NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 1 godina XLIV januar-mart YU ISSN 0036-5734

DRAME
Milena - Minja BOGAVAC
LEPO & LAKO / 3,4...SAD!
slam tragedija patetike novogeneracijske poetike

  MILENA – MINJA BOGAVAC

Spisateljica, dramaturškinja, pesnikinja.
Rođena 1982. u Beogradu. Diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. S rediteljkom Jelenom Bogavac, 1999. osnovala pozorišnu trupu DMS (Drama Mental Studio), u kojoj radi kao dramaturg, pisac, ideolog, performer i asistent režije. Trupa je do sada realizovala više od trideset umetničkih projekata u beogradskim pozorištima i na festivalima širom Evrope.
Izvedene i/ili objavljene drame: North Force, Crvena, Fake porno (Bitef teatar); Dragi tata (Jugoslovensko dramsko pozorište; Narodno pozorište u Pirotu); Bajka o elektricitetu (Pinokio); Svi drugi (Det Apne Teatret, Oslo; Radio Beograd II); Tdž ili prva trojka (objavljen u časopisu „Teatron”, predstava u pripremi); Planeta Zemlja i Doktor Vreme (u produkciji EPSa i Blumen groupa); The overperformance (jednočinka na engleskom jeziku, izvedena kao deo projekta „Europa am park” na Bienalu u Visbadenu); Balerina/Gamma cas i druge...
Komadi su joj prevedeni na svetske jezike, uvršteni u antologije i predstavljeni na festivalima u Avinjonu, Njujorku, Londonu, Lidsu, Visbadenu, Bratislavi, Mostaru... Kao dramaturg, sarađivala je s brojnim rediteljima i adaptirala dela Aristofana, Gogolja, Mome Kapora, Iv Ensler, Kšištofa Bizjoa, Dušanke Stojanović, Ace Popovića... Dobitnica je nagrade „Josip Kuludžić” za „izuzetan uspeh u oblasti pozorišta” na Fakultetu dramskih umetnosti, a drama Dragi tata nagrađena je prvom nagradom na konkursu za najbolji savremeni dramski tekst Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Piše i izvodi slem poeziju, a prvu zbirku EPP izdao joj je SKC u Novom Sadu. Selektorka je EX TEATAR FESTA, festivala eksperimentalnog i niskobudžetnog teatra u Pančevu; umetnička direktorka letnjeg entertaiment festivala BEOGRADILIŠTE COOLTURE na Adi Ciganliji i jedan od osnivača serije DŽEPNIH FESTIVALA SLOBODNE GRAĐANSKE MISLI u Bitef teatru.
Stalna saradnica Bitefa i Bitef teatra, članica grupe NOVA DRAMA – SFW, i jedna od urednika sajta www.novadrama.org koji se bavi promovisanjem dela mladih domaćih pisaca. S piscima okupljenim oko ovog sajta, vodila je nekoliko radionica za razvoj dramskog teksta. Kolumnistkinja je „Večernjih novosti”, redovno objavljuje tekstove, priče i dokumentarnu prozu u periodičnoj štampi.


Dramaturška beleška

POST, CAST, TOST I VLAST
Ima više razloga zbog kojih podnaslov drame 3, 4... Sad! Milene Bogavac glasi „Slam tragedija patetike novogeneracijske poetike” – i svi su oni manje-više uspešno utemeljeni u samom tekstu drame: ironija, nova romantika, poetika fragmenta, beznađe, kontrast generacijskog idioma sa kritič(ars)kim diskursom, diskontinuirana radnja. Ali, svakako da onaj bitni razlog – ili barem razlog koji ima bitnu vezu s dubinskim „profilom” teksta – leži u potrebi da se antiživot protagonista „overi” kroz anti/para/pseudo jezik kojim govore (podjednako, možda i više, taj jezik govori njih).
Junaci drame o kojoj je reč – ostanimo još malo „u paraleli” sa žargonom same autorke – članovi su jedne urbane/velegradske/omladinske redakcije ZOO radija, fanovi „hip-hopa” i/ili „slam” poezije: Staša, voditeljka emisije 3, 4... Sad!, kao i Rizla i Kreč. Oni žive u međuprostoru koji je vizuelna metafora jezika (govora, radiomedija), ali i u međuvremenu koje je parafraza/kopija života. Karakterizovani ne toliko osobinama i ciljevima, koliko (životno-estetičkim) sklonostima i retorikom, ovo troje protagonista suprotstavljeno je, okvirno govoreći, „antagonističkoj trojki”: Popadić (menadžer), Jasna (klasična „mlada pesnikinja”) i Diša (šef ZOO radija). Tegla, po zanimanju kritičar, nalazi se negde u sredini: to je u svakom smislu simbolično, kako za (metakritičku) poziciju autorke, tako i za poziciju samog (klasičnog) pojma Umetnosti u drami.
U stvari, zaplet, to jest opšti nacrt zbivanja u 3,4... Sad! jeste ogoljeno klasičan, u jednom sloju: Junakinja/ Staša, voditeljka, zatočnica „slam” poezije i njena dvojica saboraca, zajedno prelaze sve odlučnije granicu provokacije – u komuniciranju s auditorijumom, kao i u odnosima prema Diši i ostaloj zvaničnoj javnosti – sve dok se, više kumulacijom zbivanja nego logičkim obrtom, nađu u predelu tragičke (za Stašu) i porazne (za ostale) završnice. Koliko je, međutim, samoj autorki – inače, „ugrađenoj” kao „Ja” u cast (tj. dramatis personae) komada s funkcionalnom dozom ironije – važan ovaj sloj/zaplet/tragičnost? Do izvesne mere, tačnije, do one mere koju može da dopusti kombinacija preostala dva sloja: postdramskih elemenata i idiomsko-retoričkih igara.
Strategija postdramskog ne iscrpljuje se u kontrastu pomenute „vizualizacije zvuka” i psihološki zasnovane motivacije koja spaja dve karakterne „trojke”, niti u, inače efektnom, lajtmotivu „radionice zvuka” (montažne off-sekvence koja artikuliše informativnu džunglu političkog podzemlja, zodijačkih proročanstava, porodičnih strasti i maskulturne, sportsko-muzičke turbolencije), kao „nosača realnosti” (u naturalističkom smislu). Za Milenu Bogavac, maštoviti ali i riskantni strateški post – izraz možemo uzeti u značenju dramske teorije, kao i blogerske terminologije, istovremeno! – ogleda se u dvostrukom naporu: da se razori (scenski) prostor, ali i da se, kao naličje samog tog čina/procesa/stanja, iznova stvori (poetski, hip-hoperski, slamerski) pesnički govor. Dakle, i poezija i nihilizam – no, dobijamo li iz tog susreta obavezno i nihilističku poeziju?
Odgovor je u većoj meri potvrdan što se tiče samih unutrašnjih protivrečnosti karakterizacije: Stašine razapetosti između proznog, borbenog aktivizma i medijske (dakle, upućene imaginarnom i stvarnom, teatarskom auditorijumu) pesničke retorike – što delimično deluje opravdano i u slučaju Krečovog lika. Manje je taj odgovor pouzdan i plodan ako pogledamo dimenziju sudara ovih dveju dimenzija s „trećom stranom” – Dišom (kao karikaturom „medijskog mogula”), Jasnom i Popadićem, i, najzad, fantomskim i prisilnim socijalnim okvirom, oličenim u „muriji” koja „ganja gudru”. Zbog čega se taj, više poetički produbljen no inovativan, više stilistički raznovrstan no ironično razigran „dvostruki obrtaj” ne smešta uverljivije u prostore kritički postmedijskog, ili, barem, postkritičkog? Težeći ka razuđivanju karaktera, zbivanja i napetosti, a istovremeno neprestano obnavljajući konstruktivne pesničke elemente ne samo dijaloga već i atmosfere (ritam i rima stihova, predvidljivo buntovništvo, generacijski logično detabuiziranje), autorka, zadovoljavajući se višeglasjem kao polifonijom, pa čak i „stereofonijom”, zastaje na pola puta ka disko(rd)foniji: kome je i tragedija dovoljna, ironijom postiže efektne, ali pretežno taktičke ciljeve. Ipak, perfektna taktika – a ovde sa takvom imamo posla – najbolja je priprema za novu strategiju.
Svetislav JOVANOV


Sve se zbiva u radijskom studiju i u Offu. Ono što se događa na drugim mestima, događa se u pozorištu. Na proscenijumu. Ili u publici. Na stepeništu. Negde sa strane. Na video bimu, takođe. Sve se odigrava ove nedelje. I prošle nedelje, takođe. I sledeće nedelje.
Sad, nikad i uvek.
Svake nedelje.
Ili je to stalno samo jedna nedelja?
Obična nedelja u Beogradu.
Sasvim obična nedelja, koja već godinama traje.
Vreme je stalo. Samo deca rastu.
Šta god to značilo. A sigurno da znači bar nešto.


Scenografija:
studio ZOO radija, oblepljen kartonima od jaja. Grafiti. Dim. Stolice, sto i prepune piksle. Dva raspadnuta mikrofona. Obavezno prava. Staklo. Iza stakla miks-pult. Za miksetom je mesto za tonca. Tonac je publici okrenut leđima.
Na podu studija raspali dušek i jedno ćebe. Prazne flaše, plastične čaše. Na staklu prema toncu natpis karminom 103,4 FM ZOO


EKIPA
mala STAŠA. 23 godine. Nije više tako mala, ali tako je zovu. Pesnikinja. Ne, ne. SLEM PESNIKINJA, naglasila bi. Apsolventkinja književnosti u apsolventskoj krizi. Zaglavljena dva ispita pred diplomu. Autorka i voditeljka „kultne” radio emisije 3, 4 SAD... Šta još reći o Staši? Da je dete iz centra. Da su joj roditelji intelektualci. Da je uvek bila dobar đak, da je vaspitana kao intelektualni snob, da su je profesori i mnogi, mnogi drugi smatrali veoma nadarenom. Pri susretu s njenom prvom knjigom samo su zbunjeno vrteli glavom. „Mogla je da bude nova Desanka.” Staša se smejala. „Svaka druga ljanka piše k’o Desanka.” Tako je rekla. Iako protiv Desanke nema baš ništa. U stvari, evo ko je Staša: enciklopedija u begi pantalonama široke pantalone što nose hip-hoperi. Pametna klinka, mada hronično obolela od manifestovanja novogeneracijske poetike. Nešto kao zakasneli pubertet. Staša je dokaz da je beletristika (a naročito poezija!) pogubna za vaspitanje ženske dece. Istina, svakog jutra Staša sebi, mami i tati obeća kako će početi da uči. Pa, nije ona ni glupa ni lenja! Bar škola za nju nikad nije bila problem! Onda ode na radio... I tako prođe dan.


MC RIZLA SUPERSTAR. 25 godina. HC MC. Bolja polovina „kultnog” hip-hop benda „BG KALADONT”. Siva eminencija omladinskog radija. Siva eminencija beogradskog clubbinga. KLOŠAR, naglasio bi. I dodao: „BARABA.” Jednom je upisao neki fakultet. Zbog vojske. Ne seća se koji. Ili bar tako kaže.
Dete iz predgrađa. Radnička klasa. I lud i drug. Kurčevit i pička. Kad se sve zajedno uzme, nije loše prošao u životu. U svom životu, naravno. To je on. Da nije MC ne bi bio ništa. Da je bolje vaspitan, nikad ne bi bio MC. Dakle, nije loše. Nije loše, uopšte... Klinci se prže na njegove rime, klinke na njegov babyface. Rizla je gradska faca. Ništa više, ali i ništa manje od toga. Ujutru se probudi, i smota džoint. Baca rime uvis... I tako prođe dan.


