NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 3-4 godina XLIII jul-decembar YU ISSN 0036-5734

KNjIGE
Jovan LJUŠTANOVIĆ
ČUDNE DRAMSKE ZVERI
Milivoje Mlađenović, Čudne zveri na proveri, Izabrane i nove za pozornicu udešene bajke,
Media Art Service International, Zmajeve dečje igre, Novi Sad 2007.

 

U dramskim tekstovima za decu Milivoja Mlađenovića okupljenim u knjigu Čudne zveri na proveri ukrštaju se, čini nam se, dva stvaralačka impulsa. Jedan od njih proistekao je iz iskustva pozorišnog praktičara koji, sticajem okolnosti, zna o potrebama za dramskim tekstovima za decu, pa udešava za pozornicu bajke, piše angažovane ekološke dramolete, ili tekstove za novogodišnje predstave. Drugi impuls suštinski proizlazi iz Mlađenovićeve zainteresovanosti za poetiku moderne srpske drame za decu i, uopšte, književnost za decu, iz potrebe da se i sam okuša u dramskoj transpoziciji usmene bajke, ili u igri s jezikom, u ukrštanju različitih kodova, u neobičnom korišćenju rime i ritma.
Ono što je od prvih stranica Mlađenovićeve knjige jasno jeste njegova osobita usredsređenost na jezik, inače karakteristična za dobar deo moderne poezije i drame za decu. Knjiga počinje programskom monodramom Čeketalo, koja je za naslov, ne slučajno, pozajmila narodsku metaforu koja označava brbljivca. Mlađenović u asocijativnoj igri dovodi u vezu brbljivost i beskonačno pričanje priče, humorizuje mit o priči bez kraja, ukrštajući, pri tom, različite kodove – tradicionalni, koji živi u narodnoj frazeologiji, u poslovicama i rečima uzetim u običaj i savremeni, proizašao iz naše socijalne svakodnevice. Tako Čeketalo postaje lik koji se, unekoliko, može shvatiti kao alter ego samog pisca, kao paradigmatičan primer čoveka koji intenzivno, nezavisno od pragmatičnih potreba za komunikacijom, koristi jezik, igra se jezikom i u jeziku. Otuda je dramski sukob u Mlađenovićevim „za pozornicu udešenim bajkama” pre svega u jeziku. Tako, na primer, u bajci Tri praseta, pisac dosledno prenosi siže bajke, na planu dramske radnje ponavlja sukob vuka i prasića iz izvornika, nov je samo frazeološki plan, sukob je prenet u dijaloge. Jezička performativnost fraza koje kazuju prasići i vuk bitno dinamizuje dramsku radnju i donosi estetski priraštaj ovome dramskom tekstu.
Veza Mleđenovićevih dramskih tekstova i moderne poezije za decu više je nego očigledna. Tako, na primer, u tekstu Čudne zveri na proveri, pojavljuju se likovi preuzeti iz poezije, ali i iz proze: Plavi Zec, „jedini na svetu” i Vuk, „obično zelen”. Jasne su asocijacije na Radovićevog plavog zeca i Ćopićevog zelenog vuka. Mlađenovića nose kolorističke asocijacije pa pored plavog zeca i zelenog vuka, lovac „može bit žut”. Uz to, vuk nije samo Ćopićev „zeleni vuk”, već je i „mnogo dobar”, kao vuk iz pesme Ljubivoja Ršumovića. Mlađenovićeva igra literarnih asocijacija istovremeno je i nonsensna igra; u ovom dramskom tekstu sve se vrti u krug, nema početka i kraja, sve će se završti, možda, kad Godo dođe. Po svemu tome ovo je dramski tekst izrazito moderne fakture.
U savremenu srpsku dramsku tradiciju Mlađenović se ponajviše uklapa svojim Baš Čelikom. On prenosi iz usmenog predloška sve ono što se može iz bajke pozorišno uprizoriti, ali i individualizuje likove, unosi komediografske elemente, čudesnu radnju koja nije podesna za pozorišno prikazivanje zamenjuje socijalnom radnjom, osavremenjuje pojedina zbivanja i likove. U načelu, sve je to u srpskoj dramskoj književnosti za decu dobro proverena formula. Mlađenović tu formulu uspešno koristi, stvarajući tekst u kome dramski sukob i onaj koji se tvori u jeziku, teku paralelno i prožimaju se. Nema sumnje, Baš Čelik je najkompleksnija i za pozorišne interpretacije najzanimljivija drama Milivoja Mlađenovića.
Zbirno gledano, ova knjiga otkriva pisca koji traži svoje mesto u prostoru između drame za decu shvaćene kao poezije i praktičnih potreba pozorišta i uspešno ga pronalazi.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.