NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 2 godina XLII april-juni YU ISSN 0036-5734

DRAME
Jordan CVETANOVIĆ
DILOVANJE EMOCIJA (analni rodoslov)

 

JORDAN CVETANOVIĆ
Jordan Cvetanović (kršteno ime Ilias), rođen juna 1982, u osam sati ujutru, u Nikšiću. Blizanac u horoskopu, u podznaku Lav. Do 1993. živeo u Sarajevu. Gimnaziju (društveno-jezički smer, s naglaskom na latinski i deklinacije) završio u Baru. Već sa četrnaest godina radio u redakciji dnevnog lista Vijesti, prvog privatnog medija u Crnoj Gori. Potom prebačen u Monitor. Jedno vreme radio kao saradnik ZID-a, alternativnog časopisa za mlade.
Trenutno apsolvent dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Šokantna drama kojom je primljen na Akademiju Pretis lonac (drama za poneti), doživela je premijeru u novembru prošle godine. Drame Sakate ruke i Žbongla (ili pozovi bilo koga radi ubistva), zabranjene. Muhe bez glave (okupacija u 13 slika) još traži reditelja i publiku. U oktobru 2003, na Sajmu knjiga izašla mu je prva kontroverzna zbirka priča - Priče za tešku noć (uspavanka za odrasle) u izdanju "Prosvete", u kojoj se prvi put na pravi način tretiraju pedofilski, voajerski, nekrofilski i homoseksualni odnosi. Pure hard-core, lišen provincijalizma i dnevničkih zapisa. Scenario za biografski film o Dejanu Nebrigiću Sfinkter, uprkos histeriji nekih profesora, ocenjen najvišom ocenom. Osim autorskog rada, objavio više od sto intervjua (najznačajniji sa Jovankom Broz, Nebojšom Đukelićem (pred smrt), Denisom Kvejdom, Nastasjom Kinski, Urošem Toškovićem, Zlatkom Glamočekom, Marinom Abramović...) kao i eseja, tekstova, u sledećim novinama: Index, Plima plus, Balcanis, Profil & Dama, Playboy (izdanje za Srbiju i Crnu Goru), Cosmopoliten (izdanje za Srbiju i Crnu Goru), Penthouse (Hrvatska), Reporter, Glamur, Ambijenti. Pojavljivao se u nekim medijima pod nekoliko pseudonima. Trenutno radi kao kopirajter u marketinškoj agenciji Communis, gde je učestvovao u vrlo značajnim kampanjama koje su osvojile nagrade. Planira da zapali u inostranstvo, što pre, čim nađe žrtvu koja bi mu prenela klicu pomoću koje se dobija pasoš Evropske unije. Dvadeset i petog septembra 2005, drama Pretis lonac izvedena u teatru Quirino u Rimu i osvojila nagradu kritike u okviru festivala "Glumci u potrazi za piscem".
Živi u Beogradu, na Neimaru. Voli da se vozi taksijem i da jede belgijsku čokoladu. Nema hobi. Niti mačku. Ima telefonskog dvojnika.



Dramaturška beleška

DILOVANJE BELEŠKAMA
Ksenija Krnajski vs Maja Pelević vs Dilovanje emocija by Jordan Cvetanović

Ksenija: Ovo je jedina domaća drama u poslednjih nekoliko godina koja je prava in-yer-face, toliko je autentično organska da ti se stvarno prevrće stomak kad je čitaš, npr. kad Lili liže "skorene pete debelom Kanađaninu", mislim, urnebesno!
Maja: Mislim da stvar nije toliko u in-yer-face dramaturgiji, koliko je to prvi pokušaj da se na jedan potpuno apsurdan, a opet prilično naturalistički način, opiše situacija homoseksualaca u "homofobičnom Beogradu danas". Malo podseća i na gej Maratonce (Maratonci trče počasni krug Dušana Kovačevića, prim. aut.). Zar ne?
Ksenija: E, 'ajde da se lepo oglašavamo kao "Krnajski" i "Pelević", nekako je zvaničnije, kao što se i u drami pisac sprda s ozbiljnim stvarima blesavim humorom ili su pak u trivijalnim okolnostima svi likovi zvanični. Jeste, gej Maratonci je super asocijacija. Mislim da je dragoceno što se ovde ismeva "dramatičnost" coming outa jer, činjenica je, gomila filmova i knjiga time se bavi kao najvećim, nekad čak jedinim problemom gej ljudi: kako da priznaju okolini da su gej? Kao da ih ne more i druge ljudske brige tipa: zašto sam sam, da li to što smo se kresnuli znači da će mi se sutra javiti, koliko dana treba da prođe da bude u redu da ja zovem njega/nju i sl. Super je što ova autoironija omogućava konstruisanje prave urbane farse, zar ne?
Pelević: Ne mogu da se setim ko, ali neko mi je rekao kako mu se čini da ova drama ismeva gejeve, a ne da je autoironična, sa čim se ja uopšte ne slažem. Njena čar definitivno jeste u autoironiji, a posebno u tome što su svi likovi izopačeni, bilo da su muški ili ženski. U stvari, ženski likovi još su urnebesniji i kompleksniji od muških. E, baš me zanima kako se tebi čine ženski likovi u drami?
Krnajski: Da, baba je npr. potpuno neodoljiva, ona je duhoviti primerak klišea da su majke gej muškaraca dominantne, agresivne, verbalno superiorne u odnosu na svoje muževe. I ona paradoksalna kreatura od Lili, hrišćanka-nimfomanka, ona lizačica peta s početka. Ma, žao mi je što Cvetanović nije do kraja zadržao tu distancu od melodrame...
Pelević: Pa, nije on na kraju otišao u melodramu, već u neku vrstu bespotrebnog realizma. I Vera je dosta zanimljiv lik. Zvuči kao reklamni proizvod i ponekad imam utisak da izgovara sve ono što se žene plaše da priznaju. A kad malo bolje razmislim, možda su čak ženski likovi izopačeniji od muških. Muški su samo isfrustrirani što žive s takvim kreaturama. One su, u stvari, uzrok njihovih jezivih života. Pa, ovo je, u stvari, mizogina drama. Kako to ranije nisam ukapirala! Sad moram da idem da se borim za ženska prava! Gde mi je transparent iz 96?
Krnajski: Ne bih se baš kladila... Oseća se neko sapatništvo i za njih i za njihove psihofizičke potrebe - sve žive lojalne muškarcima koji ih ignorišu... Što se tiče "nepotrebnog realizma", on počinje u 12. glavi, kad Lili saopštava svojoj najboljoj drugarici da njen muž "voli muškarce". Od tada svi kreću nekako da se vucaraju, bez svog humora, i čak se u finalu, na porodičnom ručku, sve nepotrebno iščaši u neku bledunjavu melodramu. S obzirom na to da sve "dramatične" činjenice već znamo, cela stvar malo šlajfuje...
Pelević: Slažem se, i tada se nekako gubi fragmentarnost. Scene postaju duže. Razgovori počinju više da liče na Krležu u najdosadnijoj fazi. Ali, jako mi se dopada poslednja scena. I potresna je. Čini mi se da bi ona bila jako efektna za kraj, da su se scene pre toga ređale munjevitom brzinom. Ali, to je možda samo moja profesionalna deformacija. Nego, da se mi vratimo na likove. Mene živo zanima kakav bi bio Grujin sin. Pošto je Danilo gej koji nije smeo da izađe iz ormara, Vule je uspeo, ali se dugo krio, a Gruja je najopušteniji u svojoj "gejosti".
Krnajski: Hm, paa, Grujin sin uopšte ne bi bio gej! Pošto se Gruja nikad neće oženiti, naročito ne onom fufom elastičnog jezika, Verom, i onda, eh, nema deteta, nema maltreta u porodici, nema guranja pod tepih... Ma, da ne psihologiziram bez diplome, ovo je drama o današnjem licemerju, ovom koje cveta sinhrono sa "demokratijom" i globalizacijom. Šta bi ti rekla, drama O...?
Pelević: Nego, da te pitam ja nešto... Kako ti se sviđa moja nova čipkasta mini suknja?
Krnajski: Slušaj, mala, ne zloupotrebljavaj svoje mesto u ovoj čestitoj redakciji i nauči da se nosiš s tim da nekad moramo da pričamo i o dramama drugih darovitih ljudi, a ne samo o tvojim!
Pelević: (Dobro...) 'Ajmo sad malo o naslovu. "Dilovanje emocija ili analni rodoslov"...
Krnajski: Ovo "dilovanje emocija" podsetilo me je na Rejvenhilove Some Explicit Polaroids i Shopping And Fucking (divno, u Srbiji smemo ovu reč da napišemo bez zvezdica!): njegovi junaci, kao i Cvetanovićev Gruja, promovišu veze bez emocija i propagiraju čisto seksualni odnos, jer u njemu nikad ne možeš da budeš toliko povređen kao u emotivnom.
Pelević: To jeste, ali mislim da je Gruja najsjebaniji (pitanje je da li ovo smemo u Sceni da pišemo bez zvezdica...) lik od svih, iako on možda živi u vremenu u kome možeš da priznaš svoje seksualno opredeljenje. Pitanje je šta se dešava kada, navodno, nestanu sve te zabrane. Da li se onda stvarno osećaš slobodno ili opet pokušavaš da se ubaciš u postojeće šablone? Jer pitanje je zašto Gruja ima devojku, a ne dečka, što bi se od njega očekivalo? Mada, dopada mi se što je glavno obeležje Grujine generacije totalna blaziranost i dilovanje svim stvarima koje ti padnu pod ruku. On je nekako najopušteniji u svemu tome. Zato što je slobodan? Ili zato što je u potpunosti zarobljen, a to ne provaljuje?
Krnajski: Sad mi pade napamet ono parčence razgovora Grujinog dede i babe, dok se ona nervira gledajući TV-kviz:
ANETA: Strašno, ovaj nema pojma. Ne zna ništa, a izvlači se. Mrzim ljude koji imaju samo sreću u životu. Kakvi su to ljudi?
DANILO: Srećni.
Ta blaziranost koju ima vremešni Danilo toliko je savremena! I kao da je, dok izgovara reč "sreća", najtužniji čovek na planeti...
Pelević: Da, drama ima savršeno savremenu otuđenu atmosferu. Dugo nisam čitala komad koji toliko dobro oslikava današnje vreme i potrebu ljudi da se kriju iza raznih stereotipa u stilu: "Ispod Mire sto vragova vire".
Krnajski: Pa, ovo zvuči kao kraj beleške. Ostalo, dragi čitaoci čitajte u drami.