MC KREČ GANG CUFA MEGA DIGITALNI BOY. 26 godina. I on je MC. I još nešto kao DJ. Manje talentovana polovina istog „kultnog” hip-hop benda „KALADONT”. I on je gradska faca. Dobar frajer, kažu. Klinci se baš ne prže na njegove rime. Ali, klinke su prsle pa se prže na šta ’oćeš. Polukrimi pubertet zamenio pravljenjem hip-hop matrica. Gastarbajtersko dete. Živi s bakom. Jadna mu baka! Jadna mu majka!... A Majka i Taja šalju keš iz Neme. Kreč kupuje opremu, i kupuje drogu. U poslednje vreme, sve manje opreme... Ako ga pitate, reći će da o sebi ne bi rekao ništa. Ništa ne bi naglasio. Drugi bi o njemu mogli da kažu sasvim oprečne stvari. Studirao je. Višu turističku. Pa batalio. Majka i Taja to ne znaju, naporno rade, i opet šalju pare... „Nijedan dan u mom životu nije isti”, repuje, „Furam brže od svetlosti, jer sam digitalni boy”... Ipak, sve se to svodi na isto. Sve te žurke, sve te drolje, gudra, gudra, gudra... I tako prođe dan.


TEGLA. 23 godine. Tačnije: Nikolaj Vučo. Svoje članke potpisuje pravim imenom, mada se ne ljuti kada ga zovu Tegla. Taj nadimak, moguće je, smislila Staša. Jer je cvikeraš. I štreber. Kolumnista. Kritičar i teoretičar. Esejista. Đak i student generacije. Intelektualac opšte prakse. Starmali. Stašin drug iz klupe. U stvari: bio je Stašin drug iz klupe. Ali, on je odavno diplomirao. Naravno da je upisao postdiplomske. Naravno da je dobio stipendiju. Dve stipendije. Sada mu se bliži vreme da magistrira. I, vrlo uskoro, očekuje ga posao na fakultetu. On je mnogo pametan. I jako mršav. Ima astigmatizam, astmu, akne... i tako dalje, abecednim redom, kroz enciklopediju dijagnostike. Zaustavimo se još na slovu H. Hipohondrik. Negde duboko, uvek je verovao da će se Staša udati za njega. Ne odmah, ne... jednom kad on postane ministar kulture. Ali, tu mu je nešto promaklo. Veliki propust za studenta generacije. Istorija književnosti nas uči da se pesnikinje nikad ne udaju za ministre kulture. Makar ne dobre pesnikinje... Kad kažem dobre, mislim na hrabre... Jer ko zna da li je Staša dobra pesniknja? Nedostaje mu. Brine za nju, ali nema hrabrosti da je prati... On uči, piše, čita, radi... Sluša Stašu na radiju... I tako prođe dan.


Jovan POPADIĆ. 25 godina. E, nema ništa gore nego kad se mlad čovek predstavlja prezimenom. Ipak, Popadić zna da ima. On se ne drogira. On voli da obuče odelo. On završava prava, on je politički aktivan, on je predsednik podmlatka u jednoj konzervativnoj stranci, on studira i radi kao PR menadžer „Maxi Cineplexa”. Studira i radi. Zamislite! I studira i radi. On je vredan i poslovan. Kako mali Joca zamišlja japija. Njegove namere su čiste. Njegova majka je domaćica, otac inženjer. Ima devojku. Finu, bledu i tihu devojku. Drago mu je što ona ne farba kosu, što se šminka diskretno, i što je frigidna. Vole da odu u bioskop, i na toplu čokoladu. Joca voli da pogleda fudbal. Ne pije, ne puši. Ne vozi se taksijem. Njegov porok je mamino pohovano škembe u saftu. Voli i krofne. Joca je ispravan mladi čovek. Voli red i da sve bude u redu. Rado bi bio fašista, samo mu prosto nije palo na pamet. A i nema vremena, jer vidite: on studira i radi. Dok se okrene, već prođe dan.


JASNA Stojanović, 20 godina. Tako mlada, a već... provincijalka. Stigla iz Stiga, što (kao i ništa drugo u životu) nije slučajno. Dovoljno je samo da podsetimo da je Stig, Braničevo ili kako se već zove... rodni kraj naše Desanke. Šta? Stig i Braničevo nisu isto? Stvarno?!... Nema ni veze. Jasna kaže da veoma ceni Desanku Maksimović. Usred noći umela bi da vam izrecituje pesmu „Strepnja”... ili bar prvu strofu. Da je znala da peva, nikad ne bi upisala višu školu. Ali, zato Jasna piše poeziju. Duboko ponire u ljubavnu tematiku, pa nema mnogo vremena da uči. Za razliku od dve debele cimerke iz studenjaka Jasna je – mršava. Ima dugu kosu. Nema grudi, ali čim zaradi prvu hiljadarku porašće i one. Tada će biti prava žena. A do tada, mora da se snalazi... Nije lako biti devojka u velikom gradu, ali Jasna jedno zna. Kući se ne vraća. Ni po koju cenu! Ujutru se našminka, pred malim ogledalom iznad lavaboa. Navije vikler, obuje štiklu, pa na predavanja... Od studenjaka obavezno stopira... Jer, nikad se ne zna gde leži devojačka sreća... Možda baš danas ustopira pravog?... Možda je danas njen srećan dan.


DIŠA zvani RAZREDNI. Kao i svi muškarci u krizi srednjeg doba – veruje da je mlad. Koliko ima godina? To je izlišno pitanje. Jer Diša je redovan u teretani. Redovan je i u kozmetičkom salonu. Oblači se ležerno. Mladalački. Ili onako kako on misli da je mladalački. Čupa obrve. Kosa mu još ne opada (kad na to pomisli, kucne u drveni sto, mada bi mogao da kucne i u svoju glavu). Diša voli svoju pametnu glavu. Sve što ima, to je tom glavom stvorio. A ima tuce kompleksa deteta iz provincije. Kad je bio mlađi, pisao je romane. Prosečne romane. Devedesetih se istakao u borbi za demokratiju, pa je bilo logično da mu se posle 5. oktobra dodeli direktorska funkcija. Ne neke naročite institucije. Biti direktor Omladinske zajednice, samo je malo bolje nego biti direktor obdaništa. Međutim, Diša to tako ne shvata. Možda OZ i jeste obdanište, ali na gradskom budžetu. To je značajan kulturni centar za mlade. Ima scenu, galeriju, klub, radio-stanicu, izdavačku delatnost... Tu se organizuje more programa. A mladi k’o mladi... Ne traže honorare. Dobra prilika da se ponešto stavi i u džep. I da se ostane mlad, bar do kraja mandata. Ipak, Diša nije totalni negativac! U početku, kad je „oslobodio” ovo obdanište, imao je najbolje namere. Dao je „decama” igračke!!! Da se lepo igraju. Otkud je znao kakva su ova današnja deca? Nije znao, nije mogao da zna da će, čim uđu u ogradicu, sve te igračke prvo da polome... I evo nas tu. Evo nas kod suštinskog pitanja. Šta Diša više voli? Decu koja lome igračke ili da bude Diša?... Pitanje je retoričko... „Dajte mi dobru decu, pa da vidite kakav sam roditelj!”... Sve u svemu... Džaba ste krečili!


GLASOVI I EPIZODE


BABA. Između 70 i 150 godina. Komšinica. Nosilac partizanske Spomenice.
MIŠA MIŠOMOR – TONAC. Bez replika, bez lica, bez kičme. Bezveze.
LIK IZ GETA. Mlad i lud. Vatreni slušalac ZOO radija.
ORTAĆ (ortak) S BRDA. Mlad i glup. Vatreni slušalac ZOO radija.
GOSPODIN TOST. Vešt i brz. MC, blejač sa ZOO radija.
SPIKERI, KOMPOZITORI, NOVINARI, KVAZINOVINARI, ANALITIČARI, FOLK PEVAČICE, DRKADŽIJE, GLASOVI, ŠUŠTANJA, BUKE I TIŠINE S OSTALIH RADIO-STANICA i JA – zavučena između redova, između zagrada didaskalija, u predugom opisu likova, pod šifrom, a ipak odgovorna za loše rime svih dobrih pesnika u ovoj drami. Zbunjena pitanjem da li je ovo uopšte drama, da li je ovo uopšte poezija, da li je moguće da ćete poverovati, hoću li ikada diplomirati, kojom ocenom, za koga, zašto. Da na kraju i na početku posvetim dramu nekome koga beskrajno volim, svima koje volim više od sebe, da poverujem svima koji veruju u mene, da više ne sumnjam, i da se ne pitam, da porastem, da se zainatim, da postanem mudrija i da se oprostim, od generacije, generacijske poetike, od slem poezije, i od psovanja. I još da priznam da sam se namučila, da mi se ova drama hiljadu puta smučila, i da u školi i u teatru (očigledno) ništa više nisam naučila nego što sam i pre znala – bla, bla, bla.



1.

Mrak. Iz mraka se čuje
RADIONICA ZVUKA:
Menjanje stanica na skali radio-aparata.

Radijsko šuštanje, krčanje i zujanje koje ponekad probije neki čist zvuk... Zvuk Moravca... šuštanje... SPIKERKA: „...mladić poginuo u okršaju dve navijačke frakcije. Kako navode svedoci ovog događaja, mladić je ubijen pucnjem u stomak, dva sata po završetku utakmice, u opštoj tuči huligana...” ...šuštanje... Reklama. Ženski glas:

