opozicionim strankama.
Manifest se završava borbenom parolom “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”.Prvi prevod na srpskom jeziku, pod neposrednim uticajem Svetozara Markovića, pojavio se 1871. u listu Pančevac. / Mala enciklopedija Prosveta: opšta enciklopedija, 1986, str. 576.
Korišćeni tekstovi:
1. Herbert Markuze, Estetska dimenzija
H. Markuze, nemački politički filozof i teoretičar društva. Razvio oblik neomarksizma koji se u velikoj meri zasnivao na učenjima Hegela i Frojda. Postao čuven šezdesetih godina XX veka kao vodeći mislilac nove levice i guru studentskog pokreta. Opisao razvijeno industrijsko društvo kao sveobuhvatan sistem represije koji je ugušio raspravu i apsorbovao opoziciju. Nije polagao nade u proletarijat, već u marginalizovane grupe poput studenata, etničkih manjina i žena kao i u zemlje Trećeg sveta.
2. Konrad Bayer, pisac i pesnik, član Bečke grupe (Wiener Gruppe) – H. C. Artmann, Gerhard Rühm, Friedrich Achleitner – kruga eksperimentalnih austrijskih pisaca proizašlom iz bečkog Art-Cluba, čije je delovanje bilo najizraženije od 1951. do 1964. Poetske osobine za koje se Bečka grupa zalagala: odbacivanje konvencionalne literature, naglašavanje ekspresionističkih, nadrealističkih i dadaističkih elemenata, primena postupaka tekstualne montaže, vraćanje dijalekatskom pismu te naginjanje skeču i sličnim literarno-dramaturškim hepeninzima.
3. Aristofan, Žene u narodnoj skupštini
Aristofan, predstavnik stare atičke komedije, neposredno angažovane u političkom i društvenom životu svoga vremena. Oštra poruga, satira i kritika u njegovim komedijama uperene su na oligarhe i demokratske političare-demagoge, u interesu konzervativnih seljačkih posednika.
4. Subcomandante Insurgente Marcos, Izvesna doza nežnosti
Rafael Sebastian Guillen Vicente, opisuje sebe kao glasnogovornika separatističkog meksičkog pokreta otpora, Zapatine Armije nacionalnog oslobođenja. Levi radikalni pisac i filozof, protivnik globalizacije, kapitalizma i neoliberalizma. “Novi” i postmoderni Če Gevara. Legenda i opštepriznati simbol antiglobalizma. |
|
|
|
R
E Č...S
E L E K T O R A...... |
|
|
|
|
Ovogodišnje Pozorje otvara se 25. maja, dakle na Dan mladosti u pre-bivšoj, drugarskoj i danas (neretko) s nostalgijom pominjanoj SFRJ. Moja želja bila je da tako, makar simbolično, podsetim na važan deo istorije i odrastanja kako nas samih tako i Sterijinog pozorja. Ne bih vrednosno klasifikovao taj datum, kao ni prefiks (intonaciju) imena mog programa. To ostavljam publici da učini ili ne učini sama!
U skladu s tim odabrao sam i nekoliko predstava koje se na različite načine bave pitanjima odnosa prema nasleđu ideje komunizma i njegovog direktnog oponenta – kapitalizma!
Teatar Tribunalen i Teatar Galeasen iz Švedske dolaze sa svojim viđenjem KOMUNISTIČKOG MANIFESTA koje pozorište pretvara u kuhinju u kojoj se osim čorbe kuvaju i ljudske sudbine ponesene gromovitim idealima (koji kada se danas slušaju uopšte ne zvuče nehumano i zlokobno)! Na kraju predstave svi drugarski delimo ukusan rezultat kuvanja.
 Nikola ZAVIŠIĆ |
|
|
R
E
D
I
T
E
L
J |
|
 |
R
I
C
H
A
R
D
T
U
R
P
I
N |
|
|
Ričard Turpin je rođen 22. juna 1965. u Stokholmu, švedski je glumac i pozorišni reditelj.
1995. godine je bio jedan od osnivača Pozorišta Tribunal. Režirao je veći broj predstava u Kraljevskom Dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Strinbergovom Intimnom pozorištu i Pozorištu Tribunal.
|
|
|
R E Č...R
E D I T E L J A ... |
|
|
|
|
|
|
|
Neopoziva istina za proroke. Za Platona takođe. I za Hrista, i za crkvene oce. I Aristofan se bavio ovom tematikom. Ehnaton se uhvatio u koštac s njom. Spartanci dugo nisu mogli da je zamisle. Drugim rečima, zajednička svojina razvija čoveka u čoveku.
U švedskoj javnosti ova misao još uvek je apsurdna – iako se danas nalazimo ne samo usred ekološkog već i ekonomskog kolapsa. Džordž Buš se optužuje za uvođenje socijalizma, a on uzvraća žestoko na tu stigmatizirajuću optužbu za komunizam.
Nismo morali da problematizujemo Manifest, nismo morali da uradimo ništa drugo, samo smo dopustili da se sukob razvije u tački dodira teksta i društva u raspadu u kome se on odvija. Manifest je daleko od švedske stvarnosti, sem u istoriji. On je sadašnjost ili, bolje rečeno, pulsirajuća priča puna života.
Ričard TURPIN |
|
|
|
|
Jedinstvena inovativna i zabavna. Sadrži vrlo važnu poruku. Pogledajte!
Plamen
Bez obzira da li se publici predstava svidi ili ne, Komunistički manifest je nešto što nije viđeno do sada.
TeaterStockholm.se
Turpin pravi teatar-čorbu od marksističkih sastojaka. Glumci u kuhinjskim keceljama ljušte krompir i seckaju luk, dok od reči do reči čitaju tekst u originalu. Istovremeno, oni uz pesmu i koreografske igre asocijacija ilustruju prelazak feudalizma u sledeći istorijski stadijum, preko ručnih zanata i industrijskog rada do buržoazije i buđenja proletarijata...
Svedočenje ovoj istorijskoj lekciji upravo sad kada je stvarnost sustigla teatar, daje poseban začin čorbi koja se servira na kraju predstave. Deceniju za decenijom ubeđuju nas tvrdnjama da je kapitalistička ekomonomija racionalna. U vestima nam svako jutro i svako veče eksperti objašnjavaju da sve ide svojim tokom, doduše s malim zastojima, ali ide se napred.
Ova ideja nije ništa drugo nego obična laž. Naš ekonomski sistem je od početka do kraja iracionalan, a poreski obveznici konstantno su primorani da ga spasavaju.
Leif ZERN
Turpinova postavka se završava upravo tamo gde promena mora da počne, tamo gde bi reč i ideal trebalo da budu delo. Finansijska kriza je samo prst upozorenja na nevidljivoj ruci. U ovim vremenima ne ujedinjujemo se oko čorbe u veri, nadi i ljubavi, nego podsećajući se na to da je možda vreme da obrišemo prašinu s poneke misli iz prošlosti.
Sarah DEGERHAMMAR |
|
|
|
|
