NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

GODIŠNJICE: Samjuel Beket
SAMJUEL BEKET

 

- 1906, 13 april, Veliki petak, u Folksroku, predgrađu Dablina, rođen Samuel Barclay Beckett. Drugi sin u protestanskoj porodici srednje klase. Otac William, preduzimač, majka Mary Roe, bolničarka
- 1913, 13. april u Kuldrinahu. Na baštenskoj svečanosti povodom sedmog Samijevog rođendana, slavljenik zuri u lonac sa jastogom (Iz knjige Beket i jastog. Mire Otašević)
- 1916, Uskrs. Desetogodišnji Beket sa ocem posmatra ustaničke vatre u Dablinu
- 1916. Beket upisan u školu Portora Rojal u kojoj je učio i Oskar Vajld
- 1916. i nekih godina kasnije mali Beket zaključuje da je netalentovan za sreću.
- 1923. Upisuje Triniti Koledž. Istrajava u samoći
- 1926. Počinje da pati od insomnije (bolest nespavanja) praćene aritmijama. Utehu nalazi u slatkišima
- 1926. Na zid svoje studentske sobe stavlja tablu na kojoj piše BOL BOL BOL.
- 1927. Diplomira na Triniti koledžu
- 1927. Kratko radi kao učitelj u Belfastu
- 1928. Preseljava se u Pariz. Upoznaje Džemsa Džojsa, radi kao lektor na Ekol Normal. Otkriva alkohol. Od poroka pravi ritual pije samo iza pet
- Isto vreme. Istrajava u samoći. Kao usamljeni pesnik kojem svako druženje predstavlja napor i od udvaranja Džojsove ćerke brani se rečima: Ja sam mrtav i ne posedujem ljudska osećanja.
- 1930. Vraća se u Dablin, predaje na Triniti koledžu
-1930. Objavljuje esej o Prustu u kojem stoji: Ne možemo umaći časovima i danima, ne možemo umaći jučerašnjici i sutrašnjici.
- 1931. Zbog depresije napušta mesto predavača na Triniti koledžu
- 1932. Ponovo u Parizu. Piše tekst Dream of Fair to Middling Women. Operiše cistu na vratu
- 1933. Umire Beketov otac. Na samrti govori sinu: Bori se, bori se.
- 1933, decembar. Prva seansa kod psihoanalitičara Vilfreda Biona, u Londonu
- 1934. do 1936. osvajanje nemačkog jezika i prve kratke priče na nemačkom
- 1936. Boravak u Hamburgu. Kritikuje nacističke partije
-1937. Stalna adresa u Parizu. Flert sa Pegi Gugenhajm i bekstvo od nje. Lečenje od uboda noža (napao ga je makro na ulici) plaća Džojs. Objavljen Marfi.
- 1938. Prijateljstvo sa Suzan Deševo Dimenil koje će postati doživotno
- 1940. Na predlog prijatelja Alfreda Perona postaje član Pokreta otpora
- 1941. Sarađuje sa savezničkim snagama u Londonu. Suzan mu pomaže
- 1942. Pred poterom Gestapoa, sa Suzan beži na jug Francuske. Boravak u izbeglištvu plaća poljskim radovima
- 1945. Piše First Love
- 1947. Drama prvenac - Eleuterija. Zabranio objavljivanje za svog života. (Štapmana tek 1995)
- 1948. Upoznaje Bretona, Masona, Đakometija. Tada nastaje i njegova izreka da daje prednost izrazu koji nema šta da izrazi.
- Između oktobra 1948. i januara 1949. nastaje drama En attendant Godot. Delimična inspiracija: slika Kaspara Davida Fridriha
- 1952. Objavljen Godo
- 1953. Na sceni Théatre de Babylon u Parizu izvedena drama Čekajući Godoa. Reditelj Rože Blen. U pozorišnim krugovima malo ko je više znao o autoru Beketu, izuzev da je slabo čitan pisac čudnih proznih tvorevina. Kritičar Vivian Mercier Godoa vidi kao dramu u kojoj se dvaput ništa ne događa.
- 1953. Zatvorska premijera Godoa. Tim povodom je dobio pismo od jednog zatvorenika: Godo je moj komšija u ćeliji do moje. Učinimo onda nešto da mu pomognemo, promenimo mu cipele koje ga žuljaju.
