NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2007. broj 3-4 godina XLIII jul-decembar YU ISSN 0036-5734

FESTIVALI
Aleksandra JAKŠIĆ
TEATAR ZA NEPRIVILEGOVANE
(Povodom gostovanja Malog pozorišta „Duško Radović” na Aprilskom festivalu u Danskoj)

 

Danski teatar za decu i mlade vrlo je specifičan, kvalitetan i jedan je od najvaljanijih teatarskih modela u Evropi, a možda i u svetu. U obliku u kom i sad postoji, a mobilnost mu je osnovna odlika, osnovan je kasnih šezdesetih godina XX veka. Njegova istorija blisko je povezana s političkim pokretom tog vremena – teatar je manifestovao političke ideje iznošenja umetnosti iz institucija i davanja neprivilegovanima u društvu, uključujući i decu i mlade. Tako je februara 1968. osnovano prvo putujuće pozorište, a sad ih u ovoj nevelikoj zemlji ima oko stotinu. U početku, putujuće kompanije vodili su zaljubljenici u teatar, nije bila važna pozorišna veština već rešenost da se pozorište upotrebi kao jedno od sredstava promene društva... Snažna decentralizacija teatra učinila je da ono bude dostupno svima i da postane deo obrazovnog sistema, kao i da ga delom finansira država.
Uz mobilnost, važna karakteristika ovog pozorišnog modela je izbor različitih tema, obraćanje gotovo svim uzrastima (uključujući i bebe – nazivaju ga „pelena teatar”), obavezan kontakt s publikom, kao i razmena iskustava s pozorišnim ljudima iz celog sveta.
Tako se svake godine u aprilu, u organizaciji Teatercentrum, održava veliki godišnji festival gde, tokom sedam dana, stotinak teatara izvede oko 150 predstava (ukupno do 500 izvođenja!). Aprilski festival je sjajan primer rezultata dugogodišnjih međunarodnih saradnji, a ishod takve saradnje je i predstava Malog pozorišta „Duško Radović” Okamenjeni princ Heninga Mankela, u režiji Marka van der Veldena. Na ovogodišnjoj, 37. nacionalnoj smotri koja je bila u Viborgu (Festival je svake godine u drugom mestu), u regiji Jitland, srpskoj predstavi posvećena je posebna pažnja. Ona je bila deo programa platforme na kojoj je predstavljen model srpsko-danske saradnje (predstava je koprodukcija danskih teatara „Corona La Balance” i „Teatret Lampe” i Pozorišta lutaka „Pinokio” i „Radović”).
S obzirom na to da je dansko pozorište za decu i mlade deo školskih aktivnosti, predstave se uglavnom izvode u bibliotekama ili fiskulturnim salama. Insistira se da se igra za malu grupu dece, kako bi se postigla prisnost i kako bi svako dete imalo utisak da je njegovo prisustvo neophodno. Sedi se na podu ili na klupicama, sve je podređeno uzrastu. Mališani se i izuvaju kada sede na velikim jastucima u prvim redovima. Glumci dočekuju publiku, po završetku predstave aplaudiraju joj, a najmlađi mogu glumce da pitaju o svemu i sve da pipnu. Scenografija je uglavnom minimalna, često je deo rekvizite. Danski umetnici temelje svoja izvođenja na dobroj priči ili situaciji, ili životnom fenomenu. Neretko se bave i temama iz školskog programa, poput nastanka energije u istoimenom komadu „Corone La Balance”...

