NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

FESTIVALI
Maja PELEVIĆ
UKRŠTENI POGLEDI

 

GRENOBL, Francuska, 16.21. maj 2006.
MC2 Kuća kulture

U okviru pozorišne organizacije Treći biro u Grenoblu, svake godine održava se festival javnih čitanja Ukršteni pogledi. Prema rečima članova biroa, to je jedinstvena prilika da se u ovom malom francuskom gradu sretnu i razmene iskustva mnogih dramskih pisaca iz različitih krajeva sveta, govornih područja i kultura. Tokom šest dana Festivala, pored javnih čitanja komada, događaju se i razgovori sa piscima, debate na određenu temu i prezentacije studenata tamošnje akademije. Festival se održava već dve godine i, kako je planirano na samom početku, trebalo bi u budućnosti da spoji. pisce od Balkana do Baltika. Prošle, 2005. godine, festival je bio posvećen savremenoj balkanskoj drami s akcentom na državama bivše Jugoslavije. S obzirom da je vrlo dobro prošao kod publike, organizatori su odlučili da se zadrže još malo na istoj teritoriji. Na ovogodišnjim Ukrštenim pogledima. čitane su drame iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Rumunije. Planirano je da se obuhvate i tekstovi iz Bugarske, ali kako sam saznala, organizatori nisu bili zadovoljni kvalitetom drama.
U ovom tekstu pokušaću da sagledam sam Festival iz pozicije učesnika. Pored mog komada Ler, u Grenoblu su čitani i tekstovi Milene Marković iz Srbije, Asje Srnec Todorović iz Hrvatske, Žanine Mirčevske iz Makedonije, Ivane Sajko iz Hrvatske i Đanine Karbonariju i Štefana Peke iz Rumunije. Čitanja su se održavala svako veče a posle njih usledio bi razgovor s autorima i obavezna dva gosta iz Francuske. Otežavajuća okolnost je, pre svega, bilo sporazumevanje, s obzirom da većina Francuza na Festivalu nije govorilo Engleski. Tu su nastali prvi problemi koje ni sami organizatori nisu uspeli da regulišu do kraja Festivala, tako da su poteškoće u komunikaciji bile svakodnevna pojava. Čitanja su se održavala na francuskom jeziku, tako da smo jedino mi, pisci sa srpskohrvatskog govornog područja uspeli da razmenimo drame. U većini slučajeva, pisci nisu razumeli svoje drame a prevodioci su funkcionisali samo za vreme razgovora posle čitanja. I razgovori su bili prilično usporeni i razvučeni zbog pauze za prevođenje. Naravno da se ovakve stvari očekuju na jednom internacionalnom festivalu ali bi, po mišljenju ostalih pisaca učesnika, sve teklo mnogo dinamičnije da je mogao da se koristi engleski jezik. Zbog te jezičke barijere došlo je i do stalnog mimoilaženja pisaca učesnika i članova biroa. Još jedan problem učinio je raspored programa. Tokom dana uglavnom smo bili slobodni a čitanja i razgovori su se dešavali u večernjim časovima i često bi trajali i do ponoći. Poslednji dan bio je posebno gust. jer su čitana dva rumunska teksta, a zatim su usledili razgovori i zatvaranje.
Što se tiče publike, jedino je prvo veče sala bila puna, a svaki sledeći dan Festivala broj ljudi se smanjivao, da bi poslednjeg dana, na rumunskim čitanjima, bilo više glumaca od publike.
Ono što smo svi mogli da zaključimo jeste da se interesovanje za Festival naglo povećalo kada su publici, umesto
čitanja, ponudili srpski romski bend Kal. koji je svirao na zatvaranju u prepunoj sali.
Drame su čitali glumci iz Grenobla i Liona. Osnovni zahtev organizatora bio je da se drame čitaju za ogromnim stolom u obliku kvadrata oko koga su sedeli glumci i publika, da bi se postigao efekat ukrštenih pogleda. Očigledno im je ta vizuelna metafora bila bitnija od činjenice da nije baš prijatno gledati glumcima u leđa i da se u nekim redovima ništa nije čulo. Problem je takođe bio što nismo imali prilike da pre samih čitanja razgovaramo sa glumcima i rediteljima, tako da je bilo i raznih čudnih tumačenja naših dela. Što se moje drame tiče, za nju je bila zadužena trupa iz Liona koja je uspela da promaši žanr komada, tako da je publika umirala. od smeha na scene za koje sam ja smatrala da su najpotresnije u komadu. Naravno da se svaki komad može tumačiti na bezbroj različitih načina ali je, po mom mišljenju, prilikom javnih čitanja bitno da se tekst pročita što neutralnije, bez previše glumatanja, a posebno bez promene smisla komada da bi se publika malo zabavila.
Možda su najzanimljiviji deo Festivala bili razgovori na određenu temu koji su nastajali spontano, među učesnicima ili organizovani kao okrugli stolovi. Tako je peti dan bio posvećen prezentaciji rada prve katedre za dramsko pisanje u Francuskoj, koja se nalazi u Grenoblu. Pored nas, učesnika Festivala, razgovoru koji je bio posvećen školama za dramsko pisanje, prisustvovali su i prvi studenti sa te novootvorene akademije. Razgovor se ubrzo pretvorio u ozbiljnu debatu u kojoj smo se na jednoj strani našli mi, bivši studenti iz Srbije, Makedonije i Hrvatske, koji smo potekli sa akademija dramskih umetnosti sa dugom tradicijom; na drugoj su bili rumunski i francuski pisci koji su govorili o nepohodnosti takvih škola u svojim zemljama, a na trećoj samouki francuski pisci koji su smatrali da talentovanim piscima škola nije potrebna i da se pisanje ne može naučiti. Pored žustre rasprave koja je unela dinamiku u festivalsku atmosferu, bilo je i korisne razmene informacija o metodama školovanja na različitim akademijama u Evropi.
Ono što je bilo možda najkorisnije tokom Festivala jeste razmena tekstova i iskustava među samim piscima i slučajni susreti s ljudima iz publike koji su bili raspoloženi da porazgovaraju o komadima posle čitanja. Takođe je ovaj Festival zaslužan što su mnogi komadi prevedeni a neki i objavljeni u Francuskoj.
U svakom slučaju, i pored svih problema s kojima smo se susreli, festival Ukršteni pogledi. jedan je od retkih festivala koji se bavi isključivo javnim čitanjima komada. Javna čitanja bi, po mom mišljenju, trebalo da postanu neophodan deo svakog pozorišnog sistema, jer ona su prvi korak u oživljavanju. drame na sceni. U tom smislu, ovaj Festival trebalo bi da bude pozitivan primer drugim gradovima i institucijama kako se mogu predstaviti publici savremeni dramski tekstovi pre njihovih izvođenja.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.