 |
Adaptacija, izbor muzike, režija
Predrag ŠTRBAC
Scenograf Vesna ŠTRBAC
Kostimograf Dragica LAUŠEVIĆ
Video zapis Miša KESKENOVIĆ
Premijera:
19. februara 2010.
Predstava traje 2 sata |
|
|
|
IGRAJU |
|
Nora |
Ivana V. JOVANOVIĆ |
Torvald Helmer |
Saša TORLAKOVIĆ |
Doktor Rank |
Bogomir ĐORĐEVIĆ |
Gospođa Linde |
Tatjana ŠANTA-TORLAKOVIĆ |
Krogstad |
Srđan ALEKSIĆ |
Ana Marija |
Ksenija MARIĆ ĐORĐEVIĆ |
Bob |
Jovan SREDOJEV |
Emi |
Milica KRPEŽ |
Ivar |
Miloš KESKENOVIĆ |
Igraju u video-materijalu |
|
Nora |
Olgica NESTOROVIĆ |
Torvald Helmer |
Mihajlo NESTOROVIĆ |
Ivar |
Nikita VRANJEŠ |
|
|
|
|
| NARODNO POZORIŠTE - SOMBOR |
|
|
|
Prva predstava u zgradi Pozorišta u Somboru održana je 25. novembra 1882. godine. Zdanje je sagrađeno na inicijativu Deoničarskog društva somborskog pozorišta, formiranog 1879. koje su činili građani Sombora. Od tada, Pozorište u Somboru radi kontinuirano. Stalno profesionalno pozorište deluje od 1946. godine, a 1952. prerasta u Narodno pozorište.
U Somboru su režirali najistaknutiji reditelji svoje generacije: Mata Milošević, Marko Fotez, Jovan Putnik, Slavoljub Stefanović Ravasi, Ljubomir Draškić, Dejan Mijač, Paolo Madeli, Vida Ognjenović, Dimitrije Jovanović, Stevo Žigon, Petar Veček, Zoran Ratković, Ljuboslav Majera, Jagoš Marković, Dušan Petrović, Kokan Mladenović, Gorčin Stojanović, Radoslav Milenković, Egon Savin, Ljubiša Ristić. Na našoj sceni su izvođeni najznačajniji domaći i svetski pozorišni klasici, ali smo takođe pratili novu i avangardnu dramsku literaturu.
Deo istorije Narodnog pozorišta Sombor su i dva njegova upravnika, Žiga Jasenović i Nikola Peca Petrović koji su ga smestili u red najznačajnijih teatarskih kuća u zemlji, čije je granice često prelazilo.
U protekloj deceniji, naše Pozorište je bilo jedno od najmobilnijih u našoj zemlji. Predstave Slučajna smrt jednog anarhiste, Kate Kapuralica, Dekameron - dan ranije, Putovanje za Nant, Sumnjivo lice, Nigde nikog nemam, Gospođa ministarka, Mrtve uše, Kadmo kralj gostovale su u Mađarskoj, Austriji, Makedoniji, Slovačkoj, Bugarskoj, na Kipru, u Sloveniji, Rusiji, Ukrajini i Crnoj Gori. U istom periodu, sa predstavama Ukroćena goropad, Figarova ženidba, Fiškal galantom, Afera nedužne Anabele, Zla žena, Ruženje naroda u dva dela, Bogojavljenska noć, Buđenje proleća, Kazimir i Karolina, Opsada crkve Svetog Spasa osvojili smo brojne nagrade.
Od 1993. godine, sezonu završavamo festivalom Pozorišni maraton. Tokom tri dana i noći, jedna za drugom, smenjuju se predstave našeg Pozorišta koje su premijerno izvedene u prethodnoj sezoni i predstave gostujućih pozorišta, pozorišnih grupa i studenata dramskih fakulteta.
