NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2005. broj 2-3 godina XLI april-septembar YU ISSN 0036-5734

K N J I G E
Svenka SAVIĆ
JEDNA OD MOGUĆIH SINTEZA
BALET: Prvih pedeset godina (1950-2003), pripremila Vesna Krčmar, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad 2004.

 Početak XXI veka vreme je sumiranja i preispitivanja onoga što se dogodilo u prethodnom periodu. Evaluacija je u većini umetničkih grana, zatim naučnim disciplinama ili kulturnim domenima za poslednji vek, ili njegovu polovinu - od kraja Drugog svetskog rata do danas. Otuda mnogo svečarskih i jubilarnih datuma poslednjih godina, pa i u baletu u našoj sredini i u našem gradu.
Do sada imamo nekoliko značajnih pregleda: Milica Jovanović u knjizi Prvih sedamdeset godina (1994) sumira repertoar i umetničke domete u Narodnom pozorištu u Beogradu, Svenka Savić u knjizi 55 godina Baletske škole u Novom Sad (2004) sumira obrazovni rad u jednoj od dve sadašnje državne baletske škole u zemlji u prethodnih 55 godina, uzimajući u obzir ispovesti samih učenika i učenica Baletske škole u Novom Sadu. Na prostoru bivše nam zemlje sličan proces je u toku. U Zagrebu je 2002. objavljeno dvojezično izdanje (hrvatsko-englesko) 125 godina profesionalnog baleta u Hrvatskoj / 125 Years of Professional Ballet in Croatia i povodom jubileja: Škola za klasični balet u Zagrebu (1949-1999). U Ljubljani Baletna šola v Ljubljani: 1948-1999, a ovih godina tom spisku priključiće se i podaci o postojanju Baletske škole u Skoplju. Ostaje još izazov sinteze takvih procesa za ceo jugoslovenski prostor sačinjen od tih pojedinačnih, kako bi se sagledali doprinosi u baletu u pojedinačnim gradovima ili regijama i celini prostora.
Sinteze se mogu praviti na različite načine. Ovu koju nam je mr Vesna Krčmar priredila u knjizi BALET: prvih pedeset godina (1950-2003), jedan je od mogućih. Sakupila je podatke o svim odigranim predstavama u Baletu Srpskog narodnog pozorišta za pedeset godina, detaljno ih obradila sa stanovišta timskog rada koji je predstavu sačinio, uključujući i broj izvođenja i publike koja je predstavu gledala. Ovaj veliki posao uradila je za sve nas koji ćemo u daljem istraživačkom radu koristiti podatke na različite načine i za različite potrebe. Dobili smo pouzdanu datoteku podataka o repertoaru u Baletu Srpskog narodnog pozorišta za pola veka (str. 9-118) na kojoj nam mogu zavideti mnoge druge operske i baletske kuće. Uz svaku predstavu daju se i podaci o kritikama objavljenim u medijima, iz čega se može videti kako i na koji način su neke predstave zadobile medijsku prezentaciju, kako su neke ostale bez nje, neprimećene ili nedovoljno vrednovane. Podaci o kritici mogu na razne načine da se interpretiraju. Uzeću rodnu perspektivu - zahvaljući požrtvovanosti kritičarki iz centara van i u Novom Sadu imamo podataka o premijerama Novosadskog baleta u raznim medijima u zemlji: Ksenija Dinjaški, Milica Jovanović, Ljiljana Mišić, Svenka Savić, Mirjana Sujić-Vitorović, Milica Zajcev, Mirjana Zdravković, od mlađih Milica Cerović...
Ove podatke dopunjava pouzdano sačinjen indeks imena i prezimena umetnika koji su doprinosili razvoju i rastu baletske umetnosti u Pokrajini. Iz spiska se može videti učešće pojedinih umetnika u opštem procesu za "prvih pedeset godina": neki su samo prošli, neki su svoj baletski vek tu proveli, neki su tu ostali i nakon baletskog veka.... Tu je i spisak svih baletskih umetnika koji su tokom pola veka, duže ili kraće, bili a i sada su članovi i članice ansambla. Spisak je poduži: oko četiri stotine umetnika (ukupno) prošlo je ovim ansamblom i pred novosadskom publikom. Ovim podacima bismo se i nadalje mogli služiti na različite načine. Na primer, izračunati koliko je kostima bilo sašiveno za tolike predstave i igrače, koliko scenografskog inovatorskog osmišljavanja, da pomenem samo dve ideje od bezbroj mogućih interpretacija sakupljenih podataka. Možemo tražiti odgovor na pitanje ko je u tom ansamblu, na različite načine, doprinosio tokom navedenog perioda i naći odgovor da je Erika Marjaš ceo umetnički vek vezala za SNP, i to u različitim ulogama: članica Baleta, solistkinja, prva igračica, primabalerina, direktorka Baleta s prekidima do danas.
Imponuje podatak da je značajan broj praizvedbi upravo u Baletu SNP-a, da je u ovom ansamblu izvan metropole poverenje dobijalo mnogo (mladih) koreografa, šansu za prve koreografske korake, ali i kompozitori, reditelji... da eksperimentišu i tako stvaraju novo ili kasnije postanu poznati baletski umetnici (Iko Otrin iz Maribora na početku karijere, Vladimir Logunov iz Beograda da proširi svoje mogućnosti, Živojin Novkov i Žarko Milenković da se u domaćem ansambla oprobaju i u koreografiji).
Ukratko, u ovoj knjizi mr Vesna Krčmar, sa saradnicima i saradnicama, oblikovala je značajnu sumu informacija i podataka od kojih će nadalje polaziti drugi autori. Autorka je svoj doprinos "sakrila" iza mnogih stvari, pre svega u Predgovoru iza citata autoriteta Isidore Sekulić. Ona je kao priređivačica ove knjige nedovoljno vidljiva u tom ogromnom poslu (sem što njeno ime stoji na prvoj stranici knjige). Njena reč je u tekstu o drugima, a ništa o sebi. Balet joj je ljubav, a ne posao. Od kada je došla u SNP (1982), najpre kao članica uredništva, njen rad je primer kako treba čuvati od zaborava svaki podatak, svaku informaciju u pozorišnoj kući i oko nje. Ona dobro zna da umetnici u pozorištu vole da igraju, a ne da o sebi čuvaju podatke, za njih to radi mr Vesna Krčmar u Srpskom narodnom pozorištu.
Uz datoteku o predstavama, u knjizi se nalaze i pojedinačni tekstovi drugih saradnika i saradnica čija je namera da se osnovnoj sumi podataka o baletskim predstavama pridodaju i drugi podaci o radu ansambla kako bi se sveobuhvatnije sagledala priroda poslova koji baletski ansambl obavlja tokom pola veka. Gabrijela Teglaši-Velimirović (str. 119-151) daje podatke o učestvovanju baletskog ansambla u operama, operetama, mjuziklima i dramskim predstavama, zatim je sačinila lično viđenje događaja u baletu tokom poslednjih petnaest godina.
U pregledu proteklih pedeset godina u Baletu u tekstu Pogled unazad (str. 151-165) Žarko Milenković daje lično svedočenje učesnika događaja od osnivanja ansambla, kao insajder. Ljiljana Mišić prenosi (kao insajderka - dugogodišnji pedagog i repetitor u Baletu, i autsajderka - kritičarka, istoričarka...) viđenje proteklog perioda s fokusom na jednu predstavu: "Labudovo jezero" - najznačajnija predstava? Priređivačica knjige prenosi i tekst Svenke Savić Koreografije Lidije Pilipenko (iz lista Pozorište, br. 8/9/10, april-jun 1997) kao primer drugačijeg pisanja o jednoj baletskoj ličnosti i njenom delu, s fokusom na značenjima. Tu su i podaci o najviše izvođenoj predstavi u SNP-u - Grk Zorba (str. 171-172). I ovi autorski tekstovi doprinose da se vidi i spisak imena onih koji pišu o baletu danas u Pokrajini.
Knjiga je štampana u tiražu od 500 primeraka, nedovoljno ako se ima na umu njena funkcija - kao osnovne priručne literature za bilo koji istraživački rad o Baletu SNP-a od sada pa nadalje. Nažalost, nema je u knjižarama da i na taj način bude dostupna široj javnosti.
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2005.