NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

53. Sterijino pozorje - Nedelja nove drame – Kranj/Novi Sad
Milan MARKOVIĆ
U TRAGANJU ZA PRAVIM MODELOM

 

Pre nekoliko godina, na Festivalu nove evropske drame u Visbadenu, učestvovao sam u Forumu mladih dramskih pisaca i u radionicama koje je vodila Biljana Srbljanović. To je bilo drugi put da učestvujem u međunarodnoj radionici za dramske pisce, prvi put odmah po završetku studija. Tada je radionice organizovao Miloš Krečković u Narodnom pozorištu u Beogradu, uz podršku British Councila1.
Potom sam bio uključen uglavnom kao organizator ili saradnik u različitim tipovima radionica, i uvek je to bilo zanimljivo iskustvo. Postoji neka magija vezana za tu arhe situaciju u kojoj mala, bezobrazna, subverzivna grupa, provodi vreme pričajući priče2 i, ako je dovoljno otvoren, čovek može mnogo da nauči.
Radionice koje se već dve godine organizuju u okviru Sterijinog pozorja jesu neka vrsta remiksa mojih radioničarskih iskustava. S jedne strane, kao u radionicama projekta NovA DramA Narodnog pozorišta (po ugledu na praksu londonskog Royal Courta), rad se odvijao u grupama po troje, kroz nekoliko faza, a iz „visbadenskog modela” pokušali smo da uzmemo forumski karakter3 radionica. Atmosfera kreativne razmene pokazala se kao bitan element radionica, jer, pored toga što je stvarala krajnje inspirativan prostor za rad, bila je i dobra osnova za nekoliko budućih projekata (zbog činjenice da smo imali sreću da u radionicama učestvuju talentovani mladi profesionalci iz celog regiona).
Dva pomenuta modela inspirisala su nas kada smo smišljali koncept, ali na njega je, nažalost, u velikoj meri uticala i nedovoljno dobra organizacija i brojni propusti koje smo pravili (naročito prve godine). S jedne strane, propusti se mogu oprostiti jer u pitanju je početak projekta koji će svoj vrhunac i „težinu” dobiti tek u godinama koje dolaze ali, s druge, čini mi se da je jedan broj organizacionih propusta bio i posledica toga što ove radionice (pa i ceo projekat) nisu dovoljno ozbiljno shvaćene, da im nije posvećeno dovoljno pažnje, kao nekom „sipmatičnom ukrasu” Pozorja.
Sam rad počinjao je u oktobru, u prvom krugu radionica, nastavljao se u januaru, u drugom krugu, a prezentacije su održane tokom Sterijinog pozorja, u maju. S piscem/spisateljicom, na prvom draftu teksta radilo je dvoje kolega – rediteljka/reditelj i dramaturškinja/dramaturg. Takav raspored trebalo je da omogući (osim očiglednog oponašanja kreativnog procesa rada na predstavi) svim učesnicima da budu i aktivni učesnici, i svedoci razmene između drugih dvoje kolega. Učesnici nisu dobili nikakva uputstva za rad, osim saveta da probaju da iskoriste radionice za istraživanje rešenja u koja se, možda, ne bi upustili da su sami. Dakle, podsticana je kreativna, laboratorijska atmosfera u kojoj ne postoji samo jedno moguće čitanje ili „pravilno” rešenje.
Neki učesnici nisu bili zainteresovani za ovu vrstu rada pa su se zadovoljili „popravljanjem” tekstova, ali od tog izbora su, naravno, zavisila i iskustva koja su poneli s radionica. Problemi su nastajali i iz činjenice da koncept radionica nije svim učesnicima dobro objašnjen, tako da su neki dolazili s „gotovim” tekstovima, zainteresovani, pre svega, za njihovo eventualno izvođenje, a u takvim situacijama nije bilo mnogo prostora za rad. Takođe, za formiranje „tročlanih ekipa” dobro je da onaj ko ih formira poznaje ljude koje zove, kako bi mogao što bolje da ih poveže i oformi timove koji mogu dobro da rade zajedno, a u ovakvom projektu to nije moguće jer autorke/autori dolaze iz celog regiona.
Značaj ovakvog projekta je veliki, jer popunjava prazninu (koja često proguta mnoge talentovane studente Fakulteta dramskih umetnosti) između kraja studija dramaturgije i početka pravog profesionalnog života mladog pisca; omogućava uvid u novo dramsko pisanje (ljudima koje to zaista interesuje); i, što je možda najvažnije, suštinski menja situaciju na našoj pozorišnoj sceni u kojoj se starije kolege stalno žale da nema dovoljno dobrih novih dramskih pisaca, a ne pokazuju želju da ulože vreme (i novac) u njihov razvoj.
Ove godine pokušaćemo da idemo korak dalje. Intenziviraćemo saradnju sa Slovenijom i povećati broj učesnika iz Srbije. U saradnji s festivalom Teden slovenske drame iz Kranja, ove godine projekat ima bilateralan karakter, pa će tako u njemu učestvovati dvoje pisaca iz Srbije i dvoje iz Slovenije i saradnici iz regiona. Cilj ovakve saradnje je razvijanje horizontalne komunikacije (između institucija Teden slovenske drame, Kranj i Sterijino pozorje, Novi Sad; i između vaninstitucionalnih inicijativa – PreGlej, Ljubljana i nova-drama.org,Beograd) i vertikalne komunikacije (između institucija i mladih pozorišnih profesionalaca unutar svake zemlje).
Pokušaćemo da iz ovog projekta nastane bar po jedna produkcija u svakoj od zemalja, što bi bila najbolja potvrda vrednosti ovakve inicijative.

1 Projekat NADA (NovA DramA) Narodnog pozorišta u Beogradu, osnovan je 2001. s ciljem da podstiče razvoj savremenog dramskog pisanja u Srbiji. U periodu od nekoliko godina realizovano je više projekata za mlade pozorišne profesionalce. Paralelno su razvijani koncepti radionica na dramskim tekstovima, javna čitanja i međunarodni sastanci i konferencije. Pored rada sa domaćim mladim pozorišnim profesionalcima, konstantno su predstavljana nova dostignuća u savremenoj evropskoj i svetskoj dramaturgiji.
2 Tu vrstu bezobrazluka, osećaj subverzivnosti često imam gledajući moderni plesni teatar, retko kada dramski.
3 Razmena (ideja, uticaja i, što da ne – strasti) u ovako organizovanom okupljanju, često se događa posle „seansi”,radnog dela dana. Uveče, kada je manji pritisak a učesnici opušteniji, neformalna (ali ne manje važna) radionica se nastavlja. Tada često nastaje neka vrsta kreativne kontaminacije, koja u određenim slučajevima traje još dugo posle završetka radionica.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.