Narodno pozorište Sombor ima Veliku scenu i Studio 99. Gledalište Velike scene ima trista dvadeset mesta, a predstave u Studiju 99 može da prati devedesetdevet gledalaca. Pozorište ima pedeset troje zaposlenih, a ansambl čini četrnaestoro glumaca. |
|
|
|
|
|
Ibzenova drama Nora lutkina kuća plod je njegove realističke faze u kojoj je bio inspirisan svakodnevnicom norveškog građanskog društva kasnog 19. veka. Ovim delom Ibzen, ne samo što je postigao svoj prvi veliki pozorišni uspeh, već je i snažno uzdrmao tadašnje društvene strukture. Ibzen postavlja ženu u ravnopravan položaj sa muškarcem kako u porodičnim, tako i u drušvenim problemima i time oštro kritikuje zastarelost i neodrživost određenih društvenih zakona i običajnih normi koje su, na žalost, aktuelne i dan danas.
 iz programa predstave
Rođenjem nam biva data slobodna volja – najveća sloboda i najveće breme za ceo život. Pred svakim ljudskim bićem ponaosob leži izbor, opet po principu slobodne volje: hoće li izabrati da uvek neko drugi odlučuje za njega ili će to sam uraditi. Ako izabere ovo drugo, otvara put svoje lične slobode. A biti slobodan je najveći okov života.
Predrag ŠTRBAC |
|
|
|
R
E Č...S
E L E K T O R A...... |
|
|
|
|
Lanci ženskog ropstva mogu biti zlatni, mogu biti firmirani, zapečaćeni džipovima, letovanjima i zimovanjima, ali i dalje ostaju lanci. Kad se nađu vlasnik konta i korisnica kartice – ko kime manipuliše, ko je u zatvoru, ko koga izrabljuje i ko je viđen za emancipaciju... Pitanje koje je Ibzen pre ravo 130 godina postavio, tiče se slobode izbora u braku, samim tim nije samo žensko pitanje. U svakom slučaju, ni danas nije dobilo definitivan odgovor.
Aleksandra GLOVACKI |
|
|
R
E
D
I
T
E
L
J |
|
 |
P
R
E
D
R
A
G
Š
T
R
B
A
C |
|
|
PREDRAG ŠTRBAC, reditelj
Rođen 1970. u Negotinu. Diplomirao pozorišnu i radio-režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu predstavom O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi?, inspirisanom dramskim stvaralaštvom i intimnom prepiskom A. P. Čehova s Olgom Kniper. Časove režije slušao kod profesora Dejana Mijača, Egona Savina, Ljubomira Mucija Draškića, Nikole Jevtića. Stalni reditelj Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Dosadašnje režije: Bog iz automata L. Raičevića, DADOV Beograd; 4 strane sveta P. Jerotijevića, DADOV; Hasanaginica, Hasanaginica, Hasanaginica A. Sajca, NP 'Zoran Radmilović' Zaječar; Ivica & Marica M. Mlađenovića, NP Sombor; Bez razlike P. Jerotijevića, KULT teatar Beograd; Pismo Diktatoru! F. Arabala, BITEF teatar Beograd; Prijateljstvo, zanat najstariji B. Crnčevića, NP 'Toša Jovanović' Zrenjanin; Mamu mu jebem, ko je prvi počeo?! D. Dukovskog, NP Kikinda; Ti me, Živka, zaboravi M. Novković, Scena 'Mata Milošević' Beograd; Kokoška N. Koljade, NP Republike Srpske, Banja Luka (Nagrada publike za najbolju predstavu u sezoni 2001/2002); Idem u lov Ž. Fejdoa, 'Teatar na krovu', Centar za kulturu Mladenovac; Tramvaj zvani želja T. Vilijamsa, NP Republike Srpske; Snežana i sedam patuljaka P. Horvata (po Braći Grim), Dečje pozorište Subotica; Disko svinje E. Volša, SNP Novi Sad (nagrada za režiju na međunarodnom festivalu u Ternopilju, Ukrajina, 2004); Kola mudrosti, dvoja ludosti A. N. Ostrovskog, Narodno pozorište Subotica; Zubi