„Posebno sam radosna i nemam nikakvih problema...” šuštanje... VODITELJ: „deset puta po dve karte za prvu reprizu ove fenomenalne predstave, dobiće onaj ko se bude javio...” ...Oda radosti... šuštanje. Mikrofonija.
Prvo svetlo na sceni je upaljač... Na dušeku, na podu RIZLA pokušava da upali opušak džointa... Opeče se na upaljač i na dim, opsuje. Ugasi opušak nogom...
...šuštanje... SPIKERKA: „Kako nezvanično saznajemo, ubijeni mladić poginuo je pokušavajući da vrati zastavu otetu od strane suparničke navijačke grupe„... zvuk moravca... šuštanje... mikrofonija. Ovaj put mikrofonija traje iritantno dugo... Scena se polako rasvetljava. Otvaraju se vrata i u studio upadaju Staša i Kreč. Zbunjeno se pogledaju. Kreč zapuši uši. Izleti za prazan miks-pult, nešto popravi i mikrofonija prestane. Vrata ostaju otvorena.
Džingl – STAŠA: Ovo je ZOO radio. Ne menjajte stanicu!
STAŠA: U kurac, jebote... Rizlo? (Šutne u Rizlin dušek.) Ustaj, matori. Spavaš uz mikrofoniju...
RIZLA: Koju mikrofoniju?... Kol'ko je sati?
KREČ: Debilu, ispraćeš sebi mozak. Ogluvećeš.
RIZLA: Šta je, bre... Kol'ko je sati?
STAŠA: 'De znam... Oko sedam.
RIZLA: Ujutru?
KREČ: Ujutru, brate.
RIZLA: Ima neko pljugu? ...Što ste vi već ustali?
KREČ: Nismo ni spavali.
STAŠA: Bili smo u muriji, Rizlo. Davali izjave.
KREČ: Divx vidi ovo, matori. Novine!
RIZLA (Staša mu daje novine.): U, jebote! Pa, ovo si ti... (Pogleda u Stašu.) Od sinoć?
KREČ: Čitaj, bate, čitaj...Vidi ovo: „Slamanje na slemu...” Čitaj! I ti se pominješ... Čitaj, gledaj: „Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj se i pesničko veče završava fizičkim obračunom”...
STAŠA: „Fizičkim obračunom” , čuješ ti Teglu...
RIZLA: To je Tegla pisao?
KREČ: Jok, to je pisao Vanja Bulić!... Vanja Bulić je na našoj televiziji vodio ispovednu emisiju „Biseri” u koju je dovodio ljude s dna ili neke interesantne face. Nađi ekvivalent
RIZLA (Čita.): „Najveći aplauz po običaju dobila je Staša ...” Po običaju? „najeminentnija pesnikinja mlađe generacije, čija je zbirka HARD CORE svojevrsna sub...l...i...
STAŠA (Napamet.): ...sublimacija generacijske poetike.
RIZLA: U, jebote.
STAŠA: Hard Core sublimacija
Pozitivna kritika
Prsla generacija
Bolesna poetika...
Čitaj dalje... Odavde...Gledaj. To! To čitaj.
RIZLA: A ne piše ko je sublimaciji uradio matricu? Ne piše ništa o nama... Mislim, o Kreču...
STAŠA: Čitaj ovo!... Vidiš? To.
RIZLA: ...”onda je ka bini poletela stolica. Mikrofon je zgrabio RIZLA MC, superstar beogradske hip-hop scene...” Superstar. Da nisam čit'o, ne bi znao koji sam ja car.
STAŠA: Čitaj dalje, čitalj dalje, ide glavna stvar!
RIZLA (Čita.): „...kog svakodnevno možete čuti na 103,4 FM”. Aaaaaaa!!!!
STAŠA: Ovo treba da ide u program, u program... A?
KREČ: Da, brate, čitaj! 'Ajde!
RIZLA: Miša dolazi tek u deset.
KREČ: Ja ću biti tonac. „Pregled iz jutrenje štampe”.
RIZLA: Koji mainstream.
KREČ: Normalno, mainstream, postali smo totalni mainstream... Vidi, evo nas u novinama. Dve strane. I to gde? U kulturi i događajima. Pazi, mi... Stoka nekulturna.
RIZLA: Ne znam ko je stoka. Ja sam se dogodio.
(Kreč izađe, seda na mesto za tonca. )
RIZLA: Šta je posle bilo?
STAŠA: Šta – šta je bilo? Bila sam u stanici. Dva sata.
RIZLA: Šta sad misliš, da si narodni heroj?
STAŠA: Ne mislim da sam narodni heroj, ali zamisli mene u stanici. Alo.
RIZLA: Je l’ si se potpisala na zid?
STAŠA (Iskreno iznenađena.): Otkud znaš?
(Začuje se neka jutarnja hip-hop matrica...)
KREČ: Idemo uživo...
(Staša i Rizla dalje govore u program .)
RIZLA: Dobro jutro, radni narode Srbije i Fruške gore...
Ako spavate, jebi ga, probudite se.
Valjda ste navili čuku.
a ako ste budni ...
skuvajte fuku... kafu
STAŠA: Skuvajte fuku da čujete bruku!
Danas smo vam spremili kulturiška program...
Da ne pričate posle kako samo psujemo u etar...
RIZLA (Freestyle.): I pušimo buxne dugačke po metar...
U radiju promaja,
S nama duva vetar...
(dečjim glasom)
„Mama, blago vetru. On stalno duva”
– Ćuti mali mali pederu, a mama ti je kurva!
(Staša se nasmeje freestyleu.)
STAŠA: Alo, crnčugo! Od danas imamo program s koncepcijom?
RIZLA: Danas smo divni.
Informativni.
Povraćam u kadu,
Pa zapušim slivnik.
(Staša ga samo pogleda.)
m, da...Kulturni smo u kurac... ne, ne... U kulturac!...
STAŠA: Znači ovako... kako se ono kaže?... Počinjemo dan pregledom najvažnijih vesti iz dnevne štampe... Vest dana: raskinuli Dolče i Gabana...
Onda ovako... Naslov: slamanje na slemu. Piše: Nikolaj Vučo Tegla.
RIZLA: Kad ga vidim odmah počinjem da peglam!
STAŠA: Čitaj, Rizlo!
RIZLA: Što ja?
STAŠA: Za kaznu. Šta je? Ne znaš da čitaš?
RIZLA: Ma, jebi se, mala. Znači ovako: „Slamanje na slemu... Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj se i pesničko veče završava tučom.... bla-bla... Po definiciji, pesničke večeri nisu mnogo zanimljive. Poete koje sebe ozbiljno shvataju, ispred njih papiri i čaše s vodom, uštogljeni voditelj, teške reči i komplikovane metafore”…
Daj, ovo je dosadno…To preskačemo…
STAŠA: Čitaj, čitaj sve…
RIZLA: Neverica. Znači: „Da bi izbegao ovaj kliše, 1985. godine, pesnik Mark Špit...
STAŠA: Šmit!
RIZLA: Šmit Bul Terijer... „započeo je niz pesničkih večeri nazvanih: slam contest. Odabrao je terminologiju bridža i bejzbola, kako bi udahnuo život poeziji...” …Jebeni pesnici, a šta su drugo mogli kad je hop u ekspanziji?
STAŠA: Čitaj, hoperu! Šta ti znaš o poeziji?
RIZLA: Ne znam ništa o poeziji, a? Čuješ ti... Ne, to samo znate ti i Tegla... Čuješ kako sere, Kreč? Ja ne znam ništa o poeziji? Ja?
STAŠA: Alo, ljakseru... Lepo čitamo. Nećeš posle ti, nego ću ja na pedagoški razgovor s Dišom. Sad čitaj. To je nova koncepcija.
RIZLA: „Slam contest, zamišljen je kao takmičenje pesnika…”, Pesničenje. Ha!, „koji recituju poeziju u klubovima, pred publikom. Gledaoci svojom reakcijom odlučuju ko je pobednik. Ovakav pristup poeziji za sobom je povukao i nov umetnički izraz. Zato je slam poezija ironična, nepretenciozna, društveno anga…
STAŠA: Angažovana.
RIZLA: „Angažovana – i kritična, često puna psovki”, ma, ne rise, ne seri „građena od lakih rima”… E, stvarno treba ovo da čitam?
STAŠA: Autor tog teksta je stipendista Ministarstva kulture…
RIZLA (Baci novine.): Ne mogu ovo da čitam, brate, povezaće nas s ministrom. Moram da mislim na svoju reputaciju... (Staša i Kreč se smeju.) Znate li u kakvoj državi živite, majmuni? Neću više da pipnem ove novine...
Beži... (Zgužva novine i baci.) Znači, ništa ne čitamo. Sad će, umesto toga, najeminentnija pesnikinja da nam baci neki freestyle...
STAŠA: Šta sad to znači?
RIZLA: 3, 4 sad. Znaš ti dobro šta znači...
STAŠA: Šta, kao, moram?
RIZLA: Ako umeš, baci. Ako ne umeš, baci se na lice. Je l’ si MC ili nisi?
STAŠA: Nisam ja – ti si.
RIZLA: Ja jesam.
STAŠA: Kapiram... Kreč, pusti nešto...
(Kreč pojačava muziku, Staša se lepi na matricu.)
Teglo, kolego,
skroz si me ispegl’o,
suviše si vergl’o,
ništa nisi rek’o,
ako znaš budalu
koja ne zna šta je slem,
podesi mu skalu na
103,4 FM….
Današnja je lirika
Psovka – ekvilibrika?
Ne govorimo ništa
I ne treba nam kritika.
S teorije reči
Prešli smo na praxu
Zajebi, brate, sve što si učio na faxu!
Nema ‘leba
Nema para
Nema smisla
Sve nas smara
Od Triglava do Vardara
Ista kara
Teorija vara
Ako biram, biram praxu
Kad je atmosfera kurac
Makar uživaj u sexu.
(Staša završi stvar. Kreč odvrne muziku, pa je polako promeni. Pokaže Staši da je bila dobra.)
RIZLA (Zajedljivo.): Nije ti loše ovo sa sexom...
(Staša uzima novine.)
STAŠA: To je meta fora.
(Otćuti.)
Dobro…’ajde… Ovo sve preskačemo, čitamo samo ono o nama… Znači... Pusti me sad, Rizlo, ovo je selfpromotion, znači: „Najveći aplauz dobila je Staša, najeminentnija pesnikinja mlađe generacije čija je upravo objavljena zbirka HARD CORE svojevrsna sublimacija generacijske poetike!!!”
Autograme deli – ovde, na radiju…
RIZLA: Svratite, da vam se potpiše na piše…
STAŠA: Tebi neće stati ni inicijali!
Svratite da vam se potpišem na zbirku.
RIZLA: Za tuki me uhvatite,
Jer počeo sam frku!…
Pazi sad… Kreč, pusti ziku…muziku
(Kreč mu pojača matricu, Rizla kreće u svoj freestyle.)
…Dok je na stejdžu bila neka mala
Pravo ispred nje
Stolica je pala.
Nije loša cica,
Al’ mi nije dala.
Stolicu sam bacio
Jer teška sam budala.
Izbio je skandal
Zato što sam vandal…
Odma’ posle stolice bacio sam i astal…
Frka je nastala
Oko astala.
Ribica na bini se
Okliznula i pala,
vala, totalno se usrala.
A rime su joj žasu užas
Mala, pali na splav
U plavo ofabraj kosu.
Slušaj grand šou,
Ja ću da se lupim po nosu,
Ne tolerišem fuksetine
Što se prave fine,
Možeš kobas da mi hasaš
Prvo obriši sline!
Ja sam Rizla – car
Za frku imam dar,
Gde sam ja nije smor
Jer sam pravi HARD CORE.
...Odma' sam se zakačio
S njenim mlađim bratom,
U bradu me obradov’o
Moćnim aperkatom.
Nije bilo moše
Uzvratio sam kroše
Ološi se skupili sa strane
da nas lože...
Pucale su čaše, flaše
Skupili se dripci,
Hteli da me leše,
I da nije bilo Staše,
da smiri dizelaše
U facu bih popio
Pola pivske flaše...
A ja više volim pivo
Nego flašu,
Više volim džidžu nego pivo.
I jebaću sve živo!
(Pogleda u Stašu, nadrkano, Staša uzme svoj mikrofon i nastavi u program.)
STAŠA: Keve mi, tako je bilo...
Završila se akcija,
Uletela je racija.
Rizla je zapalio.
Otiš'o do radija.
Nije ni primetio da piči mikrofonija.
Ko i svaka jajara
Curica se sklonila.
Dobro da ga nisam stigla
Bulju bih mu slomila
Jer posle petnaest piva,
Svako može da proziva
Samo bleji se i riva tući se
Posle ja ću biti kriva.
Budalama u plavom,
Kad mi balave nad glavom,
Drugi put kad se odvališ
Peglaj u lavor
Mojne nemoj mene da uvaljuješ
Nije O. K., stvarno.
RIZLA: Da nije bilo frke bilo bi do jaja dosadno. Pa, je l’ tako?
(Staša skine slušalice, govori van programa.)
STAŠA: Zamisli… Zamisli da ja počnem fajt na tvojoj svirci. Je l’ bi to bilo OK?
RIZLA: Počni. Boli me kurac.
STAŠA: Da. ‘naš šta bi ti uradio?
RIZLA: Sleteo bih s bine
I sve bih vas umlatio.
A kad dođe murija,
Iskusno zapalio.
STAŠA: Nemoj da mi bacaš rime! Kad god te nešto ozbiljno pitam, bacaš rime, praviš se lud! Može i tako. Možemo ceo ovaj razgovor da rimujemo, Rizlo, ti i ja. 1 na 1... Vidiš... Ali, kad neko drugi baca rime, ti mu baciš stolicu na stejdž. Jebi ga, Rizlo! Nije normalno. Nije normalno da se pesničko veče pretvori u ultimate fight.
RIZLA: Srbija, brate, Beograd!!!
Nije ceo svet tvoj jebeni fakultet. Šta si mislila? Trebalo je da organizuješ pesničko veče u Narodnoj biblioteci. STAŠA: Slem kontest je klupski program.
RIZLA: Dobro došla u klub.
(Staša ga gleda. Mrak.)

RADIONICA ZVUKA
Menjanje stanica na skali radijskog aparata... Šuštanje, krčanje, jače i slabije frekvencije... Kao i prošli put, ponekad se probije i neki čisti zvuk... ŽENSKI GLAS: „Joj, pa nije muž zauvek. Zauvek su deca i dijamanti, he-ha-ha!...” ...šuštanje... SPIKERKA: „...u miliciji navode da oružje kojim je nakon jučerašnjeg derbija ubijen dvadesetogodišnji mladić, pripadnik huliganske navijačke frakcije, još uvek nije pronađeno...” ...krčanje... pesma „Tako ti je mala moja, kad ljubi Bosanac”... šuštanje...
Džingl: RIZLA: „103,4 em FM do jaja!”
(Iz mraka, top na Rizlu.)



2.

