NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

KNJIGE
Boško MILIN
NEGIRANJE KRIZE
Vesna Jezerkić i Svetislav Jovanov: PREDSMRTNA MLADOST, Antologija najnovije srpske drame (1995.2005) (I deo), Novi Sad, Sterijino pozorje, 2006.

 

Naslov Predsmrtna mladost igra je rečima koja se odnosi ne samo na naslov drugog srpskog igranog filma u posleratnoj Jugoslaviji (Besmrtna mladost reditelja Vojislava Nanovića iz 1948. godine) nego se na opor i utoliko značaniji način tiče same njegove teme (akcije mladih ilegalaca u okupiranom Beogradu), govoreći na taj način o duhu vremena u kom su rasli, stasali, školovali se i piscima postali Biljana Srbljanović, Milena Marković, Milena Bogavac, Dimitrije Vojnov, Uglješa Šajtinac, Filip Vujošević i Maja Pelević.
Redovni posetilac pozorišta prepoznaće većinu ovih imena a pažljivom, školovanom čitaocu baš kakvi su i pisci predstavljeni u ovoj antologiji neće promaći da se poigravanje crnim humorom iz naslova ne odnosi na priređivačevo eventualno smeštanje mladih. u kontekst nekakve izgubljene generacije, već u njihovom prepoznavanju generacije koja, uprkos svemu, nije bila izgubljena. Stoga priređivači Vesna Jezerkić i Svetislav Jovanov, koji su napravili izbor za, kako i sam naslov govori, prvi deo (nadamo se i sledećim delovima), ostvaruju i dužnosti koje vezuju za svoje vokacije pedagoga i urednika: prepoznavanje jasnog autorskog izraza odnosno otkrivanje i usmeravanje mladih pisaca zainteresovanih za stvaranje namenjeno pozorišnoj sceni.
U predgovoru priređivači napominju da se ova antologija razlikuje od dveju najznačajnijih prethodnih antologija srpske nacionalne drame (Slobodan Selenić, Antologija savremene srpske drame, SKZ, 1977. i Vladimir Stamenković, Savremena drama I, II, Nolit, 1987) čiji je opseg bio čitav period posle Drugog svetskog rata, već i samim vremenskim ograničavanjem uzorka na dela stvarana i izvedena tokom poslednjih pet godina prošlog i prvih pet novog milenijuma. K tome je reč o više nego ubedljivom poricanju skoro dvodecenijskih vajkanja novinara i pozorišne komparserije čije su jeremijade. o krizi domaćeg dramskog tekta. čak i ozbiljniji umovi bili skloni da prihvate kao činjenicu. Sada se knjigom Predsmrtna mladost i izborom sedam drama koje su imale uspešna izvođenja i gostovanja na festivalima kako u zemlji tako i u inostranstvu, te su neka još prisutna na redovnim repertoarima naših i stranih pozorišta, sasvim jasno svedoči da srpska drama nije u krizi nego poseduje vrline samosvojnog, nezavisnog razvoja u različitim smerovima.
Ovi mladi autori, rođeni između 1971. i 1982, koji su svi tokom poslednjih deset godina s odličnim uspehom diplomirali na Katedri za dramaturgiju FDU u Beogradu, najčešće su svetlosti pozornice upoznali, kao i mnoge njihove starije kolege, upravo radovima nastalim tokom školovanja za potrebe studija. Ono što ih, pored tehničkog znanja i talenta razlikuje od drugih, svakako je i opredeljenje da nastave da pišu i posle dobijanja diplome. Rečju, nije reč o autorima samo jednog komada. nego o umetnicima koji su dramsko pisanje shvatili kao svoj poziv. Paradoksalno, ono što ih spaja jeste njihova različitost: oni nisu sledbenici jednog pravca, mode, shvatanja, načina pisanja, pogleda na svet, sistema vrednosti. Ne samo da im se dela međusobno drastično razlikuju nego se razvoj vidi i u okviru stvaralaštva svakog od njih. Zato je vrlo dobro što ova knjiga-svedočanstvo o zasluženoj ženskoj supremaciji u srpskom pozorištu počinje u realnost dobro zaronjenim prvencem Biljane Srbljanović Beogradska trilogija a vrlo slikovito završava skoro esejističkom Pomorandžinom korom Maje Pelević.
Za postojeći prvi deo, u iščekivanju drugog dela. (a dok on ne izađe neki od ovih naslova dospeće i na filmsko platno), obe ove drame dobro oslikavaju trenutne granične kamenove jedne, i u svetskim razmerama, plodne decenije, a sve što se u ovoj nalazi između njih samo jasnije pokazuje koliko su besmislene bile pomenute jadikovke. Dramski tekst nije u krizi on je samo drugačiji nego ranije i srećom prepoznat kao živ, kako na srpskom tako i na drugim jezicima.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.