S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2004. broj 1 godina XL januar-mart YU ISSN 0036-5734

k n j i g e
Sofija KOŠNIČAR
VREMEPLOV SRPSKOG BALETA
Milica Jovanović, KOREOGRAF DIMITRIJE PARLIĆ, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Beograd 2002.

 

Ako bih bila primorana da  odaberem samo jednu knjigu koja bi mi omogućila najvažnije i najbogatije informacije o srpskom baletu u vreme Titove Jugoslavije, bez velikog dvoumljenja odlučila bih se za polifonijsku monografiju o bardu nacionalnog baleta u Beogradu – KOREOGRAF DIMITRIJE PARLIĆ – iz pera vrsnog poznavaoca baletskih prilika u Srbiji, gospođe Milice Jovanović, svojevrsne institucije domaće baletske pedagogije i kritike. Zašto? Dva su presudna razloga za to. Prvo, Dimitrije Mita Parlić (Parlov) bio je žIža svih važnih događanja u baletu i u vezi s baletskim životom i prilikama tadašnje Jugoslavije. Drugo, respektabilan izbor, kvalitet i kvantitet sadržaja obuhvaćen monografijom, kao i majstorstvo oblikovanja i prezentacije.
Knjiga je raskošna, suptilna gozba: kaleidoskopsko obilje vizura, višeglasja i opalescencije jer se u njoj kroz profesionalnu biografiju i hronološki pregled stvaralaštva Dimitrija Parlića istovremeno, u glavnim obrisima, prelama razvoj srpskog nacionalnog, posebno beogradskog baleta.
Pomalo razbarušeno, lepršave kompozicije, tu se nesputano a sistematično prepliću osnovna priča o Dimitriju Parliću i njegovim mnogobrojnim „bočnim” sočnim životnim inkrustacijama s  bitnim okosnicama  razvoja kako beogradskog baleta (konsolidovanje, rast i međunarodna reputacija) tako i baleta u okvirima SFRJ.
Pisana jasnim, rečitim stilom, monografija sadrži tridesetak poglavlja u kojima se prati Parlićev život i rad od rođenja i početnih baletskih pokušaja, do prestanka njegovog profesionalnog rada (1946–1989). Svako poglavlje, u vidu naslova, sadrži uvodnu Arijadninu nit vodilju kroz hronološke događaje i podatke opisane u tom poglavlju. Tako je višestrano, bogato  predstavljeno oko 150 Parlićevih baletskih jedinica različitih stilskih vokacija i obima, realizovanih na domaćem jugoslovenskom  i međunarodnom kulturnom prostoru, u svim umetničkim vizualnim medijama: teatru (balet, opera, drama), filmu, televiziji. Gotovo svi veliki celovečernji beli baleti iz baštine svetske klasike, u našoj sredini, pamte se upravo po koreografsko-rediteljskom pečatu ovog baletskog barda. Ipak se po „istančanosti koreografske interpretacije” antologijski roman Lava N. Tolstoja Ana Karenjina, kompozitora Rođiona Šćedrina, smatra krunom Parlićevog stvatalaštva, „predstava u kojoj su došle do izražaja sve vrline koreografa, sa kojom je postigao veliki uspeh u Beogradu i trijumf u inostranstvu” (M. J.). Trajno je obogatio nacionalni repertoar baletima domaćih kompozitora, a „stvarao je dela za koja nije imao uzore i o njima se nije mogao ni kod koga prethodno obavestiti” (M. J.), tako da su mnogi baleti, zahvaljujući Parlićevoj koreografsko-rediteljskoj imaginaciji, doživeli praizvedbu u domaćim i svetskim okvirima.
Većina Parlićevih realizovanih projekata u knjizi je rasvetljena sa svih relevantnih aspekata, pa se tako stiče uvid u njegova razmišljanja o koreografskim, dramaturškim i rediteljskim dilemama, osvežavanju, produbljivanju i adaptaciji pojedinih libreta, o muzici i baletskim partiturama, izboru tačke gledišta, izboru izvođača, o kostimima, scenografijama, čak i o šminki. Sagledavaju se fragmenti i obrisi načina rada i saradnje s izvođačima i drugim saradnicima na predstavama i projektima; ukratko, sva punoća i složenost potpuno posvećenog Parlićevog života baletu i umetnosti uopšte.
