NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

IN MEMORIAM
Anđelko MALETIĆ
MLADEN BATA VRANEŠEVIĆ (1947 - 2006)

 

Prostrujala je vest ovim delom sveta: umro je Bata!
Iznenađujuća i za nas koji smo znali za tešku bolest s kojom se godinama nosio. Što nije mogao još koji dan duže, pomislio sam? Znao sam ga od ranih šezdesetih i poznavao, kako bi to Kiš rekao, i bio svedokom, ponekad i saučesnikom, svega što je s bratom uradio. Jedni će iz svega toga izdvojiti muziku komponovanu za filmove Karpa Godine i Želimira Žilnika - hoće li ih neko nekad prikazati ovim novim klincima? K'o nekad u osam, na Tribini mladih. Drugi će hvaliti njihov pozorišni rad, meni najdraži u Žilnikovoj Gastarbajter operi, treći će pominjati bezbrojne televizijske serije najavljivane i ulepšane njihovom muzikom (rane Fore i fazoni, Poletarac, Varošarije, Stočiću, postavi se) a svi će, na kraju, zaključiti da su njihove pesme, od Dok vam je još vreme iz 1978. i one s albuma Telo iz 1980, učinile Laboratoriju zvuka jednom od najpoznatijih grupa u tada veseloj zemlji koju smo Jugoslavijom zvali. Možete li danas da zamislite desetine hiljada mladih kako na starom Hajdukovom stadionu u Splitu kraj plinare pevaju Skakavac joj zašo u rukavac?
Vidim, pišem - oni su a morao bih ovom prilikom razdvojiti nerazdvojivo - Peđin i Batin udeo u Laboratoriji.
Možda bih se mogao izvući tvrdnjom da je Peđa znao šta treba, a Bata još i kako to uraditi. Znao je i u najskromnijim uslovima, u bogatoj majčinoj i očevoj biblioteci, odlično da snimi sve što poželi i uopšte mu nije nedostajao londonski Abbey Road Studio.
Znao je sve muzičare iz ovog dela sveta. I svima je nudio posao. Nekima i honorar, govorilo se u šali tih dana.
Kad bi brižljivi statističari uspeli da navedu sve muzičare koji su prošli kroz grupu braće Vranešević, Engleska prolazna NaMa (NaMa je skraćeni naziv za Narodni magazin, nekad popularne univerzalne trgovinske radnje), grupa John Mavalls Bluesbreakers u odnosu na njih izgledala bi kao najobičniji plesni orkestar, zapisao je Bogomir Mijatović u svojoj NS Rokopediji u poglavlju o Laboratoriji zvuka.
Znao je Mladen Bata Vranešević i da su lepe devojke svuda u svetu lepe pa je maštovito režirajući njihove spotove ljupko otkrivao lepše saradnice Laboratorije. (Vera, Dina, Renata, Olja.)
Reklamožderi su tek kasnije došli na svoje.
Znao je i da je vreme, dok se još nisu razmnožile razne CD kompilacije, da se napravi vodič kroz Laboratorijino. stvaralaštvo, ali mu se, eto, nije žurilo.
Još samo nešto da izbrusim, odgovarao mi je na pitanje kad će to već jednom da uradi.
Ni bolest, kojoj se nije predavao, a ni očajavao zbog nje, nije ga navela da požuri. Mislio je da ima još vremena. Taj će posao, verujem, dovršiti njegova deca, a onda nastaviti svojim putem i biće to još jedan dokaz da duh ipak pobeđuje.
Počivaj u miru, prijatelju!

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.