NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

FESTIVALI - 60. AVINJONSKI FESTIVAL U ZNAKU JOŽEFA NAĐA
Bojana JANJUŠEVIĆ
OD KANJIŽE, PREKO MIŠOA, DO JAPANA

 

Ovogodišnji Avinjonski festival, koji se u Francuskoj održava od 6. do 27. jula, biće u znaku Jožefa Nađa, koreografa, reditelja i glumca rodom iz Kanjiže, koji već više od dve decenije živi i radi u Francuskoj. Premijerom predstave Asobu, što na japanskom znači igra, kodirektor 60. po redu Avinjonskog festivala obeležiće i 20 godina svoje pozorišne trupe JEL.
Predstava Asobu, koja će otvoriti ovogodišnji Festival, jeste omaž francuskom pesniku Anriju Mišou i njegovom delu Varvarin u Aziji, nastalom nakon pesnikovog boravka u Japanu. Rađena je u francusko-japanskoj koprodukciji, probe su jedno vreme održavane u Japanu, a od 16 izvođača, među kojima su i sam Nađ i, takođe Kanjižanin, Ištvan Bičkei, šestoro su japanski igrači. Muziku, koja će biti izvođena uživo, napisao je Vladimir Tarasov. Nađ je, pored koreografije, za ovu predstavu osmislio i scenografiju koju je realizovao Mišel Tardif u saradnji s radionicama Avinjonskog festivala. Mariko Aojama asistirala je u koreografiji, a kostime potpisuje Jasko Otomo.
Kako piše u najavi ovogodišnjeg programa na veb-sajtu Avinjonskog festivala, ovom predstavom Nađ se vraća jednoj od svojih omiljenih tema proučavanju života i dela jednog autora i traženju veza onog što je o autoru saznao i sopstvene umetničke filozofije u kojoj dominiraju pokret, telo, poezija i slika. Anri Mišo za Nađa predstavlja inspiraciju kako zbog toga što, kako kaže Iren Filiberti, autorka teksta u najavi programa, koristi tehnike crtanja da bi dopro do same suštine jezika, tako i zbog motiva putovanja . stvarnih i izmišljenih.
Kao i Mišo, i Nađ smatra da su naši koreni večiti izvor inspiracije, osnovna materija na koju se kasnije nadograđuje iskustvo. Ona se, tokom života, menja, biva prožeta uticajima drugih zemalja, kultura, naroda, doživljava metamorfozu pod uticajem drugih umetničkih načina izražavanja. Tu leži još jedna analogija Mišoovog i Nađovog dela.
Tela se mešaju, deformišu, kotrljaju, leže na sceni, podižu se ili padaju, otkrivajući nam neke druge, nepoznate unutarnje svetove, nekakvo obilje, gomilanje materije, efekat mase, gustinu koja privlači pogled, kaže Iren Filiberti u najavi predstave Asobu za koju zaključuje da je, u suštini, putovanje u svet tela i materije.
Kodirektor Festivala uneo je, ove godine, još jednu promenu: paralelno s pozorišnim, održaće se i mali muzički džezfestival na kome učestvuju kompozitori i izvođači ovog muzičkog žanra. O ideji da se ovogodišnji Festival oboji zvucima džeza, Nađ je rekao: Još u mladosti ta muzika me je jako privlačila, baš kao i umetnici koji su je izvodili, a koje sam viđao u džez-klubovima koje sam redovno posećivao. Ne mogu nikako da odvojim njihove nastupe od ostalog programa, ta improvizovana muzika hranila je moju inspiraciju tokom čitavog mog umetničkog puta. Oduvek sam bio fasciniran slobodom koja je vladala u toj umetnosti i fantastičnom sposobnošću tih umetnika da u trenutku nešto izmisle, promene. To je istinski zajednički jezik koji omogućava umetnicima koji se ne poznaju, koji potiču iz različitih kultura, da komuniciraju i stvaraju zajedno od prvog trenutka. Oni dokazuju, ako je to potrebno, da postoje autentični prostori koji poštuju razliku u kvalitetu razmene, ukrštanja, odnosno sjedinjavanja izvedenih iz tih susreta. Preko džeza, oni su nosioci različitih uticaja, od tradicionalne do savremene muzike s Istoka, ali sve to uz uticaje samih korena džeza.bluza. Svaki muzičar istovremeno je izvođač i kompozitor. Tako je džez uspeo da otvori i učini večitim jedan novi prostor otpora gde se sluša i čuva, koji je skriven od muzičke banalizacije i koji predstavlja pokušaj čistog istraživanja i uvek je otvoren za moguće, za za novo stvaranje.
Na Festivalu će, između ostalih, nastupiti i trio u sastavu Akoš Selevenji (saksofon), Žoel Leandr (kontrabas, glas) i Silard Mezei (viola). Akoš Selevenji rođen je u Mađarskoj, ali je emigrirao u Pariz još 1986. Autor je muzike za predstavu Raj Jožefa Nađa, a na Festivalu će se pojaviti i kao muzičar u predstavi Asobu. Žoel Leandr je trenutno jedna od najznačajnijih figura nove evropske muzike. Pored toga što je izvođač, pisala je muziku za plesne komade, performanse i multidisciplinarne spektakle. Silard Mezei, džez-violonista i kompozitor poreklom iz Sente, takođe će nastupiti kao muzičar u Asobuu.
Univerzalni Jožef Nađ, avinjonskoj publici predstaviće se i kao likovni umetnik. Tokom Festivala, biće otvorena izložba njegovih grafika i dve izložbe fotografija jedna s ruskim, a druga s kanjiškim motivima.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.