NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 1-2 godina XLIII januar-jun YU ISSN 0036-5734

NOVA DRAMA - NOVA SCENA / IGRA DVE PRAKSE
Vlatko ILIĆ
PRILOG USPOSTAVLJANJU SAVREMENE SRPSKE
POZORIŠNE PRAKSE I TEORIJE

 

Nezavisno od konteksta u kojem razmatramo, termin ’novo pozorište’ moramo prihvatiti ne samo kao formalnu ili sadržajnu odrednicu već kao zahtev za drugačije mišljenje i stvaranje pozorišta. Pisanje ili izvođenje pod odrednicom ’novo’ jasan je pokazatelj potrebe učesnika tih procesa da preispitaju pravila sopstvene discipline. Ipak, ’novo’ je problematično opšte mesto, vrednosno konotirano, pozicionirano u odnosu na drugo/staro. Hans-Thies Lehmann, nemački teatrolog, u delu Postdramsko kazalište, vrednovanje izbegava uspostavljanjem termina ’postdramsko’, kojim obuhvata različite savremene javne prakse (od nevidljivog pozorišta Augusta Boala do visoko budžetskih produkcija velikih evropskih pozorišnih kuća i festivala), pri čemu ne odbacuje pisani tekst, kao značajan segment pozorišnog procesa i proizvoda, već markira i zagovara napuštanje dominantne interpretativne paradigme kao neodržive u savremenom dobu medija. Operativnost Lehmannovog termina zasniva se, pre svega, na nenametanju jednog (novog) modela na mestu drugog (starog), već u uspostavljanju aparata za mišljenje savremenog pozorišta. Odlučimo li da koristimo termin ’postdramsko’ ili da artikulišemo drugi, neophodno je obeležiti polje i locirati punktove delovanja koje bismo mogli označiti ’novim pozorištem’. Osovine te intervencije na lokalnoj sceni, za koju smo direktno odgovorni, kao njeni autori, izvođači, kritičari, i publika, morale bi se zasnivati na sledećim tezama:

(1) umetnost nastaje u određenom vremenu i prostoru, i važno je da njeni autori odgovore na izazove imanentnih fenomena tog prostora i vremena. Iskustvo savremenog čoveka oblikovano je dominantnim medijima, možda pre svega televizijom i internetom. To nije samo fenomenološka promena, već promena (i) organizovanja, (ii) procesuiranja i (iii) konstituisanja svakodnevnice. Nije neophodno potrebno uključiti nove tehnologije u umetnički proces ili proizvod, ali je neophodno osvestiti i koristiti njihov uticaj na strukturalnom planu. Na primer značajna pravila pozorišne prakse zasnovana na interpretacijama Aristotelove Poetike, kao što su jedinstva vremena i prostora više nisu deo svakodnevnog iskustva gledaoca, nezavisno od njegovog porekla ili ekonomskog statusa. Savremeni gledalac izložen je reality showu, prenosu uživo, web streamingu, i njegovo iskustvo stvarnosti vremenski i prostorno je fragmentirano, i teži konstantnom ubrzavanju.

(2) umetnost deluje u vremenu i prostoru u kojem nastaje, i zato je neophodno prihvatiti odgovornost za umetnost kao javni čin. Peter Brook u svojoj knjizi Prazan prostor insistira da je vreme koje jedna predstava traži od svakog gledaoca zasebno značajna količina javnog vremena. Svako izvođenje predstave jedinstven je javni događaj, u čijem konstituisanju značenja učestvuju i autori i izvođači i publika. U slučaju mimetičkog teatra to je čin zajedničkog oblikovanja iskustva u smisaonu celinu, koja se kao takva može uključiti u jedan od dominantnih narativnih poredaka (istorija, psihoanaliza itd.). Modeli ponašanja, govora, odnosa itd. nude se publici kao podrazumevani normativni obrasci procesuiranja stvarnosti. Mimetičko pozorište ne priznaje odgovornosti publike, na čemu još Brecht insistira artikulišući model epskog teatra, učionice ili laboratorije u kojoj je publika primorana na kritičko mišljenje prikazanog. Pozorište može da deluje kao neupitno reprodukovanje postojećih matrica, ili kritičko aktivno uključivanje u njihovo kreiranje. Čak i kada tvrdi da je naivno, pozorište nikada nije nevino.