RIZLA (Monolog): Stvar je u tome da... Stvar je u tome da su svi usrani. ZOO je radio bez cenzure, brate. Ako nema cenzure, onda što su svi cave kurve?! A mala Staša, ona je došla juče. Ja, Kreč, svi ovi reperi... Mi smo, brate, ovde od početka. A znaš otkud ona?! Ne znam ni ja. U stvari, znam. Kapiram da se karala s Dišom. Čudno je samo to što se ona ne kara ni sa kim. ...Kreč, Gospodin Tost, Ja, Vonj, Mali Mire s Brda... misliš da nam u početku nije bilo zanimljivo? Kao, došla neka nova cica na radio. I pre su dolazile neke... Vode šatro emisije o modi, kao, i kulturi, kao „Šta da kuvam danas, šta da kuvam juče”... Dođi juče, cico!... Nijedna nije ostala duže od dva termina. Nije ZOO takav radio. A mala Staša? Došla s fasciklom, brate. Uredno riba nosi fasciklu. I pazi sad: ona će da vodi emisiju o slem poeziji. Ja pre tog njenog sranja za slem nisam ni čuo. Mislim, ona to zove slem, ja to zovem freestyle. To je ono što od početka... to mi već sedam godina forsiramo. Klasična krađa!... A znaš šta je najgore? Što su se svi primili... Kao prvo, više ne može veza da se dobije. Nedeljom počnu da zovu od pet, i traže Miši da ih stavi na listu čekanja. Drugo, Kreč. Moj najbolji ortak. Sad on pravi specijalne matrice za emisiju, njenu emisiju i emisiju hiljadu puta radi on. Miša ode da spava... Mr Tost i Staša postali drugari. Pitam Tosta, brate, znam kakav je, radili smo deset pesama zajedno, pitam: Je l’ ti nju karaš? Znaš šta kaže? Kaže: Je l’ si normalan, to mi je ortakinja. Pitam Kreča. Kaže: Nije ona fuksa, čuka rime do jaja. Dobro, ’ajde. To za rime... Nije loša. ...Samo neprestano forsira neki... shvataš šta hoću da kažem? ’Oće sve da stavi u fasciklu! Odjednom ona kao sve zna o hip-hopu. Pazi to! Knjiga joj se zove HARD CORE. Pazi to! Pitam je jednom: Je l’ ti deda ostavio Hard Core? Kreč joj, znači, napravio matricu i sad, odjednom, na slemu, Ona, ona ima hip-hop nastup! To je sama i organizovala. I svi kao pričaju o njoj. A može da izađe kad hoće. Sve radi iz hobija. Gledao sam je jednom na TV-u. Pričala je k’o... akademik, k’o ona, bre... k’o... k’o akademik, a onda dođe ovde, i baca rime: kurac iz usta ne vadi... E, brate... Nije Hard Core album Lil' Kim. Ja sam hard core. A mala Staša, i sve ovo... sve ovo postalo je sranje. Kako ne kapirate? Šuštanje... pa, isti džingl kao na početku monologa.
RIZLA: „103,4 em FM do jaja”



3.

Scena se rasvetljava. Rizla i Staša na istim mestima. Kreč je u studiju, za mikrofonom. A na mestu Tonca, leđima okrenut publici, sedi Miša Mišomor – Tonac. On doručkuje.
KREČ (Repuje, u program.)
Imali smo studio
Sad imamo i tonca,
Skrpili smo radio
S konopca i konca
Ali, iza pleksiglasa
pojavio se dasa
Miša zvani Mišomor
Hasa jede sa sirom kroasan.
Mišo, daj mi YO,
Mišo, ti možeš to
Reci Yo, reci YO
Yo za pravi radiYO!
Jer imali smo studio,
Sad imamo i tonca...
RIZLA (U program.): Imamo tonca, nemamo vutru.
KREČ (Van programa.): ...Brate, kad ti kažem. Zvali smo Crnog dve čuke. Išli smo u kraj, brate. Nema Crnog. Nemam pojma.
RIZLA: Možda spava.
KREČ: Crni ne spava. Noću.
RIZLA: Možda je zaspao?
KREČ: Ma, da.
RIZLA: Možda je zaspao.
STAŠA: Možda je pao?
KREČ: ...pu...pu... Nije Crni pao. Samo je konspirativan. Menja karticu na svakih metar dana. Mada, pazi... Zvao sam mu i onog ortaka. Ne znam... Ni jedan ni drugi se ne javljaju. Od juče.
RIZLA: To mrzim, brate. Šta to znači, brate, da ti se diler ne javlja na fon, dva dana? Ne, ne, brate. Ima da prekinemo saradnju...
STAŠA: Uuuu, k’o da imate ugovor o sponzorstvu.
RIZLA: Pa, na neki način imamo... Ima sad da ga zovem... Gle ovo!
(U program.)
Crrrniiii! Crrrniiii!
Crniiiii, mi te voli-imo!
Javi se, CR-NI!
(Miša pokazuje da imaju nekog na vezi.)
RIZLA: Telefon? Šta sam ti rek'o?!
(U program.)
...I da li je to mister Crni, najcrnji, najluđi, najjači, najopasniji diler BG scene?
Alooooo!
BABA: NEMOJ TI MENI ALO, BUDALO, GLAVU SI MI PROBIO! (Off)
(Rizla, Staša i Kreč se pogledaju, jedva zadržavaju smeh.)
STAŠA: Dobro jutro, komšinice, kako ste od jutros?... Jeste išli da platite struju?
BABA: STRUJU VIŠE NE PLAĆAM, JEDVA ČEKAM DA MI JE ISEKU! (Off)
(Rizla, Kreč i Staša zadržavaju smeh, samo da bi čuli šta Baba još ima da izjavi.)
RIZLA: Prošlo je osam, kasniš, Baba... mislili smo da si već umrla...
BABA: NEMOJ TI MENI – UMRLA... TAKVI K’O TI UMIRU, A NE MI, PENZIONERI, ŠTO SMO ZA OVU ZEMLJU DALI... (Off)
RIZLA: Šta ste dali? Šta ste, koji kurac, dali?
BABA: DAM JA TEBI ONU MOTKU GOVNJIVU! DA SE TORNJAŠ TI NA NJIVU! (Off)
A TI, MALA! TI! SLUŠAJ! TI, MALA!
KAD TE UZMEM ZA TU KOSURDAČU,
PA TE TRESNEM O ZEMLJICU CRNU... (Off)
STAŠA (Oduševljeno, Kreču i Rizli, ali u program.):
...Jebote, Baba vozi deseterac... Epika!
BABA: SLUŠAJ TI! TI JEDNA ĐURĐEVDANSKA OVCO... (Off)
STAŠA: Čekaj , Baba, čekaj, vrati... „Kad te uzmem za tu kosurdaču...”
BABA: ...PA TE TRESNEM O ZEMLJICU CRNU!
KAD TE ZATREM NA OČIGLED SVIJU,
IMA DA TI ZAOKRENEM ŠIJU! (Off)
(Staša odskače od stolice oduševljena Babinim slemom. Vadi blokče i olovku, zapisuje. Rizla i Kreč takođe se smeju.)
RIZLA (U program.): Baaaabaaaa! Nemoj da ti pređem preko, karaću te ko baaaraaabaa!
BABA: SAMO PRIČAJ, FRFLJAJ DŽABA! (Off)
RIZLA (Kroz smeh.): Baba, nisi normalna, brate, spusti, čekam da se javi diler...
BABA: KOJI MILE, JEBO TE MILE! (Off)
RIZLA: Diler, baba, diler. Čekam Crnog da se javi! Ne mogu zbog tebe da uvršim gudru... Drogu, Baaabaaa!
BABA: SERI, SERI, RIZLO, SAMO SERI! TO SLUŠAMO MI, PENZIONERI, SAMO SERI! IMA SAD DA ZOVEM JA... IMA SAD DA ZOVEM 92, milicija A TI SERI, JEBALA TE GLAVA! (Off)
STAŠA (Kreču, van programa.): Strava... Reci!
RIZLA: Baba, jebote!
BABA: VI STE MENI RADIO POKVARILI, A ZA TO, ZA TO IMA DA VAM ZOVEM MILICIJU, DA KAŽEM DA DROGU PUŠTATE PREKO RADIJA... (Off)
RIZLA: Alo, bre, više, oslobodi vezu... Jebote.
BABA: GDE JE ONA MALA? GDE JE? (Off)
STAŠA: Tu sam, Baba. Šta je, brate?
BABA: TI SI MI ODGOVORNA! (Off)
STAŠA: Za šta? Za muzičku želju? Samo reci... Danas nešto sasvim drugačije, a?
BABA: E, JESTE. E, BRAVO! E, BRAVO, KRAVO! DANAS IMA DA MI PUSTIŠ... (Off)
STAŠA: Kako da ne, Bako, već je na plej-listi...
RIZLA: Samo reci koju... Hoćeš „Druže Tito, mi ti se kunemo”?
BABA: NE. NEGO „OD VARDARA PA DO TRIGLAVA”! (Off)
STAŠA: Ide, Bako...
TUUU-TUUU-UUU-UUU (Off)
KREČ: 'nate šta?
RIZLA, STAŠA: Šta?
KREČ: Palim ja da nešto uvršim.
(Kreč izleti napolje, Rizla i Staša ostaju sami.)
Signal za prekid veze pojačava se... i tako počinje RADIONICA ZVUKA
TUUU-TUUU-TUU-TUUUU...
(Rizla zausti da nešto kaže, kada ga prekine zvučni efekat. Rizla i Staša pogledaju u Mišu Tonca koji im nešto signalizira.)
STAŠA: Šta?
RIZLA: Razredni te zove na raport.
(Staša prevrne očima.)
RIZLA: Diša zove Stašu
Šadi vezo Stuša obrnuti slogovi
Nije bila dobra – moraće da sluša.
STAŠA: Puši.
(Izađe.)
(Muzika. Mrak.)



4.