DILOVANJE EMOCIJA (analni rodoslov)

LICA

DANILO, preko sedamdeset godina, sofisticirani doktor u penziji, skriveni homoseksualac, voli parkove i egzibicionizam
ANETA, blizu sedamdeset godina, Danilova žena, dominantna i dosadna, voli greške u kvizovima
VULE, blizu četrdeset i pet godina, Anetin i Danilov sin, magistar komunikologije, voli samo muškarce
OLJA, četrdeset godina, istoričar umetnosti, Vuletova žena, homofobična od trenutka kada sazna da su joj i sin i muž pederi, voli prave muškarce
GRUJA, dvadeset godina, Oljin i Vuletov sin, student, gej od rođenja, voli rimming
VERA, dvadeset godina, Grujina devojka paravan, pomalo glupa, ali zna šta hoće, voli grubo
LILI, trideset i osam godina, žena koja se tripuje da je još mlada, voli foot igrice
ANDREJ, trideset i šest godina, Vuletov direktor, voli sve rupe podjednako
MLADIĆ U KLOZETU, frustrirani strejter koji sebe vidi jedino u iživljavanju nad gejevima koji to kriju

Dešava se u homofobičnom Beogradu, u sadašnjosti


PRVA POJAVA
Klasičan klozet u gej klubu, obložen ižvrljanim pločicama koje su umazane izmetom. Na pojedinim mestima pločice su otpale i vidi se samo malter. Obasjavaju ga dve neonke, od kojih jedna radi napola i pri tom bljeska. Sa jedne strane su dve kabine od drveta, na kojima dominiraju simboli kruga i strele nagore, urađenih crvenim i žutim sprejevima. Sa druge strane red od tri pisoara, a iznad njih celom dužinom ogledalo. Euforično vrištanje gejeva uz numeru Pet Shop Boysa "It's a sin" (iz off-a). U jednoj kabini vide se dva para cipela, jedne otmene i doterane, druge neugledne i više sportske. Na sportskim cipelama leže muške somotne leviske. I vide se dlakavi listovi koje dira muška šaka, koja pripada objektu s elegantnijim cipelama, koje se s vremena na vreme kližu lagano amo-tamo, dok se sinhronizovano čuju uzdasi.
VULE (Iz off-a): Imaš savršenu kitu! Mmmm… Kao u porniću.
DEČKO (Iz off-a): Stavi ga celog, 'ajde… Ne prenemaži se ko' pička. Tako, lepo, vidiš kako može, kada ga batica uvali. Prija ti, a? Tako. Uh!
Sočni izlazak penisa iz usta, kao kada se otvori flaša penušavog vina (Iz off-a).
VULE (Iz off-a): Hoćeš da me tucaš?
DEČKO (Iz off-a): A ti bi malo i guzu da ti sondiram, a? A kurton i te zajebancije? Mislim hepatitis A, Be, Ce?
VULE (Iz off-a): Ma, ko jebe kurton. Lepše je bez. 'Ajde.
(Pridiže se.) Pljuni mi na bulju.
DEČKO (Iz off-a): U, al' si zarasto'! Lepo se naguzi, mamu ti jebem…
Udarac dlana po guzovima (Iz off-a). U tom momentu ulazi Gruja, lep mladić, skladnog tela. Običan, ali opet nekako na svoj način intrigantan. Sasvim prosečno obučen. Dizelov bordo duks bez transparentnih obeležja, sive pantalone i adidas patike. Ima fensi, ultramodernu frizuru nageliranu do nepodnošljivosti, malo dignutu jednu obrvu i tattoo na vratu koji se spušta negde u grudni koš. Malo ustukne kad čuje uzdahe i nasmeši se perverzno, kao da bi im se rado priključio.
DEČKO (Iz off-a): Mešaj, 'ajde! Mrdni dupetom matora pederčino!
VULE (Iz off-a): To, idi do kraja, to, jače, slobodno jače… Prija mi kada me cepaš!
Gruja otkopčava šlic i za momenat zastaje da oslušne. Prislanja se uz jedan pisoar i piša. Kabina se njiše u skladu s njihovim koitusom.
DEČKO (Iz off-a): Svršiću!
VULE (Iz off-a): Da, da… Po licu, molim te. Po licu. (Saginje se na kolena.) 'Ajde, to… Isprskaj me svuda.
Životinjski krik završnog čina (Iz off-a). Gruja i dalje mokri opterećen stidom što voajeriše. Lagano zakopčava šlic i kreće da opere ruke u trenutku kada se kabina otvara, dok dečko u sportskim cipelama naglo seda na šolju, opuštajući se. Vule, sredovečni i prosedi gospodin, prefinjenog ukusa, zaleđeno staji ispred Gruje, dok mu se sperma sliva niz bradu. Gruja mu pruža papirnu maramicu. Pauza. Gledaju se.
GRUJA: Zar i ti, tata?
Vule se briše. Sleže ramenima.
VULE: Mogu da ti objasnim.
GRUJA: Sve je jasno. Ama baš sve.
DEČKO (Iz off-a): Strava pušiš, brate!

Mrak


DRUGA POJAVA
Salonski uređen dnevni boravak gde glavnu ulogu igra ogroman televizor na kom je, pored sobne antene, još nekoliko kič ukrasa koji treba da ukažu na dobro poznavanje barokne ere (keramička devojka, dečak ili anđeo). Ispred televizora su dve ogromne fotelje s resama koje vise na držačima za ruke. Prekrivene su pletnenim tunikama, u kombinaciji jarkih boja (lila, roza, drečavo zelena, kao dugina zastava). Između dve fotelje je bala starih novina, abažur lampa i stočiću fazonu luja, na kome su razne stvari - od bočica i sirupa, do igala za pletenje. U desnoj fotelji sedi Danilo, mladoliki starac, lekar u penziji, pedantno obučen i ispeglan, s naglaskom na bledoroza košulju. U levoj fotelji sedi Aneta, lepa i mršava starica, sa vidnim žilama na vratu, koja mljacka bombonu u ustima i nasmeje se s vremena na vreme. Danilo samo bledo gleda kroz katodnu cev. Svetlost televizora jasno im obasjava lica.
ANETA: Kako je ovaj glup? Iz Pirota je došao da nam soli pamet, molim te. A prošli put nije znao šta je to forkluzija? Ej, molim te. Zašto se ovi ljudi uopšte prijavljuju za kviz, nije mi jasno? Evo, ja, ja bih, da nemam ovoliko godina, kada mi se ljudi ne bi smejali, sutra bih se prijavila, majke mi. Voditelj je toliko sladak. Kao naš Vule, zar ne?
DANILO: Da.
ANETA: Je l' ti gledaš ovo ili samo dremaš?
DANILO: Gledam.
ANETA: Strašno, ovaj nema pojma. Ne zna ništa, a izvlači se. Mrzim ljude koji imaju samo sreću u životu. Kakvi su to ljudi?
DANILO: Srećni.
ANETA: Ma, ne to. Nego kada mi tako glume neke genije, a imaju samo ludu sreću i ništa više. Danas ti je takvih najviše.
DANILO: Pa, da. Dobro je i da to imaju.
ANETA: Šta je tu dobro? 'Ajde, ćuti molim te. Nemaš pojma o čemu govorim? Ništa ne slušaš i onda se uključiš napola. To je tvoje staro.
DANILO: Ali, slušao sam te. Ne mislim da je to loše što ljudi imaju sreću. U suštini malo je takvih.
ANETA: Nisam to htela da kažem… Evo, sad, sad ne znam ni šta je rekao od tih tvojih gluposti? Koje je pitanje bilo?
DANILO: Ko je režirao film "Sanjari"?
ANETA: "Sanjari"? Čekaj, znam… Znam…
DANILO: Ti nisi bila u bioskopu od šezdeset osme.
ANETA: Ma, znam. Gruja je išao sa devojkom prošle nedelje.
DANILO: Gruja je išao sa devojkom? Otkad on ima devojku?
ANETA: Da. Ne možeš ni da znaš, kad sve slušaš napola. Reklamiraju ga na televiziji. Neka pornografija. A mladi to vole.
DANILO: Gde se daje taj film?
ANETA: Čekaj, kako se zove? Vidiš li ti šta je ponuđeno, naočare su mi ostale u kuhinji.
DANILO: Čekaj, da stavim moje.
ANETA: Hajde, požuri, odgovoriće ovaj nesposobni. Požuri!
Danilo lagano čita, slovo po slovo.
DANILO: Polanski.
ANETA: Dalje.
DANILO: Skorcize.
ANETA: Skorseze, budalo!
DANILO: Dobro, taj. Onda, Berluskoni.
ANETA: I ko još? Kako si spor?
DANILO: Bertoluči.
ANETA: Polanski, garantovano. On je i povalio onu curicu kada su mu preklali ženu. Samo neko takav i može da napravi tu pedersku priču.
DANILO: Kakvu sad pedersku priču?
ANETA: Taj film, ti što sanjaju. Videla sam na televiziji. Žvalave se svo troje. I ona dvojica. Jedan plavokosi kreten i njegov garavi drugar! Odvratno! Rekla sam Vuletu da je Gruja išao to da gleda. Ne znam šta vidi u tome? Normalno dete treba sada da vidi šta rade po tim stranim zemljama, 'ajde, bogati! Ti Amerikanci bi i govno pojeli da fasciniraju svet. Bljak!
DANILO: Otkud ti znaš to za Polanskog?
ANETA: Bio je feljton u Veniti feru. I nije samo on, nego i onaj s onim kretenskim kezom. Onaj, Džek Niklson. Ma, svi ti umetnici su bolesni, bre. Kako Bertoluči? Je l ' to ovaj rekao Bertoluči? Šta, sada je ispalo da je Bertoluči režirao? Ovo je namešteno. Daj mi telefon da ih zovem. Pa, zna li se ko je tu urednik. Čitaj špicu, vidi ko sastvlja ta pitanja? Pa, ne može to tako.
DANILO: Aneta?!
ANETA: E, baš ću da čekam vesti da vidim reklame. Baš me zanima ko je u pravu. Oni ili ja? A onda ću da se žalim, samo li budu pogrešili. Oni sve to nameštaju, jer ovo je glup narod. Ti misliš da ovo neko prati.
DANILO: Eto, pratiš ti.
ANETA: Ali, ja sam iznad proseka, kako ti to nije jasno? Ja sam išla u gimnaziju, a to nije malo. U moje vreme ljudi su čitali knjige, a ne kao sad. Ne mogu ja da se uzimam za primer, nikako! Veliki broj ljudi samo bulji u taj ekran i ništa.
DANILO: Ja isto buljim.
ANETA: Eto, vidiš. Za takve se prave ovi kvizovi. Za takve kao što si ti. Za bombe od ljudi. Juče sam zvala da im kažem da je spikerka u vestima o vremenu i stanju na putevima napravila grešku u izuzetku od sibilarizacije. Ili palatalizacije? Više ni ja ne znam? Ali, napravila je grešku. Molim te, dodaj mi vodu.
Danilo uzima s poda flašu i dodaje Aneti.
ANETA: I čašu. Ne mogu ovako da pijem kao neka alkoholičarka.
Danilo ustaje i odlazi u kuhinju.
ANETA: I skloni mleko u frižider. Pokvariće se. I proveri ringlu. Jesam ugasila?
DANILO (Iz off-a): Da. Jesi.
Danilo izlazi s praznom čašom iz kuhinje.
DANILO: Izvoli.
ANETA: Stavi tu. Ne mogu da verujem?
DANILO: Šta je bilo sada?
ANETA: Dobio je trideset hiljada dinara za svoju glopost. Pa, to može samo kod nas. Samo se u Srbiji nagrađuju glupi ljudi. I ja sada to treba da trpim? E, pa neću. (Prebacuje kanal.)
DANILO: Ne preteruj. Toga ima svuda.
ANETA: Šta, ne preteruj. Pogledaj našeg Vuleta. Živi, bre, kao pas, a završio je i postdiplomske studije. Ja sam ga lično upisala. Nije on hteo.
DANILO: Svi znamo da si ti zaslužna za Vuletov uspeh. Nemoj opet da počinješ.
ANETA: Pa, šta? Jesam. I? Šta je tu čudno? Majka sam mu. I nije me sramota. Kada nisam mogla ja, oanda je mogao on. I šta ima loše u tome? Samo da nisam zatrudnela s tobom, bila bih neko i nešto u životu. Bila bih minimum šefica.
DANILO: Zato sada taj tvoj magistar ne može ni račun u pošti da plati.
ANETA: Ma, nemoj. Uvek si ga mrzeo.
DANILO: Nikoga ja nisam mrzeo.
ANETA: Misliš da to nisam videla u tvojim očima onda kada si visio na vratima kada mi je izlazio iz utrobe? Stajao si kao ukopan, kao da ti se ruši ceo život. Varaš se, Danilo, ako misliš da to nisam videla. Varaš se.
DANILO: Svi se varamo.
ANETA: Možda ti varaš samog sebe. Mene bogme ne! Za četrdeset i pet godina ovog braka, znam kako diše svaka tvoja pora. Znam.
DANILO: Lepo je to znati.
ANETA: E, znam. I nije ti bilo svejedno kada si video Vuleta među onom decom koja leže kao hlebovi u porodilištu. Nije ti bilo svejedno. Priznaj! 'Ajde, sada priznaj!
DANILO: I nije mi bilo. Misliš da je lako postati otac i odreći se sebe koji je do juče, pre samo dvanaest ili više sati, bio slobodan građanin.
ANETA: Videla sam ja još tada to tvoje prokletstvo. I rekla sam sebi: Ti ćeš biti i otac i majka ovom detetu! Ti, Aneta, i niko drugi! Eto, to sam rekla. Tako je i bilo, jer ti si jedan najobičniji, najobičniji morž. Morž si ti!
DANILO: Da li si popila tabletu za pritisak, dušo?
ANETA: Morž. Meckavi morž koji samo baulja kroz celi život. I lepi se od jedne do druge stene.
DANILO: Jutros, kada sam ti merio pritisak, imala si sto osamdeset sa sto deset. To može biti opasno u tvojim godinama.
ANETA: Ostavi me na miru, morže. (Trese glavom.)
DANILO: Ne tresi glavom, pašće ti perika, dušo. Treba mi vazduha. Prošetaću.
ANETA: Ostani ovde sa mnom. Bojim se kada sam sama. Ti misliš da je meni lako što sam ćelava. ćelava sam zbog takvih kao ti. Živu ste me pojeli. (Namešta periku.)
DANILO: Vratiću se. Uvek neko nekog pojede, pitanje je samo koliki ko ima ugriz?
ANETA: Gde ćeš ovako kasno?
DANILO: Idem u park, na moju klupu.
ANETA: U park? Ko još šeta parkovima ovako kasno? Gde ćeš?
DANILO: Parkovi su danju dosadni. Samo golubovi seru po fontanama.
ANETA: Idi, moržu odvratni. Idi, nikada te nije ni bilo. Crko' da bogda!