A. Novakovića, Srpsko narodno pozorište Novi Sad; Ban prvi B. Brđanina, NP Republike Srpske Banja Luka; Tramvaj u žitu B. Krstića, Dečje pozorište/Gyermekysinhaz Subotica; U zemlji strašnog cenzora F. Tabaka, Bosansko narodno pozorište Zenica, BiH; Romeo & Julija R&J W. Shakespeare-a, SNP Novi Sad; Bastijen i Bastijena po istoimenoj Mocartovoj operi, Dečje pozorište/Gyermekysinhaz Subotica; Slavuj po H. K. Andersenu, Pozorište lutaka Niš; Ružni BELEF 06 i Malo pozorište 'Duško Radović' Beograd; Lepotica i zver Pjero, Bosansko narodno pozorište Zenica, BiH; Hanibal podzemni H. Bojčeva, NP Šabac; Ivanov A. P. Čehova, SNP Novi Sad; Bubamara V. Sigarjeva, Bosansko narodno pozorište Zenica, BiH; U potrazi za izgubljenim vremenom A. Jankovića, DADOV; Fortress Europe I. Marojevića, BELEF 08; Harman M. fon Majenburg, Atelje 212; Kao da B. Dimitrijevića, SNP Novi Sad / Orient Express Festival Stuttgart; Pokojnik B. Nušića, NP 'Toša Jovanović' Zrenjanin; Barbelo B.Srbljanović, SNP Novi Sad. |
|
|
R E Č... R E D I T E L J A ... |
|
|
|
|
ŽENSKI PRINCIP |
|
|
Odabrali smo „Noru“ sagledavajući pitanje klasike i njene aktuelnosti. Zanimao nas je „ženski princip“, ali ne samo u ženama, nego i u muškarcima, koji je već dve i po hiljade godina ćušnut u stranu, negde sklonjen, ostavljen za bolje dane. To je, po meni, razlog velikog broja sukoba, u svakom pogledu, od onih najvećih, koji se zovu ratovi, do onih potpuno intimnih, koji se zovu nasilje u porodici. Kao što znate, sedam od deset žena je u našoj zemlji zlostavljano. Nisam ja, naravno, borac za ženska prava i ne uzimam tu ulogu na sebe, samo me interesuje taj momenat negiranja drugog pola i to pitanje koje se kod nas više ne zove polni, nego rodni identitet i kako utiče na ženski pol, ali isto tako i na muški. Ispod svega toga krije se priča o slobodi izbora, sloboda da se živi po svojim pravilima ili bez pravila koje nameće neko društvo, u ovom slučaju patrijarhalno. Svi mi, a pritom ne mislim samo na Srbiju, nego na najveći deo planete ili bar na ono što mi zovemo zapadnom civilizacijom, živimo u duboko patrijarharnom društvu. Ne mislim da sam muški šovinista, niti da sam feminista, ali ja to prepoznajem i u sebi, negde su nam ugrađeni neki strahovi, ne da žene budu ravnopravne, nego da budu isto važne, a različite, kao što imamo pravo da budemo muški, a isto važni i različiti.
Predrag ŠTRBAC, Bilten 60. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, 15. 4. 2010. |
|
|
P
I
S
A
C |
|
 |
H
E
N
R
I
K
I
B
Z
E
N |
|
|
HENRIK IBZEN (Henrik Johan Ibsen, 1828–1906), norveški dramski pisac čiji opus predstavlja veliki doprinos, kako norveškoj tako i svetskoj književnosti. Smatra se osnivačem norveške drame. Živeo je u stalnoj pobuni protiv uskogrudosti svoje sredine i svoga vremena. Njegov rad je imao veliki uticaj na modernu dramu. Kao pisac priznat je u celom svetu, a njegove drame i dalje se izvode u pozorištima širom sveta.
U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se postepeno oslobađa. Drame ovog perioda: Pretendenti na presto, delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand, i etički kredo 'sve ili ništa', radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint, najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu.
