NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2004. broj 4 godina XL oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

d r a m e
Maja PELEVIĆ
LER

 MAJA PELEVIĆ
Rođena 13. februara 1981. u Beogradu. Apsolvent dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu; 2000/01. godine pohađala kurseve "Performans i ritual" kod Ričarda Šeknera, kao i kurseve "Teorije avangarde" i "Savremeni američki teatar" na Tisch School of Arts u Njujorku (SAD).
Radovi i profesionalni angažman:
- Kao dugogodišnji član Omen teatra, učestvovala u mnogim projektima i performansima ove trupe.
- Član Vergl teatra (pozorišne trupe studenata Univerziteta umetnosti), u okviru koga je bila autor predstave-performansa "Tetrapac", premijerno izvedenog marta 2002. u Domu omladine Beograd.
Saradnik platforme Teorija koja Hoda (TkH) i TkH-centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti u Beogradu, u okviru kojih je učestvovala u nekoliko teorijskih performansa i predstava:
"Izvođenje roda", teorijski performans, Aprilski susreti, SKC, Beograd, 2002;
"Uživanje u dekonstrukciji", multimedijalni teorijski spektakl, Rektorat
Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2002;
"Uživanje u dekonstrukciji postsocijalističkih mitologija", teorijski
cirkus, Urban Fest, Ad Hoc 2, Zagreb, 2003;
"Psihoza i smrt autora - Algoritam YU03/04.13", digitalna predstava,
Plato plus, Bitef 38, Beograd, 2004;
i dve eksperimentalne drame:
"Ekonomimezis 2003 - Maska", TkH, br. 6, Beograd, 2003.
"Psihoza i smrt autora" (drama za digitalni teatar), premijerno
izvedena na Bitefu 38, Beograd, septembra 2004;
- Septembra 2003. dramom HERMETIČKO JUTRO učestvovala u projektu saradnje mladih norveških i srpskih dramskih pisaca u Narodnom pozorištu u Oslu, iz koga je nastao omnibus 11. SEPTEMBAR (izveden na sceni Narodnog pozorišta u Oslu);
- 2003. godine učestvovala u projektu za razvoj dramskog teksta NADA (Nova drama) u Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru koga je napisala celovečernju dramu LER;
- Septembra 2004, radom "Clubbing kao performans: konceptualno i čulno", Maja Pelević i Marta Popivoda, učestvovala na teorijskom simpozijumu Bitefa 38 - X.... i druge strasti;
- septembra 2004. moderator studentske sesije teorijskog simpozijuma Bitefa 38 - X.... i druge strasti.
Ostali radovi:
- drama LER (jedna od tri drame koje su izabrane za projekat NADA 2003-2004; premijera se očekuje januara 2005, u režiji Slađane Kilibarde, u Narodnom pozorištu u Subotici);
- drama ESCAPE iz omnibusa BEOGRADSKE PRIČE u režiji Jelene Bogavac - novembar 2004, Studentski kulturni centar - Beograd.
- drama DECA U FORMALINU, javno čitanje na festivalu "NEVINOST - projekat 3" u Novom Sadu 2003;
- dramatizacija romana Džulijana Barnsa TROJE;
- teorijska drama PSIHOZA NEARTIKULISANIH FRAGMENATA; ili dramski kolaž o jednoj verbalnoj iluziji", TkH, br. 4, Beograd, 2002;
- internet drama CYBER CHICK VS. REAL LIFE, TkH, br. 7, Beograd, 2004;
- scenariji: BED TRIP, NEKI AFRODIZIJAK, LADY MADONA, nekoliko scenarija za kratkometražne filmove, scenario za reklamu toalet papira Avala-Ada (emitovana na Pink televiziji, 2004)
Radio drame: OPERACIJA EMOCIONALNA VERBALIZACIJA, premijerno izvedena na Radio Beogradu, marta 2004. u režiji Ive Milošević;
- pozorišna adaptacija OPERATION EMOTIONAL VERBALIZATION, izvedena u okviru festivala SUMMER SHORTS u West Yorkshire Playhouse (Engleska, Lids), maja 2004. u režiji Svetlane Dimčović.
dramaturška beleška

VOTKA, "EKSER" I LJUBAV

"Ne možemo se sakriti u smrti, jer je ona
sama - dubina prikrivanja"
(Moris Blanšo)

