 |
Reditelj Ištvan TAŠNADI / Tasnádi István
Scena, kostim Rita VERECKEI / Vereczkei Rita
Muzika Janoš SEMENJI / Szemenyei János
Dramaturg Ana VEREŠ / Veress Anna
Organizator Ester ĐULAI / Gyulay Eszter
Premijera:
17. januara 2000.
Predstava traje 1 sat i 25 minuta bez pauze |
|
|
|
IGRAJU |
|
Fedra |
Ester ČAKANJI / Csákányi Eszter |
Hipolit |
Balint JAŠKO / Jaskó Bálint |
Tezej |
Peter ŠERER / Scherer Péter |
Saur |
Tamaš OLT / Olt Tamás |
Minotaur |
Laslo KATONA / Katona László |
Sveštenik |
Gergelj BANKI / Bánki Gergely |
Hor, Lekar |
Eržebet JELINEK / Erzsébet Jelinek |
Hor, Devojka |
Bea LAS / Lass Bea |
|
|
|
|
| KoMa & ALKA.T COMPANIES - BUDIMPEŠTA (Mađarska) |
|
|
|
ALKA.T je osnovana 2009. pod vođstvom Ištvana Tašnadija, kao naslednik bivših glumaca i kreativnih saradnika Kretaker pozorišta To je neobavezno društvo kreativnih ljudi koji su radili zajedno na brojnim produkcijama i osetili su da su im zajednička strast i sličan umetnički ukus sudbinski odredili da ostanu zajedno. Predstava Fedra fitness je plod saradnje sa Company KoMa, nezavisnom družinom specijalizovanom za postavljanje na scenu savremenih mađarskih predstava. |
|
|
|
|
|
Fedra, prelepa kraljica, zaljubila se u svog pastorka, muževljevog sina iz prethodnog braka, i kad ju je on odbio, iz osvete ga je optužila pred svojim mužem da ju je mladić silovao – ovaj slučaj, koji se tragično završava za sve protagoniste, jeste jedna od temeljnih mitoloških priča čovečanstva. Prva sačuvana literarna obrada ove priče je Euripidovo delo, i do danas, za proteklih bezmalo dve i po hiljade godina, ona je predstvaljala izazov bezbrojnim pozorišnim stvaraocima, i svi su je iznova oblikovali s vlastitog, aktuelnog stanovišta, od Seneke do Enkvista, od Rasina do Sare Kejn.
Fedra Fitnes Ištvana Tašnadija, mada je izrazito delo današnjice, nije puka „transpozicija” kraljičine tragične ljubavne priče u 21. vek, već predočava drevnu legendu kao savremenu životnu priču na taj način što je ujedno i naglašeno vezuje za njene mitološke korene: tekst koji nastaje simultanom primenom, odnosno sučeljavanjem i interakcijom klasičnih formi i savremenog jezika, arhetipskih međuljudskih odnosa i likova toliko poznatih iz svakodnevnog života, rešenja antičkog pozorišta i „postdramskih” pozorišnih sredstava, kroz dvostruku prizmu pokazuje svoj predmet, istovremeno nudeći uvid i pogled na mit i na naš današnji odnos prema njemu. |
|
|
|
R
E Č...S
E L E K T O R A...... |
|
|
|
|
Potresna tragična priča o Fedri i Hipolitu, neuzvraćenoj ljubavi, kleveti i ljubomori u konceptu mađarskog pisca i reditelja mlađe generacije Ištvana Tašnadija biva smeštena u pravi fitnes centar, gde su i glumci i publika sukobljeni s potpuno ne-pozorišnim okruženjem koje bi trebalo da simbolizuje večnu ljudsku težnju za mladošću i snagom (suprotno starenju i propadanju). Na veoma duhovit i istovremeno potresan način, ovaj daroviti autor uspeo je da uz pomoć fantastičnog glumačkog ansambla (nekoliko istaknutih članova trupe Kretaker Arpada Šilinga), predvođenog senzacionalnom Ester Čakanji, spoji nespojivo i napravi veoma hrabru predstavu koju je publika na mnogim evropskim festivalima veoma volela.
 Nikola ZAVIŠIĆ |
|
|
P
I
S
A
C
R
E
D
I
T
E
L
J
|
|
 |
I
S
T
V
Á
N
T
A
S
N
Á
D
I |
|
|
IŠTVAN TAŠNADI / Tasnádi István
Rođen 1970, jedan je od najuspešnijih i svakako najzaposlenijih članova današnje srednje generacije dramskih pisaca. Do sada je u zemlji i u inostranstvu prikazano više od dvadeset njegovih drama, dobitnik je brojnih nagrada: uz druga priznanja, dva puta je dobio Nagradu mađarskih pozorišnih kritičara za najbolju dramu godine (poslednji put 2007, za komad Finito koji je trenutno na repertoaru tri pozorišta).