Treću tezu izvodim kao implikaciju upisivanja prvih dveju u pozorišno-umetnički model rada, kakvim ga danas poznajemo, i savremene teorijske misli, a zasniva se na kritici autonomnih pozorišnih zona.

Slučaj jedne umetničke prakse kao teksta izvođenja

Dana 11. juna 2007. izveden je u Skupštini grada Beograda projekat Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete autora Vojislava Klačara, sa glumicom Anom Sofrenović i sa mnom kao rediteljem. Vojislav Klačar 2006. diplomira na Fakultetu likovnih umetnosti na Katedri za vajarstvo u klasi prof. Mrđana Bajića, a trenutno je na postdiplomskim studijama slikarstva na istom fakultetu. Kraljevina Koreta je njegova dugogodišnja interdisciplinarna praksa, aktivno prisutna na likovnoj sceni Srbije (Hibridno imaginarno: slikarstvo i/ili ekran, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 2006; 47. oktobarski salon, Beograd, 2006; samostalna izložba u saradnji sa Cesidom IX parlamentarni izbori u Kraljevini Koreti, Dom omladine Beograda, 2005). Koreta je fiktivna država sa sopstvenom parlamentarnom istorijom, regionalnom organizacijom, partijama i koalicijama, njihovim programima, članovima, i specifičnim pitanjima i problemima, koji se rešavaju razrađenim, složenim mehanizmima donošenja odluka. Osovina ovog rada je izvođenje parlamentarnih izbora. Do sada je Koreta prošla kroz devet izbornih ciklusa. Tokom prvih sedam Koreta je republika, a nakon osmih parlamentarnih izbora Koreta postaje kraljevina sa kraljicom na čelu države.

Sinopsis izvođenja Formiranja IX Vlade Kraljevine Korete bio je sledeći:

I čin: Istorija Koreta (35 minuta)
Čitav događaj započinje u samoj skupštinskoj sali. Tokom prvog čina izvodi se nekoliko tekstova. Glumica pripoveda Istoriju Korete, paralelno s autorom Korete koji publiku uvodi u izbore koji će uslediti, i rediteljem koji otkriva strukturu celokupnog scenskog događaja. Iako je publici naizgled obećana predstava u tradicionalnom smislu, suprostavljeni tekstovi stvaraju neusaglašeno polje napetosti, koje zahteva pregovore o značenjima.
Ovo je takođe i uvodni čin koji će omogućiti potrebne informacije za aktivno praćenje sledeća dva.

II čin: Kongresi političkih partija Kraljevine Korete (15 minuta) 
Drugi čin odigrava se u prolaznom prostoru koji vodi od glavne/centralne prostorije ka izlazu. Na osam ekrana prikazuju se dokumentarni snimci izbora unutar osam parlamentarnih stranaka i koalicija. Mehanizmi izvođenja Korete, njene izborne procedure, otkrivaju se publici. Svaki od izbornih procesa izvode Vojislav Klačar, Vlatko Ilić, filozof Aranđel Bojanović i po jedan gost za svaku parlamentarnu stranku i koaliciju.
Tokom ovog čina publici su dostupni štampani materijali o partijama i njihovim kongresima (liste, fotografije članova, njihove ocene i osnovne geopolitičke informacije) i publikacija posvećena formiranju IX Vlade.

III čin: Formiranje IX Vlade (oko 60 minuta)
Završni čin izvodi se u izdvojenom prostoru na putu ka izlazu. Svaki član publike, pojedinačno, prolazi pored glumice, autora i reditelja, i obavlja jednostavan motorički zadatak, otvaranje karata, čime učestvuje u samom glasanju za jedan od tri predloga za sastav IX Vlade. Izdvojen prostor nije dostupan pogledu ostatka publike. Trajanje ovog čina, time i čitavog događaja, drugačije je za svakog, i zavisi od dinamike publike – učesnika. Nakon glasanja, po izlasku, publici je omogućeno da prati projekciju koja prikazuje unošenje i obradu glasova.
Izvođenje se završava objavljivanjem rezultata, čime je IX Vlada Kraljevine Korete formirana.