Mrak


TREĆA POJAVA
Lepo i moderno opremljen stan. Sa stilskom pretencioznošću u znaku minimalizma. Preovladava belo, i samo belo, kao u nekoj bolničkoj sobi ili operacionoj sali. I luster je u tom fazonu. Sa više jakih, halogenih lampi. U sredini je trosed sa nekoliko pravougaonih jastuka od sirovog lana. Sa strana, fotelje na niskim nogama. Između stakleni sto, pogodan za ostavljanje vidljivih otisaka. Ispod njega časopisi, knjige, laptop, i ostale sitnice. El ce de televizor je nalepljen na jednom zidu, umesto slike. Na drugom zidu ručno urađen mural. Simbol nekakvog jedinstva. Porodičnog, sa detetom u centru perspektive. Ikebana skupoceno urađena, između fotelja i troseda. Ispred stola, Olja, očuvana žena u poznim tridesetim, u lepoj i čistoj lanenoj suknji bež boje i sličnoj beneton majici, sa četkom na čijem se vrhu viore rese kao kosa, riba parket. Ulazi Vule, prosed i zgodan, očuvan i nežan, sa Newsweekom u ruci. Baca ga na sto.
VULE: Opet su napali Bagdad.
OLJA: Opet se posrala. Stvarno je nesnosna. Juče se popišala na lampu u trpezariji.
VULE: E, baš super! Rekao sam ti da tu mačketinu treba izbaciti na đubre, pa neka se snalazi. Zov prirode.
OLJA: Znam da se ti ne bi puno mislio, ali to je mačka moje najbolje prijateljice.
VULE: Koju ti čuvaš, dok ona skita po Malti. Pardon, dok se švalera po Malti.
OLJA: Za tebe je Lili jedna najobičnija nimfomanka, je li?
VULE: Pa, to je logično. Zašto bi ona išla u tu dosadnu i stenovitu zemlju u kojoj nema ničega osim sterilnih Engleza.
OLJA: Recimo da se odmori, da se ispava… Ljudi još nešto rade osim tog opsesivnog nagona.
VULE: Bože, neko ko se zove Lili teško da bi išao baš na Maltu da se ispava. Lili je laka ženska. I to zna cela firma.
OLJA: Ko danas nije lak? Uostalom, poznajem je još od gimnazije. I to nije tačno. Najteži su oni koji izgledaju lako.
VULE: Za mnoge ljude možeš da kažeš da ih poznaješ, a u stvari nemaš pojma šta oni zapravo rade?
OLJA: Ali, Lili je zaista drugačija. I ljudi je samo zbog toga ogovaraju. Ona je super riba, a super ribe su osuđene na propast.
VULE: Andrej je na Malti. Da li ti to možda nešto znači?
OLJA: Zašto odmah svog šefa povezuješ sa Lili? Na kraju krajeva, znam njen ukus, a to svakako nije jedan odvratni i sterlini japi muškarac koji se jebe sa svojim laptopom u nekom fensi restoranu i usisava špagete.
VULE: Andrej uopšte nije takav.
OLJA: Otkud znaš? Jesi probao?
VULE: Mislim, ne znam tačno, ali na prvi pogled ne odaje utisak odbojnog biznismena. U stvari, kažu da uopšte nije takav. Ne, nisam probao, zašto bih?
OLJA: Ne znam, Lili kaže da su ti japiji uglavnom biseksualci.
VULE: A ja ti ličim na takvog muškarca?
OLJA: Ma, ne. Nikako. Nikada ne bih bila sa tobom da ličiš na tu ljigavu mašinu od Andreja. Ti si lepši. I nežniji. I voliš me, zar ne?
VULE: Naravno, dušo. Čemu onda peckanje?
OLJA: Peckanje je afrodizijak.
VULE: Je l' to Lili, možda pročitala u Cosmopolitenu?
OLJA: Ne, nešto umem i sama.
Olja baca četku u kofu.
OLJA: Mačka je užasno zahtevna.
VULE: Mačka je odvratna. Mrzim životinje.
OLJA: Onda mrziš i ljude.
VULE: Ko je to izmislio? Frojd? Jung? Kastaneda?
OLJA: Tako sam čula, ne moraš odmah da se svađaš kao neka žena.
VULE: Samo me nerviraju dlake. I ta govna po kući.
OLJA: Ne brini, Lili se vraća u nedelju.
Vule odlazi do troseda i seda.
VULE: Super. Još tri dana. I slobodni smo.
OLJA: Zvala te je majka.
VULE: I, šta je htela?
OLJA: Da ti saopšti da je Gruja išao da gleda "Sanjare", da je to pederski film i da ona brine.
VULE: I treba da brine.
OLJA: Zato što je išao da gleda film?
VULE: Znaš li ti uopšte kako se danas lako postaje peder?
OLJA: Pa će ga jedan film naterati na to. Naš sin je drugi tip čoveka.
VULE: Baš zato. Uostalom, umetnost je baš mnoge upropastila.
OLJA: Ali, on je sa Verom već dva meseca.
VULE: To nije nikakav garant.
OLJA: A šta je to garant?
VULE: Čvrst stav i pravi izbor.
OLJA: Čekaj, ti misliš ozbiljno da on sa svojih devetnaest godina može da napravi nekakav jasan izbor?
VULE: Ne, ne može, ali može da napravi pogrešan.
OLJA: Ej, ta tvoja majka je kompletni paranoik. I ti si počeo kao ona. Je l' to ona u nekom udruženju? Mislim, patriote, čista nacija, obraz i ostalo? O čemu se radi, molim te… Ma, daj…
VULE: Olja, ne bih voleo da mi dete bude peško.
OLJA: Izvini, niko ne može da te smesti u krevet u koji ti ne želiš. To je njegova stvar. Uostalom, ne znam čemu tolika frka kada je on sa devojkom.
VULE: Da. Ali nekako je nezainteresovan za nju. Mogu to da osetim.
OLJA: Da, ti si antena i za Andreja, i za Lili, i za svog sina, i za celu planetu. Da možda ne znaš kako se oseća Majkl Džekson? Otkud ti znaš koliko je Gruja vezan za bilo koga? Otkud? Sam si govorio da roditelji nikada svoje dete ne upoznaju do kraja, samim tim što umisle da sve znaju.
VULE: Rekao sam ti da mogu to da osetim. Jednostavno samo me je strah.
OLJA: Čega te je strah?
VULE: Činjenice da sutra neću moći da gledam sopstvenog sina koji je odlučio da živi uzvodno. Ja to neću podneti.
OLJA: A ti bi voleo da ti dete bude prosek proseka? Posle gimnazije, fakultet, pa kafana, pa stomak, pa svadba sa pevaljkom ispod vojnog šatora, klupe i torte su orasi… Je l', to bre, hoćeš? Nisu svi rođeni za šablon.
VULE: Znači, ako je peder to ga vadi iz proseka?
OLJA: Nisam to rekla. I hoćeš li da prestaneš da umišljaš da ti je sin peder? Šta je tebi danas? Kako je bilo na poslu? Jesi nešto loše jeo? Šta se desilo? Šta je s tim Bagdadom? Daj, prebaci se na nešto drugo, molim te.
VULE: I, šta je još rekla Aneta?
OLJA: Ništa. Davila me je, kao i obično, o tv programu. Pitala me je da li pratim emisuju o moru na šestom kanalu. Kaže da je bila fascinantna emisija o morževima na Diskaveriju. Ludilo. Tvoja majka je pravi manijak.
VULE: Ok, ne širi netrpeljivost. Mrziš je, ubila bi je, i to je ok. Samo suzbij poriv ako možeš preda mnom.
OLJA: I spominjala je neki nedeljni ručak iduće nedelje. Samo sam pomislila na onu raskuvanu rižu i žive tikvice.
VULE: Nemoj tako, tikvice su bile baš super prošli put.
OLJA: Htela sam da umrem, jebote. Kao kada smo jele zmiju u Tokiju, Lili i ja.
VULE: Kapiram da je njoj super išlo.
OLJA: Pa, i meni bi da imam šta da stavim usta. Osim žilavih tikvica, mile nam Anete. Fuj!