Tašnadi je autor s bogatom pozorišnom prošlošću, radio je kao pozorišni kritičar, kao dramaturg i – naročito tokom višegodišnje saradnje s trupom Kretaker – često i kao autor predstava koje su metodom work in progress u sadejstvu s trupom i rediteljem razvijane na probama, ali prvi put u karijeri preuzima i režiju vlastitog dramskog teksta.
Saradnici na ovom projektu su najistaknutiji predstavnici mađarskog pozorišta: naslovnu ulogu igra Ester Čakanji, a trupu čine i u međunarodnim okvirima poznati umetnici iz nekadašnjeg Kretakera kao i najtalentovaniji mladi glumci.
Fedra Fitnes se igra u neobičnom prostoru: u jednom fitnes-centru, u high-tech okruženju savremenog kultnog mesta negovanja mladosti, lepote i zdravlja.
szinhaz.hu |
|
|
|
|
Opšte je mesto, doduše, ali je istina, da se tajna hiljadugodišnjeg opstanka grčkih drama na pozorišnim scenama, tajna njihove večite aktuelnosti krije u nemislosrdno iskrenom propitivanju najkrupnijih temeljnih problema čovečanstva – a u Fedrinoj priči takvih opšteljudskih krupnih problema ima na pretek.
Verzija teksta koju Tašnadi postavlja na scenu 2009. godine – o nekoj datoj drami je posve besmisleno govoriti, jer je i praizvedba njegove Fedre prilično odstupala od prethodno objavljenog teksta – naglasak stavlja na pravo, odnosno na sposobnost vremešne žene na ljubav, ili uopštenije: na jaz između kaste starih i kaste mladih.
(...) Tašnadijevu predstavu ne zanima moralni hendikep žuđene veze između maćehe i pastorka (kao kod Euripida), niti je zanima nepravednost muško-ženskih odnosa (kao u „originalnoj” Tašnadijevoj drami), i tek s nekoliko rečenica nagoveštava protivrečnosti svetovnih i verskih načela – vrhunac Fedre Fitnes ovde se izoštrava u jednoj rečenici, onoj Hipolitovoj: „Neću da te pojebem, kevo, suviše si matora.” Ovim je ishod dvoboja između starog i mladog definitivno odlučen, urušava se smisao svake do tada izgovorene rečenice drame, a to odražava i nepomičnost u koju je zgusnuta sva glumačka monumentalnost Estere Čakanji. A momak, koji zapravo i nema dušu, već samo (đavolski budalast) um i (kako mu se čini, nezgrapno i suvišno) telo, i ovu je rečenicu tek uzgred, preko ramena pljunuo ženi u lice, nakon čega se uspravih leđa išeta sa scene. Balint Jaško s jezivom preciznošću igra nekog čiji svakodnevni postupci nisu ničim motivisani, niti propraćeni bilo kakvim emocijama, čiji su i nagoni atrofirani.
(...) Elementarnom snagom deluje Tezejevo (Peter Šerer) buđenje koje prekida strmo uzlaznu liniju orgije, kao i gromkost Minotaura (Laslo Katona), koji preseca događaje koji hrle ka katartičkom ishodištu antičkih, mitskih, heroičnih drama: njegova predskazanja prete božanskom kaznom rulji žednoj ljudske žrtve i ogrezloj u laži – na šta rulja, podvijena repa, postaje manja od makova zrna – bolje da se pravimo kao da se ništa nije desilo.
Jer nema velikih ljudi, kadrih da se inate bogovima. Nema hibrisa, u svetu fitnes-centara nema heroja – više ni Fedra nije heroina.
Balint KOVAČ, revizoronline.hu
Jedan rediteljski debi uvek krije u sebi razne rizike, ako pak reditelj-debitant na scenu postavlja sopstveni tekst, može se reći da se rizici uvećavaju, jer uvek se postavlja pitanje, u kolikoj meri je moguća objektivna percepcija sopstvenog dela, u kolikoj meri može da uoči njegove slabosti i, uopšte, da li je u stanju da, distancirajući se od teksta, stvori slike, atmosferu, da po potrebi i preinači tekst. Oni koji su iole ozbiljnije pratili Tašnadijeve scenske postupke, vrlo dobro znaju da nikad nije bio stvaralac koji bi fiksirano insistirao na napisanim rečenicama. Svoje drame je fleksibilno prilagođavao predstavi, ne jednu je postavio i u više verzija. Ne znam u kolikoj meri je ova verzija rezultat autorskog, a u kolikoj rediteljskog prilagođavanja, i u kolikoj meri su na definitivnu verziju predstave uticale eventualne ideje glumaca, ali to i nije tako bitno. Fedra Fitnes je delo reditelja koji podjednako dobro ume da koristi i reči i slike, koji predstavu od početka gradi invenciozno, promišljeno, u savršenoj saradnji s glumačkom ekipom.
