NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje - Pozorje mladih
Jelena MEDIĆ
NOVE METODE NA NAŠIM DRAMSKIM ŠKOLAMA

 

U okviru 53. Sterijinog pozorja na Pozorju mladih prikazano je jedanaest ispitnih radova sa osam dramskih škola iz užeg regiona: Srbija (5), Crna Gora (1) i Republika Srpska (2). Publici su se predstavili: Fakultet dramskih umjetnosti sa Cetinja, Fakultet umetnosti iz Prištine, Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, Akademija umjetnosti Banja Luka, Akademija umetnosti BK Beograd, Akademija umetnosti Novi Sad (klasa na mađarskom i klasa na srpskom jeziku), Slobomir P univerzitet iz Bijeljine po prvi put i Akademija lepih umetnosti iz Beograda. Održana su i tri Okrugla stola na kojima su se razmenjivala iskustva, upoređivali i obrazlagali metodi rada i komentarisali prethodno prikazani zadaci. Kao prateći program organizovana je i četvorodnevna radionica improvizacijske muzike koju je vodio muzičar i kompozitor Silard Mezei. Na njoj su učestvovali, uglavnom, nemuzičari, studenti dramskih i likovnih umetnosti, a završena je javnom prezentacijom rada.
U prikazima ispitnih zadataka studenata glume i režije ovogodišnjih učesnika Pozorja mladih, u većini slučajeva, primetno je odsustvo osavremenjivanja metoda rada sa studentima. Današnje pozorište nije isto kao ono pre dvadeset, pedeset ili sto pedeset godina. Od doba Stanislavskog mnogi su se drugi sistemi razvili koji su uticali na stvaranje današnjeg pozorišta, a koji se, na većini naših škola, uglavnom, pominju tek u udžbenicima.
Ne želim da negiram ranije metode, niti da veličam moderno kao vrhunski kvalitet ali princip razvoja pozorišta i razvoja uopšte, temelji se na nadogradnji, istraživanju bez straha od neuspeha i kombinovanju novog sa starim. Na otvaranju Sterijinog pozorja bilo je reči upravo o tome. Kultura jednog naroda nije groblje na kom se uredno šiša trava i glancaju spomenici.1 Šekspir, Molijer, Goldoni, Rucante, Čehov, Eshil, Sofokle, Euripid... (večni predmeti istraživanja učesnika Pozorja mladih) i te kako su naši savremenici, ali samo ako ih mi ne doživljavamo kao nedodirljive kamene biste s gradskih trgova. Toliko je već postalo mučno svake godine gledati studente kako se grče s klasicima, gorko proklinjući u sebi tvorce drama. U matematici je dozvoljeno koristiti bilo koji princip sve dotle dok je rezultat dobar. Zašto bi se onda pozorište, već u startu, na školovanju, ograničilo na jedan isljučiv metod kada smo svi svedoci da ono duboko pati zbog nedostatka novog?
Smelošću i inovativnošću u radu sa studentima, ali i neospornim kvalitetom, ove godine istakle su se tri škole: Fakultet dramskih umjetnosti sa Cetinja, BK Akademija i naročito mađarsko odeljenje novosadske Akademije.
Fakultet dramskih umjetnosti sa Cetinja svojim nastupima na proteklim Pozorjima mladih jasno pokazuje da je to škola na koju savremeno pozorište može da računa. Studenti prve godine glume u klasi profesora Branimira Popovića predstavili su se publici svojim scenskim istraživanjem na tekstu Gornja Austrija Franca Ksavera Kreca. To nije bio samo godišnji ispit iz glume, već celokupan pregled jednogodišnjeg školovanja glumca, koji nedvojbeno pokazuje koliko su svi predmeti na akademiji važni, od fizičke kulture do istorije pozorišta. Iz artikulisanog tela izlazi oslobođen glas i, oblikovan izvežbanom dikcijom, publici donosi jasnu, promišljenu misao. Kada se kaže, deluje tako jednostavno, ali iza svega stoji vrlo naporan i predan rad.
Veliku posvećenost u radu pokazali su i studenti treće godine glume Akademije umetnosti BK iz Beograda u klasi profesora Nebojše Dugalića. Izučavajući žanr na klasicima, svedenom, preciznom igrom, u potpunosti prisutni na sceni, oslonjeni jedni na druge, oživeli su klasike na klasičan način, ali se nisu plašili ni pokušaja da ih prilagode savremenom dobu. Pokušaj se i te kako isplatio!  Kao i njihove mlade kolege sa Cetinja, i ovi beogradski studenti pokazali su duh zajedništva, kolektivne igre, što je u pozorištu mnogo dragocenije od nekoliko glumačkih ikona. Scenom iz Eshilove tregedije Sedmorica protiv Tebe, u kojoj je učestvovala cela klasa, slavno su završili prikaz svog rada. Rešena ritmom s udaraljki i melodičnim naricanjem, u ritualnom duhu približila je antičku tragediju današnjem studentu, a gledaocu pružila pun užitak. Ništa nije preteško ako pedagog ima dovoljno strpljenja da istražuje sa svojim studentima.
