NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 2-3 godina XLIV april-septembar YU ISSN 0036-5734

IN MEMORIAM - Đerđ Feješ (1927–2008)
Laslo ŠANDOR
ODLAZAK PLEMENITOG KLOVNA

 

Đerđ Feješ, glumac Novosadskog pozorišta / Újvidéki Színháza u penziji, preminuo je 26. aprila u Novom Sadu, u 81. godini.
Ostaju u sećanju njegove glumačke kreacije koje je na početku karijere ostvario u subotičkom pozorištu, da bi docnije prešao u Novi Sad, gde je najpre bio član umetničkog ansambla dramske redakcije Radio-Novog Sada, a u Novosadskom pozorištu / Újvidéki Színház ostvario je niz značajnih uloga: Gospodin Mokinpot (Zlatni lovor vijenac na Festivalu malih i eksperimentalnih scena u Sarajevu) u istoimenom komadu Petera Vajsa, Edgar u Direnmatovom Play Strindberg (drugoj po redu predstavi – u režiji Radoslava Zlatana Dorića – u danima svečanosti osnivanja Novosadskog pozorišta 1974, u kojoj je Đerđ Feješ postavio visoke standarde glumačke igre, što je i danas jedan od najmarkantnijih atributa tog teatra), Gajev u Čehovljevom Višnjiku, Lenbah u Krležinoj drami U agoniji, ocenjene i kao antologijske. Na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine više puta je nagrađivan.

Feješ, legenda! Bio je otvorena knjiga i na sceni i van nje. Svaki list bio je uzbudljiv, prepun preokreta, tužan i kikotljiv, nudeći prelepe priče onome ko bi je prelistao. A ko ne bi bio znatiželjan, koga ne bi zanimao On, Glumac među glumcima, Biblija među knjigama­?
Kao visokoškolci divili smo mu se na sceni i samo u najsmelijim snovima maštali o tome kako bi bilo dobro igrati s njim! I kada sam, još kao akademac, saznao da ću mu biti partner, mislim da sam se stravično preplašio, jer nije bilo lako ni zamisliti da će glumac–početnik igrati s Feješom, a pogotovo ne da se to zaista i ostvari! Zatim je realnost sve pobila. Igrati s njim bio je pravi san! U njegovoj blizini prestao sam da se plašim, leteo je tako da je i mene poveo sa sobom do neslućenih visina, a da ja to nisam ni primetio, samo sam igrao! S njim, bez poteškoća u izgradnji lika, bez  stradanja u paklu. Do dana današnjeg ne znam kako sam to radio, odnosno znam: nisam to radio ja, nego Feješ, jer on je glumac do srži, umetnik, u najplemenitijem značenju te reči. Bio je klovn!

Uloge Đerđa Feješa: Direnmat, Play Strindberg (Edgar), 1974; P. Vajs, Patnje Gospodina Mokinpota (Mokinpot), 1974; Mrožek, Emigranti (AA), 1975; Ferenc Molnar, Igra u dvorcu (Gal), 1977; Čehov: Tri sestre (Kuligin), 1978; Miroslav Krleža, U agoniji (Lenbah), 1978; Čehov, Višnjik (Gajev, Leonid Andrejevič), 1979; Mrožek, Tango (Stomil), 1982; Janoš Herceg, Klovn (Gerard), 1983; Ištvan Erkenj: Totovi (Poštar), 1987; Branislav Nušić, Pokojnik (Spasoje Blagojević), 1988; Moric Žigmond, Budi dobar do smrti (ValkaI), 1991; Mrožek, Karolj (Deda), 1993; Ivan Kušan, Čaruga (Juraj Ardonjak) 1989; Nil Sajmon, Večiti mladići (Al Lewis), 1997.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.