NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 1-2 godina XLIII januar-jun YU ISSN 0036-5734

FESTIVALI - 13. Infant – Kaleidoskop novog teatra
Igor BURIĆ
DAH RAZLIKE

 

”Kaleidoskop novog teatra” bio je slogan 13. internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (Infant), održanog od 25. juna do 2. jula u Novom Sadu, tradicionalno u organizaciji Kulturnog centra grada. Slogan i koncept da se ponudi ”šarenilo boja i oblika” delo su selektorke Nele Antonović, pozorišne autorke iz Beograda, koja je izabrala čak 15 predstava u takmičarski i 13 performansa u prateći program. Infant su pratili i okrugli stolovi o predstavama, međunarodni simpozijum, radionice, izložbe, prezentacije projekata...
I ove godine održan nakon Sterijinog pozorja, Infant je doneo dah razlike na novosadsku pozorišnu scenu, samo što odmah na početku treba da se raščisti ”nedoumica” da je i ovaj put prilika pružena pre marginalizovanim pozorišnim kućama, nego što bi se one s punim pravom mogle nazvati alternativne i nove na polju teatarskog jezika, izraza ili forme. No, to je nevolja s terminima tridesetak godina nakon njihove izvorne invencije, baš kao i s ukusom/reakcijom publike koja je sve manje zainteresovana za nekonvencionalne stvari, delimično i zbog njihove uznemirujuće prirode i fluidnosti u kojoj se (”alternativni i novi”) teatar praktično uvek samo-ispituje, kombinujući-ponovo-uspostavlja, a pomalo i inati sveuspostavljenom sistemu vrednosti.
Takođe, moglo bi se pričati i o intimnoj/intimističkoj atmosferi Festivala, u kojoj se novum svodi na stalno jedna te ista pozorišta domaće, a često i strane produkcije, sve to u gradu koji najčešće nema vlastitog predstavnika/scenu, ali ovo ne bi smelo da se prihvati kao zamerka na trud, konzistenciju i kvalitet rada većine trupa čija se imena uočavaju i pri letimičnom pregledu arhive Infanta. Više kao lament zbog situacije u kojoj i mejnstrim jedva opstaje, a gde je tek alternativa! O (medijskoj) moći, prezentnosti i uticaju pozorišne kulture u savremenom svetu nema komentara. I upravo zbog toga u ovom tekstu će nešto više reči biti još samo o glavnom programu 13. Infanta.
Suštinski, Infantov takmičarski program koji je ovaj put bio prilično visoko estetizovan, u najvećoj meri ponudio je moderni plesni, čak i verbalni teatarski koncept, uz mestimične izlete u istraživanja mogućnosti jezika, tehnologije i ”naratorskih” pristupa. ”Kaleidoskop...” je utoliko imao svoja mesta ponavljanja, ali kaleidoskop to i radi, zar ne?
U okviru plesnog programa dominirala je fina mađarska savremena škola, tako prepoznatljiva, ipak zanemarena, što je svakako plus 13. Infanta. Devojka koja ide u raj Tibora Varsegija (Mađarska) poetičnošću i jedinstvenom višeslojnom upotrebom scenskog prostora i sredstava očarala je i žiri1. Odličan nastup u Sedam koraka imao je plesno-muzički duo Peter Gemza/Silard Mezei (Mađarska/Srbija), prepoznatljivog kanjiško-vojvođanskog senzibiliteta, a autohtonu školu pokreta prezentovao je Ferenc Feher (Mađarska) izvedbom Čovek – knjiga. Bugarska Danza trupe Dune, koreografišući svakodnevne kretnje i situacije, pokazala je duhovit i osvežavajući pristup plesu, dok je trupa BADco (Hrvatska) predstavom Deleted Messages Gorana Sergeja Pristaša, u mnogo čemu napravila plesni iskorak takođe koristeći imitaciju, ali u mnogo sirovijem, slobodnijem obliku, koji je istovremeno zavisio od bremenite upotrebe novih tehnologija i interaktivnih elemenata. Dalija Aćin (Srbija) je pak pokazala zavidnu dozu hrabrosti u svom minimalističkom ostvarenju Handle With Great Care.
Neverbalni, često i nekomunikativan tetar imao je predstavnike u italijanskom Maska teatru, koji predstavu Kriminalac gradi snažnim vizuelnim i fizičkim, uslovno rečeno čak i fiziološkim jezikom. Takođe, jak utisak ostavlja nemački perfekcionizam u delu Body Fragments Zigmara Šredera (Labor teatar). Rad ove dve trupe korespondira u mnogo čemu, zadržavajući vlastite specifikume i granice izraza.
Verbalni teatar, poštujući kategorizaciju s početka priče o glavnom programu 13. Infanta, mesto na Festivalu zaslužio je provokativnim i snažnim kombinovanjem tekstualnih poruka s plesnim, i izrazima vizuelne, audio, formalno-tehničke ili žanrovske prirode. Tu su umeće odmeravali: Madlenijanum (Srbija) predstavom Burleska o Grku Anje Suše, Beton hala/Belef (Srbija) predstavom Antigona Ivane Vujić, DAH teatar (Srbija) predstavom Priča o čaju Dijane Milošević, Plavo pozorište (Srbija) predstavom Pevam kao da sam ptica Nenada Čolića, pozorište ”Deže Kostolanji” (Srbija) predstavom 0.1 mg Andraša Urbana i Kvartet Ko-op (Novi Zeland) predstavom Kvartet Bronvin Tvedl. U ovoj ”kategoriji” kao kompletno promišljena i ostvarena dela najjače deluju predstave Pevam kao da sam ptica Nenada Čolića i 0.1 mg Andraša Urbana, uz primedbu da je Antigona Ivane Vujić platila cenu ekskluzivnom setu na otvorenom koji je kiša pomerila u sasvim druge (van)teatarske vode.
Iako u današnjem, čak ni u alternativnom i novom smislu, nije teatarski, jedan od navrednijih događaja 13. Infanta bilo je upoznavanje s Jevanđeljem detinjstva Jaroslava Freta, aktuelnim radom instituta ”Grotovski” iz Vroclava (Poljska). Ovo delo ide potpuno van svih graničnih konvencija režije, glume, scenografije, odnosa prema publici, i time o(p)staje kao nešto izrazito ritualno i spiritualno, zasnovano na mistično kreiranoj sceni i snažnoj vokalnoj i fizičkoj ekspresiji aktera.

1 Žiri je radio u sastavu Katalin Ladik, pesnikinja, performerka i glumica, Jelena Bogavac, pozorišna rediteljka i Andrej Vulfing, pozorišni autor iz Nemačke.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2007.