U drami LER glavni protagonisti kreću se prema dvostrukom dnu apsolutne samoće: dramsko zaranjanje Maje Pelević predstavlja jednačinu s nekoliko "poznatih" - alkohol, droga, nasilje - ali samo s jednom nepoznatom, ishodom. Jer, kako se jezivo-elegantno demonstrira u LERU, pouzdano jednom od prekretničkih tekstova savremene srpske drame, šta je ljubav - ako ne apsolutna i apsolutno podeljena samoća, a istovremeno i nevidljiva pukotina u kojoj se stiču magistralni putevi potisnutih emocija, jalovih igara i iluzornih činjenica.
Dramski rukopis Maje Pelević artikulisan je kroz veseli pakao žargona najnovije (aktuelne) urbane "izgubljene generacije": "Šta, nije pajdo, pa ne može da se zguta preko blokatora?", "Devedesete su bile smor...", "Ima da bude opako, brate.."
Autorka LERA, međutim, ne predočava dramaturškom tehnologijom izračunljivi "gubitak" niti "dobitak", već zamke gubljenja i iskušenja (samo)pronalaženja - što su često samo dve strane istog postupka. Kada se savladaju briljantno konstruisana nemarnost dijaloške matrice i prividna uprošćenost sklopa zbivanja, LER nam se razotkriva kao drama sa složenom i funkcionalnom hijerarhijom fabule, sižea i radnje.
Nivo koji pokriva prvi od pomenutih pojmova upućuje na socijalno-psihološki problem: Vukan, koji se odvikava od heroinskog šprica, pod budnom pažnjom i uz više nego nesebičnu pomoć prijateljice Une (inače sklone alkoholu), pokušava da se izbori i sa svojim starim, konvencionalnim (Dejana, TV novinarka) i sa novim, pretežno slučajnim (Cica, student vajarstva) emocionalnim vezama - ali i s mogućnostima i dometima sopstvenog delanja, u svakodnevnoj realnosti i nasuprot njoj (pisanje romana). Već u atraktivnom dijaloškom tkivu su, međutim, raspoređeni nedvosmisleni signali koji relativizuju socijalno-psihološki stratum; naime, Maja Pelević na nivou sižea, dakle logičko-simboličke relacije, dublira, podvaja i učestalo ironizira uzročno-posledični fabulativni sloj. Ambiciozna i površna Dejana, oboružana deklarativnom pedagogijom showbiza, indiferentno-dobroćudni hedonista Deda Šmeker, nasilnički cinik DJ i čulna, tupa i mišlju neoskrnavljena Cica - to su figure/parametri normalnosti i slobode kojoj bi Vukan trebalo da se vrati!
Pri tom, svaki od pomenutih likova zaronjen je u sopstveni "trip", koji ga neminovno vodi do opsesivnih dubina prema kojima Vukanovo "navlačenje na heroin" deluje kao pubertetska romantika. Pretvarajući se u zveri koje glođu same sebe u jazbini sopstvene duše (posebno razmatranje zaslužuje upotreba termina "rupa" i srodnih pojmovnih derivata u drami), pomenuti likovi se, postepeno, iz agonista preobražavaju u arhetipove, izvrnute simboličke parove kroz čije relacije autorka konstruiše ironičnu, crnohumornu fugu o nasilništvu normalnosti i iluzornosti pozitivizma: "Nemoj sebi stalno da postavljaš te sulude granice."; "Šta su koji kurac iskrene emocije?"
U paradoksalnom strateškom potezu koji povezuje dva gornja stava/pitanja, Maja Pelević, samosvojnošću i snagom koja pokazuje da je delo Sare Kejn već ostavilo kreativni trag na našem dramskom tlu, formuliše spasonosno razarajuću formulu odnosa dueta Vukan - Una. Već simbolički i značenjski pripremljena kroz antologijsko neizjavljivanje ljubavi u 14. sceni, ova formula se razrasta, tokom završnog paralelnog monologa Une i Vukana - grcavo i samomučiteljski, sa ciničnom vedrinom i nemilosrdnom elegičnošću - u blistavi, istovremeno naopaki i iskupiteljski, i kao takav jedini mogući agon izgubljene postmoderne Duše. Ukoliko se ova poslednja fraza nekom učini protivrečnom ili neadekvatnom, utoliko pre neka pročita LER: čistu, rasinovsku vertikalu bola koja se suvereno izdiže iz razdražujućih horizontala silikonskog, virtuelnog korova.