Kancelarijski sto. Diša, Staša.
DIŠA: Dobro jutro, Staša. Jesi se naspavala?
(Staša ćuti.)
Ono u stanici, ono što liči na krevet, to stoji pod uglom, jesi l' primetila? Ne možeš nikako da legneš, da se ne svališ. Znam, znam. Mene su, doduše, Oni Drugi privodili, da... Možda se sad nešto promenilo? Je l’ se promenilo?
(Staša ćuti.)
Znao sam da nije. To je namerno! Kad ti kažem. To je namerno krivo postavljeno da te ubiju u mozak. Perfidna metoda. Da. Šta je, šta me gledaš? Sedi.
(Staša sedne.)
Kakav je bio naš dogovor?
STAŠA: Za juče?
DIŠA: Za inače.
STAŠA: Inače?
DIŠA: Kad si došla ovde, u ovu kancelariju prvi put. Mi smo imali dogovor. Kakav je bio naš dogovor? Da smo za?... Za promene! Dobro, kako si to shvatila?
STAŠA: Pa, promenilo se.
DIŠA: Šta se promenilo?
STAŠA: Rizla kaže... I drugi... Kažu da se sve promenilo.
DIŠA: Sad nam ne dolazi milicija jednom, nego šest put mesečno. To se promenilo.
STAŠA: A slušanost?
DIŠA: Koja slušanost?
STAŠA: Ceo grad sluša...
DIŠA: Koji grad?... Ovo ti je tranzistor, a ne radio. Ne čuje se van kruga dvojke. (to je beogradska tramvajska linija u centru grada)
STAŠA: Nije istina! To ti se samo čini zbog Babe, kad neće da spusti slušalicu pa nam blokira vezu. Prošle nedelje u emisiju se javio lik iz Lazarevca.
DIŠA: On je iz Lazarevca, ali zvao je iz kafića, ovde iz zgrade.
STAŠA: Slušao si?
DIŠA: Zvao me Ristić iz Skupštine grada. Pitao: Je l’ slušaš ti ovo?...
STAŠA: Sluša nas Ristić? Iz Skupštine grada?!
DIŠA: Umalo nisam dobio infarkt kad sam čuo šta radite!
STAŠA: Što?
DIŠA: Znojava miška. „Karijes na kecu – cica ima mecu!” ...Kakve su to gadarije?
STAŠA: Pa, šta mogu? Jesam to ja rekla, možda? Nisam ja odgovorna za rime koje čuka neki debil iz Lazarevca!
DIŠA: To je tvoja emisija!
STAŠA: Šta treba? Da pustim BIIIP svaki put kad kaže psovku! Uostalom: Šta je tu psovka? Karijes? Miška? Ili meca?
DIŠA: Nije psovka ali je ružna reč.
STAŠA: Meca?
DIŠA: Jeste!
STAŠA: Ružna reč?... Hm. Je l’ ti bolje zvuči menstruacija?! „Karijes na kecu – cica ima menstruaciju!”
DIŠA: Nije baš trebalo da mu daš nagradu!
STAŠA: Nagradu daje žiri.
DIŠA: Žiri? Barabe s radija i onaj mali... što me nervira... Kako ono beše? Vučo, je l’?
STAŠA: Pa, šta sad? Nećemo zvati na radio nikog ko tebe nervira. Možda da zovemo Ristića iz Skupštine grada? U žiri. Ako ti je on OK.
(Diša lupi rukom o sto.)
DIŠA: Dosta! Kad si postala takva alapača?! Zvao sam te da mi pomogneš! Da polako promenimo profil... ne radija, nego čitave institucije.
(Diša tresne fasciklom o sto, izvadi jedan papir.)
„Uz postepene korekcije i dodavanje novih sadržaja, Omladinska zajednica postala bi značajan kulturni centar, mesto okupljanja mladih intelektualaca.”
To si ti napisala.
STAŠA: Tog se koncepta i držimo.
DIŠA: Primetio sam... Juče se baš okupila grupa mladih intelektualaca u plavom.
STAŠA: Nisam ja počela tuču!
DIŠA: Nego. Ko?
(Staša ćuti.)
Ko je počeo tuču? Ti si mi odgovorna za to. Znači, ko? Reci!
STAŠA: Ne znam.
DIŠA: Slušaj dobro, Anastasija. Nije sve ovo samo vaša zajebancija. Imate nedelju dana da se uozbiljite! Ili ćete da pravite normalan program, ili ga nećete praviti vi.
STAŠA: Imaš nekog boljeg? Jeftinijeg, možda?
DIŠA: Jeftinijeg, da.
STAŠA: Od kad sam došla, niko nije dobio honorar.
DIŠA: Koštate me glave! Očekujem. Da. Od danas. Na 103, 4 čujem normalan program!
STAŠA: Definiši: normalan.
DIŠA: Molim?
(Staša ćuti.)
DIŠA: Je l’ si me razumela?
STAŠA: Da... (Ustane.)
DIŠA: Kuda ćeš?
STAŠA: Da pravim normalan program. Čitam vremensku prognozu za krug dvojke.
DIŠA: Čekaj... Vidi, ima i ovo...
(Izvlači debelu, ukoričenu pink svesku. Liči na dnevnik neke devojčice. Staša oprezno posmatra Dišu, pa svesku.)
To je, ovaj, jedna moja... rođaka... U stvari, mojih... kumova rođaka. Piše pesme, znaš. Vrlo je nadarena. Izdaćemo njenu zbriku sledećeg meseca... Evo... Ovo... Treba da se prekuca... Pa sam mislio, ako bi htela da...
STAŠA: Da prekucam?
DIŠA: Da napišeš recenziju. Za dan-dva. Je l’ to u redu?
(Staša otvara debelu svesku.)
STAŠA: Ne znam dok ne pročitam... (Uzme svesku.) Javiću ti.
DIŠA: A, ne. Ne. To ostavi ovde. Daću da se prekuca. Poslaću ti mejlom, kad dobijem...
STAŠA: Pa, kako misliš za dan-dva?
DIŠA: Ona je divna devojka... Čućeš, uostalom. U emisiji. Večeras.
STAŠA: U mojoj emisiji?
DIŠA: U žiriju. Da.
STAŠA: Ti si je zvao u moju emisiju?
DIŠA: Treba malo da je promovišemo. Izlazi joj knjiga. Mi smo izdavači. Šta me gledaš? Idi... ’Ajde. Zvaću te kada dođe...

RADIONICA ZVUKA
Menjanje stanica na skali radijskog aparata... Šuštanje, krčanje, jače i slabije frekvencije... Kao i prošli put, ponekad se probije i neki čist zvuk... ŽENSKI GLAS: „Joj, pa nije muž zauvek. Zauvek su deca i dijamanti, he-ha-ha!...” ...šuštanje... SPIKERKA: „...u miliciji navode da oružje kojim je nakon jučerašnjeg derbija ubijen dvadesetogodišnji mladić još uvek nije pronađeno...” ...krčanje... pesma „Tako ti je mala moja, kad ljubi Bosanac”... šuštanje... SPIKER: „zaplenjena veća količina opojne supstance koja se smatra...” ...Rigoleto... krčanje... ASTROLOG: „Da li me čujete? U prvoj kući vi imate samo najgore planete. Čujete li?”... Turbo-dance... VODITELJ: „Ostalo je još sedam puta po dve karte za prvu reprizu predstave...” krčanje... Rigoleto... Krčanje... HC stvar.



5.

Rizla. Lista novine. Ulazi Kreč, s motorističkom kacigom. U kožnoj jakni. Skida kacigu. Seda. Iz džepa vadi paketić. Rizla gleda u paketić, pa u Kreča, opet u paketić, pa u Kreča.
KREČ: Jebote.
RIZLA: Šta je to, brate?
KREČ: Jebote, brate.
RIZLA: Si Jesi naš’o Crnog?
(Kreč odmahne glavom.)
KREČ: C... Crni je nestao. Obriši njegov fon. Ogromna frka! Nestao. Kapiraš.
(Rizla otvara paketić, u njemu beli prašak.)
RIZLA: A ovo?
KREČ: Dao mi klinac iz kraja. Za dž. Kao, sluša samo ZOO.
RIZLA: Koks?
KREČ: Ne. Nešto novo. MDMA. Čist ekstazi. U stvari, to što je u ekstaziju ekstazi. Navodno, do jaja.
(Rizla prosipa prašak na sto, izvlači liniju.)
KREČ: Manje. Mali je rekao da pazim.
(Rizla smanji lajnove, izvlače svako svoj. Pogledaju se. Pali se stroboskop. Mrak.)



6.

Staša sama. Okreće broj... Zvonjava u slušalici... A onda: svetlo na Teglu.
STAŠA: Teglo?... Videla sam novine... Šta radiš?
(Tegla zeva.)
TEGLA: Ej... Sad sam se probudio. Pisao sam do jutros... Čekaj... Imam i ja. Novine. Ostavila mi mama. (Šuška novinama, stavlja naočari.) Dobro je. Dobro izgleda tekst... Idiotski nadnaslov... Ja sam stavio „3, 4 sad!”, to su izbacili...
STAŠA: Kad si zapalio?
TEGLA: ...kad su tebe i Kreča izveli napolje... Malo posle... Možda pet minuta...
STAŠA: Vodili su me u stanicu.
TEGLA: Stvarno?
STAŠA: Užas. Onaj debeli pandur probao je da me ’vata. Lupio mi šamar. Gledala sam sve vreme gde si.
TEGLA: Pa, ne, ja sam već otišao.
STAŠA: E, baš ti hvala.
TEGLA: Morao sam da pišem. Prvi sam objavio, vidi kakva ti je super slika, šta hoćeš? Osim toga, nešto sam i prehlađen, tako da sam zvao taksi i...
STAŠA: Da.
TEGLA: Što si ljuta?
STAŠA: Nisam ljuta!
TEGLA: Morao sam da idem... Nije mi bilo dobro, a i nivo testosterona...
STAŠA: Sad izlazim od Diše.
TEGLA: Aha.
STAŠA: Znaš kakav je smrad? Čitao je naglas moju eksplikaciju, prozivao me, kao... sve će da nas rastera... dolazi murija.
TEGLA: Pa, da. Normalno. Šta si očekivala? Da će da ti kaže: respect!... Logičan sled stvari.
STAŠA: Ne seri! Nema veze s tim. Hoće da mi uvali neku svoju, štampa joj knjigu, i hoće da joj pišem recenziju.
TEGLA: Dobro. Napisaćeš. To je posao.
STAŠA: Ali, pesme su sranje. Neviđeno sranje.
TEGLA: Šta to ima veze?
(Staša ćuti.)
Ne izdaje za SANU, nego za OZ. Ne vidim u čemu je problem.
STAŠA: E, Vučo? Jebi se, znaš.
(Staša prekine vezu. Gasi se svetlo. Osvetljen ostaje samo Tegla... Gleda u telefon pa ga zatvori. Popravi naočari.)



7.

TEGLA (Monolog): Na jednom estetskom nivou funkcioniše. Kao uloge Anđeline Žoli: ženska koja sme sve i ništa joj nije važno. Gledao sam taj film, svi su gledali taj film... Ali, ne bih ga gledao svaki dan! Nema mnogo sadržaja u toj formi. Prvo sam mislio da je u pitanju faza, kemp. Da pravi neki research, da će joj dosaditi... da se zaljubila u pijanog repera... Girls does. Samo što se nije zaljubila u nekog tipa, nego u sebe. Znaš, kao: njen život, kao: slušanost sve veća, kao: prepoznaju je po gradu, ima nastupe, druži se s reperima, pravi skandale, psuje... Prezire tradicionalnu kulturu. Urbanost po svaku cenu. Vrsta nihilizma. E, kad dođe prvi problem, odjednom se postavlja iznad situacije. Sve to deo je te ikonografije, ako se za to odlučila, za to se odlučila. Way to go. I šta očekuje da joj kažem? Počela je da se drogira. Juče je svako mogao da vidi kako se veče završava. Vodila je pretenciozno, nastup joj je uobražen, bila je razvaljena, čim sam je video znao sam: nema kontrolu. Nad sobom, a ne nad ovim ludacima.
Pre je malo duvala, sad se ubija čime stigne. Plašim se nekad da je pitam. Više volim da je ne viđam, nekad. Naravno da je volim. Staša je... Staša je moja koleginica. S fakulteta. Pa, ja sam joj napisao seminarski o subkulturi.
(Zvoni telefon. Tegla pogleda na displej, vidi da ga zove Staša.)
STAŠA: ’Ajde dođi večeras u emisiju.
TEGLA: Ne znam... Imam dosta da radim. Pišem književnu kritiku za...
STAŠA: Molim te, dođi!
TEGLA: Zašto?
STAŠA: Zato što nisam spavala! I što sam popizdela! I što ću da napravim neko sranje! I što će onaj da ukine radio. Molim te, dođi.
(Muzika.)



8.

(Stroboskop. Glasna muzika. Vrata se otvaraju, upada Staša. Rizla i Kreč je pogledaju. Drogirano se smeju. Staša je ljuta. Kad lupi vratima, strob pestaje.)
RIZLA: Šta je bilo, brate?
STAŠA: Diša je rekao da.... nema više gudranja u studiju.
KREČ: Kome je rekao? Meni nije.
(On i Rizla prsnu u smeh, zatim se nasmeje i Staša.)
STAŠA: Samo kažem...
(Kreč joj pravi mali lajn, ona ušmrkne. Podigne glavu. Stroboskop.)
RIZLA: Radiću šta hoću i gde hoću! Ovo je jebeni ZOO! Kapiraš?
(Rizla ustaje, uzima mikrofon. Iz Offa kreće matrica.)



9.

RIZLA: Šta je bilo, ko će tebra brate više da mi kenja!
Meni je baš dobro, ćune štani neću ništa da se menja!
Keva sere da sam ološ i bitanga lenja
Volim da hasam jedem tortu doboš
Ja sam večiti neženja.
Radiću šta ’oću i nije me frka
Rizla blajv ide lajv
Rime kao kurac drkam.
A za fensere sa splavova imam karu tvrdu!
Slušaju me svi u kraju,
gradu i na Brdu.
Dileri sa stilom šalju mi gudru džaba.
Profitiram jer sam profi baraba.
Imam sto kila skila iskustva
K'o Šaulić Šaban!
Kad bi’ imo vozačku, kupio bi’ trabant
vozio se k’o gospodin,
ne da gulim taban.
Sranje: za polaganje vožnje nemam para
Super star sam a sin rudara.
Ujutru kad ćale ode da kopa
Ja iz šteka vadim pet mića dopa.
Dodajem pajdo u kevina klopa
Stondiram za stolom
Zgudran kao antilopa.
Rizla majstor ceremonije, car hip-hopa
Naoružan kurcem
Sve ću da vas rokam!
...Je l’ to jasno? Znači: radiću šta hoću i gde hoću.
Mrak.

