| |
Veliko otkriće čovečanstva
Ne prestajemo da se pitamo da li je pozorište
još u duhu svoje epohe. Dve hiljade godina
pozorište je bilo ogledalo sveta i tumačilo
položaj ljudi u njemu. Tragedija, a vrlo često i
komedija, prikazivale su život kao datost
sudbine. Čovek je nesavršen, čini fatalne
greške, sukobljava se s okolnostima koje ga
prate, grabi se za vlast, slab je. Prevarant i
naivčina, zadovoljan u svom neznanju i zgađen na
Boga. Čujem kako se govori da je danas život van
domašaja tradicionalnog pozorišnog
instrumentarija i da je, shodno tome, više
nemoguće pričati priče. Umesto njih – raznorazni
tekstovi, bez dijaloga, sve sami iskazi. Nema
dramske radnje. Na našem horizontu počinje da se
pomalja sasvim drugačija vrsta čoveka: biće koje
se, voljno i ciljano, može klonirati i kojim se
može genetički manipulisati. Tom novom,
savršenom Čoveku, ako ga i bude, neće biti
potrebno pozorište kakvim ga znamo. On neće biti
u stanju da razume sukobe koje pozorište
podrazumeva. Međutim, budućnost nam nije znana.
Mislim da svako od nas treba da uloži svu svoju
energiju, sav svoj talenat koji nam je dat – od
koga, to ne znamo – da od te neizvesne
budućnosti odbrani našu ružnu, lepu i nesavršenu
sadašnjicu, naše iracionalne snove i naše
uzaludne napore.
Raspolažemo mnogim
sredstvima. Pozorište nije čista umetnost, i baš
u toj nečistoći su njegova snaga i vitalnost.
Pozorište se ne libi da uzme sve što mu se nađe
na putu. Neverno je sopstvenim principima.
Sasvim prirodno, nije imuno ni na modu svoga
vremena, uzima slike iz drugih medija, ponekad
se izražava sporo, ponekad brzo, muca, ćuti.
Ekstravagantno je i banalno, neuhvatljivo,
razara jedne priče i stvara druge.
Verujem
da će pozorište umeti da se neprestano hrani
životom – sve dok ljudi budu osećali potrebu da
jedni drugima pokažu šta su, šta nisu i šta bi
trebalo da jesu. Da, neka živi pozorište!
Pozorište je jedno od velikih otkrića
čovečanstva, veliko kao pronalazak točka, kao
kroćenje vatre.
Tankred Dorst je rođen 12.
decembra 1925. u Oberlindu (Tiringija).
Regrutovan u nemačku vojsku u sedamnaestoj, po
završetku rata biva zarobljen i sve do 1947.
ostaje u britanskoj i američkoj zoni. Posle
mature 1950. u Bambergu i Minhenu, studira
nemačku književnost, istoriju umetnosti i
dramaturgiju. S kompozitorom Vilhelmom Kilajerom
osniva marionetsko pozorište, koje vode
studenti, i za koje piše prve tekstove. Po
završetku studija obavlja razne poslove na
filmu, televiziji, radiju i u izdavačkim kućama.
Prve komade piše šezdesetih (Die Kurve, u
Nacionalnom pozorištu u Manhajmu; La
Ballonata, Hajdelberg).
Njegovi
mnogobrojni komadi igraju se širom Nemačke i
Evrope, a prevodio je i za pozorište adaptirao
brojne komade Didroa, Molijera i O'Kejsija.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, među
kojima i Nagrade «Gerhard Hauptman» (1964),
Književne nagrade Bavarske akademije umetnosti
(1970), Nagrade Milhajma za dramskog autora
(1989), Nagrade «Georg Bihner» (1996) i Nagrade
«Maks Friš» (1998).
Tankred Dorst živi i
radi u Minhenu.
Svetski dan pozorišta, koji se
obeležava 27. marta, ustanovio je 1961.
Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan
pozorišta u svetu organizuju razne
manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju,
po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost
svetskog ugleda.
|
