NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 3 godina XLII jul-septembar YU ISSN 0036-5734

51. STERIJINO POZORJE
- Razgovor sa Selin Bark, koja rukovodi umetničkim udruženjem "Kuća Evrope i Orijenta" iz Pariza
Selin BARK
NAJMLAĐI SRPSKI DRAMSKI PISCI OBEĆAVAJU

 

"Kuća Evrope i Orijenta" u Parizu je umetničko udruženje kojim rukovode Dominik Dolmije i Selin Bark, a osnovano je 1985. godine. Sve aktivnosti ove asocijacije posvećene su promociji pozorišne kulture zemalja istočne Evrope i centralne Azije. S namerom da se na licu mesta upozna s novinama na srpskoj pozorišnoj sceni, Selin Bark boravila je u Novom Sadu, tokom ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.

Kakav utisak su na vas ostavile predstave koje ste mogli videti na Sterijinom pozorju? Da li smatrate da su bile u skladu s tematskim okvirom ovogodišnjeg festivala, odnosno da su tretirale temu nacionalizma, antisemitizma i lažnog patriotizma?
Iskoristiću priliku da kažem da je Sterijino pozorje ove godine bilo nominovano za nagradu Pariz Evropa. koja se na festivalu Proleće u Parizu, u organizaciji naše asocijacije, dodeljuje za podsticanje kulturne saradnje. Skidam kapu za odabir predstava i angažovanost ovog festivala, pogotovo što je kod vas politička situacija i dalje nejasna. Dobro je što su prikazani komadi s tako snažnom porukom kao što su Skakavci Biljane Srbljanović, Trg heroja Tomasa Bernharda i Crna zemlja Arpada Šilinga. Što se nacionalizma tiče, nažalost, to je sad moda u Evropi. Nacionalisti su baš jaki na političkim scenama u nekim zemljama. I mi u Francuskoj imamo Le Pena. Mi se stalno borimo protiv takvih opasnih ideja. Kultura ne sme da bude takva, ne sme da bude nacionalistička. Kultura to je dijalog i razmena među ljudima i različitim kulturama, to je spremnost za toleranciju. Kultura mora da bude jača od nacionalizma.

Kakve sve aktivnosti postoje u okviru vaše asocijacije?
Kuća Evrope i Orijenta. je asocijacija kojom rukovodimo Dominik Dolmije i ja. Odnedavno imamo novi prostor u Parizu i može se reći da je to kulturni centar istočne Evrope. U njegovom okrilju postoji biblioteka koja sadrži mnogo publikacija, u originalu ili prevedenih, o pozorišnoj umetnosti u istočnoj Evropi. Imamo i knjižaru specijalizovanu za knjige i druge publikacije, takođe vezane za dramu u zemljama istočne Evrope. U okviru naše asocijacije radi mreža prevodilaca za dvadesetak jezika. Izdavačka kuća asocijacije L.Espace d.un instant. objavljuje dramske pisce s Balkana i Kavkaza, a imamo i pozorišnu trupu s kojom organizujemo razne manifestacije, festivale, susrete i drugo. U prostoru Kuće Evrope i Orijenta. imamo i studio gde organizujemo susrete s drugim asocijacijama, kao i konferencije, projekcije, koncerte, večeri čitanja dramskih tekstova, sve u vezi s istočnom Evropom. U našem katalogu dosad objavljenih knjiga ima 25 autora, ali sarađujemo s više desetina njih. Od vaših pisaca objavljen je Igor Bojović. On je, doduše, iz Crne Gore, ali radi u Srbiji.

