NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2004. broj 2-3 godina XL april-septembar YU ISSN 0036-5734

k n j i g e
Dr Dragana ČOLIĆ-BILJANOVSKI
ŽIVKA ZA SVA VREMENA
Jelica Stevanović: "GOSPOĐA MINISTARKA" 75 GODINA NA SCENI NARODNOG
POZORIŠTA U BEOGRADU, Narodno pozorište, Beograd

 

Knjiga Jelice Stevanović Gospođa ministarka 75 godina na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu je lepa, pitka priča, ponekad i dramatično, potresno svedočanstvo o prethodnih pet ministarki u dugom vremenskom periodu od 75 godina.
Publikacija je nastala povodom 140 godina od rođenja Branislava Đ. Nušića (1864-2004) i povodom nove postavke čija je premijera održana 10. marta, u režiji Jagoša Markovića. Ovom prilikom, legendarnu Živku Popović tumači Radmila Živković, inače šesta po redu "ministarka" od 1929, kada je komad izveden prvi put, na sceni beogradskog Narodnog pozorišta.
Sem što knjigu Jelice Stevanović možemo čitati kao priču, ona je komponovana po principima stručno-teatrološke literature, uz neophodnu naučnu aparaturu. Time se preporučuje i budućim istraživačima, ne samo dela Branislava Nušića već i onima koji proučavaju Narodno pozorište u novom veku. Bogato je ilustrovana, s mnogo fotografija, dokumenata, arhivske i dokumentarne građe.
U uvodu Nušić i Gospođa ministarka, autorka opisuje nastanak komada i, citirajući pisca, zaključuje: "A taj komad nastao na 'tako jednostavnom problemu', koji je kritika posle prve premijere napala kao površan, 'neliteraran' i 'jeftin' - već tri četvrtine veka izaziva polemike stručnjaka."
Nakon svedočanstva o prvoj premijeri 1929, slede podaci o piscu i rađanju GOSPOĐE MINISTARKE, jer komad je započet još 1914, u Skoplju, u kome Nušić, posle Balkanskog rata, osniva i biva prvi upravnik skopskog Narodnog pozorišta, 1913. Tek 1929. setiće se nezavršene komedije. Poznato je da komad namenjuje Žanki Stokić. Prvobitno, predstavu je trebalo da režira Branko Gavela, ali sticajem okolnosti, prvi reditelj je Vitomir Bogić.
Nastajanje predstave autorka detaljno opisuje, završavajući rečima Milutina Čekića upućenih Nušiću posle generalne probe: "Ostavite sve kako stoji. I ovako će Vaša Ministarka imati velikog uspeha."
U poglavlju Žanka Srokić - prva Živka ministarka, opisuje se avanturistička glumačka biografija legendarne glumice do dolaska na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu, predstave u kojima je nastupala, svedočanstva njenih savremenika. Legenda našeg teatra Nevenka Urbanova, koja pamti neodoljivi Žankin smeh, seća se da je sa scene taj smeh "prelazio u publiku i u talasima se, posle, prenosio i iz publike na scenu, i trajao, trajao... Zbog tog smeha, zbog te radosti neviđene, publika je dolazila u pozorište kao na veliku ariju".
Jelica Stevanović priču vešto vodi do Žankine smrti, do trenutka kada, ponižena i uvređena, glumica napušta ovozemaljski život, 21. jula 1947, na volujskim kolima i uz pesmu "Oj Moravo", put Topčiderskog groblja.
Pod naslovom Premijera u režiji Vitomira A. Bogića saznajemo takoreći sve o režiji, scenografiji, kompletnoj glumačkoj podeli u kojoj su sve sami velikani naše pozorišne scene. Tu su kraće umetničke biografije učesnika u prvoj GOSPOĐI MINISTARKI. Podsetimo, u toj predstavi, kao Raka, nastupa i Ljubinka Bobić. Stevanovićeva zaključuje: "Tako je duga kolona tipova, stala pred sud kritike, publike i istorije."
Poglavlje Prvi sud kritike čita se kao drama, kao triler zasnovan na paradoksu... Dok publika predstavu dočekuje ovacijama, kritičari je dočekuju "na nož". Među prvima kritiku pišu Milan Dedinac, Dušan Krunić, Dimirtije Živaljević i drugi, dok je najdobronamerniji prema Nušiću i delu, u nekoliko navrata, bio Milutin Čekić.
Svedočanstva iz kasnijih vremena govore o napisima drugih autora o prvoj predstavi MINISTARKE i glumcima iz podele. Sledi Život predstave iz 1929. na osnovu dokumentacije; tu su teatrografski podaci i raznovrsna građa, sve zamene, alternacije... (godine1934. Žanka dobija alternaciju u glumici Jovanki Jovanović Dvorniković koja kao član pozorišta u Zagrebu mora da napusti Hrvatsku "jer je kao Srpkinju progone u Zagrebu, i u pozorištu, i u kritici") uskakanja, gostovanja, proslave itd.