Predstave u Viborgu

Za mlađe je teatar „Carte Blanche” izveo poetsku animaciju Listanje. Na stočiću, koji predstavlja stan jedne bake, odvija se priča o unošenju živosti u jednoličan i tužan život. Susreću se baka (šaka na kojoj stoje naočari) i devojčica koju prikazuju dva prsta druge ruke animatorke. Baka je udovica, usamljena je, a devojčica ne može da prestane da se igra. Zimu smenjuje proleće, tugu radost. Kako je primetila jedna sedmogodišnja devojčica iz publike, fascinantno je šta sve može da se uradi šakom i prstima i da to bude zanimljivije od igre glumaca, jer mnogo toga moraš sam da izmaštaš. „Teatar Hund” u predstavi Bila jednom jedna misao, pokazuje kako se rađaju misli, kako su one kod mnogih drugačije, kako razmišljanja određuju život. Dvoje klinaca pomažu svojoj drugarici da prevaziđe kreativnu barijeru jer od plastelina ne može da napravi ništa sem kocke. Za malo starije zapaženi su bili komadi Hamlet pozorišta „Det lille Turneteater”, minimalističkog koncepta s dvojicom glumaca i dvojicom basista, potom predstave pozorišta „Corona La Balance”, Tražeći oca, drama o patnji deteta za ocem kog nije videlo od pete godine, izuzetno jednostavna i poetična predstava koju krasi odlična gluma i Smrt traje tri noći, tragikomičan komad o tome kako nekada susreti sa smrću mogu živima da pomognu da se pronađu. Treba pomenuti i eksperimentalnu predstavu Kaleidoskop teatra „Carte Blanche”, gde gledaocima predstoji neverovatno putovanje kroz lavirint prostorija u kojima se susreću priroda, nauka i poezija, i sve to puzeći!
Spektar predstava koje su izvedene bio je posvećen uzrastu od jedne do 99 godina (bitna odlika danskog teatra je da ne odvaja pozorište za decu od onog za odrasle), te su bile zastupljene lutkarske, plesne, verbalne, eksperimentalne, vizuelne predstave...
Od stranih predstava, izvedena su dva japanska komada, jedan u maniru tradicionalnog teatra „kjogen”, drugi plesni.

Prolećni festival u Kopenhagenu

Ansambl Okamenjenog princa zatim se preselio u dansku prestonicu na prvi međunarodni „Spring festival”. Pored već pomenutih komada Kaleidoskop i Tražeći oca, imali smo prilike da vidimo još nekoliko domaćih predstava i produkcije iz Italije, Hrvatske, Španije, Nemačke. Izvođenju srpske predstave (na srpskom jeziku), koja je bila u samom vrhu selekcije, ako ne i najbolja, pored kolega, gostiju iz inostranstva i dela dijaspore, prisustvovali su i danski srednjoškolci, koji su veoma dobro pratili prikazano. Evidentno je da se mnogi izvedeni komadi temelje na upotrebi tela, plesa, uz koji se pripoveda ili su, pak, neverbalni, pa komuniciraju putem muzike, video projekcija i sl. Izdvojio se italijanski teatar „Romanza D´Infanzia”, koji je izveo Priču o detinjstvu, miks reči, muzike, teatra i plesa gde dvoje glumaca/plesača govore o bratu i sestri koje roditelji razdvoje jer su, navodno, suviše nestašni. Dvoje izvođača naizmenično igraju uloge dece i roditelja čije ponašanje karikiraju, zapravo igraju ih onako kako ih deca vide, i veoma potresno prikazuju patnju razdvojene dece. Hrvatsko pozorište „Mala scena” prikazalo je predstavu Padobranci u kojoj se, opet, glumci/plesači bave temom letenja i padanja. Dvoje aktera obučeni kao padobranci ispituju gravitaciju i govore (bez reči) o ljudskim željama i iluzijama, prevazilaze povrede, pokazuju kako zajedništvom može da se pobedi. Dorotino srce teatra „Det lille Turneteater” govori o dečjoj ljubavi, o osećanjima i raspoloženjima i to pomoću muzike i video projekcije. Doroti nije obična devojčica, kod nje se osećanja (poput leptirića u stomaku) i snovi – vide. U stvarnom životu „Corone La Balance”, organizatora Festivala, publika ne sedi pasivno u gledalištu. Ona odlučuje šta će se dešavati u predstavi, tako da ni glumci ne znaju kako će se igra odvijati. Španci su uličnim teatrom prikazali zov divljine sa tri gigantske lutke žirafe i neobičnim zvucima, Nemci su pokušali da otkriju šta je bilo na početku sveta putem instrumenata tj. cirkuske muzike i klovnovskih gegova...
Gostovanje Malog pozorišta „Duško Radović” u Danskoj vrh je saradnje ove kuće sa danskim teatrima. Privilegija je učiti na danskom pozorišnom modelu. Neka od njihovih iskustava primenjena u ovoj predstavi - malo izvođača, minimalistička scenografija, mobilnost predstave, komunikacija aktera s publikom, kao i to da se igra za mali broj gledalaca – upravo su joj omogućili da s uspehom putuje po svetu.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.