RADIONICA ZVUKA
Šuštanje... SPIKERKA: „Nemili slučaj pogibije dvadesetogodišnjeg mladića naterao nas je da još jednom razmislimo o tome u kakvom okruženju odrastaju nove generacije” ...krčanje... Vlaško kolo... šuštanje... Turbo-folk refren... VODITELJ: „Ova osmočlana porodica i dalje živi u dvosobnom stanu, bez prava na dečji dodatak i ...” ...krčanje... ASTROLOG: „Jasno vidim, na vas je bačena kletva, ali slušajte, ta kletva ne treba da vas brine...” ...šuštanje... pesma „Trla baba lan” ...krčanje... POLITIČARKA: „Jer, ako naaš naarood do juče nije imao ni zastavu, grb i himnu... Ako nismo znali ni kako nam se država zove...” ...šuštanje... Mocart... MUŠKI GLAS: „Kojom prilikom je na tenderu prednost dobila firma čiji je vlasnik šurak ministra za...” ...tema iz filma „Ko to tamo peva”... POLITIČARKA: (jako patetično) „Od najveće je važnosti da Srbija iiizaađeee na izbore. Pravo i dužnost svakog građanina...” ...krčanje... Vagner... STAŠA: U sklopu akcije „Mesta za kulturu”, i shodno najnovijoj programskoj koncepciji radija, u našem studiju upravo se nalazi...



10.

STAŠA:
...čak i jedan mladić u odelu.
Dođe mi da ti persiram.
(Scena se polako rasvetljava. Pored Staše, Rizle i Kreča, tu je i Popadić.)
POPADIĆ: Dobar dan. Nema potrebe za persiranjem, mislim da se svi dobro poznajemo, kao i da slušaoci znaju da su naša druženja uvek puna lepih trenutaka... da ih, da tako kažem, prate raznovrsne ponude, a to znaju naročito ljubitelji filma...
(Rizla, Staša i Kreč zgledaju se, dok Popadić brblja.)
STAŠA: Čekaj, čekaj... Ti se zoveš?
POPADIĆ: Ja sam Popadić, Jovan Popadić i ja sam ovde u ime svoje kuće... a to je, naravno, distributerska, producentska kuća „Dee Vision”...
RIZLA: Zar nisi pre radio u bioskopu?
POPADIĆ: U pitanju nije običan bioskop, već „Maxi Cineplex” koji, kao što mnogi znaju, ima petogodišnji ugovor s „Dee Visionom”. Za projekcije filmova u „Maxi Cineplexu”, „Dee Vision”, putem svojih medijskih sponzora, publici poklanja tri puta po dve karte za najgledanije filmove na trenutnom bioskopskom repertoaru... S obzirom na to da je ZOO radio jedan od naših najvernijih medijskih sponzora... ali i zato što slušaoce ovog radija, dakle, mlade ljude, smatramo najvernijom filmskom publikom, ove nedelje, povodom trećeg rođendana kuće „Dee Vision”, pripremili smo ekstra iznađenje. Poklanjamo pet puta po dve karte, i to za urnebesni film „Nikad bez kokica”.
KREČ: Jebote, brate, ti znaš taj tekst napamet. Ja sam provalio, svaki put pričaš isto...
POPADIĆ: Molim?
RIZLA: Da, da, da, da... Si izvalio? Kad uđeš k’o da zgutam bendžu. Hoću da te slušam, babe mi, ’oću... Ali kad tako pričaš, brate, spava mi se.
KREČ: Je l’ ti palo na pamet da rimuješ?
POPADIĆ: Kako misliš da rimujem?
KREČ: Maxi Cineplex radi kao ex.
Na blagajni extra riba
Imali smo sex.
Domaćica moj je omiljeni keks.
Ne hasam kokice, samo corn flex.
POPADIĆ (Kiseli osmeh.): Kad smo kod kokica... Film „Nikad bez kokica” je komedija....
KREČ: Čekaj, čekaj... Slušaj ovo... Čekaj! Znači...
Ja sam Popadić, PR faca višeg ranga.
Oblačim odelo, ne k’o bitanga.
Cipele mi govore: ja imam keš
Mama i tata peru mi veš.
Volim pečenje od svinje reš.
Poludim kada čujem DEPESHE.
Dođite na film
da vas pukne k’o fleš.
Kara za sponzoruše, karta za treš.
STAŠA (Aplaudira.): Woooow!
Bio je ovo Krečin freestyle posvećen našem gostu. A mi se vraćamo temi. Rekao si „medijski sponzor”, je l’ tako?
POPADIĆ: Da, da. Moram priznati da sam polaskan ovom neočekivanom pesmom... koja mi je posvećena... Ha! I pre nego što kažem nešto više o filmu, želeo bih da poklonim jednu kartu (pogleda u Kreča) samom autoru. Znači, možeš da je podigneš na blagajni od sedam časova.
RIZLA: A meni karta?...
POPADIĆ: Projekcija počinje u osam...
RIZLA: A meni?
STAŠA: Čekaj, Rizlo, čekaj... Imam pitanje. Al’ ozbiljno.
POPADIĆ: Izvoli?
STAŠA: Šta je, u stvari, medijski sponzor?... Mislim, kapiram šta je sponzor... Kao... Sponzor emisije nam je Vlade Divac Pričamo u program da je gotivac.
RIZLA: Ne, ne...
Kad mi doneseš robu na ruke
Posle pola čuke čukam rime bruke.
Lerdi diler mi sponzoriše album u naturi
Daje mi na ler za doprinos kulturi...
(On i Kreč bace jedan drugom pet.)
POPADIĆ: Hm. Pošto vidim da je atmosfera neformalna... Mislim da nije teško objasniti tu stvar. Medijsko sponzorstvo zapravo je prijateljski odnos.
RIZLA (Patetično širi ruke.): Prijatelju?
(Popadić ga ignoriše.)
POPADIĆ: Gde određena firma, u ovom slučaju „Dee Vision Maxi Cineplex”, nudi određene usluge, u zamenu za medijski prostor...
RIZLA: Prijatelju?
POPADIĆ: ...tako nekako. Nisam očekivao ovakvo pitanje u medijima... Ali, mislim da sam relativno tačno odgovorio.
RIZLA: Prijatelju, gde je meni karta? Gde je meni karta za Maxi Cineplex? Zašto samo Kreč da dobije kartu... On ne može sam u bioskop!
POPADIĆ: On je dobio kartu lično od mene, zbog pesme koju je izveo...
RIZLA: Mogu i ja da izvedem pesmu... Hoćeš onda da mu daš svoju ličnu kartu?
POPADIĆ: Ličnu kartu?
RIZLA: Ti lično da mi daš kartu!
POPADIĆ: Mislim da je vreme da krenem...
RIZLA: Sedi, sedi, sedi... Sedi, da čuješ... Mišo, pusti mi bilo šta, Mišo!
(Miša Mišomor maše mu, pušta laganu matricu. Staša i Kreč zadržavaju Popadića koji bi rado da krene. )
Đani na šta ličiš: Đani Versaće!
Oko kravate stežu te nove gaće.
„Studio vam smrdi, program nema šemu!”
Pitam se šta ćeš uopšte u njemu?!
Popadić, sponzor, faca višeg ranga.
Ne kolači oči k’o crtani manga!
Za kvaku se hvataš,
jer sporije shvataš
Da radio nije tvoja rodna štala.
Svaki dan me ovde gledaš k’o da sam budala
Podeli karte, pali i hvala!
Ovde ratno je stanje: urbana gerila.
Pozovi taxi za Cineplex Maxi
Ljakse, bljak si
Fakat da fuck si!
(Popadić besno izlazi iz studija, Staša ga zadržava.)
STAŠA: Stani! Stani! Kuda ćeš? Stani!
POPADIĆ: Ne vidim razlog ovakvom ponašanju.
STAŠA: Razlog je duboko ukorenjen u mentalitet i društvenu represiju. Kakav razlog? Nema nikakvog razloga! Kuda ćeš? Čekaj. Tako. ’Ajde, polako. Koliko karata? Šta si rek’o?
POPADIĆ: Pet puta po dve karte za slušaoce koji se prvi jave u program.
STAŠA: Eto, javljajte se. Čuli ste.
POPADIĆ: Doviđenja...
KREČ: I promeni kravatu
što ti visi na vratu.
Oblačiš se k’o naš Diša,
gore na spratu.
Ako hejtuješ mi rime
U uši stavi vatu
U dupetu sadi salatu!
RIZLA: Vidimo se sutra, matori, a?
POPADIĆ: Malo sutra. Ovo nije radio, ovo... Ovo jednostavno nema smisla...
KREČ: Koja izjava za džingl! Reci opet, ’ajde... Da te Miša snimi... Mišo?
(Popadić izađe i tresne vratima... Rizla i Kreč umiru od smeha, Staša takođe. Seda za mikrofon, kao prava spikerka, nakašlje se a zatim nastavi poslovno.)
STAŠA: Slušali ste BG KALADONT feat. Popadić u Maxi Cineplex singlu: „Pet puta po dve karte”. Da li imamo nekoga na vezi? Šta kažeš, Mišo?... OK. Dobar dan, komšinice.
BABA: E, LEPO VAM JE REK’O. DA ZNAŠ DA VAM JE REK’O!
STAŠA: Bako, on je divan mladić, svaka mu je poslovica. Nego, da li biste vi hteli u bioskop?
BABA: MA, KAKAV BIOSKOP, JU, BOŽE SAČUVAJ! U OVIM GODINAMA.
STAŠA: Onda lepo spustite slušalicu...
BABA: DA SPUSTIM?
STAŠA: Možda bi neko hteo da dobije karte?
BABA: E, TEK SAD NEĆU DA SPUSTIM! JESAM JUTROS REKLA KOJU DA MI PUSTIŠ, JESAM REKLA? DRUGI PUT KAD ME SLAŽEŠ, IMA TURŠIJU DA BACIM... SVE DA VAM ISPOLIVAM.
STAŠA: Koliko vi toga imate uopšte? Pet tona turšije...
BABA: DOVOLJNO DA BACAM!
STAŠA: A deca u Africi gladna.
BABA: JEDI GOVNA! SVAKOM PUŠTATE ŠTE HOĆE, A KAD SE JAVI PENZIONER, ONDA...
STAŠA: Kapiraš, Baba, mi to nemamo! Ne puštamo narodnjake, nemamo komplikaciju s Kozare, odakle nam, jebote?! Daj nešto lakše! Nešto recentnije! Neki elektro, hc, traži neki hip-hop i pustićemo ti.
RIZLA (Grabi mikrofon.): Spuštaj, Baaaaabaaaaaa! Isećiću ti telefon, matori moržu!
STAŠA: Bakice, pliiiiiiz spusti! Pliiiiiiz!
(S one strane ništa se ne čuje.)
KREČ: Matoro đubre! Sad ću da joj sednem na interfon!
(Istrči iz studija. Njegova jakna ostane na stolici.)
STAŠA: Baba, bre, nemoj da si pička!
RIZLA: Je l’ spustila?
(Miša odmahuje... Iz Offa se čuje zvono interfona koje neprestano zvoni.)
BABA: SPUŠTAM, SAMO MILICIJU DA POZOVEM, JASNO?
(Baba prekida vezu.)
RIZLA: Zovi koga hoćeš, moržu proleterski!