Koliko je živa saradnja s našim autorima i koliko poznajete najmlađe srpske dramske pisce?
Neki od njih upravo su prevedeni u Francuskoj i, na osnovu onog što smo pročitali, možemo da kažemo da su mladi autori jednako plodni kao i sad već nešto starije generacije dramskih pisaca iz Srbije. Moram da kažem da je komitet za prevođenje sa srpskog u našoj asocijaciji najaktivniji i imamo zaista problem da odlučimo šta da objavimo između mnogo dobrih tekstova. Na Sterijinom pozorju prisustvovala sam Okruglom stolu posvećenom mladim autorima i čini mi se da će i među njima biti dobrih. Želeli bismo da s nekima od njih započnemo saradnju, da ih pozovemo na dva, tri meseca u Pariz, da im organizujemo radionice i susrete, da im omogućimo da pišu u Parizu. Zanima nas, takođe, da li ima i isto tako dobrih mladih srpskih reditelja koji bi te komade postavili. Inače, u oktobru ćemo objaviti tri teksta Milene Marković Beli beli svet, Bog nas pogledao Šine i Brod za lutke. Autorku ćemo sigurno pozvati u Pariz na Praznik knjige, u oktobru, i upriličićemo susret s njom, a naša trupa će čitati njene tekstove.

Da li imate problema da nađete prevodioce, s obzirom na to da su drame koje objavljujete u originalu pisane na takozvanim malim jezicima?
Imamo dvadesetak komiteta podeljenih po jezicima srpski, hrvatski, bosanski, jermenski, gruzijski, grčki itd. Nije baš lako naći profesionalne prevodioce koji istovremeno znaju dobro oba jezika i poznaju i pozorišnu materiju. Prevođenje dramskih tekstova veoma je specifično. Sa srpskog najviše prevode Mirej Roben i Ubavka Zarić. Međutim, ima jezika za koje zaista ne uspevamo da nađemo profesionalne prevodioce, pa zbog toga pokušavamo da na Nacionalnom institutu za orijentalne jezike nađemo studente koji se interesuju za pozorišno prevođenje. Trudimo se da uvek nađemo rešenje, ali insistiramo na kvalitetu prevoda. Više volimo da čekamo dobrog prevodica, nego da objavimo bilo šta. Istina je da smo ponekad u stisci s vremenom, jer želimo da objavimo komad koji je u tom trenutku aktuelan u političkom ili umetničkom smislu. Međutim, dobar prevod nam je izuzetno važan.

Koje aktivnosti planirate u narednom periodu?
Planiramo da uskoro objavimo tekstove Biljane Jovanović i to CZ i Soba na Bosforu. Naša pozorišna trupa čitala je te drame i mnogo su nam se dopale. Što se tiče Hrvatske, objavićemo uskoro Šnajderov poslednji komad Peto jevanđelje. Otvorićemo i konkurs za autore koji žele da dođu na dva, tri meseca u Pariz da pišu i susretnu se s drugim dramskim piscima. U oktobru, na Praznik knjige pozvaćemo, pored Milene Marković, još dva autora čije ćemo knjige uskoro objaviti. To su Hristo Bojčev iz Bugarske i Drago Jančar iz Slovenije. Sledeće godine, treći put ćemo organizovati Proleće u Parizu, festival za nezavisne stvaraoce iz Pariza i okoline i istočne Evrope. Nadamo se da ćemo na tom festivalu uspeti da organizujemo plesne, dramske i muzičke spektakle, pa sam, između ostalog, i zbog toga došla u Novi Sad da vidim da li bih i nekog odavde mogla da pozovem da učestvuje.

Da li možete da kažete nešto više o tom festivalu?
Kao što sam već pomenula, na festivalu se dobija nagrada Pariz Evropa za posebne zasluge u širenju kulturne saradnje, posebno u domenu pozorišne umetnosti i to između umetničkih asocijacija iz Pariza i okoline i zemalja istočne Evrope. Ove godine predsednik žirija za dodelu nagrade bio je crnogorski prestolonaslednik Nikola Petrović, a ostali članovi žirija bili su An-Mari Otisje, Bernar Fevr d’Arsje, An Madlen, Jordan Plevneš, Patrik Veršueren i Natali Vime.

Razgovarala Bojana JANJUŠEVIĆ
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.