Pravi majstori u tome su pedagozi na mađarskom odseku za glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. To pokazuju ne samo njihovi ispiti već i rad Novosadskog pozorišta. Kao što je Rocky horror show bio pravo osveženje ovogodišnje selekcije Sterijinog pozorja, tako je i Il nostro commedia dell’arte mađarskih studenata bio biser Pozorja mladih. Maštovito, puno pozitivne energije, radosti igre; savremeno, ali ne dekonstruisano, već na temeljima tradicije, nadograđeno vlastitim idejama, prosto neverovatno šta sve može da se uradi s koturom žice, malo belog platna i glumcima voljnim da se poigraju! Na Okruglom stolu njihov profesor Šandor Laslo i asistent Aron Balaž (dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za glumu) govorili su o potrebi glumca da još na akademiji nauči sam da stvara. Njihovi studenti tokom školovanja provode jedan semestar u Budimpešti, gde mogu da prime nove uticaje, vide i probaju drugačije metode.
Iz svega viđenog na ovom Pozorju mladih nameće se potreba da i druge škole u budućnosti razmisle o sličnom principu (gostovanja profesora iz inostranstva, razmene studenata, seminari za naš profesorski kadar...) Među našim školama stvorio se izvestan profesorski klan koji vlada većinom akademija, a čiji su principi prilično prevaziđeni. Tako se dobijaju mnoge nove akademije koje su samo blede kopije beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, a i on sam već odavno ne može da se pohvali progresom. Sa takvih škola, pretežno, izlaze neki solidni glumci (poneka zvezda) pogodni za TV serije svih profila, kojih je sve više i više, i koga je onda briga za pozorište koje već godinama paradira u prašnjavoj haljini!?
Ni sa studentima režije stanje nije bolje. Ove godine mogli smo da vidimo dve ispitne predstave s tog smera, jedna s banjalučke, druga s novosadske akademije. U njima nije bilo ničega što do sada nismo gledali u TV komedijama iz osamdesetih i devedesetih godina. Prva je igrana s mnogo duha i vedrine, dobro podeljenih uloga i podešenog ritma, postavljena iskreno, nepretenciozno, druga potpuno lišena vrlina, ali, u osnovi, obe bez velikog promišljanja, originalne ideje, specifičnog načina realizacije... svedenije rečeno: bez hrabrosti.
U selekciji Krugovi odigrana je predstava Liebe 1968, diplomski rad studenta režije sa Ernst Busch akademije iz Berlina, u kojoj su igrali mladi glumci s iste škole. Ozbiljnost u načinu rada neuporediva je s većinom naših škola. Nemačka preciznost i disciplina moglo bi se reći... Ali ako problem ogolimo verovatno ćemo shvatiti da je u pitanju samo odnos, kao na sceni, kao u porodici, kao u fizici: akcija i reakcija. Ako jedan profesor primi klasu, a nije u mogućnosti da prisustvuje nastavi, studenti neće napredovati, ako drugi profesor primi klasu i neprekidno nameće svoju volju ne trudeći se da upozna studente i iz njih izvuče ono najbolje, studenti će se zatvoriti i postati marionete, ako treći profesor, uz najbolju volji i želju primi klasu, a ne ume u studentima da probudi stvaralačku moć, već rezultate dobija na temelju sopstvenog iskustva i studente ljubomorno čuva od drugih uticaja, studenti će biti fabrikovani i nekreativni...  Jedna, druga, treća promašena klasa i naša pozorišta već su prepuna polovnih radnika. Nađe se, naravno, i poneki i celovit, ali jedna lasta ne čini proleće. U iščekivanju proleća u našim pozorištima, nestrpljivo očekujemo sledeće Pozorje mladih.

1 Dragan Velikić – Govor sa otvaranja 53. Sterijinog pozorja, Bilten 2

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.