(...) U ovom svetu sazdanom na nagonima, na steroidima, Fedra je otelotvorenje mirnoće, uzdržanosti. Ali, to je, naravno, samo privid; iza odmerenih pokreta, gestova, gluma postepeno nagoveštava vibrantnu napetost, prigušivane emocije. Ona Fedra koja pokušava da se priključi svetu fitnesa, nije identična sa samom sobom (teško se zaboravlja njeno ozareno priglupo cerekanje), dok ona Fedra, koja s instinktivnom odlučnošću izjavljuje ljubav Hipolitu, ne samo što odbacuje masku nepokolebljive mirnoće već ostaje do kraja ogoljena, nezaštićena. Gluma Estere Čakanji ovde dostiže vrhunac; posle Hipolitovog odbijanja, njena nezaštićenost, sputanost, ranjena samoća, deluju frustrijajuće. I nema dileme ni o tome da je njeno klevetanje Hipolita podstaknuto ne strahom, nego osvetom. Hipolit je pak utoliko u duševnom srodstvu s njom, što čulne slasti ni njega ne obuzimaju. Ali, s druge strane, on ništa ne guši u sebi; kao da nema emocije, kao da su mu čula otupela. Balint Jaško precizno, disciplinovano igra ovu nimalo zahvalnu ulogu.
Balaž URBAN, szinhaz.net
Fedra, koju snagom usijanja igra Ester Čakanji, i sama uskače u step-aerobik. Žena u prelaznim godinama traži melem na svoju ranu među fitnes-kulisama koje veličaju mladost, lepotu. Melem ne nalazi ni u veri koju sveštenik apsotrofira kao duševni velnes. Odbija je i njen pastorak. Ne preostaje joj ništa osim osvete i smrti.
Katalin SEMERE, Nepsabadsag
Zaključak Tašnadijevih razmišljanja je ogorčeno pesmisitičan ili, bolje reći, njegovo preformulisanje grčkog mita je oslobađajuće oštro: nema više ni monumentalnog, potresnog, mitskog greha, niti postoji junak koji bi takav greh bio u stanju da počini, umesto svega toga imamo samo plitku, sneveseljavajuću realpolitičku banalnost „izvlačenja” iz svega. Nije sigurno da Tezej i veruje u ono što neočekivano otrežnjeni Minotaur, proročkom snagom, predskazuje. Ali ako postoji makar samo jednopostotna šansa da iza njegovih reči stoji neka viša sila, onda je bolje da sve zaboravimo, Fedrino eventualno silovanje, Hipolitovu planiranu smrtnu kaznu, ali i sva Tezejeva nekadašnja junačka dela. Ništa se nije desilo. I onda pravac fitnes-centar, gde zaista možemo da postanemo junaci, gde se bilo ko može pretvoriti u deliju nalik na neko božanstvo, ili u lepoticu sličnu lepoj Jeleni. Dotle smo dogurali. Ili smo sad u fazi posle koje će tek da usledi nešto još i gore?
Đerđ KARŠAI, kultura.hu
U vidu uvertire, gledaoci sa stručnim vodičem ulaze u fitnes dvoranu, kao u kakav muzej Madam Tiso, i upoznaju mitološke junake koji ovde, na raznim spravama, „bilduju” svoje mišiće – reč je o poznatim dramskim umetnicima, članovima raznih nezavisnih trupa. Već i ova okolost nagoveštava da su oni zbog toga ovde, jer nigde drugde zapravo i nema mesta za njih, ne postoji jedna takva mitologija, koja bi sa stanovišta savremenog recipijenta bila važeća. Starim Grcima mit je bila stvarnost, za nas je on virtuelnost. Sajber-prostor. Nije slučajno što se Tezejev i Fedrin – u komadu – kretenasti sin, Minotaur, na sceni kreće sa sajber-naočarima, igra se video-igrama i već „pola godina luta u lavirintu”. Naslov drugog nivoa glasi: „Borba s amazonkom.” Sveštenik to ovako prevodi Hipolitu: „Kako ti otac koka majku.” Tako se mitološka priča preobražava u parodiju, a mitološki prostor u jedan od trendi-mesta savremenog života, u fitnes-dvoranu, hram fizikuma. Kult se pojavljuje kao puki kult tela. Fiskultura kao surogat kulture. Bilduj se, da bi se afirmisao. Glavna je kondicija. I duševni velnes. I Fedra dobija jedan individualni program treninga – mora da sačuva formu kad je već bacila oko na pastorka – odmah počinje step-aerobik. Kontinuirano bildovanje u funkciji indukovanja i relaksiranja uzbuđenja kao pozadinska atkivnost jeste ujedno i parodija načina života – i tako pored parodije mita paralelno se pojavljuje kariktaura plitkoumnog, kretenskog celeb-sveta.
Tamaš KOLTAI, szinhaz.net |
|
|
|
|