Svetislav JOVANOV


Kao komad za onog ko se prepozna ili ne… jednom je rekao "najvažnije je da o meni niko ne zna sve što bi moglo da se zna"… plešimo sada… ali pažljivo…

Hvala… Milošu Krečkoviću, Jeleni Bogavac, Milanu Govedarici, Mariji Karaklajić, zidovima kancelarije projekta NADA… i Vukši Veličkoviću na verbalnim semplovima.

LIKOVI ili ne

VUKAN
UNA
DJ
DEJANA
DEDA ŠMEKER
CICA

Radnja se dešava…

Svi imaju između 18 i 24 godine ili ne…
Neke scene se pretapaju a neke se dešavaju istovremeno. Kako god.

"It is myself I have never met whose face is pasted on the underside of my mind''
Sarah Kane


1. SCENA

(Vukanov stan. Garsonjera. Kompjuter, velika biblioteka, gomila ploča i cd-ova. Kreativni nered…)
UNA: Aj siđi po votku.
VUKAN: Daj pare.
UNA: Gde ćemo večeras?
VUKAN: U rupu. Sredi mi neki ekser!
UNA: Šta, nije pajdo, pa može da se zguta preko blokatora?
VUKAN: A ja mogu tebi da silazim svaki put po votku?
UNA: Znaš da to nema nikakve veze.
VUKAN: A sad nema veze?
UNA: Votka je drugo, znaš i sam.
VUKAN: Šta, na votku ne mogu da se navučem?
UNA: Znaš ti vrlo dobro šta možeš a šta ne možeš.
VUKAN: Sredi mi onda neku vutru.
UNA: Nek ti ćale sredi vutru.
VUKAN: Mestimično tolerantna.
UNA: Idi po votku!
VUKAN: Aj promeni tu muziku. Smara.
UNA: Idi.
VUKAN: Neću.
UNA: Nemoj. Boli me kurac.
(Ona ustane, krene ka vratima. Vrati se. Uzima blokatore iz fioke.)
UNA: Jebeni blokatori! Jel imaš neku čistu kašiku u ovoj kući?
VUKAN: Nemam. Operi!
(Una donosi kašiku s izmrvljenim blokatorom. Daje mu.)
UNA: Drži!
(Gura mu kašiku u usta.)
VUKAN: Jel može to malo nežnije?
UNA: Ostalo ti još samo pola table.
VUKAN: Kupiće ćale još ovih dana.
UNA: Čime će ovaj put da te kazni?
VUKAN: Prodaće Burdena.
UNA: Nemoj da me zajebavaš!?
VUKAN: Došao je red i na to.
UNA: Jebote, nek proda nešto drugo!
VUKAN: Znaš ti njegove metode.
UNA: Kome će, molim te, da je proda? Ko još zna za Krisa Burdena u ovom gradu?
VUKAN: Kaže da je našao nekog svog bogatog frika koji se loži na performans sedamdesetih.
UNA: Jebote! Kako kenja! To je samo fotka.
VUKAN: Ima, kao, i onu posvetu pozadi.
UNA: To je nama najvrednija stvar u ovoj sobi. A njemu ne znači ništa.
VUKAN: Pa baš zato. Nisam bio dobar dečko.
(Una skine fotografiju sa zida.)
UNA: Provali!
VUKAN: Kako će bezveze da izgleda.
UNA: Još je ostalo belo. Kao ožiljak.
VUKAN: Da te podseća.
UNA: Hoće doći Dejana u rupu?
VUKAN: Ne znam, nešto je sjebana.
UNA: Videli ste se?
VUKAN: Ćale se čuo s njom.
UNA: Što je TI ne zoveš?
VUKAN: Zvao sam je prošle nedelje.
UNA: Vukane, ona mora da VIDI da si dobro.
VUKAN: Ona kaže da ni to nije dovoljno. Treba to da joj DOKAŽEM.
UNA: Tek smo počeli.
VUKAN: Ko će onda po votku?
UNA: Ti!
VUKAN: Kriziraš?
UNA: Aha.
VUKAN: Kolko da uzmem?
UNA: Pola.