RADIONICA ZVUKA
Menjanje stanica na skali... Zujanje... Krčanje... Zujanje... Krčanje...
MRAK

RADIONICA ZVUKA
Menjanje stanica... Šuštanje. SPIKERKA HLADNIM GLASOM ČITA VESTI: „Vlada demantuje vesti o proneveri novca iz državnog budžeta. Policija traga za počiniocima jučerašnjeg ubistva mladića u tuči nakon utakmice – dvojica osumnjičenih” ...glas spikerke polako se gubi... izobličuje... krčanje... „To mi radi, Uuuuh! To mi radi, Aaaah!” – Crvene jabuke naziv benda koji izvodi pesmu... zujanje... ŽENSKI GLAS: „Pa, da, da... nekada su poroci bili tajni, a vrline javne. Danas je obrnuto. Devojke ne žele da budu jadnice pa se radije maskiraju u nevaljale cure koje hoće sve i...” ...DRUGI GLAS: „Dobro, ali šta mislite o problemu vezivanja...? ...zujanje... reklama: MUŠKI GLAS: „Jao, što sam smooreeen. Ništa mi ne ide u životu.” ŽENSKI GLAS: „Ha! A imaš i perut! Izgleda da nisi čuo za...” ...Krčanje...



11.

Diša, Staša, Jasna.
DIŠA: Staša... Ovo je Jasna.
JASNA: Dobila sam tvoju knjigu, još nisam stigla da pročitam. Al’ rekla sam: Večeras nema spavanja. Ja pesme gutam! Proždirem.
STAŠA: Moje nemoj. Kalorične su.
(Jasna i Diša prsnu u smeh.)
DIŠA: Šta ćeš da popiješ, Staša?
STAŠA: Ništa.
(Diša pogleda u Jasnu.)
JASNA: I ja isto ništa... Dobro. Može neki čaj. Bilo koji.
DIŠA (Lokalni poziv telefonom.): Ja. Čaj od šipka i ... Mineralnu vodu. Negaziranu. Sigurno nećeš ništa?
(Staša odmahne glavom.)
Jedno pivo? Dobro je za mamurluk.
Izvini. Samo kažem. (Jasni) Staša je sinoć imala avanturu.
JASNA: Joj, čula sam, majko moja... Što ja to ne volim!... Kad su ljudi agresivni, to prvenstveno... Ali ja sam ti za te k’o penicilin. Odma’ pitam: šta hoćeš? Direktno! Pitam: šta je? Nemoj sa mnom tako da razgovaraš. Tako kažem, majke mi.
STAŠA: Da. Šteta što nisi bila tamo... Pošto već pišeš pesme, mislim.
JASNA: Pa, jeste...da znaš da mi je žao. Ali, ja još nisam tako javno to... Mislim, nisam još u javnosti recitovala...
STAŠA: Si slušala emisiju?
JASNA (Diši): Tamo kod nas, na Novom Beogradu, samo se šuštanje čuje. Da l’ je slab signal, ili moj radio... Mada, i moja cimerka ima... Muziku, znaš kakvu. I mp3 i dvd, i šta sve nema, pa ni ona ne može da uhvati. (Staši) A htela sam, evo, otkad znam da ću biti u emisiji, mesec dana, pokušavam...
DIŠA: A ko je još u žiriju?
STAŠA: Nikolaj Vučo. Njega znaš?
JASNA: On? Onaj kritičar? (Staša klimne.) Znam ga, znam. Preko televizije.
DIŠA: Kako opet on?
STAŠA: Preko veze.
DIŠA: Gledaj opet nek nagradi imbecila!
STAŠA (Ustane.): Ako se javi Jesenjin, sigurno će pobediti... Odoh. Vidimo se, dole.
(Staša izađe. Diša i Jasna ostaju sami. On joj pokaže da mu sedne u krilo. Ona se osmehuje. Staša ponovo uđe. Oni se iznenade.)
STAŠA: Kažu da nema čaja od nane.
(Izađe.)

MRAK
ŠPICA
STAŠA (Kao da vežba):
1, 2... 2, 2... 3, 2... 4, 2... 1, 3... 2, 3... 3, 3... 4,3...
1,4... 2,4... 3, 4... 3, 4...
3, 4... SAD!
ZOO RADIO SLEM CONTEST
Bes. Protest. Test.
Manifest.
freestyleri, pesnici, pesnice, raperi, outsideri Spremni? 3, 4... SAD!



12.

Svetlo se naglo upali.
Staša, Tegla, Jasna.
Rizla sedi sa strane. Na mestu tonca Miša.
Na Stašinoj stolici suši se Krečova jakna. Jasna u rukama steže svoju svesku.
STAŠA: Idemo?
MIŠA: Sad.
STAŠA: Hej! Evo nas opet. U emisiji 3, 4 SAD. Na listi čekanja petnaest likova: čekajte još malo, uvod će biti duži. Ja sam Staša i ja sam privođena. Mislim da sam prva osoba u istoriji, ako ne u istoriji onda bar u lokalnoj geografiji, privođena zbog slem poezije, iako su mnogi pesnici čak i hapšeni zbog nekih drugih vidova poetskog izražavanja. Zato kao prvu temu predlažem KRIMINAL U POEZIJI. Kakvo je to društvo u kome poezija može biti delikt, ili može da dovede do delikta? Ili tačnije: umetnost i diktatura. S moje desne strane, Tegla. Nikolaj Vučo. Književni kritičar, publicista, kolumnista, esejista, teoretičar umetnosti i medija.
TEGLA: Wannabe.
STAŠA: Lažno skroman, kao i obično. Šta ima novo?
TEGLA: Ne znam šta bi bilo, pošto u ovu emisiju dolazim češće nego ti. Bio sam i prošle nedelje, tako da mi se čini da sam postao neka vrsta „3, 4 SAD” inventara. Ali, ono što mi se čini novim, jeste pristup. Prošle nedelje prva tema bila je, ako se ne varam, „znojava miška”, ove nedelje, čini mi se, pokušavamo da se bavimo mnogo ozbiljnijim socijalnim, socijalnoumetničkim, teorijskim diskursom.
STAŠA: Novi poziv treba da shvatiš kao popravni, s obzirom na to da je prošle nedelje nagrada dodeljena dečku čiji su stihovi osporavani čak i u Skupštini grada. Čini se da je „znojava miška” bila preterano potentna tema za naše društvo. Posle nje dobili smo pretnje da će radio biti zatvoren.
RIZLA: Ko, bre?
STAŠA: Da se ovakva greške ne bi ponovila... S moje krajnje desne strane... Jasna?
JASNA: Dobro veče.
STAŠA: Jasna, kako?
JASNA: Jasna Stojanović.
STAŠA: Jasna je mlada pesnikinja... Imaš nešto objavljeno?
JASNA: Još ne. Ali, biće...
STAŠA: Koliko sam danas skapirala, Omladinska zajednica izdaje ti prvu zbirku?
JASNA: Jeste. Koristim ovu priliku da zahvalim svima koji su verovali u mene, ali i ovoj kući i vama na radiju, jer mada nisam lažno skromna, naročito kad se tiče pesama, mislim da je sve prošlo lakše nego što sam očekivala. Knjiga izlazi već za dve nedelje i biće lepa, ne samo po sadržaju nego i po izgledu.
STAŠA: U tvom odgovoru prepoznajem termin „lepo”. Koliko on ima veze s estetskim Lepim, u osnovnoj definiciji, dakle hegelovskoj, bazičnoj i klasičnoj razlici između kvaliteta i intenziteta? ...Šta su estetske reference tvoje lirike? Kada govoriš o „lakoći”, „lakše nego što sam očekivala”, mislim da dodiruješ ono čime se na ovom radiju bavimo, a to je izvesno uobličavanje generacijske poetike... Lakoća, opet u estetskom smislu, značajna je karakteristika slema, najmlađeg ili najnovijeg, maloletnog pesničkog žanra, koji je kod nas došao „u paketu” s hip-hop kulturom... ili možda kao posledica ekspanzije ove kulture? Prividna „slemerska” lakoća, rekla bih, krije „smrtonosnu” poruku, jer slem ima tendenciju da najteže sadržaje predstavi na najbanalniji način. Upravo lakoća i površni besmisao slem poezije, kriju jedno turobno i mučno osećanje sveta, u kome ništa nema vrednost.
(U Stašu svi gledaju zbunjeno, čak i Tegla! On nije zbunjen onim što govori, već načinom na koji govori. Jasna je zbunjena jer ne zna šta je pitanje.)
JASNA: Ja se izvinjavam, ako možeš da ponoviš pitanje?
STAŠA: Nisam još postavila pitanje. Pitanje je: Kada si rekla „lepo” i „lako” nisi mislila na estetski, nego na praktični okvir u kome će tvoja zbirka ugledati sivu svetlost našeg belog grada?
JASNA: Pa, da. Da. Ja pišem već nekoliko godina, interesujem se za književnost, međutim, nisam mogla ni da sanjam kako će moje pesme biti prepoznate... Naravno, na čitaocima je da u njima prepoznaju mene, i to može da im se svidi ili ne, ali...
STAŠA: Ali bitno je da će biti ukoričeno. COBISS, ISBN, bar-kod, katalogizacija Narodne biblioteke... Kako si pronašla izdavača?
JASNA: Moj izdavač je Omladinska zajednica, OZ... Ja sam, u stvari...
STAŠA: Mišo, koliko likova ima na listi čekanja? 35? 35 mladića, devojaka svake nedelje zove ovu emisiju kako bi izdavač pronašao baš njih. Govore u slušalicu milijarde stihova, verbalne odlive, predivne poetske pasaže, na bilo koju temu... u različitim stilovima. Skilom umesto stila. S mnogo smeha. Malo više bola... i nema ih mnogo koji su već imali šansu da nešto objave. A ima i onih kojima to i nije cilj. (Pogleda u Rizlu.) Respect!
Ti nisi nikad izvodila svoju poeziju, nisi je slala na književne konkurse, ne umeš da kucaš, što eliminiše mogućnost da si objavljivala na internetu, a ipak to što pišeš biće objavljeno. U tvrdom povezu. Koliko si sigurna da je tvoja poezija vredna da se zbog nje sutra iseče jedna topola? Šta je intenzivnije? Slika topole na vetru ili bilo koja poetska slika u tvojoj zbirci? Šta će nam doneti više vazduha? Fotosinteza ili tvoja lirika? Nije li štampanje tričavih pesmarica takođe kriminal?
(Ustane.)
Prema svima vama na listi čekanja!
Prema Rizli, koji ovde na radiju spava!
Prema Tegli koji ništa drugo ne stiže osim da čita, misli i piše!
Prema Kreču i njegovom ćaletu koji radi u Beču da sva ta sranja sponzoriše!
Mikrofone i dnevne doze gudre likova s rap-scene.
Nije li podrška lošoj umetnosti gora od loše umetnosti same?
To je kriminal!!!
Ne pesničko veče koje završi tučom, nego pesničko veče koje završi koktelom, na kome je svaki sendvič remek-delo u odnosu na ono što se čulo.
Kriminalno!
Prema budžetu Skupštine grada!
Prema poreskim obveznicima koji ga čine!
Zbog izdavačkog promašaja ne ide se u zatvor,
a zbog utaje poreza zatvor ti ne gine!
Kriminogeno!
Prema topoli koja će biti posečena!
Polici na kojoj će biti zaboravljena.
Zarobljena.
Zar ne bi bilo bolje da je zapaljena?
Spržena gromom da se pretvorila u vatru, dim,
humus, kosmos, večnost, Logos.
Umetnost?
Vrednost?
To je tema.
Da li je ima ili nema
U svetu posle teorije relativiteta.
Postkonzumerizma, tranzicije, interneta.
U svetu posle stotog kraja sveta
ako niko od nje nema koristi. Ako nikoga ne provocira.
Ako ne nervira. Ako nije u stanju da dovede do
delikta. Ako je tako delikatna, dekadentna.
Znači da samo smeta!
(Svi gledaju u Stašu. Ona ćuti. Tegla počne aplauz, niko ga ne prihvati. Staša ga pogleda, on prestane da tapše. Ona pali cigaru. Seda.)
Koga imamo na vezi?



13.

LIK IZ GETA: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
STAŠA: A, bre. Ko je to?
LIK IZ GETA: ZA MENE JE GETO NEŠTO ISKRENO I SVETO!
STAŠA: Gde si, care? Spreman?
LIK IZ GETA: ROĐEN SPREMAN.
(Počinje matrica.)
STAŠA: 3, 4... sad!
LIK IZ GETA: Jedan deda mi partizan, drugi bio četnik.
Već sam delinkvent a još maloletnik.
Rođen u SFRJ, odgajen u SRJ,
živeo u SCG, nikad prešo granicu!
Ćale mi funjara, ne ume da grize
Nemam para za vađenje vize.
Svakog dana žderem yuhor parizer.
Dok u Strahinjića Bana
Neki cirkaju brizer.
Lažni reperi pizde
A meni do jaja.
Spajam rizle kad varim
s ortacima iz kraja.
Ovo je Srbija!
Moja adresa.
Bolje ZOO radio
Nego MESAM.
Ako sam temu skapirao – jesam.
Ako nisam, puca mi viršla
Makar se nikad ne uvlačim jačim
Makar me ne kara od OZa Diša.
(TUUU- TUUU- TUUU- TUUUU)
STAŠA: Dobro je, matori.
TEGLA: Snažan dodir s realnošću, trenutnim socijalnim i istorijskim kontekstom...
(Jasna ćuti.)
STAŠA: Idemo dalje... Halo?
MR TOST: Ej? Znači, totalno ste ludi, znači... Probio sam se na listu preko reda.
STAŠA: To je Gospodin Tost?
MR TOST: Da, da, da, da... ’Ajde, Mišo, puštaj matru da roknem freestyle.
STAŠA: 3, 4...
MR TOST: ...sad!
Izađem u grad, vidim cice na štikle, babe navijaju kose sa vikler, opasni momci nose portikle, u levoj cucla, u desnoj hekler. Uđem u Inex i naručim išler, kada mi uruče račun, da vrisnem, cirkam – ne odvrćem, već lomim dizne, na izbore ne idem, jer su svi pizde. Kad pustim kevi svoj CD – šizne! Trebalo je da me k’o malog kazne kad sam se vrać'o u sate kasne, kasno je sada za pedagoške fraze.
RIZLA I STAŠA: Woooow!!!
(Aplauz.)
TEGLA: Pazi, Tost, ti si zvezda. Ovo je tvoj stil, to je to... Znaš, samo ne znam koliko je to performans i brzina, a koliko objektivna literarna vrednost, i šta, u stvari, ocenjujemo?
STAŠA: Oceni šta hoćeš, who gives a fuck?
TEGLA: Vrh.
STAŠA: Jasna?
JASNA: Ovo je zaista... dobro.
STAŠA: Ti si sledeća.
JASNA: Molim?
STAŠA: Hajde. Daj neku svoju stvar... Matrica? Ide... 3, 4 SAD.
(Jasna lista svesku.)
STAŠA: 3, 4... SAD. 3, 4... SAD.
JASNA: Samo trenutak.
STAŠA: 3, 4...
...3, 4...
’Ajde, dok se smisliš, koga imamo na vezi?
ORTAĆ S BRDA: Ej? Mire je.
STAŠA: Gde si, legendo beogradskog hip-hopa?! Šta kažeš što pravimo kulturan program, ceo dan?
ORTAĆ S BRDA: Hoću nešto da vam kažem, nije za u program. Gde je Rizla?
(Rizla grabi slušalice i mic. mikrofon)
RIZLA: Šta, brate, nije za program?! Sve reci u program! To je sloboda!
ORTAĆ S BRDA (Tiše.): Kreča je pao, brate.
(KRČANJE, GUBLJENJE SIGNALA IZ OFFA.)
RIZLA: Gde je pao?
STAŠA: Seci, Mišo... Ovo seci... Ovo nije za program...
ORTAĆ S BRDA: U muriju! Baba je zvala...
STAŠA: Naša baba?
ORTAĆ S BRDA: Da... Samo ispalo je da su ga već tražili... Nešto s Crnim. Zvao ga je sto puta, Crni je imao propuštene pozive... Ne znam ni ja, neko pakovanje. Onaj zvezdaš što su ga roknuli...
RIZLA: Ko ga je roknuo?
ORTAĆ S BRDA: Ne znam. Crni, valjda. I bilo je neko silovanje u kraju.
RIZLA: Zajebavaš... Zajebavaš...
(KRČANJE I ZUJANJE POSTAJE SVE GLASNIJE... U ZVUK SE MEŠA POLICIJSKA MOTOROLA... svetlo na sceni zatreperi, zatim poplavi... MILICIJSKA SIRENA)
ORTAĆ S BRDA: To je kod vas ili ovde?
STAŠA: Jebote.
(Pogled joj pada na Krečovu jaknu, ona je brzo uzima i oblači.)
ORTAĆ S BRDA: Palim...
(TUUUU- TUUU-TUUU- TUUU)

RADIONICA ZVUKA:
krčanje, zujanje, policijska motorola, glasovi
RADIONICA ZVUKA POSTAJE SVE GLASNIJA
svetlo na sceni treperi, pa se gasi
GLAS 1: „Ajmo, lične karte, svi, redom...” zujanje... motorola... zujanje... GLAS 2: „Ulazi u kola”... GLAS 3: „Ne znam ja...” ...KRČANJE... menjanje stanica na skali radio aparata...
vrata studija naglo se otvaraju, plava svetlost iza njih Miša Mišomor diže ruke uvis... Jasna prva izlazi, za njom Tegla, Staša i Rizla se gledaju, Rizla izlazi, Staša ostaje u studiju prilepljena za zid....
KRRRRRRRRČANJE
Vrata studija se zatvore i Staša ostaje unutra sama. Duboko udahne. Stavlja ruke u džepove Krečove jakne.
Pronalazi paketić staniola... Vadi iz njega beli grumen...
Vrata se ponovo otvore, ona se trgne i brže stavi grumen u usta. Proguta.
Vrata se zalupe.
Stroboskop.
Staša se svali na stolicu kraj mikrofona.
KRČANJE, ZUJANJE I MILICIJSKA SIRENA POSTAJU NESNOSNO GLASNI... menjanje stanica na skali radio-aparata...
SPIKERKA: „U munjevitoj policijskoj akciji, uhapšena dvojica osumnjičenih za ubistvo dvadesetogodišnjeg mladića u okršaju navijačkih, huliganskih frakcija”... smetnje... Turbo-folk refren... smetnje... SPIKERKA: „Osim za ubistvo, sumnjiči se i za veći broj najtežih krivičnih dela...” ...Turbo-folk refren... smetnje... SPIKERKA: „trgovina i uživanje narkotika, provalne krađe... silovanje”... smetnje... krčanje... SPIKERKA: „Policijska akcija ne prestaje... otkrivena mreža učesnika, prodavaca i preprodavaca kao i uživalaca opojnih supstanci...” smetnje...
Staša govori u isključeni mikrofon, nesvesna da ono što govori ne ide u program.
STAŠA: Ovim završavamo poslednju emisiju 3, 4 SAD.
SPIKERKA: „Događaji u prošloj nedelji ukazali su građanima na porast stope kriminala među mladima...”
STAŠA: ...Kao kad čekaš da nešto počne...
Smetnje, smetnje, smetnje
STAŠA: A onda na 3, 4... SAD. Naiđe kraj...
Baba? Je l’ slušaš ovo, moržu proleterski? Evo... Normalan program!
(Staša se jako zavrti na stolici.)
...menjanje stanica na radiju... zujanje i krčanje... neki sentiš... dosta dugo... krčanje... ŽENSKI GLAS: „Roditelji prave najčešću grešku, tako što zapravo ne vide da je njihovo dete krenulo putem droge. Znači, uhodite, špijunirajte...” menjanje stanica... GLAS: „A sada reklame” ...zujanje... Narodnjak: „Mjesto ti je krševito, tu bi đavo, tu bi đavo pomaaaniiitooo”... krčanje... vesti na albanskom jeziku... smetnje... menjanje stanica... SPIKER: „Pohapšena grupa huligana u stanici omladinskog radija ZOO. Tom prilikom, pronađena je mrtva dvadesetrogodišnja Anastasija Andrejević. Kako nezvanično saznajemo, uzrok smrti je prekomerna doza nepoznatog narkotika, o čemu će se više znati nakon odbukci... krčanje, krčanje, krčanje... MIKROFONIJA koja traje irintantno dugo, a zatim TIŠINA.
Mrak.
Džingl – JASNA: „Ovo je radio VRT. 103, 4 megaherca. FM stereo. Ne menjajte stanicu!”



14.

Scena se polako rasvetljava.
Na stolici na kojoj se vrtela Staša sada se vrti Jasna. Ali, to nije ta stolica. To je nova stolica, kao što je i sve drugo u prostoriji novo. Kada se svetlo upali: zatičemo renovirani studio.Grafiti su prekrečeni, zidovi čisti i beli. Nov nameštaj, fensi oprema. Mnogobrojne saksije sa sobnim biljem. Na zidu je veliki znak za ZABRANJENO PUŠENJE. Na mestu Tonca sedi Miša Mišomor. Naspram Jasne, Jovan Popadić. Oboje su nasmejani, blistaju od sreće i zdravlja.

JASNA: Dobro jutro, Beograde! Dobro jutro, Srbijo! Od danas naš program možete pratiti u Smederevu, Novom Sadu, Požarevcu i Vršcu. Čujemo se u Pančevu i čitavoj okolini Beograda. Sledi vremenska prognoza, stanje na putevima i emisija PET o najuspešnijim omladincima u Srbiji. Moje ime je Jasna Stojanović, a u tonskoj kabini nalazi se Miroljub Mišić, zvani Miša. Mišo, kako ste odjutros? Oooodlično! Pre nego što se upustimo u pregled najvažnijih vesti iz jutarnje štampe, za vas imamo jedno iznenađenje. S nama u studiju je gospodin Popadić, PR „Maxi Cineplexa”.
POPADIĆ: Dobro jutro i hvala vam na pozivu u emisiju. Mislim da se već dobro poznajemo, kao i da slušaoci znaju da su naša druženja uvek puna lepih trenutaka... da ih, da tako kažem, prate raznovrsne ponude, a to znaju naročito ljubitelji filma...
JASNA: Koja su to iznenađenja koja nam „Maxi Cineplex” priprema?
POPADIĆ: „Maxi Cineplex”, kao što mnogi znaju, ima petogodišnji ugovor s „Dee Visionom”, distributerskom kućom koja na naše tržište dovodi samo najgledanije filmove. Za projekcije u „Maxi Cineplexu”, „Dee Vision”, putem svojih medijskih sponzora, publici poklanja tri puta po dve karte za najgledanije filmove na trenutnom bioskopskom repertoaru... S obzirom na to da je radio VRT naš verni prijatelj... ali i zato što slušaoce ovog radija, dakle, mlade ljude, smatramo najvernijom filmskom publikom, ove nedelje pripremili smo ekstra iznađenje. Poklanjamo pet puta po dve karte, i to za urnebesni film „Nikad bez kokica”.
JASNA: Što je džaba i Bogu je drago... A mi već imamo nekoga na vezi. Dobar dan, izvolite?
BABA: DOBRO JUTRO, SINE.
JASNA: Dobro jutro, gospođo... Iako smo omladinski radio, sluša nas cela porodica. Jesu karte za Vas ili za Vaše unuke?
BABA: KAKVE KARTE?
POPADIĆ: Karte za projekcije u „Maxi Cineplexu”. „Nikad bez kokica” je film za sve generacije..
JASNA: Eto... Može i baka s unukom da ide, je l' tako?
BABA: AMA, TO KAD MI UNUKA DOĐE... ONA U KANADI ŽIVI... NEGO, HTELA SAM NEŠTO DRUGO DA VAS PITAM.
JASNA: Ko pita – ne skita!
BABA: JAŠTA... DA L’ ZNATE GDE MI JE OVAJ MOJ RIZLA I OVA MALA, INTELEKTUALKA, ZLATO BABINO?
(Jasna zbunjeno gleda u Mišu, on joj nešto signalizira.)
JASNA: A sada... Samo za našu slušateljku... Fenomenalna numera! Vraćamo se u studio nakon muzičkog intermeca.
(Iz Offa se ore taktovi pesme „OD VARDARA PA DA TRIGLAVA”... Lepu Brenu smenjuje KRČANJE...)

KRAJ
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.