Poglavlje Druga premijera 1945. obrađeno je po istom teatrološkom i teatrografskom principu. Nailazimo na potresno svedočanstvo o strašnim vremenima koja se protežu do savremenog doba. To je priča o vremenu kada su ljudi i umetnici od veličine i kredibiliteta diskreditovani i ponižavani, odvođeni na saslušanja, osuđivani, kao Žanka Stokić, na gubitak građanske časti, ili na smrt, kao Aca Cvetković ili kao Lazar Jovanović, operski umetnik koji je otišao u inostransvo itd. To je atmosfera u kojoj je pripremana premijera Ministarke 10. oktobra 1945, čiji je reditelj Dragoljub Gošić. Naslovnu ulogu igra Nevenka Mikulić. Slede Oskudna svedočanstva o prvoj posleratnoj Ministarki. Radi ilustracije navedimo reči autorke: "Jedan izveštaj Ministarstvu prosvete iz 1948. pominje da uprava Pozorišta nije bila sasvim zadovoljna praćenjem rada ove kuće od strane dnevnih novina. A zanimljivo je i da je izdata zabrana davanja bilo kakvih izjava u štampi bez znanja i odobrenja upravnika Velibora Gligorića. To je verovatno jedan od razloga zašto nam je o ovoj premijeri ostalo tako malo novinskih napisa." O predstavi više saznajemo prilikom obnove iz 1952. U ovoj obnovi Ljubinka Bobić je prvi put zaigrala Živku Popović, u režiji Dragoljuba Gošića.
Život predstave u režiji Dragoljuba Gošića sadrži sve relevantne podatke po sezonama, datumima, promenama, gostovanjima itd. Poglavlje: Treća premijera 1955, sadrži najavu premijere u režiji Dušana Vladisavljevića, kada je uloga Živke dodeljena Ljubinki Bobić, a tu je i alternacija Dare Vukotić Plaović. U životopisu i radnoj biografiji Ljubinke Bobić zabeleženo je više od tri stotine izvođenja uloge Ministarke, tokom dugih trideset godina. Po rečima autorke, bez Bobićke "ova se predstava ne bi mogla zamisliti između 1964. i 1978 godine". Naravno, Beograd će Ljubinku Bobić pamtiti i po brojnim pričama i anegdotama. Kao veliki boem, ali i po mnogo čemu drugom, bila je slična Žanki Stokić. Zapravo, ona nikada nije ni skrivala činjenicu da joj je Žanka bila uzor.
U detaljnoj priči o premijeri 20. maja 1955. i ocenama kritike navode se mišljenja Elija Fincija, Bore Glišića, Vojina Dimitrijevića i drugih. Uglavnom, "kritika nije bila zadovoljna ni ovom, drugom posleratnom postavkom Ministarke, iako je pripremana sa mnogo više ambicija od prethodne. Pa ipak, i ova predstava, kaže Jelica Stevanović, je bila potrebna i značajna".
Peto poglavlje Četvrta premijera 1964, govori o pripremama za premijeru u godini Nušićevih jubileja 1964, kada je poslavljano 100 godina od njegovog rođenja. Tim povodom priređena je predstava u režiji Braslava Borozana, tu je i tekst: Ljubinka Bobić kao Živka Popović. Glumica je od januara 1960. bila već penzionerka "po sili zakona". Beležimo Ljubinkin komentar: "Koji mi je đavo kriv kad sam počela mlada da igram pa u najboljim godinama napunila staž. Ali, kažem, penzija ima i dobre strane. Svakome možeš da skrešeš šta misliš." Premijerom iz 1964. svi su bili zadovoljni: i reditelj i glumci i glumica, ali najzad i kritika (a pišu je Eli Finci, Vladimir Stamenković, Slobodan Selenić, Ivan Ivanji, Borivoje Stojković, Milosav Buca Mirković, Petar Volk, Jovan Vava Hristić) a naročito je publika bila zadovoljna i to sledećih punih četrnaest godina, sve do smrti Ljubinke Bobić, 3. decembra 1978. Tim povodom Jovan Hristić konstatuje: "Ljubinka Bobić bila je naša poslednja velika nušićevska glumica i njenom smrću završava se Nušićeva epoha u istoriji našeg pozorišta. Od sada, Nušić će se morati igrati drugačije, a Živka ministarka Ljubinke Bobić ostaće nezaboravna uloga na razmeđu dveju epoha, jedna od onih pozorišnih legendi koje žive čak i kada nestanu svi oni koji su je videli."
Šesto poglavlje posvećeno petoj premijeri 1982. u režiji Milenka Misailovića sadrži najavu, sud kritike i priču o intenzivnom ali kratkom veku GOSPOĐE MINISTARKE u kojoj naslovnu ulogu tumači Olivera Marković. Predstava je spremana za Dan Narodnog pozorišta 22. novembra 1982, a Olivera Marković, glumica na vrhuncu umetničke zrelosti i popularnosti, trebalo je da se suprotstavi mitu Ljubinke Bobić, posle svega četiri godine, i Žanke Stokić (posle više od četiri decenije). A da ova postavka MINISTARKE po kritičarima nije imala sreće, svedoče osvrti iz pera Milutina Mišića, Dragana Klaića, Feliksa Pašića, Dušana Kovačevića, Avde Mujčinovića, Petra Volka, Buce Mirkovića, Jovana Hristića, koji primećuje da se Živkinoj sudbini u ovoj postavci niko nije smejao na kraju.
Iako je trajala samo dve sezone, predstava je imala intenzivan život.
Knjiga Jelice Stevanović "Gospođa ministarka" 75 godina na sceni Narodnog pozorišta, nije samo dragoceno istoriografsko svedočanstvo već i zanimljivo štivo, obavezna literatura i dopuna postojećim studijama o Branislavu Nušiću, čije delo i duh traju i u dvadeset prvom veku. On je pisac za sva vremena a njegovi komadi izvođeni su do danas kao realističke komedije, ozbiljne drame, farse, surove satire, vestern stripovi, muzičke revije, mjuzikli i operete. Lepeza žanrova i rediteljskih rešenja dokazuju na putu kroz epohe Nušićevu veličinu i genijalnost kao pisca prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.