2. SCENA

(U klubu "Rupa" iste večeri. Vukan i Una za šankom cirkaju.)
VUKAN: Jel si ti svesna da ću ja za par godina da muvam ribe koje su devedeseto godište? Znaš, ono, riba mi se rodila kad su uvedene sankcije.
UNA: Ti ipak voliš predratne cice.
VUKAN: Devedesete su bile smor. Šta, imali smo tri ikone - Kurta Kobejna, Kventina Tarantina i Slobodana Miloševića.
UNA: A ceo tehno trip? Ekspanzija interneta?
VUKAN: I jareće bradice kod muškaraca. Kapiram da će dvehiljadite da budu još dosadnije. Slatki kokteli i loša matematika.
UNA: Sajber sex...
VUKAN: To i dalje sve es-ef. Jebote, prvo mora da se razvije sajber egzistens pa tek onda sajber sex u Srba. Ne znaju ni da se jebu oči u oči a kamoli virtuelno.
UNA: To su ti dvehiljadite.
VUKAN: Dvehiljadite su misaona imenica. Svi se, kao, nešto lože, prate neke trendove a nismo dogurali dalje od mekdonalizacije i "mars" čokoladica, šta ti je...
UNA: Znaš da je Zrenjanin jedini grad u kome je "Mek" zatvoren par meseci pošto je otvoren.
VUKAN: …Trebalo je lepo da slavimo ulazak u novi milenijum za jedno sto, dvesta godina kad nas porobi neka civilizovana država i smesti devedeset posto stanovnika u rezervate. Kako su to Indijanci primitivniji od nas? Oni tamo imaju kockarnice, zarađuju ljudi pare, bave se biznisom... a da ne pričam kako se bolje oblače od svih nas zajedno.
UNA: Snimi onu malu!
VUKAN: Klinka je.
UNA: Mnogo je slatka.
VUKAN: Klinke su nesnosne, smeju se i nose tanga gaće, a one više nisu u modi.
UNA: Gleda te.
VUKAN: Ko?
UNA: Tanga.
VUKAN: Možda tebe gleda.
UNA: Sad se nešto domunđava s drugaricama.
VUKAN: Dobra je mala.
UNA: Dobra frizura.
VUKAN: Dobro dupe.
UNA: Malo spušteno.
VUKAN: Debele butine.
UNA: Ne nosi brus!
VUKAN: Vidi, stvarno.
UNA: Ima savršene sise, onako loptaste, s malim ispupčenim bradavicama.
VUKAN: Kako znaš da ima male bradavice?
UNA: Pa, pogledaj iz ovog ugla.
VUKAN: Da, dobra je al je nekako masivna.
UNA: Masivne ribe, masivne obline.
VUKAN: Kad su male možeš da ih prevrćeš kako hoćeš.
UNA: Velika dominantna ženka. Ima i to svojih prednosti.
VUKAN: Ajde, idemo.
UNA: Gde?
VUKAN: Da joj priđemo.
UNA: Mogao bi sam, za promenu.
VUKAN: Kupiću ti votku.
UNA: Onda može.
VUKAN: Al' imam za jednu.
UNA: Kupi, pa mi sipaj pola.


