NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 3-4 godina XLIII jul-decembar YU ISSN 0036-5734

IN MEMORIAM - Moris Bežar (1927–2007)
Vera OBRADOVIĆ
UMETNIK KOJI NIJE BIO GOSPODAR IGRE,
VEĆ NJEN SLUGA

 

Otišao je nesvakidašnji, svevremeni filozof igre, jedan od najvećih, najkontroverznijih i najuticajnijih stvaralaca našeg doba – francuski, odnosno belgijski igrač, koreograf i reditelj – Moris Bežar (1. januar 1927 – 22. novembar 2007). Njegova pojava u Terpsihorinom svetu bila je revolucionarna, dalekosežna i preobražujuća.
Danas kada se ceo baletski svet oprašta od njega, i kada ga stručna kritika (koja ga je neretko osporavala) i najšira publika (koja ga je volela) uveliko svrstavaju u grupu najznačajnijih imena savremene svetske igračke scene, kada su mnogima u potpunosti bliska i poznata Bežarova brojna dela (Posvećenje proleća, Bolero, Njižinski, božji klovn, Bakti, Čarobna frula, Sećanje na Lenjingrad, Dionis, Krcko Oraščić, Balet za život i dr.) ne treba prenebregnuti činjenicu koliko mu umetnički početak nije bio nimalo običan, niti lak.
Svojevremeno, Pariz ga je osporavao, odbijao, pa i zabranjivao (!) te je svoja dela, na početku karijere, izvodio po provinciji i u inostranstvu, a zbog koreografije Hofmanove priče stigao je čak i do sudskog procesa. No, Bežar je kao umetnik voleo i znao da provocira, da „iskorači” iz akademske igre i postavi se kao opozicija tradiciji; a njegova vanredna originalnost i borba ogledali su se i u tome što je isticao kako „kreator koji ne šokira jeste potpuno bezvredan! Narod želi reakciju, a progres je dostignut jedino napadima”. Stoga, nikada nije prestajao da iznenađuje idejama i raznovrsnim stvaralaštvom. Na primer, izvođenje Bežarovog dela Prokletstvo Fausta, na muziku Berlioza, u pariskoj Operi uzburkalo je mnoge strasti – publika se po završetku predstave zadržala u gledalištu, ali uz svađu i psovke koje su dobacivane iz lože u ložu.
Očigledno, Bežar je još u ranoj koreografskoj mladosti namerio da otvori vrata nove poetike i estetike savremenog igračkog pozorišta. Otuda je njegov rad, uvek duboko promišljen, vremenom postao značajan fenomen totalnog teatra, a njegove koreografske postavke su, zahvaljujući inventivnom poimanju umetnosti igre, izvođene na različitim, za balet (do tada) nepredviđenim mestima. Zapravo, on je nastavljao da šokira, a koreografska dela prikazivao je ispod cirkuskih šatri, na sportskim stadionima i u arenama, katkad na otvorenom, ali i na pozorišnim scenama. I upravo takvo, osobeno, pristupanje igri osvojilo je najširu publiku – pa i one koji su do tada osećali otpor prema baletu. O tome svedoči podatak da je u Meksiku njegova kompanija igrala pred 25.000 gledalaca, a u Istočnom Berlinu izvođenjima njegove predstave svake večeri prisustvovalo je po 12.000 ljudi. Umeo je da vanrednim koreografskim talentom, rediteljskim istraživanjima i samo njemu znanom „alhemijskom scenskom formulom” deluje na mase, njihovu svest i provocira njihovu ljubav prema igri.
Možda je docnije, blagodareći upravo teškom početku punom iskušenja, kao već blistava koreografska zvezda, umeo da govori o sebi i svom radu vrlo skromno, jednostavno. Prevashodno je isticao primarnu želju – da uvek iznova intuitivno stvara i istražuje novo u baletu, u pokretu plesača i instinktima, u pozorištu i umetnosti; da kroz baletske kreacije objasni sopstveno biće samome sebi, jednako koliko i drugima, da pomoću scenskog gesta i igre svetu prenese humanost i emocije. Kao već potpuno ostvaren i dokazan umetnik tvrdio je: „Ja nisam gospodar igre, već samo njen sluga.”
I porodična istorija Morisa Bežara nije svakidašnja. Rođen je u Marseju kao Moris Žan Berže u građanskoj porodici. Bio je sin francuskog filozofa i industrijalca Gastona Beržea, čoveka retko zanimljive biografije, koji je matursku diplomu stekao izuzetno kasno, da bi u zrelim godinama nastavio da se obrazuje sve do titule doktora filozofije. Prezime Bežar preuzeto je od majke koju je u detinjstvu izgubio. No, upravo su ove životne činjenice – rani gubitak majke i snažna, kontemplativna figura oca – umnogome trasirale put ka umetnosti i odredile ličnost i stvaralaštvo Morisa Bežara.