- 1954. Umire Beketov stariji brat Frank. Pretpostavlja se da je iz tuge za njim nastao Kraj partije
- 1956. Čin bez reči
- 1956, 17. decembar. Premijera Godoa, Ateljea 212 u Beogradu. Izvedena u staroj zgradi Borbe. Igrana je, sa prekidima, do 1985. Sto dvadeset pet izvođenja.
- 1958. Krapova poslednja traka. Posvećena Etni MekKarti. Koja mu nikad nije uzvratila naklonost
- 1959. Nagrada Pri Italija. za radio dramu Pepeo koja je emitovana na BBC
- 1960. Srećni dani
-1961. Počasni doktorat na Triniti koledžu
- 1961. Venčanje sa Suzan Deševo Dimenil
- 1961. Završava komad Srećni dani. Jedno od najboljih izvođenja Srećnih dana, po njegovom mišljenju, je ono u Beogradskom dramskom sa Tatjanom Lukjanovom
- 1961. Martin Eslin objavljuje studiju Teatar apsurda. kojom verifikuje raniji, diskutabilan stav, da su Beket, Jonesko i Adamov teško razlučivo trojstvo avangardne drame. Iste godine američki kritičar Hju Kener upozorava na prisustvo kartezijanizma u Beketovom delu. S tim u vezi, Jovan Hristić piše: Reći kako Beket svodi čoveka na njegovo telo, znači posmatrati stvari sa pogrešne strane. Jer za Beketa telo nije ono što čoveku ostaje, već je ugao iz koga se čovek posmatra i mera kojom se odmerava njegov život i sve što je u tom životu stvoreno. Drugim rečima, pitanje nije u tome što je čovek kod Beketa ostavljen sa svojim telom, već u tome što ne može bez svog tela, tog - kako bi rekao Aristotel materijalnog uzroka koji u jednom času našeg života postaje nešto o čemu i te kako moramo voditi računa.
- 1964. Odlazak u Njujork gde radi na Filmu sa Basterom Kitonom
- 1965. Idi mi, dođi mi i Ah Džo
- 1966. Saznaje da ima duplu kataraktu
- 1968. Teško bolestan, sa Suzan odlazi na Portugalska ostrva kako bi se oporavio
- 1969. Piše Dah koji je priključen Oh Kalkuti. Protivi se golim telima na sceni i, uz mnogo muka, povlači svoj deo teksta iz Kalkute
- 1969. Nobelova nagrada za književnost. U strahu od velike medijske popularnosti odbija da je lično primi pa to umesto njega čini Džerom Lindon. Uz brojne čestitke, stiže i telegram od Beketa koji mu se izvinjava što je toliko dugo čekao.
- 1970/71. Operacija i izvesno poboljšanje vida. U narednih pet godina nastaju Ne ja, Tada, Koraci, Trio duhova.
- 1976. ...ali oblaci...
- 1980. U teškom zdravstvenom stanju
- 1983. Šta gde
- 1986. Emfizem pluća. U sanatorijumu piše poemu Kako reći
- 1989, 17. jul. Umire Suzan
- 1989, 22. decembar. Umire Beket. U 83 godine života nije dao nijedan intervju
- 1989. Na pariskom groblju Monparnas sahranjen Samjuel Beket, dramatičar koji je pomoću smešnih i izgubljenih likova pokazao temeljni besmisao i besciljnost života, što se lepo poklopilo sa tadašnjim usponom filozofske škole egzistencijalizma. Beket je jedan od glavnih predstavnika teatra apsurda. Iako su Beketova dela u osnovi pesimistička, uvek su prožeta blagim humorom i simpatijama prema likovima.
- 1990. U advokatskj kancelariji na Monparnasu, Beketova potomkinja Karolina Beket Marfi preuzela kutiju sa Beketovom ostavštinom, tj, nekoliko knjiga, jednom fotografijom i iglom za krpljenje svilenih čarapa. (Prema knjizi Mire Otašević)
- 2006. Atelje 212 u Beogradu ponovo igra Godoa, takođe u prevodu Andrije Milićevića. Režira Đurđa Tešić

Prevela i priredila: B. KRILOVIĆ
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.