S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 1-2 godina XXXIX januar-april YU ISSN 0036-5734

k n j i g e
Svetozar POŠTIĆ
SARAH KANE
Sarah Kane: COMPLETE PLAYS, Methuen

 

Prva drama Sare Kejn RAZNET (Blasted), izvedena prvi put u londonskom Rojal Kort teatru januara 1995, svojom morbidnošću izazvala je pravi skandal. U drami, sredovečni policijski doušnik Ian dovodi u luksuznu hotelsku sobu u Lidzu mladu Kejt. U toku noći on je siluje, a ujutro deo njihovog hotela raznosi bomba. U sobu dolazi vojnik, a Kejt beži preko prozora u kupatilu. Vojnik prvo Iana siluje, pa mu isisava oči, na kraju sebi pištoljem oduzima život. Kejt se vraća s detetom koje joj je jedna žena u progonu pružila. Dete umire, Kejt ga zakopava u sobi i odlazi. Pregladneo, Ian otkopava mrtvo dete i jede ga, zatim umire. Koliko opis bezosećajnosti i najnižih ljudskih strasti, drama je i komentar na rat. Jedan kritičar mesto dešavanja naziva „Bosanski Lidz” zbog aktuelnosti tadašnjeg međuetničkog sukoba u Bosni. Ian je rasista, šovinista i čovekomrzac.
Zbog velike kontroverze koju je izazvala, Sara Kejn do kraja svoje kratke karijere nije uspela da se oslobodi pečata dramskog pisca koji samo želi da šokira. Ni druga njena drama, po oštrom naturalizmu, ne razlikuje se od prve. FEDRINA LJUBAV (Phaedra's love) prvi put je izvedena u londonskom Gejt teatru maja 1996. Nju je Kejnova sama i režirala. Pozajmivši delove Senekine interpretacije grčkog mita o Fedri, napisala je, dramaturški gledano, svoju najklasičniju dramu. Arhetipska priča o neuzvraćenoj ljubavi završava se tako što Tezej siluje Strofu, kolje sina Hipolita, a razjareni narod seče grčkom junaku genitalije i baca ih na roštilj.
I u privatnom životu, mlada Engleskinja u to vreme sve više podleže psihozi i neobjašnjivim smenama agresije i potpune bezvoljnosti.
I sledeća njena drama, OČIŠĆEN (Cleansed), jeste priča o zavisnosti, mazohizmu i ljubavi (ovaj put sestrinskoj i homoseksualnoj). U njoj ljudska potreba za nasiljem još više dolazi do izražaja. ŽUDETI (Crave), prvi put izvedena avgusta 1998, poslednja je drama Sare Kejn premijerno prikazana pre njene prerane smrti. U njoj ne postoji pravi dijalog. Protagonisti, obeleženi sa A, B, C i M nisu važni. Ceo tekst može se čitati kao izvod iz dnevnika, kao stihovana ispovest.
Naziv Sarine posthumno izvedene drame, PSIHOZA U 4.48 (4.48 Psychosis), označava vreme kada se nesrećna umetnica svakodnevno budila, i kada joj je otpočinjalo jedino lucidno doba dana. Već oko šest ujutro njeni strahovi, nervoza i letargija postajali su nepodnošljivi. U PSIHOZI U 4:48 Sara Kejn tačno poručuje kako će se ubiti. Prvo će progutati pilule, pa će prerezati vene, i na kraju će se obesiti. Ova drama predstavlja izazov za pozorišne reditelje jer u njoj lica više ne postoje. U njoj Kejnova na lirski način izražava sve unutrašnje borbe koje su je dovele do bezizlaznog stanja iz koga više nema povratka.
KOŽA (Skin), poslednji tekst u knjizi, scenario je za film od deset minuta prvi put prikazan na britanskoj televiziji juna 1997. Glavni njegov protagonista, Bili, mladi engleski skinhed s tetoviranim kukastim krstom na ruci, voli sa drugovima da tuče crnce. Bili se postepeno zaljubljuje u crnkinju koja ga fizički i psihički uništava. Savršeno komponovan, ovaj film je moćan antirasistički pamflet. I u ovom delu, kao i u svim dramama Sare Kejn, minimalistički jezik nenametljiv je i potpuno nepretenciozan.
Shodno obećanju, krajem 1999. Sara je progutala preveliku dozu pilula. Kad se oporavila u bolnici za duševno obolele, obesila se i stavila tačku na svoj dramski opus. Bilo je to 20. februara 2000. tačno u 4:48.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >