NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 1-2 godina XLIII januar-jun YU ISSN 0036-5734

KNjIGE
Ljiljana PEŠIKAN-LJUŠTANOVIĆ
STERIJA ZA SVA VREMENA
(Sterija fenomen vremena 1806–1856–2006I-II, priređivač i urednik Hadži Zoran Lazin,
Sterijino pozorje, Novi Sad 2006)

 

Unekoliko paradoksalno, ovaj obimni i raznovrsni dvotomni zbornik, posvećen Steriji fenomenu vremena, uokviren je s dva gorka ”ništa”, onim Sterijinim, na početku, iz Nadgrobija samom sebi:
Ništa iz ništa
Zgrudvano u ništa
Daje sve ništa...
i priređivačevim konačnim, duboko rezigniranim obraćanjem piscu:
”I dalje sve ostaje isto... ništa!
Sterija ponovo među Srbima – sto pedeset godina posle... NIŠTA!”
No uprkos Lazinovom pesimističkom rezimeu, stopedesetogodišnjica smrti Jovana Sterije Popovića obeležena je predstavama, izložbama, knjigama, jubilarnim Pozorjem, osobenim dramsko-pozorišnim dijalogom koji je s njegovim Nahodom Simeonom povela Milena Marković, naučnim skupovima i zbornicima najvišeg ranga... Nije, nažalost, obeležena novim, dobrim, preciznim, kritičkim izdanjem njegovih sabranih dela, koje bi ušlo u škole, biblioteke, pozorišta, domove...
Poput gorkog taloga ostala je svest da i dalje ”sužavamo” svog nesumnjivo ”preširokog” pretka. Hoćemo da on bude samo veliki pesnik filozofskog pesimizma, ili samo komediograf, ili samo retor. I, više od svega, hoćemo da bude samonaš savremenik. Ni Lazinov zbornik ne zatvara Jovana Steriju Popovića u književnu arheologiju, ne posmatra ga kao dragocenu starinu, već, naprotiv, oslikava jednog svevremenog stvaraoca i kulturnog pregaoca. Sterija sabran u ova dva toma jeste onaj divljenja vredni logotet, gotovo bi se moglo reći kulturni heroj mlade srpske građanske kulture: ”Stihotvorac, retor, profesor, pravdoslov”, čija se ”umna dela i književne zasluge 2njegove, koje se3 ne mogu lako izređati”, kako je to na Popovićevom opelu rekao protojerej i pesnik Sava Pavišević.
Tragajući za manje-više zanemarenom celovitošću Sterijinog dela, Lazin je skupio najširi krug pisaca i naučnika iz domena humanistike, dajući, istovremeno, reč i Steriji samom. Tako su se na jednom mestu našli fragmenti autobiografije, znameniti tekst O teatru i teatralnim delima, i Popovićeva Retorika, i dramolet Pomirenje, i kulturnoistorijsko predanje o dahiji Aganliji i knezu Janku iz Konjske, i niz efektno odabranih citata iz Sterijinih dela. Poseban značaj svakako ima novo i dostupno izdanje Retorike, propraćeno naučnim studijama Vojislava Jelića i  Rikalovom analizom retoričke strategije Rodoljubaca. Time su posredno, ali dovoljno jasno suočeni i povezani Popovićevo književno stvaranje i njegova naučna i prosvetiteljska delatnost.
Zahvaljujući upravo svesti o stvaralačkom prožimanju svih aspekata Sterijine ličnosti, ovaj zbornik pregledno i efektno osvetljava Sterijino kulturno, naučno i intelektualno pregalaštvo. Priređivač ima jasnu i osmišljenu koncepciju celine. Zbornik uokviruju osobena obraćanja Steriji. Na početku to su besede. Dobro odabrane, one efektno osvetljavaju i Sterijin lik i onoga ko ih kazuje. U njima će, tako, i Branislav Nušić i Ljubomir Simović progovoriti s velikim prethodnikom, odmeravajući u njegovim kolebanjima vlastite stvaralačke dileme. Zbornik se i završava ”ličnim tonom”: izborom poezije posvećene Steriji i izrazito angažovanom priređivačevom notom. Unutar ovog okvira prepliću se i u celine sabiraju pojedini segmenti Popovićeve delatnosti dati u osobenom dijahronom prikazu, od ranijih naučnih radova i prikaza do onih savremenih.
Tako ovaj zbornik osvetljava Steriju kao ”utemeljivača srpske državnopravne kulture”, pisca i profesora prirodnog prava, pisca udžbenika, bibliotekara, pedagoga i zakonodavca, terminologa, osnivača muzeja i jednog od prvih Srba koji su ukazali na nužnost zaštite starina. Lazinov izbor sadrži i precizne i detaljne biobibliografske preglede, nezaobilaznu Data Steriana, dokumentaristički pregled Sterijinih pozorišnih i televizijskih izvođenja, kao i izabranu literaturu o njemu. Sažeto, ali efektno osvetljeni su Sterijini odnosi sa savremnicim, te odnos prema drugim narodima i kulturama, psihološki profil...
Ovaj izbor celovito i podsticajno ocrtava gromadni lik i delo Jovana Sterije Popovića. Kojim god segmentom tog dela da se bavimo, bićemo osiromašeni ako bar ne zavirimo u celinu. Zbornik Zorana Lazina vraća nas Steriji pesniku i dramatičaru, kulturnom posleniku i logotetu. Steriji našem savremniku, ali i pretku i učitelju.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2007.