3. SCENA

(Vukanov stan.)
VUKAN: Imam neku votku... i sok.
CICA: Može.
VUKAN: Kolko ćeš?
CICA: Otkud znam.
VUKAN: Znači, hoćeš vajarstvo da upišeš?
CICA: Aha. Ako uspem.
VUKAN: Čitala si "Nepodnošljivu lakoću postojanja"?
CICA: Molim?
VUKAN: Nema veze... ima tu jedna super gotivna vajarka.
CICA: Jel te podseća na mene?
VUKAN: Pa, taj glavni tip, u stvari, ima te dve muze. Jedna je, kao, dobra i slatka a druga…
(On joj sipa votku.)
CICA: Nemoj toliko!
VUKAN: …druga je bila vajarka, doduše dosta starija od njega.
CICA: A ja sam klinka?
VUKAN: Pa, nema veze.
CICA: Kapiram da su ovo najbolje godine. Šta, zezam se i boli me dupe.
(Vukan uzme da mota džoint.)
VUKAN: Hoćeš?
CICA: Ne duvam.
(Cica razgleda sobu.)
CICA: A šta je bilo ovde?
VUKAN: Neka fotka.
CICA: Bivše devojke?
VUKAN: Krisa Burdena.
CICA: Koga?
VUKAN: On je pravio neke performanse sedamdesetih u Americi kad je tamo bila ekspanzija hepeninga i to…
CICA: Aha…
VUKAN: Moj svemogući ćale bio je tamo i uspeo je da ga fotografiše a bilo zabranjeno.
CICA: Strava. Kako?
VUKAN: On sve uspeva.
CICA: A šta je bilo na toj fotki?
VUKAN: Burden je dao svom drugu da ga upuca u ruku.
CICA: Što?
VUKAN: The wish is pain.
CICA: Jel ti bedak?
VUKAN: Una se više izbedačila.
CICA: Bivša devojka?
VUKAN: A, ne, to je Dejana. Una mi je drugarica. Upoznala si je na žurci.
CICA: A, ona je u šemi s onim dj-om, kako se zove?
VUKAN: Ne... mislim, nije ni bitno nego... jel vajaš nešto trenutno?
CICA: Vajam jednu glavu.
VUKAN: Kakvu?
CICA: Mislim da će biti ogromna… tako kao ti.
VUKAN: Samo glava.
CICA: Volim da vajam velike stvari.
VUKAN: Predimenzionirane.
CICA: Nemam pojma. Možda ću tvoju glavu da iskoristim.
VUKAN: Glavu da mi iskoristiš?
CICA: Što da ne? Ti baš imaš lepu glavu.
VUKAN: Jel da?
CICA: Da, kao neki vanzemaljac. A šta ti radiš u životu osim što presrećeš devojke po klubovima?
VUKAN: Ništa.
CICA: Znaš, ja sam mislila da si strašno uobražen kad si mi prišao.
VUKAN: Je li…
CICA: A moja drugarica se istripovala da ste ti i ova… Una, svingeri.
VUKAN: Mi smo fina deca, kao što vidiš.
CICA: Otkud znam… živiš ovde SAM, imaš puno ploča, cd-ova… e, a da nisi muzičar?
VUKAN: Ja sam distributer maloletnih slatkih devojčica za Ameriku i zapadnu Evropu.
CICA: Ne, ozbiljno.
VUKAN: Ja sam vrlo ozbiljan.
CICA: Što nećeš da mi kažeš?
VUKAN: Pišem roman.
CICA: Tako reci!
VUKAN: Kažem ti. Ne radim ništa.
CICA: Jel mogu da pročitam?
VUKAN: Nije gotov.
CICA: Samo par rečenica da vidim kako pišeš.
VUKAN: Ne dajem nikome pre nego što završim. To je pravilo.
CICA: Baš nikome.
VUKAN: Baš nikome.
CICA: Čak ni meni?
VUKAN: Tek sam te upoznao.
CICA: Daćeš mi onda sutra.
VUKAN: Nema šanse.
CICA: Reci mi bar kako se zove.
VUKAN: Ler.
CICA: Kao ono na kolima?
VUKAN: I kao dug.
CICA: Što tako?
VUKAN: Mnogo pitaš.
(Vukan počne da je mazi.)
VUKAN: Od čega su ti ovako jake noge?
CICA: Od bicikla.
VUKAN: Petobrzinac. A šta ti je ovo?
(Vukan joj zagleda stomak.)
CICA: Tu mi je bila minđuša. Ostala je rupa. Jebi ga.
VUKAN: Ostane čak i na zidu.
CICA: Nisam htela da je vadim. Bila je užasno gotivna i imala sam strava minđušu, a posle se to tako upalilo i onda sam morala da je izvadim i...
(On poljubi mesto na kome je bila minđuša. Skine joj majicu.)
VUKAN: Kao sa Modiljanijevog akta.
CICA: Hoćeš da kažeš da sam debela?
VUKAN: Meni se to dopada.
CICA: Otkud znam. Možda stvarno treba da smršam.
VUKAN: Savršena si.
(On je poljubi u dojku.)
CICA: Hoćeš da ugasiš svetlo?
VUKAN: Ma, jok.
CICA: Hajde.
VUKAN: Što?
CICA: Hajde!
VUKAN: Hoćeš još votke?
CICA: Donesi!


