NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 3-4 godina XLIII jul-decembar YU ISSN 0036-5734

KNjIGE
M. M.
SVEDOČANSTVO NA RUŠEVINAMA
Grad teatar Budva: 1997/2006 – drugih deset godina, priredio Feliks Pašić,
Grad teatar Budva, Patent d.o.o, Budva, Republika Crna Gora

 

Izgleda da ne postoji ni jedna činjenica – svejedno da li iz oblasti povesti, kulture, umetnosti, svakodnevnog ili društvenog života pa
i vlastite intime – koju svest ljudi ovog podneblja nije u stanju docnije da naruži, deformiše, izvitoperi, pretvori u nakaradu ili, u najboljem slučaju – karikaturu. Tako, naknadna „pamet”, najčešće politikantske provenijencije, uspeva da poništi prošlost, nasilno je prilagodi potrebama sadašnjosti. Sadašnjost tada gubi realnu šansu da iz prošlosti izvuče ma kakvo iskustvo, osim onog koje nam neprestano ponavlja da prošlost zapravo nismo ni imali. Tako dezorijentisani, ne samo da gubimo poverenje u vlastitu aktuelnu stvarnost već i u sopstveni uvid u stvarnost koju živimo.
Otuda je pravi podvig da se od mašine, kojom nas svakodnevno melje sadašnjost, otrgnu fragmenti autentičnih sećanja na prošlost i oslobode svakog oblika prisile kojom na nas neprestano deluju različite sile. Upravo to je pokušao da učini Feliks Pašić, priređivač knjige Grad teatar Budva: 1997/2006 – drugih deset godina, svojevrsnog nastavka prethodne monografije koju je sačinio isti autor.
Nema sumnje da je izbor autora koji će sagledati drugo desetleće postojanja Grada teatra bio subjektivan; takođe je jasno da bi taj odabir, da ga je sačinio neko drugi, izgledao drugačije, a u tom slučaju i monografija bi imala ne samo drugačiji sadržaj nego i sasvim drugačiji karakter.
Ipak, uvid u spisak autora i učesnika programa izvedenih u okviru Festivala, saradnika Grada teatra, njegovih organizatora, pokazuje da Pašićev izbor nije bio ni slučajan ni proizvoljan, te da imena onih koji su za ovu monografiju napisali svedočanstva – Vojislav Voki Kostić, Jovan Ćirilov, Svetozar Cvetković, Aleksandar Milosavljević, Branislava Liješević, Varja Đukić, Boro Drašković, Nikita Milivojević, Vida Ognjenović, Branimir Popović, Ana Kotevska, Maja Popović, Peter Esterhazi, Radomir Uljarević, Borka Božović, Nikola Gvozdenović Gvozd... čine uistinu reprezentativni uzorak koji garantuje autentičnost serije subjektivnih uvida u desetogodišnja zbivanja u Gradu teatru i oko njega.
Upravo zbog toga, svestan da monografija nije, niti pokušava da bude, apsolutni otisak istorije, sistematični i vazda odgovorni Feliks Pašić i ovom prilikom će, kao priređivač, insistirati na faktografiji. Učiniće to uz dragocenu pomoć festivalske arhive koju je prikupljala i sačuvala Beta Bogojević, ponajpre u pozamašnom delu knjige koji sadrži precizno navedene podatke o svim pozorišnim premijerama i predstavama izvedenim u Gradu teatru, kao i o izložbama, književnim večerima, koncertima, promocijama, tribinama, stručnim i naučnim skupovima, popisujući imena svih učesnika, datume, lokacije, ali navodeći i izvode iz kritika, novinske komentare...
Nije nevažno napomenuti da su autori fotografija u ovom izdanju, koje su atraktivno oblikovali Saveta i Slobodan Mašić a štampao beogradski „Publikim”: Zoran Raš, Slobodan Štrbac, Igor Trnski, Zoran Sinko, Branko Pantelić, Vukica Mikača, Slaven Vilus.
Na taj način monografija Grad teatar Budva: 1997/2006 – drugih deset godina ostaje dragoceno subjektivno svedočanstvo o jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija koja je pozorišnim, likovnim, muzičkim i literarnim programima kao i akterima, na čudesan način, trajući duže od dve decenije, uspela da spoji četiri države – SFRJ, SR Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru te sada Crnu Goru.
Pažljivi čitalac ove knjige uvideće ipak da je „u igru” vezanu za Grad teatar zapravo bilo uvučeno mnogo više država – sve one čiji su umetnici učestvovali u programima Festivala, čineći ga uistinu internacionalnim, a samim tim relevantnim i izvan granica države u kojoj se odvija.
Poseban smisao ovoj monografiji daje činjenica da je Grad teatar, uprkos trudu organizatora, bar u ovom trenutku, suočen sa neminovnim porazom. Porazile su ga, naime, sile koje prete da Budvu pretvore u ruševine, poput onih koje je izazvao katastrofalni zemljotres nakon koga je Festival i rođen. Jedino što ovaj put te sile ne uništavaju samo građevine – preoblikujući ih po meri kafana, diskoteka, kafića i ukusa novih „vlasnika” Grada, već guše samo njegovo biće, urušavaju njegov duh i udaljavaju ga od ideje Grada – Teatra.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.