S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 1-2 godina XXXIX januar-april YU ISSN 0036-5734

p o r u k a...p o v o d o m...S v e t s k o g...d a n a...p o z o r i š t a...(27. mart 2003)
Tankred DORST
VELIKO OTKRIĆE ČOVEČANSTVA

 

Veliko otkriće čovečanstva

Ne prestajemo da se pitamo da li je pozorište još u duhu svoje epohe. Dve hiljade godina pozorište je bilo ogledalo sveta i tumačilo položaj ljudi u njemu. Tragedija, a vrlo često i komedija, prikazivale su život kao datost sudbine. Čovek je nesavršen, čini fatalne greške, sukobljava se s okolnostima koje ga prate, grabi se za vlast, slab je. Prevarant i naivčina, zadovoljan u svom neznanju i zgađen na Boga. Čujem kako se govori da je danas život van domašaja tradicionalnog pozorišnog instrumentarija i da je, shodno tome, više nemoguće pričati priče. Umesto njih – raznorazni tekstovi, bez dijaloga, sve sami iskazi. Nema dramske radnje. Na našem horizontu počinje da se pomalja sasvim drugačija vrsta čoveka: biće koje se, voljno i ciljano, može klonirati i kojim se može genetički manipulisati. Tom novom, savršenom Čoveku, ako ga i bude, neće biti potrebno pozorište kakvim ga znamo. On neće biti u stanju da razume sukobe koje pozorište podrazumeva. Međutim, budućnost nam nije znana. Mislim da svako od nas treba da uloži svu svoju energiju, sav svoj talenat koji nam je dat – od koga, to ne znamo – da od te neizvesne budućnosti odbrani našu ružnu, lepu i nesavršenu sadašnjicu, naše iracionalne snove i naše uzaludne napore.
Raspolažemo mnogim sredstvima. Pozorište nije čista umetnost, i baš u toj nečistoći su njegova snaga i vitalnost. Pozorište se ne libi da uzme sve što mu se nađe na putu. Neverno je sopstvenim principima. Sasvim prirodno, nije imuno ni na modu svoga vremena, uzima slike iz drugih medija, ponekad se izražava sporo, ponekad brzo, muca, ćuti. Ekstravagantno je i banalno, neuhvatljivo, razara jedne priče i stvara druge.
Verujem da će pozorište umeti da se neprestano hrani životom – sve dok ljudi budu osećali potrebu da jedni drugima pokažu šta su, šta nisu i šta bi trebalo da jesu. Da, neka živi pozorište! Pozorište je jedno od velikih otkrića čovečanstva, veliko kao pronalazak točka, kao kroćenje vatre.

Tankred Dorst je rođen 12. decembra 1925. u Oberlindu (Tiringija). Regrutovan u nemačku vojsku u sedamnaestoj, po završetku rata biva zarobljen i sve do 1947. ostaje u britanskoj i američkoj zoni. Posle mature 1950. u Bambergu i Minhenu, studira nemačku književnost, istoriju umetnosti i dramaturgiju. S kompozitorom Vilhelmom Kilajerom osniva marionetsko pozorište, koje vode studenti, i za koje piše prve tekstove. Po završetku studija obavlja razne poslove na filmu, televiziji, radiju i u izdavačkim kućama. Prve komade piše šezdesetih (Die Kurve, u Nacionalnom pozorištu u Manhajmu; La Ballonata, Hajdelberg).
Njegovi mnogobrojni komadi igraju se širom Nemačke i Evrope, a prevodio je i za pozorište adaptirao brojne komade Didroa, Molijera i O'Kejsija.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, među kojima i Nagrade «Gerhard Hauptman» (1964), Književne nagrade Bavarske akademije umetnosti (1970), Nagrade Milhajma za dramskog autora (1989), Nagrade «Georg Bihner» (1996) i Nagrade «Maks Friš» (1998).
Tankred Dorst živi i radi u Minhenu.

Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >