NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje
Intervju: Miroslav – Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja*
DOMAĆA DRAMA OSTAJE TEMELJ POZORJA

 

Vaš dolazak na mesto direktora Sterijinog pozorja pre tri godine pokrenuo je pitanje hoće li se menjati tek ustanovljeni, novi festivalski koncept. Na sreću ove institucije, ništa dramatično u tom smislu tada se nije dogodilo, čak je u međuvremenu učinjen još jedan smeli korak uvođenjem stranog teksta u zvaničnu selekciju. Sada, posle druge godine Festivala koji je održan po takvom, proširenom konceptu, da li imate utisak da se već potvrđuje, ili osporava, opravdanost takve odluke?
– Ideja o proširenju koncepta festivala Sterijino pozorje povezana je i s transformacijom institucije u savremeni pozorišni centar, prilagođen novom kontekstu vremena i prostora u kome živimo. Tradicija je bitan ali ne i statičan društveno-kulturološki fenomen i ne treba je urušavati, već naprotiv, kreativnim idejama nadgrađivati. U slučaju Sterijinog pozorja, to konkretno znači: ne dovoditi u pitanje domaći dramski tekst kao izvorni temelj na kome počiva Pozorje.
Prošireni koncept Festivala omogućio je da za najznačajniju pozorišnu nagradu na ovim prostorima ravnopravno konkurišu svi pozorišni stvaraoci, čime je sasvim sigurno povećana konkurencija a i kvalitet samog festivala. Dakako, i Sterijina nagrada u tom smislu dobija znatno veću specifičnu težinu. Međutim, novi koncept nije nepromenljiv i pojedine primedbe nekih pozorišnih stručnjaka svakako će biti integrisane već u sledeće izdanje Pozorja.

Da li je, po Vama, domaći tekst i u takvom konceptu našao utvrđenje koje opovrgava mišljenja da je time Sterijino pozorje odustalo od negovanja domaće drame?
– Kako sam već rekao, domaći dramski tekst ostaje primarni aspekt pozorišne umetnosti kojom se Pozorje bavi. Pored činjenice da je zagarantovano učešće predstava rađenih po domaćem dramskom tekstu na najznačajnijem nacionalnom teatarskom festivalu, Pozorje je 2007. pokrenulo konkurs za originalni domaći dramski tekst, obezbedilo visoku novčanu nagradu i mogućnost inscenacije. Prema uslovima konkursa, Sterijino pozorje ima prava na praizvedbu nagrađenog teksta i ustupa ga besplatno pozorištu koje ima interes za ovakvu vrstu saradnje.
Pozorje je takođe iniciralo i pokretanje regionalne radionice dramskog teksta, u koju je uključen značajan broj dramskih pisaca najmlađe generacije.
Časopis „Scena” konstantno promoviše naše dramske autore i redovno objavljuje tekstove i na srpskom i na engleskom jeziku, kao i drame iz najužeg izbora, i distribuira ih u zemlji i u inostranstvu.

Pedeset treće Sterijino pozorje nije, doduše, jubilarno, ali ipak je bilo posebno, budući da ste ovogodišnji festival najavljivali kao najambiciozniji. U čemu je bio drugačiji u odnosu na prethodne, i da li je ambicioznost proizvela očekivani efekat?
– Osim po obimnosti programa, nije bilo velikih razlika u odnosu na prethodna Pozorja. Značaj programa, broj učesnika, iskorišćenost celokupne pozorišne infrastrukture kojom Novi Sad raspolaže, iznedrili su atribut najambiciozniji. Na sedam scena odigrano je ukupno dvadeset šest predstava u okviru selekcije nacionalne drame i pozorišta, Krugova, Pozorja mladih.
Održan je 12. međunarodni trijenale „Pozorište u fotografskoj umetnosti”, priređene izložbe „Scenografije” Geroslava Zarića i „Borislav Pekić”, tradicionalna izložba dečjih i učeničkih radova „Scena, maska, lutka, kostim”, regionalna Radionica dramskog teksta, promocija Regionalnog kreativnog ateljea „Jožef Nađ”, Kanjiža, Dan(i) knjige, prvi put je radio Promo klub Pozorja u ART klinici...
Bogat program Festivala privukao je veliki broj gledalaca, pozorišnih stručnjaka iz zemlje i inostranstva i fokusirao pažnju medija na događanja na 53. Sterijinom pozorju.

Svojevremeno ste se zalagali da se umesto jednom selektoru, odnosno umetničkom direktoru, izbor predstava prepusti Umetničkom veću. Od ove godine predstave biraju tri selektora, čime je praktično realizovana ideja o Umetničkom veću, a kako će biti definisana pozicija umetničkog direktora?
– Sterijino pozorje u svojoj sistematizaciji predvidelo je funkciju umetničkog direktora, ali još nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje tog radnog mesta. Kad se imaju u vidu ambicije Pozorja da postane jedan od vodećih evropskih festivala i teatarskih centara, raznolikost delatnosti – od dokumentaciono-istraživačke do izdavačke – prirodno je da naša kuća ima kompetentne koordinatore koji bi zamenili nekadašnja glomazna umetnička veća. U budućnosti, Pozorje će pronalaziti najbolje modele rada i birati saradnike koji će moći da odgovore na mnogobrojne izazove, i u umetničkom ali i u tehničko-organizacionom smislu.

Šta bi dalje moglo da se planira, kao potrebno Festivalu, kao promena nabolje, u organizacionom smislu, finan-sijskom, ili nekom trećem, nakon što je koncept zaokružen, jer čini se da tu više ne bi trebalo očekivati značajne novine?
– U kojoj meri je koncept zaokružen, moći ćemo da procenimo kada Festival dobije svoju punu verifikaciju, i u stručnoj pozorišnoj javnosti ali i od gledalaca. Na organizaciono-tehničkom nivou, Pozorje će se zalagati da Novi Sad, kao kolevka profesionalnog pozorišnog života na ovim prostorima, dobije najbolje uslove za održavanje vrlo ambicioznog i tehnički zahtevnog festivala. To, između ostalog, znači apsolutno i neophodnost osnivanja gradskog teatra, koji bi obogatio kulturni život ove sredine. Kada je o finansijama reč, izvesno je da će Pozorje već od ove godine konkurisati i kod evropskih kulturnih fondacija za sredstva namenjena internacional-nim programima. Redovni finansijeri – grad Novi Sad kao osnivač, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine i Ministarstvo kulture Republike Srbije – i nadalje će, ubeđen sam u to, podržavati Pozorje.

Koliko su korisne festivalske koprodukcije?
– Prvu koprodukciju u svojoj istoriji Pozorje je uradilo sa Srpskim narodnim pozorištem, u sklopu proslave velikog jubileja – 200 godina rođenja i 150 godina smrti Jovana Sterije Popovića. Reč je o Nahodu Simeonu Milene Marković, režija Tomi Janežič, koji je, po opštem mišljenju, jedan od najznačajnijih pozorišnih događaja u poslednjih desetak godina na našim prostorima. Ove godine, Pozorje je finansijski pomoglo postavku teksta Miloša Latinovića u kikindskom Narodnom pozorištu, u režiji Dušana Petrovića. Nadam se da ćemo i u budućnosti biti u situaciji da nastavimo započetu praksu.

Kako i šta biste odgovorili onima koji smatraju da je Sterijino pozorje skup festival, što je zapravo dežurna argumentacija onih koji smatraju da bi, kada dođu na čelo, mogli da ga učine jeftinijim, a boljim?
– Kada se uzmu u obzir značaj Sterijinog pozorja, njegov ugled u zemlji i inostranstvu, programi i tehničko-organizacioni nivo Festivala, budžet od 450.000 evra može se učiniti previsok samo onima koji o pozorištu i festivalima ne znaju ništa. U Evropi, ali i u najbližem okruženju, i manji festivali koštaju bar dvostruko više. Naša ambicija je da u najskorijoj budućnosti budžet Pozorja iznosi 600.000 evra, što je u skladu s idejom da budemo među prvih pet najznačajnijih evropskih festivala.

Od čega najviše zavise troškovi festivala? Kakvo čudo treba da se dogodi pa da obećani novac za Pozorje nadležni uplate na vreme, ili da obećaju još više?
– Sasvim prirodno, troškovi najviše zavise od programa odnosno od uslova koje je potrebno obezbediti da bi predstave, u vizuelno-tehničkom smislu, imale mogućnosti najpribližnije onima koje pružaju matične scene. Naravno, na troškove utiče i broj gostiju, pogotovo onih iz inostranstva, ali predstavljanje i afirmacija naše pozorišne umetnosti realni su samo ako ih pokažemo relevantnim teatarskim stručnjacima iz celog sveta. Korist od toga u svakom pogledu višestruko prevazilazi uložena sredstva. Redovan priliv budžetskih sredstava od egzistencijalnog je značaja za Festival, a da li će tako biti najviše zavisi od sluha onih koji o tome odlučuju. Na nama je da ih u tome ohrabrimo i snagom argumenata ubedimo da je reč o dugoročnoj investiciji.

Nakon promene lokalne vlasti u Novom Sadu pre četiri godine, nepunih godinu dana kasnije, promenjen je i direktor Sterijinog pozorja, uz prilično veliku reakciju kulturne javnosti, koja se protivila ne samo tome već i najavama vraćanja starog koncepta. Da li, u ovom trenutku, u kojem se još ne zna sudbina direktora kulturnih institucija čiji je osnivač Grad Novi Sad, smatrate legitimnim da i novouspostavljena lokalna vlast ponovi istu stvar i odluči da promeni direktora Sterijinog pozorja?
– Skupština grada Novog Sada, kao organ izvršne vlasti osnivača Sterijinog pozorja, trebalo bi da kontinuirano prati rad direktora i adekvatno reaguje. Pošto sam politički laik, nadam se da će doći trenutak kada će jedino merilo za postavljanje odnosno razrešenje rukovodećih ljudi u institucijama biti njihova kompetentnost, nivo stručnog znanja i rezultati koje su postigli u svom radu, a pripadnost određenoj političkoj ideji lična stvar svakog pojedinca. U odnosu na pre tri godine, kada je trebalo zaštititi integritet i dostojanstvo institucije, kao i dignitet tadašnje direktorke Mirjane Markovinović, sada su u gradu na vlasti stranke koje su „proevropski” orijentisane, i nadam se da će raditi u skladu s „evropskim merilima i manirima”.

Šta biste apsolutno osporavali u eventualnoj kritici upućenoj vama na mestu direktora Sterijinog pozorja? Iza čega neopozivo stajete i ne pristajete ni na kakve primedbe i kompromisna gledišta?
– Svaka kritika, utemeljena na činjenicama, uvek je dobrodošla. Ne smatram da sam radio idealno, ali ono što mogu da potvrde moji najbliži saradnici jeste da sam bezrezervno ulagao svoju kreativnu i fizičku energiju kako bismo instituciju i Festival predstavili u najboljem svetlu, obezbedili uslove i atmosferu za rad i korektne odnose. Uspeli smo da okupimo sve relevantne pozorišne ljude, ali i sva pozorišta oko Pozorja i artikulišemo ideje o definisanju novog koncepta. Nešto što ne može da podleže kritici i što nikome neću dopustiti, jesu moje poštenje i moralna načela kojih sam se oduvek držao.

razgovarala Nataša PEJČIĆ

*U vreme kada je ovaj intervju vođen, Miroslav – Miki Radonjić još je bio direktor Sterijinog pozorja

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.