NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 1-2 godina XLIII januar-jun YU ISSN 0036-5734

EVROPSKA TEATARSKA NAGRADA
D. N.
POVRATAK ”ZEMLjI POREKLA”

 

U Solunu je minulog proleća, tačnije: krajem aprila, upriličena 11. sesija Evropske teatarske nagrade, asocijacije / manifestacije koju je 1986, kao organizaciju od evropskog značaja, prepoznalo i osnovalo nekoliko institucija Starog kontinenta: Evropski parlament, Savet Evrope, Evropska teatarska unija i Evropska teatarska konvencija, Međunarodni teatarski institut Uneska, kao i Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (AICT) i Mediteranski teatarski institut.
”Nas je malo, ali svi dolazimo iz Grčke”, rekao je, na svečanosti povodom uručenja Evropske nagrade za pozorište i nagrade Nova pozorišna realnost, pozorišni autor i reditelj iz Letonije Alvis Hermanis, citirajući zapravo Pjera Paola Pazolinija i definišući logiku ovogodišnjeg presedana – prvo izmeštanje manifestacije Premio-EuropaperilTeatroiz Italije, zemlje u kojoj je osnovana, u kojoj je istoimena nagrada godinama dodeljivana – najpre  u Taormini, na Siciliji, a prošle godine u Torinu –  u Grčku, ”zemlju porekla” (evropskog) teatra.
Organizatori (i finansijeri) ovogodišnjeg skupa: Ministarstvo kulture Grčke, uz organizacionu logistiku Nacionalnog teatra Severne Grčke, učinili su sve da 11. skup pozorišnih ljudi iz celog sveta protekne u skladu sa značajem koji je stekao tokom minule decenije, koju je, prošle godine u Torinu, istinski krunisalo prisustvo i, pogotovo, govor dobitnika Evropske nagrade za pozorište, beskompromisnog i pri tom teško bolesnog – Harolda Pintera, ali i vrhunska organizacija Grada Torina i domaćina – Teatra Stabile.
Još presedana obeležilo je ovaj događaj u Solunu. Pre svega, odluka Međunarodnog žirija Evropske teatarske nagrade da tu nagradu ex-aequo dodeli kanadskom reditelju Roberu Lepažu i nemačkom – Peteru Cadeku. I tako se, da li iz razloga povređene sujete ili nekih sasvim drugih, dogodilo – prvi put u istoriji ovog okupljanja – da laureat odbije da prisustvuje uručenju i, samim tim, shodno propozicijama Evropske teatarske nagrade, ostane bez ovog, u svetu pozorišta najprestižnijeg priznanja. Reč je o Peteru Cadeku, iz čije prepiske sa generalnim sekretarom Evropske teatarske nagrade Alesandrom Martinezom, donosimo ključne akcente:

Dragi gospodine Martinez,
Moramo, nažalost, da vas obavestimo da je našem glavnom glumcu dijagnostikovan kancer, upravo pred početak proba Bogojavljenske noći. Uprkos tome što sam usred te nevolje uspeo da nađem zamenu za glumca, u ansamblu vlada velika panika. Naravno, pod takvim okolnostima, ne mogu da doputujem u Solun da bih primio nagradu i da bih slušao kako svi lepo govore o meni.

Kako sam shvatio gospodina Kanarisa, vi mi nećete dati nagradu, ukoliko je lično ne primim (...) Nadam se da shvatate koliko ste smešni, vi i vaš komitet. Konačno, ja dobijam nagradu za životno delo, a ne za korišćenje usluga Olimpik ervejza. Vaše odsustvo razumevanja i vaše nečovečno ponašanje pokazuju nedostatak razumevanja pozorišta koje mislite da predstavljate u Evropi.

Ne sumnjam da ćete, nakon kraćeg razmišljanja o toj stvari, promeniti svoj stav i ponašanje.

Vaš iskreno,
Peter Cadek

Dragi gospodine Cadek,
Hvala vam na pismu. U njemu kažete da je vaš vodeći glumac bolestan i, naravno, mi iskreno žalimo zbog toga. S druge strane, kažete da ste pronašli zamenu i znamo da predstavu u Berlinu probate već  više od dve nedelje. Razumemo, takođe, da ‘the show must go on,’ uprkos teškoćama i uznemirenjima koje ga prate.
Nijedno od vaših objašnjenja, međutim, ne objašnjava povremenu agresivnost u vašem pismu u kojem dovodite u pitanje čitavu proceduru Evropske teatarske nagrade. To je procedura – ustanovljena s Evropskom komisijom 1987 – koju su prihvatili i poštovali svi prethodni dobitnici, bez izuzetka, kao i establišment ove nagrade. Nemoguće je praviti dvostruke standarde, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog poštovanja spram važnih ljudi koji su svoje obaveze prilagođavali tako da mogu da provedu nekoliko dana na događaju posvećenom njima i da to učine sa zadovoljstvom i zainteresovanošću.
(...)
Želimo da vas podsetimo na plemenitost s kojom je, mada već ozbiljno bolestan, Hajner Miler učestvovao u događajima njemu posvećenim, 1994. Iako takođe ozbiljno narušenog zdravlja, Harold Pinter (koga ste imali zadovoljstvo da sretnete) iznajmio je privatni avion o sopstvenom trošku, kako bi prisustvovao skupu u Torinu. Kao što vidite, postoje odgovarajuće alternative Olimpik erlajnzu.
(...)
Treba li takođe da vas podsećamo kako smo, zajedno sa Nacionalnim pozorištem Severne Grčke, mnogo radili na tome da damo značaj i prestiž vašem radu u pozorištu, organizujući taj događaj prema vašim željama, čak dajući im prednost spram ostalih dobitnika.
Nadamo se da shvatate koliko je ljudi iz evropskog pozorišta bilo angažovano u taj omaž vama, kako u kolokvijumu posvećenom vašem radu koji je dr Kanaris uradio pažljivo i s velikim entuzijazmom, tako u gostovanju vaše predstave i Berliner ansambla. Zauzvrat, mi od vas tražimo, imajući na umu vaše poteškoće, da poklonite samo jedno veče Evropskoj teatarskoj nagradi i da dođete bar da primite svoju nagradu.
(...)
Nemate samo vi obaveze. Mi imamo obavezu da ne prekršimo našu statutarnu proceduru, zbog razloga koji nije sasvim nesavladiv. Žiri i Savet, zajedno sa Organizacionim komitetom, koji uključuje i Ministarstvo kulture Grčke koje finansira skup, saglasni smo da vam kažemo da statutarni red ne može biti izmenjen. (...) Pozivamo vas da dođete u nedelju da primite nagradu i da otputujete u ponedeljak. Uveravamo vas da time već činimo izuzetni kompromis, budući da nijedan od prethodnih dobitnika nikada nije bio odsutan s kolokvijuma i čitanja posvećenih njihovom radu.
Kao što kaže Breht, moramo pronaći rešenje, ali ono mora biti dobro.

U nadi da ćemo se videti u nedelju, na ceremoniji uručenja Nagrade, ostajemo
Vaši iskreno
(potpisi za Evropsku teatarsku nagradu, Međunarodni žiri, Bord direktora ETP, pridružena tela, Organizacioni komitet, plus Ian Herbert, predsednik AICT, generalni sekretar Ministarstva kulture Grčke i direktor Nacionalnog teatra Severne Grčke)

Peter Cadek nije se pojavio na svečanom uručenju Evropske teatarske nagrade. Možda je to bio njegov odgovor na pitanje postavljeno u naslovu simpozijuma organizovanog tokom skupa u Solunu: Nagrade – kome su potrebne?
U njegovu čast održan je simpozijum pod naslovom: Peter Cadek: reditelj – i glumačka imaginacija. A Berliner ansambl izveo se njegovu predstavu Per Gint.

Reditelj Rober Lepaž, kao ne-Evropljanin koji je u velikoj meri obeležio evropski teatar, upriličio je prisutnima dva nezaboravna trenutka: javni intervju sa Mišelom Vaisom i kratke igrane pasaže iz svojih works in progress.

Nagradu Nova pozorišna realnost, koja je pre devet godina proizašla iz okrilja Premio-Europa per il Teatro i koja se dodeljuje ”novimsnagama”evropskog teatra, onima koje autentično i kreativno transformišu pozorišni izraz, dobili su ove godine Biljana Srbljanović i Alvis Hermanis.

Zvuk tišine bio je naslov kolokvijuma posvećenog Alvisu Hermanisu, koji je u Solunu bio predstavljen s dva autorska projekta: Dug život (Nagrada Bitefa pre dve godine) i Očevi.

Pre no što okrenete sledeću stranicu Scene, na kojoj počinje intervju sa Biljanom Srbljanović, recimo samo da je naša spisateljica bila sjajno predstavljena javnim intervjuom koji je vodio odličan poznavalac njenog dela Ivan Medenica (koji je tih dana izabran za zamenika generalnog sekretara AICT), čitanjem fragmenata iz njene najnovije, tada još u procesu nastanka, drame (čitali: Andre Vilms i Nikitas Tsakiroglu), kao i predstavom Skakavci Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Dejana Mijača.
Bila je to ujedno i prilika da uporedimo (neuporedivo) – izuzetnu, sveobuhvatnu, kompetentnu i, pre svega, objektivnu međunarodnu recepciju dela Biljane Srbljanović s onom ”kod kuće” kojoj se ne može, bez mnogo zadrške, pripisati nijedan od gorepomenutih atributa.

Inače, uprkos opisanim ”potresima”, i ovogodišnji skup je dokazao važnost i primat među svetskim teatarskim okupljanjima. Kao i svake godine, njemu su prisustvovali pozorišni umetnici, kritičari, novinari vodećih svetskih medija, profesori... iz čitavog sveta, kojima je Evropska teatarska nagrada omogućila dragocene susrete i zbivanja.
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2007.