4. SCENA

(Deda Šmeker i Una leže na krevetu. Upaljen je TV. Una se sve vreme uvija oko njega, mazi ga i pokušava da ga natera da preuzme inicijativu.)
DEDA Š: Gde ti je frajer?
UNA: Nije mi to frajer.
DEDA Š: Zapalio s ribom?
UNA: Nije mu to riba. Dođi ovamo!
DEDA Š: Sačekaj sekund.
(On opsesivno prebacuje kanale na TV-u.)
UNA: Pusti sad to!
DEDA Š: Stani, da nađem neku muziku.
UNA: Uključi radio.
DEDA Š: Nema ništa na radiju.
UNA: Dođi!
(Ona se sve više vrpolji oko njega.)
DEDA Š: Jel si gladna?
UNA: Da!
DEDA Š: Idem po pitu.
UNA: Ne mislim na to. Skidaj se!
(On je poljubi i onda nastavi da vrti kanale.)
DEDA Š: Nije mi jasno kako uspeš tako da se olešiš.
UNA: Ja sam potpuno trezna!
DEDA Š: Važi.
UNA: Dođi da se mazimo.
DEDA Š: Jesi gledala ovaj spot?
UNA: Sto puta.
DEDA Š: Šta ga prekidaju sad usred...
UNA: Dođi...
(Una je već histerična. On je ovlaš poljubi u čelo.)
DEDA Š: Idem po čaj.
UNA: Ne ideš nigde!
(Ona ga spusti na krevet. Krene da ugasi televizor.)
UNA: Vidi, Dejana! Ošišala se.
DEDA Š: Jel su ona i Vukan...
UNA: Nisu.
DEDA Š: Sad je s onom malom?
UNA: Nije.
DEDA Š: Pa, šta onda radi s njom?
UNA: Sad ću da ti pokažem šta radi.
(Zaskoči ga.)
DEDA Š: Idem do WC-a.
(On odlazi.)
UNA (Viče za njim): Jel imaš neki alkohol?


5. SCENA

(Kod Vukana.)
VUKAN: I tako ode usred...
UNA: Nema ga petnaest minuta i vrati se oran za tri sata seksa.
VUKAN: Možda ne može da mu se digne.
UNA: Šta, da popije vijagru?
VUKAN: Il da ga izdrka malo, ono, zagrevanje...
UNA: Odlepiću.
VUKAN: Jebi ga. Kad se petljaš s Deda Šmekerom.
UNA: A ti si mnogo bolji.
VUKAN: Cica je do jaja.
UNA: Važi.
VUKAN: Znaš kakvo telo ima.
UNA: Masivno.
VUKAN: Kao s onog Modiljanijevog akta.
UNA: Još kad bi ona znala koji je to akt.
VUKAN: Što manje zna to bolje.
UNA: Ne seri!
VUKAN: Vajarka je.
UNA: Stvarno?
VUKAN: Planira da upiše primenjenu...
UNA: Sa trinaest godina.
VUKAN: Osamnaest.
UNA: Dal je moguće?
VUKAN: A, znači, ovaj tvoj Deda Šmeker tako... pa, jebi ga... kad voliš te mišje face.
UNA: Šta im fali?
VUKAN: Tako isfrustrirani, s tim kratkim nogama i seksualnim poremećajima.
UNA: Hoćeš da joj budeš model?
VUKAN: Kome?
UNA: Cici.
VUKAN: Vaja neku, otkud znam, džinovsku glavu.
UNA: Što ti ne izvaja penis?
VUKAN: Vidiš, to ne bi bilo loše.
UNA: A šta ti se Cica, kao, dopada?
VUKAN: Nekako mi je draga.
UNA: Klinka je.
VUKAN: Ne sviđa ti se?
UNA: Slatka je al otkud znam.
VUKAN: Jebote, ti si me nahuškala da joj priđem.
UNA: Imala je gotivnu frizuru.
VUKAN: Htela si da je jebeš.
UNA: Nisam.
VUKAN: Znaš kako si je gledala?
UNA: Kakve to veze ima?
VUKAN: Ne gledaš ti bilo koju devojku tako.
UNA: Grešiš.
VUKAN: Nešto se mnogo dobro zezamo.
UNA: Ko?
VUKAN: Cica i ja.
UNA: Pa, zezajte se, ko vam smeta.
VUKAN: Mislim, ne planiram sad da je ženim... mada mi ništa ne bi falilo da joj se uvalim u gajbu.
UNA: Šta, frka ti zbog Dejane?
VUKAN: Između ostalog.
UNA: Nije valjda očekivala da ćeš da apstiniraš ovih nekoliko meseci?
VUKAN: Ma, ima da bude u fazonu, ko je sve spavao u ovom krevetu, koga si ovde karao.
UNA: Jebote, gde je Burden?
VUKAN: Ćale ga pokupio sinoć.
UNA: Kad sinoć?
VUKAN: Kad smo izašli.
UNA: Kakav skot, ne mogu da verujem.
VUKAN: Ma, neće ga ni prodati.
UNA: Otkud znaš, kakav je sadista...
VUKAN: Strpaće ga u špajz. Šta ima da ga prodaje? Bitno je bilo da mi ga oduzme.
UNA: Stvarno ću popizdeti od njega. Kakve su mu to idiotske metode? Mislim, ja sam pričala s onom doktorkom i ona uopšte nije bila u fazonu kažnjavanja, nego baš suprotno.
VUKAN: Objasni to njemu.
UNA: Drži, popij blokator.
VUKAN: Hoćeš da ga mrviš?
UNA: Progutaj ga. Ja ti bar verujem.
VUKAN: E, vidi šta sam skinuo s neta.
UNA: Maroko?
VUKAN: Aha. Vidi ovo!
UNA: Radionica za pisce! Kakvo ludilo!
VUKAN: Idemo!
UNA: To ćemo moći za jedno trista godina kad nam pomru.
VUKAN: Sve sam smislio. Sledeće godine idemo na naftne platforme. Znaš ti koje su to pare. Jednom dnevno bušiš, puniš, vadiš.
UNA: A kad se malo posečeš, pa ti uđe so u ranu, pa peče, pa hoćeš da umreš od bolova.
VUKAN: Zato si ti tu. Da kuvaš, čistiš, spremaš i previjaš otvorene rane.
UNA: Znaš da mi to nikad nije teško.
VUKAN: Eto, sve smo se dogovorili.
UNA: A šta misliš da pre nego što odemo da se bavimo tim bušiš-puniš zanimanjem, da prevedemo neke tekstove i pošaljemo tim ložačima u Maroko. Mislim, ko se još tripuje da ide na radionicu tamo?
VUKAN: Čisto sumnjam da im se iko i prijavio.
UNA: Tamo ljudi idu da bleje, a ne da pišu.
VUKAN: Još će oni da nam plate. Nego, gde ćemo večeras?
UNA: Otvorio se neki novi klub blizu idiota. Hoćemo tamo?
VUKAN: Nešto sam se dogovorio s Dejanom. Rekla je da će biti u "Rupi".
UNA: Pa, dobro, možemo da svratimo, pa da idemo u "Rupu".
VUKAN: Treba da se čujem s njom da vidim kad će biti tamo al' ok, možemo.
UNA: Aj po naftu!
VUKAN: Litar?
UNA: Pola.