Mrak


ČETVRTA POJAVA
U kolima marke opel vektra sede Gruja, lep i zgodan mladić, ne sasvim običan, za volanom i pored njega Vera, plavokosa devojka sklona gradskoj lepoti, a samim tim i uniformisanosti. Jarko je našminkana, duva ogromne balone i odvratno se smeje. Tačno na onim mestima gde ne treba. Prsti su joj okićeni plastičnim prstenjen, a ruka šarenim narukvicama koje zveckaju. Neprekidno zabacuje kosu ustranu, dodirujući njome Grujino lice. Voze se besciljno po gradu, dok im lica obasjava svetlost velegrada.
VERA: Kupila sam je juče na sniženju. (Pokazuje na lakovanu jaknu u pink tonu.) Je l' ti se dopada?
GRUJA: Gotivna je. Mislim ok. Nekako ide uz tebe.
VERA: Je l' da? To sam i ja rekla Lidiji. A ona je ljubomorna, jer ja sam realno bolja pička od nje, zar ne?
Gruja ćuti i nevoljno vrti volan.
VERA: Šta, kao nisam. Jebote, ona je himen otpakovala kada sam ja znala za dva u bulji. I sad reci da nisam bolja? A?
Gruja i dalje ćuti.
VERA: Ne mogu da verujem da si na strani štreberke. Znaš li ti ko je uopšte ona? Džidžu je probala tek u srednjoj, jebote. Pa šta onda da ti pričam? Šta da ti pričam? Ja sam mesila kolače s vutrom u sedmom razredu. Pa, sad ti vidi. A, kao, najbolje frejere skidala je samo zato jer je htela da im liže bulju.
GRUJA: To je gotivno.
VERA: Gotivno, da ližeš smrdljivo dupe? E, baš super. Da zovem malo Lidiju da se družite, a?
GRUJA: Dosadna si. Super ti je jakna i završi tu.
VERA: Hoću da priznaš da sam bolja riba od nje.
GRUJA: Kako kad ne poznajem Lidiju?
VERA: Nema veze, priznaj. Čuo si kakva je ljiga od čoveka? Sve je istina što sam ti rekla. Ne budi džiber, već lepo priznaj.
GRUJA: Ne razumem.
VERA: Kako ne razumeš? Reci da sam bolja, lepša, uspešnija i sve to što ide.
GRUJA: Je l' ti to baš znači?
VERA: Jesi ti nekad bio s ribom, jebote?
Gruja ćuti.
VERA: Žene to vole. Da ih hvališ, da im kažeš kako im je super sisa. Čitaš li ti novine ili samo gledaš one glupe filmove. Bilo me je sramota da kažem Lidiji šta smo gledali juče. Beži, bre, da kažu da sam perverzna. Taj sa B, kako se zove, on je, bre, manijak… I kakav mu je ono film, oni nešto drkaju, duvaju i to… Gde je tu umetnost? Neka poenta? Ljubav?
GRUJA: Pa, oni su našli spokoj.
VERA: Mnogo im je dobro. Da se nisu napušili, kurac bi im bilo dobro. I koja je poruka omladini, a? Pušite i biće vam do jaja, je l' to? I jesi video njene sise? Jesi video? Ne može ni jedna operacija da joj pomogne. Ona bradavica joj ko' ameba, majke mi.
GRUJA: E, 'ajde malo ćuti.
VERA: A zašto da ćutim? Neću! Šta, kao nema ružnu sisu? Pitaj koga hoćeš, svi će ti reći - beži, bre, gaborčina. I Lidija čak ima bolje.
GRUJA: Vodim te kući i idem da spavam.
VERA: Čekaj, bre, nismo se tako dogovorili, jebote. Koji ti je kurac?
GRUJA: Umoran sam. Naporna si.
VERA: Ne seri, a ti kao nisi naporan. Čekaj, obećao si mi.
GRUJA: Šta sam obećao?
VERA: Bio je dogovor da se kresnemo večeras.
GRUJA: Previše sam umoran.
VERA: I to je, kao, neki izgovor koji bih ja sada, kao svaka dobra devojčica, trebalo da popijem i da odem da pajam, je l'?
GRUJA: Nisam uspeo da nađem gajbu.
VERA: Kakva gajba, pa vidi kolika su kola. Možeš orgiju da napraviš ako hoćeš.
GRUJA: Tatina su.
VERA: Pa šta. Misliš da on ne zna zašto smo, baš u subotu uveče, uzeli kola. Pola nacije jebe se u kolima, zato i vlada ona bela kuga… Kako da praviš decu kad nemaš gde, jebote? Žene moraju da stiskaju jajnike između menjača, čoveče.
GRUJA: Neću da ih uflekam.
VERA: Čekaj, ti si od onih što u maramice svršavaju. E, od takvih mi se diže kosa na glavi. Ili svrši ko' čovek ili nemoj, brate…
GRUJA: Neću da zna da sam to radio u njegovim kolima.
VERA: A ti stvarno misliš da on ne zna zašto si mu uzeo kola večeras? Je l' ti znaš koliko smo mi zajedno? Je l' znaš?
GRUJA: Znam. Dva meseca.
VERA: Dva meseca. I nismo se još overili. Nismo se kresali još ni jednom. I to je tebi normalno?
GRUJA: Upoznajemo se.
VERA: Jebote, ne razmenjujemo salvete… Valjda je logično da se posle tog jebenog veka čekanja pojebemo… Mislim, ako si čekao da ti se napune jaja, pun si… Nemoj da sumnjaš.
GRUJA: Ali, ne mogu ja to tako.
VERA: Nego kako? Šta hoćeš? Da se mazimo malo? Kao, nežnost i to… Ložiš se na to, šta?
GRUJA: Ma, ne.
VERA: Šta, voliš grubo. Da me šamaraš? Je l' to? Da me s njim udaraš po fejsu, je l' to? Hoćeš to? Udaraj me, volim ja grubo, ako te baš interesuje.
GRUJA: Nije ni to.
VERA: Nego šta je? Mogu ja mnogo toga, samo nema pišanja po faci. To stvarno nikad nisam radila. Probala sam da mi guraju šaku u bulju, ali nije išlo. Nemoj mi raći da te baš to pali? Mislim, gde je tu ljubav, jebote. Misli malo na emocije.
GRUJA: Mislim sve vreme.
VERA: Kako misliš kada nećeš da me jebeš? Kakav si ti muškarac?
GRUJA: To kaže ona u reklami za dezedorans.
VERA: Kakva sada reklama? Jebeš dezedorans, previše se družim sa njim. Treba mi nešto pravo. A? Hoćeš da mi daš?
GRUJA: Nije vreme, Vera.
VERA: Samo da ti popušim, a?
Vera stavlja ruku na Grujinu nogu. Gruja prekriva rukom međunožje.
VERA: U pičku lepu materinu. Ne mogu više da je trljam, je l' kapiraš? Je l' kapiraš ti to?

Mrak


PETA POJAVA
Aerodromski toalet. Sterilan, lep i čist. Može da se jede na pločicama. Sve sija. S jedne strane su dve kabine, ofarbane u roze. Sa sajber ručkama. S druge strane dva ogromna lavaboa, moderni pisoari i aparati za sušenje ruku. Ispod jedne kabine vire moderne cipele oker boje na kojima su spuštene pantalone, jer čovek očigledno sedi na šolji i vrši nuždu. To je Andrej, vlasnik marketinške agencije i zgodan japi muškarac. Snažni prdež (iz off-a). Ispred kabine, blizu pisoara, čuči Lili, mladolika sredovečna žena, obučena u roza komplent, nervozno cupka nogom i razvlači žvakaću gumu. Pored nje su dva samsonajt kofera i skupocena tašna. Papirne kese iz firmiranih radnji.
LILI: Napni se.
ANDREJ (Iz off-a): Hoćeš da ućutiš više?
LILI: Moraš sve da isereš inače džaba.
ANDREJ (Iz off-a): E, još i želudac da izbacim.
LILI: Lepo sam ti rekla da ne jedeš školjke. A ti navalio. Kao pušten s lanca.
ANDREJ (Iz off-a): Nemoj samo ti da mi pričaš. Seti se samo kako sam te vodio da ti ispiraju želudac. Gospođa, zgutala tri eksera odjednum. Pa, šta si htela, jebote, entrprajz!
LILI: Nije uopšte tako bilo, ali neću da raspravljam s tobom. Nisam ja tvoj nivo, znaš.
ANDREJ (Iz off-a): Šta ti izigravaš? Kajli?
Prdež (iz off-a): Lili stavlja ruke na uši.
LILI: Bilo bi lepo da prestaneš da prdiš. Ne čujem ni sopstvene misli. Zbog tvog jebenog proliva nećemo stići ni u jedan fri šop. A kažu da je sve upola cene. Moram mami da kupim original Niveu. Potpuno sam zaboravila.
ANDREJ (Iz off-a): Dodaj mi papir. Ovde više nema. Ma, kupi joj u Beogradu. To svi rade, pa kažu da je iz inostranstva.
LILI: Šta, sve si potrošio?
ANDREJ (Iz off-a): Sedim ovde pola sata.
LILI: Nigde nema papira.
Lili gleda u drugu kabinu.
LILI: Nema. Ali, imam ja vlažne maramice. Hoćeš? Mirišu na kokos. U stvari, nisam sigurna?
ANDREJ (Iz off-a): Daj to, 'ajde. Požuri. Sliva mi se.
Lili kopa po torbi. Vadi pakovanje vlažnih maramica za komarce.
LILI: Nemam više te s kokosom, ali pokupila sam ove iz hotela za komarce.
ANDREJ (Iz off-a): Daj mi bilo šta.
Lili stiska nos i pruža mu. Andrej izbacuje ruku i uzima.
LILI: I, znači, dogovorili smo se?
ANDREJ (Iz off-a): Šta sad?
LILI: Nemoj da se praviš. Dobro znaš.
ANDREJ (Iz off-a): Ucenila si me. A to znači da smo se dogovorili.
LILI: Ne smeš nikome reći, inače, ako kažem Olji…
Puštanje vode (iz off-a). Andrej izlazi lagano.
LILI: Da li si me čuo? I požuri malo, u muškom smo WC-u. Šta ako neko uđe?
ANDREJ: Pa, ovo je raj za tebe.
LILI: Pre bih rekla za tebe.
Andrej pere ruke.
ANDREJ: Znači, niko osim mene ne zna za tebe? (Cinično se smeje.)
LILI: To je moja stvar, Andrej.
ANDREJ: Lepo te je bilo videti kako ližeš tabane onom debelom Kanađaninu. Kako beše - vlasnik fabrike cementa?
LILI: Prekini. Rekli smo da nećemo više pričati o tome, jer ako ja počnem da se sećam…
ANDREJ: Ovo je između nas dvoje.
LILI: Rekla sam ti, zucneš li, gotov si, pederčino! Ne mogu da verujem, nikada ne bih rekla za tebe.
ANDREJ: Važi, lizačice. Inače, kakav je osećaj kada ližeš skorenu petu?
LILI: Ne budi bezobrazan, dok se nisam predomislila. Ne umem ja baš da ćutim, znaš!
ANDREJ: Joj… (Savije se.)
LILI: Šta je sad?
ANDREJ: Meni se opet sere.
LILI: Znala sam. Rekla sam ti da moraš da se napneš.
Andrej utrčava u kabinu.
LILI: Slušaj, ako zakasnimo na avion, i ja propustim Utisak nedelje, razvaliću te. Je l' ti to jasno?
Prdež (iz off-a).

