NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

KNJIGE
Miroslav RADONJIĆ
SUBJEKTIVNA ESTETIKA NORMATIVNE POETIKE
Henrik Jurkovski: METAMORFOZE POZORIŠTA LUTAKA U XX VEKU, Međunarodni festival pozorišta za decu Pionir, Subotica 2006.

 

Metamorfoze pozorišta lutaka u XX veku (Metamorfozy teatru lelek w XX wieku) prof. dr Henrika Jurkovskog (Henryk Jurkowsky) konačno su pred nama! Jedno od najznačajnijih, ako ne baš kapitalnih naučnoistorijskih dela, u svetskim relacijama, nastalo kao rezultat teorije i prakse, pokazuje i dokazuje ispravnost i nužnost interdisciplinarnih proučavanja, dosad uočavanih u naznakama, nikada ovako sveobuhvatno formulisanih i prezentovanih. Delo Jurkovskog, koje je još 2000. objavljeno najpre na francuskom (Métamorphoses. La marionette au XXe siecle) a potom i na drugim jezicima, postalo je, danom pojavljivanja, osnovno polazište bez kog je nemoguće proučavati pa time i primenjivati razuđeni svet pozorišta lutaka uopšte. Ovo sve utoliko pre što Jurkovski Metamorfozama obuhvata pojavnosti, promene i transformacije koje su se u svetu lutkarstva događale više od jednog stoleća, tačnije od onih formiranih i formulisanih krajem XIX veka, uvođenjem zvanja reditelja 1880, pa sve do ere postmodernizma, koja, na neki način, postpostmodernistički, traje i danas.
Godinu 1880. ne pominjem slučajno, jer Jurkovski XIX vek poima savršeno tačno, identično mnogima, pa i autoru ovih redova, smatrajući da je on završen ne 1900, već 1914. hicem mladića sa imenom jednog od arhanđela i prezimenom proizašlim iz jedne od prinčevskih titula Gavrila Principa, u Sarajevu, dakako. A onda sam naziv knjige Metamorfoze. U svetskoj kulturnoj baštini, posebno u sferi umetnosti, i reč i pojam pojavljivali su se, po pravilu, onda kada su prekretnički nagoveštavali značajne pojavnosti samog preoblikovanja. Drugačijeg načina mišljenja ali i poimanja samog reda stvari.
Analizujući i proučavajući put pozorišta lutaka od njegove tzv. klasične forme do savremenih oblika, koji podrazumevaju najveću moguću raznorodnost izražajnih sredstava, Jurkovski u Metamorfozama uočava, proučava i definiše relevantne sudove upravo kroz svet ideja koje su prouzrokovale promene same lutke. Ako ste imali priliku da slušate Jurkovskog kad govori onda znajte da on isto tako i piše! I u tome i jeste zamka. On zahteva punu koncentraciju i posvećenost slušaoca/čitača. Jer knjiga je gusta, sklapana deo po deo, da bi na kraju bljesnula lepotom mozaika, potkrepljenog antropološko-sociološkim analizama i tačnom situiranošću u vreme. Njegova je teza da su nove percepcije stvarnosti imale, skoro uvek, izvore u filosofskom subjektivizmu, ali i da se sva dela koja su njen izraz i odraz ipak, ipak, ne mogu kvalifikovati kao revolucionarni društveni stavovi. Njihova temperatura naprosto je povezana sa razumom, bez obzira na kakav je vatren način izražena. To je Jurkovski! Često blago ironičan, uvek gleda pomalo iskosa, jer tako se bolje i tačnije uočavaju pojave. Otuda njega, razumljivo, kao sredstvo izražavanja ideja daleko više zaokuplja metod koji autor primenjuje od teorijski, najčešće, zamornih postavki koje obrazlaže nadugačko i naširoko. Metafora time postaje ključni procesni punktum, koji zagovara i Krejg (njemu, bez ikakve sumnje, najdraži i najbliži), doprinoseći čak i remistifikaciji, ali i nastanku subjektivne estetike koja se često preobražava u normativnu poetiku, po uzoru na Aristotela. Pri svemu tome, mora se imati na umu da je istinska, autonomna kreativnost upravo ona koja uspeva da otkrije tajnu stvaralačkog procesa u kome verbalno, po pravilu, biva zamenjeno poetskim. Tako i tzv. vizuelno pozorište. i nije ništa drugo do ono koje je spremno i sposobno da se oslobodi diktata dramske literature, kako bi došli do izražaja elementi scenske kompozicije. Ograničavanjem uloge literature, pozorište lutaka, smatra Jurkovski, postalo je, ne baš srećno, sve bliže likovnom pozorištu.
Analizujući mit, njegov značaj, ali i teatralizaciju, Jurkovski zaključuje da pozorište lutaka iznova i neprestano doprinosi i služi stvaranju modela sveta, pokazujći, pomoću metafore, da živa bića zavise od bogova i sudbine, što je, slobodan sam da dodam, u potpunom saglasju sa postulatima Biblije, antičke dramaturgije i poetike, ali i religioznih sklonosti čoveka.
U poglavlju o angažovanosti, Jurkovski stvaraocima zamera komotnost i nespremnost da delima reaguju pravovremeno, dovodeći tako, na izvestan način, u pitanje solidarnost kao etičku kategoriju. U prilog tome Jurkovski pominje nedavna bolna ratna dešavanja i razaranja na exyu prostorima i ilustruje primerom tek jedan jedini put izvedene predstave Deci Sarajeva Mišela Meškea, prikazane u Stokholmu, 1994. Žao mi je što uvaženi profesor, tek koju godinu kasnije, nije imao priliku da vidi Tužnog princa Peđe Bjeloševića, u režiji Biserke Koleske i izvođenju Dječjeg pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke, koja je, gostujući u mnogim zemljama i na mnogim festivalima (pomenimo samo Bitef), snagom metafore, Jurkovskom tako drage, govorila o strahotama tog užasnog bratuobilačkog rata. I to, upravo, na prostorima na kojima je on vođen.
Knjiga, nažalost, nema registra. Ali ima nebrojene fusnote. Oni koji žele, a znam da žele, naći će sve što žele. Uveren da, uz Istoriju lutkarstva Henrika Jurkovskog, njegove Metamorfoze čine samu bit i suštinu teorijske misli lutkarstva i u lutkarstvu, pada mi na pamet samo još jedna slična knjiga šestotomna Istorija svetskog pozorišta Hansa Kindermana. Njihova komplementarnost je nerazlučiva. Najzad recimo i to da nema te ličnosti, iole značajnije, da nema tog umetničkog manifesta, iole zapaženijeg, da nema te definisanosti i uobličenosti stvaralačkog čina u veku ili malo više koji je za nama, da ga Henrik Jurkovski nije uobličio i pionirski, hrabro komentarisao kroz kategorije estetskog. Moram priznati da odavna ne znam za knjigu približno sličnih kvaliteta. U oblasti lutkarstva svakako!
Zbog svega toga, ovo kapitalno dela teorije, istorije i estetike iz domena svetskog lutkarstva XX veka zdušno preporučujem vašoj (naravno, ne samo čitalačkoj) pažnji, uveren da će, namah, postati udžbenik i pouzdan priručnik u tumačenju novih postupaka, pristupa i ideja tokom nastanka, stvaranja i uobličavanja umetničkih dela namenjenih lutkarskoj sceni.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.