6. SCENA

(U " Rupi".)
DEJANA: Desi, mišiću.
VUKAN: Prelepo izgledaš.
DEJANA: Hvala.
VUKAN: Stvarno si mi nedostajala. Ubiću te.
DEJANA: I ti meni.
VUKAN: Gde ćemo? Ajmo do mene!
DEJANA: Aj sedi. Da popijemo nešto.
(Vukan joj pređe rukom preko grudi.)
VUKAN: I one su mi nedostajale.
DEJANA: Šta ćeš da piješ?
VUKAN: Nemam pojma... neki sok.
DEJANA: Sok?
VUKAN: Dobro, može koka-kola.
DEJANA: Nećeš neku žestinu?
VUKAN: Šta će mi kad si ti tu.
DEJANA: Vukane?
VUKAN: Ne, ozbiljno neću... ne pije mi se.
DEJANA: Ok.
(Ona naručuje.)
DEJANA: Viski i koka-kolu. Odvojeno.
VUKAN: Dobro ti stoji ta haljina.
DEJANA: Pričala sam juče s tvojim ćaletom.
VUKAN: I...
DEJANA: Kaže da si bolje.
VUKAN: Jesam, kao što vidiš.
DEJANA: Ali nisi još uvek dobro.
VUKAN: Dejana, strejt sam ko šina već mesec dana.
DEJANA: Problem je u glavi, Vukane. Kad budeš strejt šest meseci, godinu dana, tri godine...
VUKAN: Jebote, prvi put u istoriji narkomanije neko guta blokatore posle par meseci rađenja, a ja to radim, kao što vidiš, i pridržavam se svih pravila i sranja i znaš, uostalom, koliko mrzim da me neko kontroliše a ipak radim sve što mi govori.
DEJANA: A jel to radiš zbog sebe?
VUKAN: Da, Dejana, to radim zbog sebe. Ne želim više da se radim. To je moja odluka.
DEJANA: Znaš koliko puta si se uhvatio za nešto i opet ništa. Al ne zato što ne možeš, nego zato što nećeš. Zato što u tvom sistemu vrednosti uvek nađeš sebi milion opravdanja da ti je tako bolje. I ne samo tebi nego i celom svetu. Ja ne mogu kroz to ponovo da prolazim.
VUKAN: A šta ja sad radim, aj mi reci?
DEJANA: Una je tu.
VUKAN: Šta ti sad Una smeta? Ona ti smeta!
DEJANA: Ne smeta mi. Ona ti je staratelj.
VUKAN: Ona je nebitna. Daje mi lek i izlazi sa mnom... To je njena uloga. Kapiraš?
DEJANA: I nemam ništa protiv.
VUKAN: I šta ste ti i ćale zaključili?
DEJANA: Jel ti to mene poistovećuješ sa svojim ocem?
VUKAN: Dođi ovamo!
(On je povuče k sebi.)
DEJANA: Stani, Vukane!
VUKAN: Aj idemo do mene.
DEJANA: Slušaj, moraš da počneš da radiš...
VUKAN: Ne mogu sad da razmišljam o tome.
DEJANA: Našla sam ti agenciju gde ćeš početi da radiš kao kopirajter.
VUKAN: Šta će mi to, koji kurac! Moram da nastavim da pišem roman.
DEJANA: Vukane, moraš da radiš nešto konkretno, nešto što će da te okupira.
VUKAN: A roman nije konkretan?
DEJANA: Nemoj stalno sebi da postavljaš te sulude granice.
VUKAN: Moraš da pročitaš ovo što sam dosad napisao.
DEJANA: Hoću, samo kad mi prođe ova frka s poslom. Aj da krenemo!
VUKAN: Ajde sad do mene samo na kratko.
DEJANA: Žurim.
VUKAN: Samo na pet minuta.
DEJANA: Minuta pet.