Još kao dečak ušao je u baletsku umetnost na preporuku kućnog lekara jer je, nakon rata, preteranom mršavošću uznemiravao ljude. Ples mu je savetovan da bi se njegovo telo osnažilo, ali i da bi razvio dečakove duhovne osobine. Prve časove akademske baletske tehnike uzimao je kod izuzetno stroge dame, bivše zvezde milanske Skale, madam Gianocci. U početku Bežar je ignorisao muziku. Zapravo, igri je pristupio kada je njegovo kritičko razmišljanje bilo uveliko razvijeno, pa je i to možda bio razlog povremenog nerazumevanja mladog Bežara i njegove profesorke. Već s petnaest godina završava maturu da bi za samo godinu dana studiranja stekao dva sertifikata – iz psihologije i estetike, odnosno filozofije. Nakon toga odbacuje studentski život, osećajući da je nemoguće da se paralelno realizuju dve karijere. Sledi unutarnji glas i bezrezervno se predaje igri. Odlazi u ansambl Marsejske opere gde neslavno debituje i tada (s osamnaest godina) uzima majčino prezime. Želja za znanjem iz Marseja ga odvodi u Pariz. Tamo nastavlja da se igrački usavršava kod čuvene Ljubov Jegorove, a potom, živeći teško, da bi opstao biva prinuđen da započne turneje po francuskim gradovima. U to doba kreira prvu koreografiju Mali paž. Po povratku u Pariz učestvuje u radu Rolana Petija i njegove trupe, no bilo je sasvim prirodno da saradnja dva snažna, samosvojna, autentična umetnika nije dugo trajala. Bežar napušta Francusku.
Odmah potom, pod izuzetno teškim uslovima s Internacionalnim baletom provodi neko vreme u Engleskoj. Sećajući se tog vremena on, međutim, ističe samo ono najbolje: „Tada sam postao profesionalni igrač. Naučio sve repertoare s Nikolajem Sergejevom, ex-režiserom teatra Marinski. Mogu da kažem da poznajem sve velike uloge u tradicionalnom ruskom baletu.” Nakon stečenog engleskog iskustva, usledila je saradnja sa švedskom kompanijom Brigit Kulberg, značajna za umetničko sazrevanje. U Stokholmu, gde nastavlja da se oprobava kao koreograf, postavlja pas de deuxu delu Nepoznat (L’incconu) i koreografiju za operetu Poljubi me, Kejt (Kiss me, Kate) .
U Francusku se vraća 1953. i stvara trupu „Balet zvezda” s kojom kreira San zimske noći, Sedam iskušenja Puka, Simfoniju za usamljenog čoveka, Arkan II... No, i s ovom trupom bilo je teško opstati i preživeti. Tek 1955, sa Simfonijom za usamljenog čoveka, koju je u svom opusu označio brojem 1. i koju je posvetio ocu, ostvario je prvi uspeh. Ovim delom Bežar progovara o problemu modernog čoveka razapetog između instinkta i agresije savremene tehnologije, o čoveku koji pokušava da pobegne iz nametnute, bezizlazne situacije. Ubrzo po izvođenju predstave Arkan II stiže mu ponuda od Maurice Huysman da pređe u Brisel (Théâtre royal de la Monnaie) i da kreira Posvećenje proleća na muziku Stravinskog. To će biti presudni trenutak u Bežarovoj karijeri.
Više od dve i po decenije stvarao je u briselskom kraljevskom pozorištu „La Monnaie”, odnosno u trupi „Balet XX veka”, a 1987, zbog konflikta s direktorom Pozorišta, napušta Belgiju. Na predlog Fondacije „Filip Moris” svoju trupu seli u Švajcarsku, u Lozanu, i menja naziv u „Bežarov balet Lozane”. Ipak, emotivno ostaje vezan za Belgiju.
Pred smrt, duboko sentimentalan i osećajući se kod kuće mnogo više u Belgiji no u Francuskoj, zatražio je belgijsko državljanstvo. U pismu upućenom konzulatu zapisaće: „Danas tražim belgijsko državljanstvo jer sam uvek bio bliži Belgiji nego Francuskoj, koja je ipak moja otadžbina. Proveo sam u Belgiji najveći deo svog života – trideset godina! Mislim da je vreme da ozvaničim te veze preko kojih ne može da se pređe. Tako će najzad biti ostvarena moja najiskrenija želja da će u rečnicima i biografijama koje su meni posvećene pisati: Moris Bežar, belgijski koreograf.”
Ako pažljivo zagledate svaku fotografiju Morisa Bežara nesumnjivo ćete zapaziti prodorno plave, izuzetno žive oči i fizionomiju koja odaje moćan umetnički personalitet. Čak i na fotografijama s proba, na kojima su ovekovečeni parovi igrača iz njegove trupe u različitim, zahtevnim igračkim pozama, Bežar, koji sedi ili stoji kao aktivni posmatrač u pozadini, iznova figurira kao snažna, nesvakidašnja ličnost.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.