NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

VESTI
 
RISTIĆ

 

Nakon što je, pre 22 godine, udario temelje Gradu teatru Budva, Ljubiša Ristić se vraća na ovaj festival, režijom komada Ogovaranje Nebojše Romčevića, u koprodukciji GT Budva i somborskog Narodnog pozorišta. To je ujedno i prva Ristićeva režija nakon gotovo deset godina.
Probe su počele 9. juna u Art centru KPGT  (Šećerana) u Beogradu, a premijera je bila 10. avgusta, među zidovima polusrušene fabrike keramike u Buljaricama. Predstava je reprizirana 11, 12. i 13. avgusta, a od jeseni, odnosno početkom sezone, Ogovaranje će se igrati u Somboru.
Ljubiša Ristić kaže da je poziv Grada teatra rado prihvatio, kao što prihvata sve pozive koji su u njegovom umetničkom interesu. Ideja je, kaže on, bila da se napravi predstava čiji bi centralni lik bio glumac Narodnog pozorišta iz Beograda s početka 20. veka, koji je u istoriji teatra ostao zapamćen pod imenom Bogoboj Rucović. On je rodom sa Crnogorskog primorja, jedno vreme školovao se u Beču,  bežao od vojske i obreo se u Beogradu, gde se pridružio putujućoj glumačkoj družini... To je, otprilike, priča s malo podataka, oko koje je bilo angažovano nekoliko pisaca. Međutim, od nje nije bilo ništa dok cela stvar nije došla do Nebojše Romčevića, talentovanog i veoma inventivnog pisca, kaže Ristić.
– Zaključili smo da je najbolje da to bude priča u kojoj nema glavnog junaka, koja bi se sastojala od ogovaranja, mitova i izmišljotina njegovih savremenika... Svi oni izmišljaju njegov život, biografiju i najneverovatnije detalje iz života jednog glumca. Tema komada je pozorište, život ljudi u njemu, pozorište u svom vremenu, stvaranje mitova... Duhovita priča, s nekih 30, 40 scena u najrazličitijim žanrovima, u kojima svaka od njih govori o čoveku koga uopšte nema u komadu. Moja „paklena namera” jeste da paralelno s tom pričom konstruišemo njegov život u umetnosti. Bogoboj Rucović u najlepšim ulogama na svetu koje nikada nije odigrao. Čitava njegova trupa, kolege, savremenici, njegove žene, ljubavnice... svi oni s njim igraju četiri Šekspirove tragedije u nikada odigranim prevodima Laze Kostića, a koje smo mi „ukrali” sa mikrofilmova  iz Matice srpske.
Ogovaranje će, na izvestan način, biti odgovor na dramu Hajnera Milera Hamlet mašina i predstava o strašnom životu glumca i pozorišta izvan umetnosti, onog časa kada prestane čarolija, kad prestane san – kaže Ristić.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.