Dramom Savez mladih, (tematika iz savremenog života), Ibzen najavljuje kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (kritika položaja žene u društvu), Aveti (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog oštre osude licemerja i ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora s pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene Čikagu a tek onda u Norveškoj.
Sredinom osamdesetih godina 19. veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu s bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje i drame Gospođa s mora, Heda Gabler, Graditelj Solnes, Mali Ejolf, Jun Gabriel Borkman i Kad se mi mrtvi probudimo. U poslednjim dramama vraća se temi smisla umetničkog poziva, uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti.
Ostala dela: Katilina, Gospođa Inger iz Estrota, Praznik u Solhaugu, Ratnici na Helgolandu, Komedija ljubavi, Cezar i Galilejci, Narodni neprijatelj. |
|
|
|
|
Kenova kuća
Čak i kad je zlatan, dobro je poznato koliko kavez voli njegov zatočenik. U slučaju Ibzenove Nore, tog divnog ptića svetske dramske baštine, isto je. Jednom kada joj sjajni papir postane tesan, ona će krenuti sama. U atraktivnoj režiji Predraga Štrpca, 130 godina nakon što je Ibzen istoimenom dramom izazvao pr(a)vu feminističku revoluciju, Nora je i dalje zarobljena, odnosno spremna da se oslobodi. A međuvreme, ono "gde smo bili, šta smo radili", sudeći po predstavi u Narodnom pozorištu u Somboru, potrošeno je na to da celofan bude tehnološki savršeniji. Ispod pakovanja i dalje je jadac.
Krećući od ideje da je reč o svojevrsnoj Barbiki (pun naziv drame je Nora ili lutkina kuća), ali i Kenu, Predrag Štrbac je Ibzenov čuveni komad jezički i stilski preveo u vreme sadašnje, vreme plastike fantastike, vreme neprikosnovene vlasti forme i njoj pripadajućih manifestacija: halogenskih rasveta, LCD televizora, prenosnivih kompjutera, em-ti-vija, haj-tek video-igrica... Ovako osmišljena, predstava je ironično bleštava i potkazivačka u odnosu na stvarnost (ili bar komercijalne želje velike većine). Sva ispraznost toga, u centru dominira porodica zagledana svako u svoj ekran, pa i savremenih ili svevremenih zabluda (ekonomsko blagostanje jednako je sreća), potentno je prikazana.
Nora (Ivana V. Jovanović), u somborskoj predstavi Nora 21. veka, žena je čiji razdragani cvrkut polako i sigurno prelazi u tajac nakon što joj grlo stegnu površnost, nemarnost i sebičnost supruga Torvalda Helmera (naizgled nonšalantno, samimim tim i ubedljivo tumačenje metročinovnika Saše Torlakovića), koji baš i ne bi previše da se cima oko nečeg što ne može tako lako da se kupi. U trenutku kada joj s Doktorom Rankom umiru i poslednje nade da ljubav može da bude/ostane čista, knedlu isteruje vrisak koji anticipira kraj, za Noru potencijalno i bajkoviti početak.
Glumački poligon zvani Nora Ivana V. Jovanović savlađuje s najvišim ocenama. S potpunom odgovornošću, koncentracijom i imaginacijom, naspram celine šarenog muzičkog i scenografskog okruženja, Ivana V. Jovanović po rubu provalije uspeva da pređe trnoviti put od naivne i konfekcijski srećne žene i majke, izmanipulisane i obesmišljene dominantnom muško-ženskom ideologijom ("recepti za život"), do vlastite nagosti pred muškarcima, svetom i bogom, koji se može zvati i istinom. Od energične, čulne, zvukovima i gestovima prosto zračeće Nore, do trenutka dok se nad njom, a zatim i iz nje, ne razbokori senka sumnje, Ivana V. Jovanović gospodari scenom. To ne prestaje ni kada se okamenjena, u nekoj zloslutnoj unutrašnjoj tišini i uspokojenosti, rađa poput feniksa. Slobodna, ma šta to značilo.
Igor BURIĆ, Dnevnik, 23. 2. 2010. |
|
|
|
|