Mrak


ŠESTA POJAVA
Stan Anete i Danila. Veliki sto je na sredini sobe. Na njemu kese s povrćem, voćem i ostalim namirnicama. Aneta, u haljini koja nije predviđena za kućne poslove, vadi namirnice i ređa na sto. Ima kecelju preko. Danilo, premoren, sedi, u jakni.
ANETA: Hiljadu puta ti kažem da ne kupuješ ove velike tikvice? Pogledaj.
DANILO: Nije bilo drugih.
ANETA: Šta nije bilo drugih. To se malo prošeta po pijaci, levo, desno… Nego, tebe mrzi. Kupiš prve na koje naiđeš.
DANILO: Gledao sam.
ANETA: Đavola si gledao. Šta si gledao? Doneo si neke granate. I šta da radim s ovim? Ne mogu ni u krugove da sečem. A znaš dobro koliko Vule voli baš da se naseku u krugove?
DANILO: Nije bilo, dušo.
ANETA: A kako ja uvek nađem? Kako?
DANILO: Ne znam. Imaš više sreće od mene.
ANETA: A gde je pivo?
DANILO: Kupio sam sok od jabuke.
ANETA: I sad ćemo svi da pijemo sok od jabuke, zato što ti to piješ.
DANILO: Aneta, mogu li malo da se odmorim. Jurcam celo jutro.
ANETA: Ne možeš da se odmoriš. Ne možeš. Prvo uradi onako kako ti kažem.
DANILO: Sve sam doneo.
ANETA: Osim piva.
DANILO: Previše piješ, draga.
ANETA: Ko pije? Tebi je čaša piva previše?
DANILO: Ti piješ i više od čaše.
ANETA: Kada si me video? Reci, kada si me video da pijem više od čaše piva? 'Ajde, ako možeš, reci.
DANILO: Aneta…
ANETA: Šta, Aneta? Šta? Ne možeš da se setiš. Ne možeš?
DANILO: Ali…
ANETA: Nema tu ali. Nisi video. Nisi video. Ako si video, onda reci.
DANILO: Nisam video.
ANETA: Što onda lažeš. Samo lažeš. Izmišljaš. Misliš da ja ne znam da okolo svima pričaš kako sam matora alkoholičarka. Uostalom, lekari preporučuju čašu piva posle ručka.
DANILO: Kada dolaze?
ANETA: U nedelju. Više i ne znam, koliko me nerviraš. Uzmi flaše i siđi po pivo. Ne mogu i o tome da mislim. Sve ću da napravim. Onda zamrznem i kada dođu odledim.
DANILO: Tako hrana gubi vitamine.
ANETA: Samo mi se još u kuhinju ne mešaj. Celog veka jedeš zamrznuto i sad si našao da zakeraš. 'Ajde, ćuti, molim te, nego uzmi flaše i idi.
DANILO: Je l' dosta tri piva?
ANETA: Uzmi sedam. I Vule voli pivo. Popije ponekad kada ga nateram. Uz mamu. Nije lud da pije sok od jabuke.
Danilo uzima i broji flaše.
ANETA: Kupi i vatu. Nestalo mi je. I vrati kusur.

Mrak


SEDMA POJAVA
Oljin i Vuletov stan. Olja i Vule sede i doručkuju. Vule čita Njujork tajms.
OLJA: Dodaj mi kutiju s muslijem.
Vule ne miče pogled sa novine i dodaje joj. Okreće stranu.
VULE: Odsekli su glavu nekom Amerikancu u Iraku.
OLJA: Jedem.
VULE: Nije mi jasno zašto uvek kidaju samo glavu?
OLJA: Jedem.
VULE: Čovek ima dovoljno organa za vađenje. Dosadni su više s tim glavama. Uvek se pitam kako se slikaju sa ćelavom glavom? Kako nju drže?
OLJA: Ne znam šta da joj kažem? Nestala je mačka. Nigde je nema.
VULE: Mačka je u mašini za suđe. (Hladnokrvno.)
OLJA: Molim? Nisi valjda!
VULE: Sinoć sam je strpao. Nisam više mogao. Bila je nepodnošljiva. Skočila mi je u krilo i tražila da se mazi. Odvratno je kako predu sve te životinje. Kada je došao Gruja?
OLJA: Čekaj, mačka je u mašini sve vreme?
VULE: Pitao sam nešto.
Olja ustaje i proverava mašinu za suđe.
OLJA: Došao je u pola jedan. Bio je nešto tužan.
VULE: Kada sam ja bio u njegovim godinama…
OLJA: Znam, kada si bio mlad, ne mogu to da slušam… Bilo mu je dosadno i šta sad?
VULE: Da nisu raskinuli?
OLJA: Nisu! Večeras dolazi Lili.
VULE: Znam, rekao mi je Andrej.
OLJA: Rekao ti je Andrej? Mislila sam da on nikada ne priča u romingu. Čvrsto je odlučio da potroši pet centi.
VULE: Morao je nešto da mi javi.
OLJA: Opet ono s Italijanima?
VULE: Da. Navratiće oboje, samo da avion na vreme poleti.
OLJA: E, baš super! Jedva čekam da ga vidim. Upakovano govno, stegnuto kravatom.
U tom trenutku ulazi pospani Gruja i češe se po stomaku.
GRUJA: 'Jutro.
OLJA: Kako si spavao?
GRUJA: Kul. (Otvara frižider.) Je l' ima još nešto osim ove vaše makrobiotike? Mislim, neko meso?
OLJA: Kupila sam ti juče musli sa jojobom. U prošlom broju Mens helta čitala sam da je neviđeno dobar za pamćenje.
GRUJA: Rekao sam ti da to neću da jedem.
VULE: Kako to razgovaraš?
GRUJA: Svaki dan me hrani ko' da sam kakadu, jebote!
VULE: Ima da jedeš ono što ima. Ne možeš da izvoljevaš svaki čas. Štedimo za dvd plejer i dolbi suraund. Znaš ti koliko to košta danas?
GRUJA: A onda kupiš ovo odvratno semenje samo zato što ti je neko rekao da to ne goji. Tražim, jebote, pljeskavicu. Ono - masnoća sa svih strana. Luk. Senf i to. Da jedem jednom kao čovek. Bez riže i sušija.
OLJA: Ja sam zabrinuta. Znači, ti to jedeš kad nisi u kući. Vule, on to jede.
GRUJA: 'Fala bogu, još nema makrobiotika za poneti. Palačinka od zelenih algi i to.
OLJA: Ja više nisam pametna. Nemam reči.
GRUJA: Zaboravite. Ješću kad izađem. Ima li kafe?
OLJA: Imaš u aparatu. Bez kofeina.
GRUJA: Bez kofeina? Lepo. Baš lepo.
Vule ustaje. Baca novine.
VULE: Ma, koji je tebi moj? Ništa ti ne valja. Idi, bre, tamo gde će da ti titraju.
GRUJA: Je l' imate vi neku drugu spiku osim te? Ploča vam se izlizala. Jesi primetio možda da si dosadan? Jesi primetio?
VULE: Šta jesam primetio? Kad budeš zarađivao sopstvene pare, onda možeš nešto da mi kažeš, je l' ti to jasno?
GRUJA: Do tada da ćutim?
VULE: Da! Da ćutiš.
GRUJA: Stari, lep ti je bademantil. Baš ide uz stolnjak. Jebe vas boja salveta. Ali, kapiram da ne možete sve da postignete. Polako, sad će taj di vi di.
OLJA: Prekinite, obojica.
GRUJA: Idem…
VULE: Stani!
GRUJA: Mislio sam da si završio?
VULE: Nisam.
GRUJA: Šta imaš još da mi ponoviš?
Vule ćuti.
GRUJA: Tako sam i mislio. Jedi, mama, musli je grozan kad previše upije.

Mrak


OSMA POJAVA
Dnevni boravak Olje i Vuleta. Olja i Vule sede jedno naspram drugog. Između njih, na trosedu, sede Lili i Andrej. Vule na staklenom stolu mota džoint. Ostali ćute i gledaju kako Vule meša duvan i kanabis. Na el-ce-de monitoru smenjuju se ve-ha-es snimci s proputovanja po Malti, Andrej i Lili u raznim varijantama - u hotelskoj sobi, oko spomenika, u diskoteci i ostali turistički ambijenti prikladni za ljude sklone snobizmu.
LILI: 'Ajde, požuri s tom travom. Nisam duvala od gimnazije.
Olja se smeje.
VULE: Plašim se da ne naiđe Gruja.
ANDREJ: Neka se pridruži. Šta fali?
VULE: Beži, bre. Da me optuže da sejem razvrat. Zamisli naslov u novinama - Navuko' sina na gandžu!
LILI: Znaš koliko ima takvih što se kriju kao i ti. Ovo je sjebana država. Ne reagujemo mi više na promazepan i te lekiće. Samo vutra i k'o Bog. Ej, motaš ko' neka tetka. Daj to ovamo.
Lili preuzima savijanje džointa. Oblizuje rizlu i pali ga.
LILI: E, ovde smo bili… (Izduvava i malo se zagrcne.) U tom hotelu. Minerva. Pet zvezdica, Olja. Šta da ti pričam? Baš onako kako ja volim. Svidelo bi ti se. Ma, pravi raj, dušo. Onako tiho. Ne previše bučno. Ti znaš da ja ne volim bučna mesta. Pogledaj, mesto je izmišljeno.
VULE: Niste imali kadu u kupatilu?
Lili pruža Olji džoint. Olja povlači dim i pruža Andreju.
LILI: Andrej je tražio tuš kabinu.
ANDREJ: Ovo je neki spomenik palim vitezovima.
LILI: Neviđeno dosadno. Na sve to, vodič bez zuba. Ništa ne razumeš, a babe okolo samo što još ne izvade sveske da ubeleže kad je ko pogino'. I svaki čas te guraju: I šta je reko'? A? Ko se borio? Ko? Ma, idi, bre, baba kući i čitaj novine, mislim se. Trauma. Inače, ti znaš kako na mene utiče ta gerijatrija. Svima im smrdi iz usta. A onda, nudizam i ta smežurana tela… Nisam mogla. Rekla sam, Andreju, ja ostajem u sobi i tačka. I provela sam odmor u četiri zida. Ali, ti znaš da ja volim da čitam. Čitala sam… Mmmm… Kako se zove? Sjajna knjiga. Riba je dobila i neku nagradu. Pelcer, valjda.
OLJA: Baš si pocrnela.
LILI: Solarijum. Šta sam mogla? Imala sam dve mogućnosti. Sijalica ili smežurana tela? Skinem se gola i žmurim. Kao joga. I stvarno se odmoriš.
OLJA: Ne primećuje se uopšte. Izgleda kao prirodno.
LILI: Ništa ne pitaj. Prvog dana sam zaspala i sva izgorela. Mazala sam se jogurtom, ko' pokojna keva u Sutomoru, jebote. Sećaš se? I da znaš da izvlači.
ANDREJ: U suštini je baš dosadno? Ima par dobrih stvari, ali ništa. Rekao sam da treba da idemo u tu Afriku.
LILI: Tamo jedu golubove.
Na el-ce-de monitoru pojavljuje se debela smežurana gola žena.
LILI: E, ova najviše smrdi. Užas. Ona je jela više od svih. Sipala je i po tri tanjira. I onda moramo da stanemo zbog nje, jer gospođa povraća. Ali, ona povraća neprekidno. To nije normalno. Kao kada komunalci zavuku crevo u kanalizaciju, pa krenu govna da izlaze i izlaze i izlaze… Došlo mi je da joj zagipsam usta.
ANDREJ: Šta ima kod vas? Nešto mi ne delujete sveže? Jeste bili na nekoj premijeri? Neka žurka? Nešto?
VULE: Borili smo se s mačkom sve vreme.
LILI: Nisam vam valjda napravila problem?
OLJA: Izmišlja, pusti ga.
LILI: Jesam ti rekla? Kao čovek. Sve razume.
VULE: Do sada se samo na ovaj tepih posrala pet puta.
LILI: Mačka se tek onda oseća slobodno. Tako obeležava teritoriju.
VULE: Da, sa sve dlakama i govnima.
ANDREJ: Pustite mačku! Ljudi su zanimljiviji od životinja.
LILI: Izvini, ona je deo mene. Ne može tako prema njoj da se ponaša. Ona je kao moje dete, razumeš. Šta da sam, kojim slučajem, samohrana majka? Šta? Ne bih mogla dete da ostavim kod njih?
VULE: Sva sreća da su izmislili abortus.
LILI: Ti dobro znaš da sam ja hrišćanka. Ti to dobro znaš. I ne vuci me za jezik.
OLJA: Pusti Vuleta.
LILI: Gde je moja Mrvica?
OLJA: U korpi, na Grujinom krevetu.
LILI: Sutra moram da je vodim kod psihologa. Ona je i ovako imala teško detinjstvo. Tri godine živela je na ulici. Tada je i dobila pesak u bubrezima.
VULE: E, nemoj da sereš.
OLJA: Vule!
LILI: Navikla sam ja na takve što jedva čekaju da im mačka poleti pod točak. Misliš da ja ne znam?
VULE: O čemu pričaš?
LILI: Videla sam kako si zgazio mačku. Kako si samo mogao? Ali, razumem ja to, čovek je ateista, zar ne? A oni su spremni sve da pobiju.
VULE: Nisam nikada zgazio mačku.
LILI: Jesi. Izašao si ranije s posla. Upalio si kola. Išao si u rikverc i mačka je jauknula. Nisi se ni osvrnuo. Videla je i Sonja iz računovodstva.
VULE: Ja stvarno ne znam o čemu pričaš?
LILI: Idem da vidim šta mi je s mačkom? Možda nije ni živa.
OLJA: Sve je u redu, Lili. Ne drami. Hajde sa mnom.
LILI: Je l' neko želi da dovrši ovo? (Pokazuje na džoint.)
Svi ćute.
LILI: Sve sam u životu morala sama. Sve.
Lili i Olja izlaze. Mala pauza. Vule i Andrej se gledaju.
VULE: Uključiću klimu da provetrim. Previše se oseća.
ANDREJ: Ne paranoiši.
Vule uzima daljinski i uključuje klimu.
VULE: Baš se otegao taj tvoj odmor.
ANDREJ: Deset dana?
VULE: Znam, ali kao da te nije bilo dve godine.
ANDREJ: Ne patetiši.
VULE: Lepo te je videti.
ANDREJ: Šta ima u firmi? Da li je gotov onaj slogan za supu?
VULE: Mislio sam na tebe. U desnoj ladici tvog stola čeka te poklon.
ANDREJ: Ti nisi normalan.
VULE: Zašto?
ANDREJ: Je l' hoćeš da posumnjaju?
VULE: Nema šanse. Ostavio sam ga kada nikog nije bilo.
ANDREJ: Lili zna.
VULE: Molim?
ANDREJ: Nisam pazio. Ali, ne brini, i ja znam nešto o njoj tako da će da ćuti.
VULE: Šta ako kaže Olji?
ANDREJ: Rekao sam da ne brineš.
VULE: Lili bi progovorila na dupe ako ne može na usta.
ANDREJ: Ej, smaraš me…
VULE: Da li i dalje važi dogovor za sredu kod tebe?
ANDREJ: Moraćemo da prekinemo jedno vreme.
VULE: Zašto?
ANDREJ: Providno je, uostalom…
Lili i Olja ulaze i smeju se histerično.
LILI: Šta vi to krijete od nas, a?
ANDREJ: Pričam kako smo upoznali one Argentince.
LILI: A, da. Duga priča. Pokušavala sam da im objasnim da imam brz metabolizam i da mi ne treba dijeta, ali džaba. Ne mogu da shvate… Bože, taj ograničeni polusvet. Ja bih tu Južnu Ameriku betonirala. Ima li još trave?
VULE: Nema.
OLJA: Kako? Nabavio si baš puno.
LILI: On bi sve sam da poduva. Cicijo, vadi to iz šteka, 'ajde.
OLJA: Je li neko za pustinjski čaj?
LILI: Ja to ne mogu.
ANDREJ: Ja bih.
OLJA: Vule?
VULE: Ja ću da skuvam, a ti smotaj.
LILI: Neka neko uključi te ve. Počeo je Utisak nedelje. Ja baš volim tu voditeljku. Luda je skroz.
Vule odlazi.
ANDREJ: Moram u WC.
Andrej odlazi.
LILI: Dosadan je više s tim prolivom. U avionu je kenjao pet puta. Bilo me je sramota. Trčim kroz biznis klasu s toalet papirom. Strašno. Sad mi reci je l' nešto bolje?
OLJA: Šta?
LILI: Pa, je l' mu se diže?
OLJA: Nismo imali seks od onda.
LILI: Ja sam poražena. Pa, je l' tražiš ti nešto sa strane, ženo? Čekaj, bre, nisi se zamonašila, čoveče.
OLJA: Znaš ti mene.
LILI: Znam, ali što je puno, puno je. Neka se on trlja s nekim drugim. Ma, zajebi to.
OLJA: Ne, ne mogu ja to.
LILI: Poludećeš a to se neće rešiti samo od sebe. Ja ne znam ni kako ste vi to dete napravili. Prosto sam zapanjena. Šta, je li drkao pa ti kroz levak oplodio jajnik?
OLJA: Ma, daj.
LILI: Znaš šta, razmišljala sam ja o tome… Da nije on…
OLJA: Šta?
LILI: Ništa. Zaboravi. Luda žena razmišlja. Nije moguće da si u braku sa pederom.
OLJA: Šta ti pada napamet? Ti valjda znaš da ja mogu da ih namirišim na kilometar?
LILI: Da li se sećaš onog Davora? Žena. Ama, original. I svi su ga zajebavili, i vidi sad. Voditelj kviza. Da ne poveruješ da se taj probio.
OLJA: Ta sorta se najbolje probija. Oni su i napravljeni da bi se guzili.
LILI: Meni su nekada slatki. Ne znam. Nekako sam sigurna sa njima.
OLJA: Meni su odvratni. Ne mogu da ih vidim. Kada sretnem nekog sličnog na ulici, dođe mi da ga ugazim, majke mi. Uh.
Ulazi Andrej.
LILI: Pogledaj ovu rugobu u sredini? Ko je ovo? Prvi put je vidim?
ANDREJ: Predsednica Udruženja žena bez jedne ruke.
LILI: Oh, Bože, kako im ne dosadi da samo kukaju… Samo još fali da kažu da uplatimo nekom za jetru. Ja stvarno ne shvatam te ljude što idu dobrovoljno da ih bodu. Strašno.
Ulazi Vule s čajem u staklenoj šolji sa specijalnim umetkom za filtriranje čaja.
VULE (Andreju): Izvoli.
U tom momentu, u dnevnoj sobi pojavljuje se Gruja sa Verom.
GRUJA: Dobro veče.
Olja naglo baca Le Monde na gomilu koju je savijala.
LILI: Ćao, slatkišu.
OLJA: Nismo te čuli? Kako si ušao?
GRUJA: Bilo je otvoreno.
LILI: Ja ovu moronku ne mogu više. Prebaci na Raj uno. Tamo su svi nasmejani, i volim da gledam kako se oblače.
GRUJA: Ovo je Vera.
VERA: 'Bro veče svima. Ja ono ko' padobranac, ali Gruja mi reče da nije frka, da ste neki kul ljudi… Dobro, nije mi rekao da još varite… Ali, laknulo mi. Je l' mogu da sednem…
ANDREJ: Kakvo varenje?
VERA: Ma, opušteno… Imam ja nekog šita od sinoć, ako ste zainteresovani…
LILI: Odakle je roba?
OLJA: Daj, Lili.
LILI: Šalim se, pile. Teta je na paradajz soku i strogoj dijeti. Nema igranja s trigliceridima. Srce. Visok pritisak. Vene. Užas.
GRUJA: Vera, 'ajde palimo.
ANDREJ (Značajno Gruji): Ma, sedite.
OLJA: Jesi za čaj, Vera?
VERA: Ne, hvala. čaj pijem samo kad se opakije sjebem s grlom.
LILI: Gde si kupila jaknu? Baš mi se dopada.
VERA: Gotivna je. Kod jednog šanera u centru. Valja sve živo. 'Oćeš broj?
LILI: Ne, ja sam hrišćanka. Ne kupujem kradenu robu.
VERA: Šta fali? Šta da ti pričam kad taj isti šaner peva prvi glas u crkvenom horu. Majke mi. Ne laže, bila sam na svirci za Uskrs.
LILI: Ne, ne. Ja poštujem Boga. I ono što je on rekao. Ja da nosim šanersku robu? Pre bih se ubila. To je isto kao da sam ja krala po Italiji. Jeste da je jeftinije, ali ne!
VERA: A gde ti je brojanica?
Andrej i Gruja sve vreme se gledaju. Vule je ljubomoran.
LILI: Ne kitim se ja da bi se videlo koliki sam vernik. Sam Bog zna koliko mu se molim.
VERA: Ma, jasno mi je. Nego, mislim da bi vam baš čučala neka brojanica oko vrata.
LILI: Kod kuće imam u raznim bojama. Pa uklapam.
OLJA: Lili je kolekcionar brojanica.
VERA: Gotivno.
ANDREJ: 'Ajde, da krenemo. Meni se spava.
LILI: Mogli bismo.
OLJA: Sedite. Tek ste stigli.
LILI: I Mrvica je iscrpljena. Hoću da je stavim ranije na spavanje. Dok operem kosu za sutra…
OLJA: Stići ćeš.
Andrej prolazi pored Gruje koji sedi i daje mu parče papira. Vera to vidi, ali ne reaguje.
VULE: Andrej, ne zaboravi na onaj sastanak u sredu.
ANDREJ: Zaboravio sam da ti kažem. Otkazano je.
VULE: Otkazano?
ANDREJ: Znaš ti njih… Hoće-neće.
LILI: Pa-pa, maleni. Devojčice, samo ratoborno u životu. Pazi šta sam ti rekla. Znam iz iskustva.
GRUJA: 'Ajmo odavde.
VULE: Kuda ćeš sad ti?
GRUJA: Pozvani smo na žurku.
LILI: Možemo s vama?
GRUJA: Izvinite, ali ne puštaju preko trideset.
OLJA: Grujo!
LILI: Mali, ja sam gledala kako gori Margitina kašika dok ti još nisi ni bio u planu…
GRUJA: Ali, ovo je era plastike.
ANDREJ: Ne budi siguran da ona ne prati modu i na tom polju.
VERA: Ali, ona je pobožna.
ANDREJ: Baš zato.

Mrak


DEVETA POJAVA
Gruja bira brojeve na mobilnom telefonu čitajući sa vizitkarte. Učitavanje. Spajanje.
GRUJA: Halo… Andrej, jeste vi? Halo… Nešto prekida. Da, ja sam. Znam, ali glupo mi je da ti ne persiram. Kada ti odgovara? Aha. Ma, opušteno. Gde? Koji deo Palmotićeve? Aha… Ok. Šesti sprat? Ok. Biću tačan. Ne brini, dolazim.


DESETA POJAVA
Andrejev stan. Klasično snobovski opremljen. Slično kao i kod Vuleta. Nešto svedenije i prikladnije samačkom životu. Jedan trosed, jedna stolica, fensi sto, staklene vazne sa bambusom… Dosta nereda i prljavog markiranog veša… Koferi su nasred sobe. Neraspakovani. Andrej sedi na stolici a Gruja je uvaljen u sofu.
ANDREJ: Izvini zbog nerada. Žena koja mi čisti dolazi petkom.
GRUJA: Ma, opušteno.
ANDREJ: Jesi za neko piće?
GRUJA: Nisam.
ANDREJ: Opusti se. Jesi siguran?
GRUJA: Da.
Mala pauza.
ANDREJ: Kako je na faksu?
GRUJA: Dosadno.
ANDREJ: Kapiram.
GRUJA: Gomila kretena koji ne znaju šta će sa sobom?
ANDREJ: A ti znaš?
GRUJA: Otprike.
ANDREJ: Možda ti njima izgledaš idiotski.
GRUJA: Boli me tuki.
ANDREJ: Samo da te upozorim, ja sam za neobaveznu varijantu.
GRUJA: Jasno.
ANDREJ: Nemoj da posle bude - nisam ti rekao. Pa, onda da kenjaš kako sam te povredio.
GRUJA: Ej, bre, kapiram. I ja sam došao da se ispraznim.
ANDREJ: Znam, ali imam loše iskustvo. Nemam ja vremena da se držim za ruke. Sadašnjost leti. Svi smo u spidu. Niko nikog ne čeka. Nema da se razmišlja. Ili hoćeš ili nećeš.
GRUJA: Šta voliš?
ANDREJ: Volim sve.
GRUJA: Primaš?
ANDREJ: Naravno.
GRUJA: I još nešto? Jesi se ti nekada ljubio?
ANDREJ: Sa muškarcem?
GRUJA: Da.
ANDREJ: Nema ničeg lepšeg.
GRUJA: Ja to ne mogu. Odmah da ti kažem.
ANDREJ: Nije frka kad imaš tako dobro dupe. Geni su čudo. Rodoslov, brale.
GRUJA: Kako to misliš? Ej, ne smeš da kažeš Vuletu?
ANDREJ: Ne brini
GRUJA: Još samo da me smara i sa tobom?
ANDREJ: Pusti.
GRUJA: Šta, već si mu javio da dolazim kod tebe? Ej, nisam znao da si tolika pička.
Andrej mu prilazi.
ANDREJ: Smiri se, bre. Sve je u redu.
GRUJA: Znači nisi?
ANDREJ: Nisam.
GRUJA: Dobro je. I sam znaš koliko je posesivan?
ANDREJ: Bili smo zajedno neko vreme, ali ja sam prekinuo, ipak je on porodičan čovek. Hajde da se razvodi zbog ljubavnice, a ovako…
GRUJA: Žasu.
ANDREJ: Izvini, ali tata ti se super kara, samo što je sentimentalan i voli one fore s maženjem i donošenjem doručka u krevet, a meni se od toga sere.
GRUJA: Ne mogu da verujem. Patetika i to. Kakav horor.
ANDREJ: Ne možeš ni da zamisliš.
GRUJA: Znao sam da je on prava tetka, jebote. Nije muško u glavi, jebi ga.
Andrej otvara šlic.
ANDREJ: Jesi ti siguran da možeš da progutaš devetnaestku?
GRUJA: Duboko grlo je moj adut.

Mrak


JEDANAESTA POJAVA
U parku na klupi sede Olja i Lili. Lili jede đevrek i mlati nogom.
LILI: Morala sam da te zovnem. Prosto me grize savest da znam, a da ti ne kažem.
OLJA: Hoćeš li mi reći više? Već pola sata ponavljaš jednu te istu rečenicu.
LILI: Ali, moraš mi obećati da nećeš reći da sam ti ja rekla.
OLJA: Obećavam, samo mi reci.
LILI: Ne znam kako? Nemam prava da se mešam.
OLJA: Ali, s kim ima veze?
LILI: Sa… Ma, ne mogu.
OLJA: Ako mi sada ne kažeš, naljutiću se, stvarno.
LILI: Vule je peder. Eto. Eto.
OLJA: Molim?
LILI: Tražila si, i eto ti.
OLJA: Ponovi mi.
LILI: Andrej tuca Vuleta.
OLJA: Lili, šta si uzela?
LILI: Vrlo sam ozbiljna. Andrej i Vule su ljubavnici.
OLJA: Hoćeš da kažeš…
LILI: Da, hoću da kažem.
OLJA: Lažeš. Izmišljaš. Ljubomorna si.
LILI: Nisam. Andrej mi je sve priznao na Malti.
OLJA: Nemoguće.
LILI: Pa, zato i ne može da mu se digne.
OLJA: Ne, ne želim da verujem u to.
LILI: Ali, oni jesu pederi.
OLJA: Ja sada idem. Ne mogu više da te slušam. Jednostavno ne mogu.
LILI: Čekaj, pa nije smak sveta… Znaš li ti koliko ima pedera?
OLJA: Nije smak sveta? Pitala bih tebe?
LILI: Oh, Bože, pa bila sam sa tri takva muškarca. I šta, ništa.
OLJA: Tebi je to ništa? Ne otežavaj mi, molim te. Kako ti je rekao? Hoću sve da znam.
LILI: Ti možeš da ne veruješ, ali to je istina.
OLJA: Zašto uvek poslednja saznam. Kladim se da zna ceo Beograd.
LILI: Ali, ne shvataj to tragično…
OLJA: Možeš li bar malo da začepiš? Bar malo?
LILI: Eto ti. Hoćeš čoveku da pomogneš, a onda…

Mrak


DVANAESTA POJAVA
Oljin i Vuletov dnevni boravak. U njemu sede mrtvi ozbiljni Gruja i Vule. Sami. ćute.
GRUJA: Nisam verovao Andreju kada mi je rekao.
VULE: Znači, on ti je rekao.
GRUJA: Da, sve mi je lepo ispričao.
VULE: Ne treba nikome verovati.
GRUJA: Moraš bar nekom.
VULE: Da, ali taj te uvek izneveri. Baš zato što mu sve kažeš. Premišljaš i premišljaš, jedva odlučiš, kažeš mu, poveruješ mu, osetiš sigurnost i on te udari u glavu!
GRUJA: Čim vidiš Andreja, možeš da shvatiš da je jebivetar.
VULE: Ja to nisam video.
GRUJA: Jer si se zaljubio.
Vuletu je neprijatno.
VULE: Ne mogu da verujem da sa tobom pričam o ovome. Kao u nekom snu.
GRUJA: Ni ja ne verujem.
VULE: I šta ti je sve rekao?
GRUJA: Da se dobro karaš.
VULE: Svi mi kažu da sam talentovan.
GRUJA: Meni je rekao da sam sve nasledio od tebe. Čak i da mešam ulevo.
VULE: Čekaj, nisi valjda s njim?
GRUJA: Danas. Popodne. Dva puta. Ima baš lepo parče.
VULE: Kako si mogao?
GRUJA: A kako si ti mogao?
VULE: Ja sam drugo. Na kraju krajeva, ja sam ga prvi upoznao.
GRUJA: Nema tu pravila, tata. No rules. No emotions.
VULE: Ali, ja njega, bre, volim.
GRUJA: To smara ljude. Niko više nije spreman za duboke priče. Ti imaš mamu, ja imam Veru.
VULE: Ali, to su pogrešne stvari. Ja sam osuđen na tvoju mamu.
GRUJA: Pa, što ti je onda frka da ona ne sazna?
VULE: Ona je dobra osoba.
GRUJA: Kojoj si napravio sina pedera.
VULE: Ona je tražila dete. Bila je uporna.
GRUJA: Da, ali lagao si je sve vreme.
VULE: I ti lažeš Veru.
GRUJA: Neću još dugo. Ne mogu da je koristim kao paravan.
VULE: Ni ja ne koristim Olju. Volim je.
GRUJA: Ej, tata, ti si onaj najgori peder. Hoćeš da se jebeš a da ti ne uđe.
VULE: Nisam ja kriv što je ova zemlja ovakva.
GRUJA: Šta tripuješ, svuda je isto.
VULE: Andrej baš ima super kitu?
GRUJA: Moćna je.
VULE: Jesi primetio kako je malo ukrivo kada je uzmeš u usta?
GRUJA: To je baš slatko.
VULE: Ali, ja volim kada je ona kožica…
Otključavanje vrata iz off-a.
VULE: Evo Olje. Da nisi pisnuo. Kao, gledamo televiziju.
Ulazi Olja očajna.
VULE: Dušo, jesi umorna.
Olja seda.
OLJA: Idi u sobu, Grujo.
Gruja odlazi.
OLJA: Znači, ja sam budala što te trpim sve ove godine? A?
VULE: Olja, šta ti je?
OLJA: Ja sam luda žena što verujem. Što sam naivna. Što mislim da postoji dobro u ovom šugavom svetu. Što sam ti dala svoje najbolje godine.
VULE: O čemu govoriš?
OLJA: Kako o čemu govorim? Kao, ne znaš? Nikada ti ništa ne znaš? Uvek si ti uzdržan i fin. Takvi su svi ti…
VULE: O kome se radi? Je li te neko napao?
OLJA: Da, napao me je očaj. Sve mi je rekla Lili. Sve. Od a do š. Sve. Mislio si da nikada neću saznati ko si? To si mislio?
VULE: Stvarno si konfuzna?
OLJA: Šta, bre, konfuzna? Ja konfuzna. Ja sam jasna i glasna. U kući mi je peder! Ej, bre, peder! Zaraza! Sida! Ej, bre! Dvadeset godina s pederom! Ja sam zrela za ludnicu.
VULE: Smiri se. Nemoj zbog Gruje.
OLJA: Sine, tata ti je pederčina. Što? Mora i on da zna? Što on da živi u laži ako ja moram? Što? On se verovatno svaki dan sreće sa tom bagrom…
VULE: Hajde da prošetamo…
OLJA: Nigde ja više ne idem sa tobom. Da se brukam? Ne pada mi na pamet! Da mi se narod smeje. Svi, bre, znaju da se jebeš u dupe, osim tvoje rođene žene. Pa gde to ima.
Ulazi Gruja.
GRUJA: Kod nas, mama.
OLJA: Rekla sam da ideš u sobu.
GRUJA: Mama, moram nešto da ti kažem.
OLJA: Rekla sam da izađeš.
GRUJA: Znam da ti je teško, ali moraš to da prihvatiš…
OLJA: Nemoj samo ti da mi popuješ…. Dao ti je pare samo da ćutiš. Znam.
GRUJA: Saslušaj me…
OLJA: Nemam ja šta da slušam.
GRUJA: I ja sam jedan od tih!
Olja podiže glavu. Gleda nemo.
GRUJA: Ali, ne brini. Evo, kupićemo ti mačku. Da imaš nekog da čuvaš.
OLJA: Ja sam mrtva žena. Mrtva. Sklanjajte mi se ispred očiju. Jeste li čuli? Vi niste normalni! Ne, ne, ovo je san… Olja, ovo je san… Olja, ovo je san…. Ovo je noćna mora. Muž i sin su ti pederi… Ima li to i u jednom filmu … Lakše bi mi bilo da ste mrtvi!

Mrak


TRINAESTA POJAVA
U stanu kod Anete i Danila. Svi sede za svečano ukrašenim stolom. Porodični ručak. Sede, sleva nadesno, Danilo, Vule, Gruja, Olja, pa Aneta. Na sredini je skupocena supijera i duboki tanjiri leže u plitkim. Niko ne jede. Dugo ćute.
ANETA: Ohladiće se, a onda ne valja.
VULE: Mama, nisam gladan.
ANETA: Grujo, dušo, hajde ti.
DANILO: Pusti ih.
ANETA: Ništa te nisam pitala. Je li neko možda za pivo?
Niko se ne javlja.
ANETA: Ja moram još jednu čašu. Čisto kao aperitiv.
Aneta sipa.
OLJA: Povratiću.
ANETA: Nisam čula? Šta je rekla?
VULE: Muka joj je.
ANETA: Muka joj je? Baš čudno.
GRUJA: Kako si ti, deda?
ANETA: On je uvek dobro.
OLJA: Nikada mi neće biti jasna ta vaša potreba…
ANETA: Meni se obraćaš?
OLJA: Da, vama. Mislim da ste vi ovde za sve krivi.
ANETA: Ja? Ja sam ubeđena da si celu priču izmislila. Moj sin nema veze s onim što si mi rekla telefonom. Ali, ja znam šta se dešava kada žena dobije menzis. Ja znam!
DANILO: O čemu se radi?
OLJA: Vaš sin i vaš unuk vole muškarce.
ANETA: Opet je drma.
VULE: Izmišlja.
GRUJA: Ne izmišlja.
ANETA: Tebi bi bilo bolje da jedeš i da se ne mešaš. Ovo su stvari za odrasle.
DANILO: Šta imaš da nam kažeš, Olja?
ANETA: Nema ona šta da kaže.
DANILO: Pusti je.
ANETA: Pustićeš je da vređa tvog sina u tvojoj kući? Ti nemaš veze sa glavom porodice.
OLJA: Pre dva dana saznala sam za njihove sklonosti. I spremna sam da ih napustim.
DANILO: Čekaj… To nije rešenje.
OLJA: Nego?
ANETA: Vidiš da ne poznaje ono o čemu govori. Uvek sam smatrala, sine, da si oženio glupaču.
DANILO: Ja ne volim da dajem savete.
ANETA: Jer si beskorisna vreća kostiju koje škripe.
DANILO: Pusti da ti bar jednom kažem ono što mislim! U pitanju je Andrej, zar ne?
VULE: Otkud ti znaš Andreja?
DANILO: Andrej je dolazio kod mene na terapije. Znam ga još dok je bio u gimnaziji. Dečko iz sjajne porodice. Otac mu je bio arhitekta. Moj odličan prijatelj…
OLJA: Kakve to veze ima s ovim?
DANILO: Sve je to povezano, mila moja. Ljudi su kao creva. I niko ne može da pobegne.
OLJA: Ništa ne shvatam.
DANILO: Teško je poverovati u ono što vam je pred očima, jer svako veruje da vidi dobro, ali obično ne vidi ništa.
ANETA: Sad smo gotovi. Je li ti znaš šta pričaš?
DANILO: Vidite, moja žena i ja smo u braku više od četrdeset godina. I ona ne zna ko sam ja.
ANETA: Ti si morž! Dosadni morž. To svi znaju.
DANILO: Dozvoli mi. Dakle, ona uopšte ne zna ko sam ja? I nikada nije ni znala.
OLJA: Ako već jednom ne počnete ozbiljno da razgovarate, ja ću otići, ionako to želim već dva sata.
DANILO: Vidite, taj Andrej je…
ANETA: Koliko ja mogu da primetim jedan žutokljunac.
DANILO: On je jedan zavodljiv momak.
OLJA: On je jedan kreten.
DANILO: I uspeo je da me zavede. Nisam umeo da se odbranim.
OLJA: Pa, ovo je cirkus.
DANILO: Kada hedonizam odluči da vas ima, vi ne razmišljate.
ANETA: O čemu pričaš, Danilo? Šta ti je?
VULE: Tata, mislim da ne znaš šta govoriš? Dovoljno je teško.
DANILO: Da, da. I od tada… Sve je krenulo naopako. Nekada nas strahovi nateraju da sedimo na dve stolice.
OLJA: Ja ne mogu više.
ANETA: Danilo, sram te bilo. Pa, ovo je nedeljni ručak, čoveče.
DANILO: Baš zato sam mislio da je momenat da vam to kažem.
ANETA: Predlažem da ne obraćamo pažnju. Gurnimo ružne stvari ispod tepiha, zgazimo ih i počnimo da jedemo.
DANILO: Stvari su katkad mnogo velike, dušo.
ANETA: Ništa te nisam pitala. Najbolji si kada ćutiš. Najbolji.
GRUJA: Deda, znači sad je sve okej.
DANILO: Nikada se ne zna.
Olja uzima tikvice.
OLJA: Baš su ukusne.
ANETA: Znam ja šta mladi vole.
VULE: I ja ću uzeti.
ANETA: Zbog tebe sam spremala.
DANILO: Svi se mi pretvaramo… Svi… U nedogled.
ANETA: Ćuti, bre, uvek sve pokvariš! Ama, svaki put. I juče je pričao o tim pederima. Ne mogu više da te slušam. Kao da nam je neko iz porodice nastran, da se prekrstim… A nema šanse, slavimo sv. Nikolu…

Mrak


ČETRNAESTA POJAVA
Svi stoje na praznoj sceni. Lili leži. Vera je na rolerima. Danilo gleda u daljinu. Aneta vadi protezu i riba je. Vule drži plišani jastuk u obliku srca. Andrej se zalizuje. Olja se drži za glavu. Gruja cupka kao maneken na Fešn televiziji. Čuje se neka agresivna muzika.
LILI: Visoka sam metar i sedamdeset osam. Još nisam sigurna šta želim, ali znam šta ne želim. Probaj da me imaš. Uvek sam spremna za akciju. Nudim više nego što tražim. Samo bez obaveza. Preferiram grublju igru. I stopala. Stopala. Stopala. Stopala.
VERA: Ej, bre, neću puno da vas smaram. Kurac mi viri iz svake pore. Neka se jave samo obdareni.
OLJA: Očajna sam. Ja sam beznadežan slučaj. Tražim nekog kome može da se digne na jednu normalnu ženu. Je li to puno? Brijem se ispod pazuha, ako nekog zanima?
ANETA: Izgled obično vara. Ne procenjuj na prvi pogled. Unutra sam još uvek živa vatra. Volim vojne penzionere. I ne slutiš šta sve mogu ovako krezuba?
DANILO: Tražim nekog za masturbaciju u prirodi. Prednost imaju neiskusni dečaci koji su spremni i strpljivi da ih neko nauči tajnama zabranjene ljubavi. Volim kada je tesno.
VULE: Životni san mi je da me trojica razvale odjednom. Volim da me ponižavaju. Uključen pissing. Tetke, fem i isfolirani tipovi neka se ne javljaju. Ja sam pravo muško, isto to i tražim. Je li jasno?
GRUJA: Tražim nekog da mi obrije šupak. Palim se na starije. Ne zaboravi trimer, dušo.
ANDREJ: Svaka rupa je lepa na svoj način. Zato svakoj posvetim pažnju. Ako se osećaš neispunjeno, tu sam da ti dokažem suprotno. Biznismen koji nema puno vremena za gubljenje. Pozor, sad!

KRAJ

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.