Ukupno trajanje: oko 110 minuta

Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete nastaje tokom devetnaestomesečnog rada vizuelnog umetnika Vojislava Klačara, u koji sam bio uključen. Tokom tog perioda Klačar i ja konceptualizovali smo model izvođenja i pripremili publikaciju. Publikacija Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete Klačarov je umetnički rad, sačinjen od temeljno izloženog obilnog vizuelnog materijala posvećenog formiranju vlade i tekstova (dr Divna Vuksanović, Antje Dietze, dr Miodrag Šuvaković, Vlatko Ilić), različitih platformi za mišljenje Korete.

(3) neodrživost autonomnih pozorišnih zona

Pozorišni proces zasniva se na utvrđenom nizu: tekst – probe – izvođenje. Probe, za koje je kreativno odgovoran reditelj, započinju po završetku teksta, dok je izvođenje predstava iskustvo izvođača i publike, u kojem reditelj i/ili pisac ne učestvuju. Uspešnost ovakvog modela rada zahteva autonomiju faza rada, s jasnom podelom zadataka. Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete ponudilo je sasvim drugačiji obrazac i pored toga što je ’tekstom’ vladao njegov autor, probe izvođenja vodio reditelj, a centralno mesto na ’sceni’ zauzela glumica. Ovaj događaj uveo je na umetničku scenu i pozorišno delo, ali ne samo, u kojem: (i) tekst nastaje upravo tokom izvođenja. Istorija Korete, kostruisana nizom procesa i odluka, stvarana je i tokom izvođenja, na kojem je još jedna takva odluka donesena, (ii) struktura predstave, njeno trajanje i uređenje vizure, bez mogućnosti kontrole izvedena je jedini put, npr. izbor gledanja video radova, pozicije gledanja, trajanje II i III čina, (iii) događaj su izveli pored glumice i autor, reditelj i publika, koja je jasno postavljena kao učesnik u procesima konstruisanja i konstituisanja umetničkog dela.
Da li ’nova drama’ traži ’nove teatarske forme’, ili obrnuto, pitanje je koje ukazuje da svaki nov trenutak traži ’novu’ umetnost, ukoliko njeni autori žele da aktivno učestvuju u njegovom stvaranju. Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete je takav čin.

Vlatko Ilić
Rođen 1981. u Beogradu.
Godine 2006. diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za pozorišnu i radio režiju. Na istom fakultetu radi kao saradnik u nastavi na predmetu pozorišna režija. Student postdiplomskih doktorskih studija iz Teorije umetnosti i medija, Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Režije (izbor): Parlamentarna Istorija Korete, Vojislav Klačar (u pripremi), BELEF, 2007; Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete, Vojislav Klačar, Skupština grada Beograda, 2007; Sam kraj sveta, Žan Lik Lagars, Malo pozorište ”Duško Radović”, 2006, festivali: 52. Sterijino pozorje, selekcija nacionalne drame i pozorišta (Specijalna nagrada za režiju), 40. BITEF, selekcija Show Case; Mila, Jelena Popadić, Pozorište ”Boško Buha”, Beograd, 2005, festival: TEST07, &TD Teatar, Zagreb, Hrvatska; Crave, Sarah Kane, Narodno pozorište, FDU, Beograd, 2004; The Dracula Project, grupa autora, Theatre des Augenblicks, Muzej carskog nameštaja, Beč, Austrija, Les Substitance, Lion, Francuska 2003/2002.
Autor radionice (RE)THINK:MEDIUM Developing strategies for rearticulating cultural and social practices in/of contemporary Serbia, Letnja škola Lajpciškog univerziteta, Institut za teatrologiju, Lajpcig, Nemačka,2006; izlagao i učestvovao na simpozijumima u zemlji i inostranstvu, tekstovi objavljeni u: Klačar, Vojislav, Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete, Beograd, 2007. i časopisima TkH-centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2007.