NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 1-2 godina XLIII januar-jun YU ISSN 0036-5734

52. STERIJINO POZORJE - Međunarodni staž mladih kritičara
Igor BURIĆ
KAKO POSTATI/OPSTATI (KAO) POZORIŠNI KRITIČAR

 

Prvi put u istoriji Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (AICT/IACT) jednom je gradu dodelila i drugu organizaciju Međunarodnog staža mladih kritičara, programu radioničarskog tipa koji je na 52. Sterijinom pozorju u Novom Sadu okupio rekordnih 18 učesnika i dva predavača/moderatora1 za dve jezičke (anglofone i frankofone) grupe.
Za svaku pohvalu je iscrpan i sadržajan rad aktera koji su tokom festivalske nedelje gledali predstave, posećivali okrugle stolove, tribine, a ostatak vremena odvajali za formalan (analize, diskusije, pisanje...) i manje formalan rad (razgovori, razmišljanja, informisanje...). Obrazovanošću i posvećenošću pokazali su da poseduju neke od prvih preduslova za bavljenje kritičarskim pozivom: ljubav prema umetnosti, izdržljivost, znanje i profesionalni, etički integritet. Ono što im nedostaje deo je šire priče o pozorištu, društvu i njihovim poslenicima.
Organizujući Međunarodni staž mladih kritičara, Sterijino pozorje je, u skladu s motivacijom AICT/ IACT, stalo u zaštitu profesije koja je u krizi i koju većina činilaca pozorišnog života rado omalovažava, što kao rezultat utiče na sve veću banalizaciju, komercijalizaciju i estradizaciju kako medijske reakcije, tako i umetničke produkcije. Na ozbiljnost skupa dodatno je uticala centralna tema ”In/Out of the Context”, nudeći mogućnost veoma važnih, ako ne i suštinskih refleksija na nivoima individualnog, profesionalnog i lokalnog/globalnog života. Bilo je zaista zanimljivo preispitati univerzalne, ontološke teme, uvek prisutne u pozorištu, kao i one istorijske, relativne, uporediti iskustva, identifikovati se, pozicionirati i isto tako – diferencirati. Uspeh potvrđuju i izuzetno pozitivne reakcije svih aktera Međunarodnog staža mladih kritičara.
Sama ”nastava” u frankofonoj grupi odvijala se tako što je svako izlagao o pozorišnoj stvarnosti u svojoj zemlji, odnosno položaju i poslu pozorišnog kritičara, odakle se kretalo u razgovore, u zavisnosti od pokrenute tematike. Takođe, raspravljalo se o kritikama koje su polaznici objavljivali u Biltenu Sterijinog pozorja. Anglofona grupa, pak, više se koncentrisala na samu strukturu i sadržaj ponuđenih pozorišnih predstava, kao polazne osnove za tehniku i način promišljanja i pisanja pozorišne kritike. U brojnim ”vannastavnim” aktivnostima grupe nisu postojale te je i tu dolazilo do višestruke interakcije i razmene mišljenja. Neki od kurioziteta radionice tiču se veoma retkog slaganja o viđenim predstavama, njihovim ”sastavnim delovima”, tačnije iznenađujuće opozitnim reakcijama kolega kritičara.
Međunarodni staž mladih kritičara u Novom Sadu okupio je veliki broj učesnika iz različitih zemalja koje se, bar uslovno, mogu podeliti na istočno i zapadnoevropske, i možda je i tu ”razliku” zanimljivo istaći, kao i to da nije slučajno što se pozorišne ”razlike” podudaraju s društvenim. Naime, kada je reč o formi, izrazu, konceptu, tehnici, zapadnjaci ne tolerišu loš zvučni, svetlosni dizajn, uopšte aljkavosti (rediteljske, glumačke...). Ne priča im se o ideji ”dubine” ako na sceni nešto ili mnogo toga škripi. Kritičniji su, ali ne zato što je reč o predstavama iz Srbije, Litvanije ili Slovenije. Naprotiv, niko do njih nije se hvalio repertoarima nacionalnih ili drugih pozorišnih institucija u svojoj zemlji, kao ni posećenošću relevantnih predstava. A tu već počinju sličnosti.
Kritika je i na Zapadu u velikoj krizi. Dovoljno je reći da od toga ne može da se živi, a previše kad se kaže da urednike zanima samo obim kritike, a ne kvalitet, jer prostor za kritički komentar drastično se smanjuje. Na polju kulture, pod naletom novih medija, kao štivo dominiraju besplatne novine koje se masovno distribuiraju, odnosno internet magazini, sajtovi, blogovi, forumi... Pozorišta od svojih nevolja ne stižu da podupru sve stubove i tu se negde tržišno orijentisani život seli i u teatar, gde kvalitet opstaje, ali u prilično izolovanim krugovima. Spremnost na kritiku uvek je vrlina, ali retko i komercijalna vrednost.
Kada je reč o (van)teatarskim sadržajima, filozofskim, sociološkim, političkim i drugim temama, mora se priznati da je istok Evrope i dalje egzotika, u nesnalaženju i konstantnom istorijskom trvenju velikih ideologija, u celini svog poetskog, slovenskog shvatanja i doživljaja sveta. Mada, obavezno treba napomenuti i to da je nezadovoljstvo mnogo više globalna nego lokalana kategorija. Upravo taj osećaj i iskustvo poneli su gotovo svi mladi kritičari 52. Sterijinog pozorja, a neprocenjivo je što su naše bliže ili dalje komšije, kao i oni koji Srbiju i njeno pozorište nedovoljno poznaju, smogli više nego dovoljno snage, motiva, inspiracije i koncentracije da prošire svoje horizonte, lične i profesionalne.

(Autor je učesnik Međunarodnog staža mladih kritičara 52. Sterijinog pozorja u Novom Sadu)

1 Predavači/moderatori su bili Andrea Tompa (Mađarska) i Jean-Pierre Han (Francuska), a učesnici Aglika Stefanova (Bugarska), Naida Lindov (Bosna i Hercegovina), Jir i Adamek, Ester Zantovska (Češka), Diane Scott, Florence le Juez, Manuel Piolat Soleymat (Francuska), Robbert van Heuven, Erica Smits (Holandija), Timea Papp (Mađarska), Anna Stylinska (Poljska), Alexandru Stefan (Rumunija), Anna Sedlackova (Slovačka), Tamara Gausi (Engleska), Olga Dimitrijević, Bojana Janković, Slobodan Obradović, Igor Burić (Srbija).

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2007.