Naziru se i obrisi Parlićeve prefinjene formalne i neformalne saradnje s eminentnim ličnostima i institucijama kulture i umetnosti širom sveta, upravo povodom i putem njegovih raznolikih projekata i delovanja na međunarodnom  planu. Cenjen i priznat kao vrstan umetnik, rado je pozivan u najeminentnije Talijine kuće svetskih velegrada na svim kontinentima. Široke kulture, u pravom smislu reči civis mundi (građanin sveta) – superiorno se pozicionirao na samom „baletskom špicu” SFRJ, Evrope i sveta i svugde ostvario nezaobilazne rezultate: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Podgorica, Priština, Dubrovnik, Split, Osjek… Rim, Bolonja, Milano, Venecija, Trst, Kaljari, Ferara, Modena, Kapri, Atina, Solun, Edinburg, Pariz, Nica, Brisel, Bregenc, Birmingem, Beč, Helsinki, Moskva, Bratislava, Ankara… Buenos Ajres, Meksiko, Kuba, SAD, Kanada, Japan… Mnogobrojna gostovanja i turneje u ulogama igrača, koreografa, reditelja, pedagoga, umetničkog direktora… U svim tim sredinama on je hermesovskom veštinom pronalazio načine da svoje originalne, vrlo zahtevne baletske projekte sprovede u delo. U koreografsko-rediteljskim rešenjima majstorski se kretao u rasponu od klasičnog do bitefovski ultramodernog, prožimajući na imanentnim osnovama „staro i novo”, a po diktatu unutrašnje motivacije svojih projekata.
Upravo se i putem njegovih baletskih postavki na domaćem, a pogotovo na međunarodnom planu, oblikovao visok umetnički renome jednog od naših najuglednijih teatara – Narodnog pozorišta u Beogradu. Zbog toga se zlatno doba baleta ove kuće neosporno vezuje za ime Dimitrija Parlića. Svi potonji relevantni igrači, koreografi i pedagozi beogradskog baleta izleteli su iz roja Parlićeve baletske košnice – pa se, dabome, višestruko pojavljuju u ovom prefinjenom literarnom tkanju.
Vešto se koristeći različitom građom i izvorima tekstovne i vantekstovne mreže podataka, Milica Jovanović je sistematično i bogato ispreplela podatke iz baletskih programa i afiša (libreta, podele rola, s verzijama…), izvodima i stavovima iz baletskih kritika iz zemlje i sveta, razmišljanja Parlića i  izvođača, kao i sopstvene refleksije… Tako je dobijeno dvostrano mozaično ogledalo sastavljeno od vešto spojenih vitražnih staklića – s jedne strane, najdragocenijih biljura iz Parlićeve biografije, a s druge, iz razvoja domaće, naročito beogradske baletske scene.
Boljem snalaženju u ovom baletskom vremeplovu,  izobilju priča i podataka svakako bi doprinelo  numeričko obeležavanje poglavlja, što smatram tehničkim nedostatkom izuzetno dobro opremljene knjige koja, osim osnovnog teksta, donosi i hronološki pregled Parlićevog stvaralaštva (koreografije baleta, baleta u operama i operetama, koreografije u filmovima i dramama kao i režije opera), uvodno poglavlje O rukopisu (M. J.), nadahnuti, veoma liričan a analitičan pogovor Dimitrije Parlić – profesionalna biografija, iz pera prof. dr Svenke Savić; izbor fotografija u bloku s objašnjenjima (ukupno 62, crno-bela tehnika); Registrar imena, naslova i sadržaj.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >