NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 2 godina XLII april-juni YU ISSN 0036-5734

SLUČAJ HANDKE
Bojana JANJUŠEVIĆ
SLUČAJ HANDKE ili IMA LI POZITIVNE I NEGATIVNE CENZURE?

 

Krajem aprila, Marsel Bozone, direktor čuvene pariske Komedi fransez, odlučio je da s repertoara za sezonu 2006/2007. skine komad Petera Handkea Putovanje u zemlju zvuka ili umetnost pitanja. Kao razlog za to naveo je da prisustvo i govor austrijskog dramskog pisca, koji već dugo živi u Francuskoj, na sahrani Slobodana Miloševića u martu, jeste uvreda za žrtve Miloševićeve politike. Otkako je, početkom maja, Bozone zvanično saopštio svoju odluku pred novinarima, koji su na godišnju konferenciju za štampu došli u neuobičajeno velikom broju, evropska intelektualna javnost žestoko se uzburkala i oštro podelila na one "za" i one "protiv" cenzure.
I dok jedni tvrde da u 21. veku direktor jednog od najpoznatijih svetskih pozorišta ne bi smeo tek tako da skine s repertoara komad autora čije delo ima neospornu umetničku vrednost, drugi smatraju da Bozone ima pravo da ne dozvoli da se u pariskom hramu pozorišne umetnosti igra komad čiji autor javno brani bivšeg diktatora optuženog za ratne zločine.
Kako je Bozone objasnio novinarima, sve je počelo od članka, objavljenog 6. aprila u "Nuvel opservateru", u kom je prokomentarisan Handkeov dolazak na Miloševićevu sahranu u Požarevcu.
"Nakon što sam to pročitao, razmislio sam. Tokom tri nedelje, premotavao sam istoriju Evrope od 1990. do danas. Zaronio sam u taj užas koji se zove etničko čišćenje. Ponovo sam pročitao ono što su ratni dopisnici pisali", rekao je Bozone. "U periodu rata, možemo se prevariti. I Peter Handke je mogao da se prevari, svi mogu da se prevare. Samo, desilo se da je Slobodan Milošević uhapšen. Izveden je pred Međunarodni krivični sud u Hagu, ustanovljeni su njegovi zločini i u to ne može da se sumnja. Peter Handke kaže da ne zna gde leži istina. On sumnja u svedočenja novinara i radove istoričara. On ih izvrgava ruglu. Zbog toga mi se čini nemogućim da tog čoveka primim u pozorište i stegnem mu ruku. Kažu mi da treba razdvojiti delo od autora. Razumem ja taj stav. Razumite i vi moj." Bozone je naglasio da je odluka o skidanju Handkeovog komada s repertoara bila isključivo njegova, jer mu statut dozvoljava da sam odlučuje o programu koji se izvodi u salama Teatr di Vje-Kolombje, gde je trebalo da bude postavljen sporni komad, i Studio-Teatr, dok jedino o repertoaru u sali Rišelje mora da odluči administrativni komitet.
Francuski ministar kulture Reno Donedje de Vabr istog dana uputio je otvoreno pismo direktoru Komedi fransez u kome ga je opomenuo da, iako razume njegov lični i ljudski stav, on, kao direktor pozorišta, mora da ima profesionalnu odgovornost. Ministar je Bozonea podsetio da mora da ima odgovornost i prema reditelju Brunu Bajenu koji je trebalo da postavi komad, kao i prema glumcima koji su već bili angažovani.
"Ne želim da se mešam u vaš izbor programa, ali ovo delo Petera Handkea, objavljeno u Nemačkoj 1989. i prevedeno u izdanju "Galimara" 1993, veoma je poznato i postavlja neka pitanja od univerzalnog značaja. Moglo bi biti korisno predstaviti ga široj javnosti", napisao je ministar.
Handkeovo Putovanje u zemlju zvuka ili umetnost pitanja poznato je odavno i Bozoneu. U vreme dok je bio direktor Visokog nacionalnog konzervatorijuma za dramsku umetnost u Parizu, 1994, dakle u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji, on sam organizovao je čitanje tog teksta koji je tada procenio kao "izuzetno lep". Zašto je onda odlučio da francusku publiku liši ovog dela koje, po svemu sudeći, samo po sebi nije sporno? Da li on može, kao direktor tako ugledne institucije, da bojkotuje jednog velikog umetnika samo zato što ga je, kao pojedinac, prezreo? Peter Handke i sam je, povodom cenzure, progovorio za "Mond", iako je najpre izjavljivao da je zgađen i da ne zna šta bi rekao. On je podsetio da je već ranije u medijima bio nazivan "teroristom" i "prosrpskim advokatom" samo zato što je pisao o onome što je video na svojim putovanjima po Balkanu.
"Pisao sam o srpskim žrtvama, jer niko o njima nije pisao. Ali to ne znači da ne mislim i na hrvatske i muslimanske žrtve. Pričam o srpskim izbeglicama. Ni o tome niko ne priča. Zašto novine o tome ne prave reportaže?" Handke je u centar pažnje zbog prosrpskih opredeljenja dospeo još 1996, kad je svoje utiske o "zemlji agresora" objedinio u delu "Zimsko putovanje do Dunava, Save, Morave i Drine". Za oštro protivljenje nemačkom učešću u ratu protiv Jugoslavije, 1999. godine, dobio je nagradu Georg Bihner. Iste godine, istupio je iz katoličke crkve, jer ona ?? odobrila bombardovanje Jugoslavije, a papa Jovan Pavle Drugi proglasio za sveca hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, optuženog za podršku ustaškim zločinima za vreme Drugog svetskog rata.
Na sahranu bivšeg jugoslovenskog predsednika Handke je, kako je izjavio francuskim medijima, došao na poziv porodice Milošević. Nemačkom listu "Frankfurter Algemajne Cajtung" koji ga je nazvao "najmljenim pljeskačem", odgovorio je da niti je na sahrani aplaudirao, niti je dobio novac za to što je došao u Požarevac. "Sam sam sebi platio avion i hotel", naglasio je Handke. On je rekao i da je deo govora koji je održao na Miloševićevoj sahrani, a za koji je Marsel Bozone rekao da mu je posebno zasmetao, u stvari njegovo objašnjenje zašto je tog dana došao u Požarevac.
"Takozvani svet zna sve o Jugoslaviji, o Srbiji. Takozvani svet zna sve o Slobodanu Miloševiću. Takozvani svet zna istinu. Zato je takozvani svet danas odsutan, i ne samo danas i ne samo ovde. Takozvani svet nije svet. Ja znam da ne znam. Ne znam istinu. Ali posmatram. Čujem. Osećam. Sećam se. Pitam. Zato sam i danas ovde prisutan, uz Jugoslaviju, uz Slobodana Miloševića."
Nobelovka Elfride Jelinek stala je odmah uz Handkea za koga je svojevremeno rekla da je, 2004, trebalo on da dobije tu veliku književnu nagradu umesto nje. Ona je za "Mond" rekla da je užasnuta činjenicom da je moguće da se u Komedi fransez jednostavno s repertoara skine delo jednog velikog pisca samo zato što je "prosrpski orijentisan". Tim pre što on to nikad nije krio i što je Bozone to oduvek i znao. Austrijska književnica zapitala se s nevericom da li je moguće da se pod krovom jednog hrama kulture, s tako bogatom tradicijom, dogodi cenzura i da se ta prestižna institucija dopiše na spisak kulturnih ustanova koje su kroz istoriju, u raznim zemljama, rame uz rame s predstavnicima vlasti, potiskivali umetnike čije ideje nisu bile u duhu vladajućeg režima.
Grupa umetnika, među kojima su i reditelji Emir Kusturica i Mihael Haneke sastavila je i kolektivno pismo, objavljeno takođe ovih dana u francuskim medijima, u kom se kaže da u ovoj situaciji uopšte nije važno da li Handke ima pravo što brani Miloševića ili ne. To je, na kraju krajeva, njegova lična stvar. Suština problema jeste u tome što je u Francuskoj, koja se toliko diči svojom demokratskom tradicijom i građanskim pravima, moguća cenzura u najklasičnijem obliku.
Bozone se, međutim, brani da uopšte nije reč o cenzuri, jer on ??, kao direktor pozorišta, odlučio da s repertoara skine Handkeov komad. To ne znači da neki drugi direktor neće prihvatiti da se komad igra u njegovom pozorištu. "Njemu (Handkeu) je dato mnogo slobode, dajte je i meni", poručio je Bozone. Ovde se, međutim, nameće pitanje šta bi bilo kad bi svaki direktor pozorišta odlučio da bojkotuje ponekog pisca. Cenzura bi tada postala uobičajeni metod da se izrazi neslaganje s nečijim idejama. Direktora Komedi franseza podržala je grupa od oko 150 umetnika potpisanih ispod pisma glumca i reditelja Olivijea Pija koje je, takođe, objavljeno u "Mondu". U ovom pismu naglašeno je da Bozone ima pravo da odbije da radi s čovekom za koga smatra da ima potpuno pogrešne političke stavove koji Srbiji donose više štete nego koristi.
"Sloboda izražavanja ne obavezuje nijednog direktora pozorišta da da prostora zločinačkim ideologijama koje su u suprotnosti s demokratijom i pravima čoveka... Može li se osuditi pesnik zbog onog što misli čovek? Zar nije književnost puna velikih imena koja su, dobrovoljno ili ne, počinila političke greške. Pomislimo na Hajdegerovo pristupanje nacistima, na antisemitske pamflete Selina. Dođe vreme kad čovek može da se posmatra odvojeno od svog dela. Ali u slučaju koji nas interesuje, to vreme još nije došlo. Jer ratni zločini još nisu kažnjeni, jer Srbija još nije prihvatila da izruči Karadžića i Mladića, jer istorija još nije zatvorena." Činjenica da je Bozone i pre znao za političke stavove Petera Handkea, pa je ipak bio odlučio da se njegov komad postavi u Komedi fransez, jedan je od glavnih argumenata protivnika cenzure. Međutim, oni koji su stali na stranu direktora pariskog pozorišta smatraju da je Handke tek provokativnim govorom na Miloševićevoj sahrani prevršio meru.
Može li cenzura biti pozitivna i negativna? Može li ona imati opravdanje? Jer ako Bozone bojkotuje Handkea zato što smatra da je njegov dolazak na Miloševićevu sahranu uvreda za žrtve, da li to znači da u Turskoj treba zabraniti dela Orhana Pamuka, jer je u jednom intervjuu izjavio da je u Turskoj svojevremeno ubijeno trideset hiljada Kurda i milion Jermena i da se o tome ćuti, što zvaničnoj Ankari uopšte ne odgovara u trenutku kad se trudi da dokaže da ima demokratske potencijale za ulazak u Evropsku uniju? Kako su podsetili potpisnici peticije protiv cenzure, u Komedi fransez utočište su oduvek nalazili progonjeni beloruski, iranski, avganistanski i drugi umetnici koji su u svojim zemljama bili zabranjivani. Sloboda izražavanja nije relativan pojam i ne može da se gleda iz ovog ili onog ugla. Ili se poštuje ili se ne poštuje. Uprkos mnoštvu argumenata kojim je opravdao svoj stav o Handkeu čoveku, Marsel Bozone nije poštovao slobodu Handkea pisca.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.