7. SCENA

(Klub ''Rupa''.
DJ pušta muziku. Una ga gleda. U jednom momentu on silazi).
DJ: Gde si, hipiku?
UNA: Evo me. Ti?
DJ: Kad si došla?
UNA: Pre pola sata.
DJ: Koja gužva. U kurac.
UNA: Ma, da, sranje.
DJ: Kakve su ti to krpe?
UNA: Koje?
DJ: Te na tebi, hipiku.
UNA: Što, šta im fali?
DJ: Proklete hipi krpe. Kad ćeš već jednom početi normalno da se oblačiš?
UNA: Ja se oblačim normalno…
DJ: Da nosiš štikle, recimo.
UNA: Ne pada mi na pamet.
DJ: Onda mi se neće dizati na tebe, hipiku.
UNA: Do sada nisi imao problema.
DJ: Ti znaš da se ja ložim samo na kurve.
UNA: Foliraš se.
DJ: Hipiku, ja sam ceo život proveo na štajgi među kurvama.
UNA: Od njih sam, u svakom slučaju, više žensko.
DJ: Ti se uopšte ne osećaš kao žensko.
UNA: Otkud ti to znaš?
DJ: Vidim.
UNA: Ne vidiš dobro.
DJ: Ne diže mi se na hipike.
UNA: Zašto me onda uopšte cimaš?
DJ: Cimaš ti mene.
UNA: Ne možeš da podneseš da nastavim sa svojim životom, a da ti nisi u njemu.
DJ: Samo ti maštaj, hipiku.
UNA: Ti dovoljno maštaš za oboje.
DJ: Aj da popijemo nešto.
UNA: Ajde.
(Odlaze do šanka.)
DJ: Zašto me tako gledaš?
UNA: Kako?
DJ: Kao da hoćeš da mi pušiš kurac?
UNA: Ja i hoću da ti pušim kurac.
DJ: Šta ćeš da popiješ?
UNA: Neću ništa.
(Šanker stavlja votku ispred nje i ona eksira.)
DJ: A kad ti on da onda uzimaš.
UNA: Šta da ti kažem.
DJ: Prava si kurva.
UNA: Zar nisam hipik?
DJ: Kurvo.
UNA: Aj vidimo se.
DJ: Gde ćeš?
UNA: Pun je klub kurvi. Neću da te ometam svojom hipi pojavom.
DJ: Ipak, dobro pušiš. Zato te najviše volim.
UNA: Ti si me naučio.
DJ: Još votke?
UNA: Može.
(Eksiraju.)
DJ: Nešto si se prolepšala.
UNA: To je zato što crpim energiju od muškaraca kojima manipulišem.
DJ: Zbog ove rečenice ćeš patiti u hipi pokretima.
UNA: Ajde idemo negde da patim.
DJ: Samo na kratko. Umoran sam.
UNA: Hajde.
DJ: No fuck just blow.


8. SCENA

(Vukanov stan. Vukan sedi za kompom. Zvono na ulaznim vratima. Ulazi Una mokra do gole kože. Čuje se kiša.)
VUKAN: Otkud ti?
UNA: Daj mi peškir!
VUKAN: Kako je bilo?
UNA: Ok.
(Skida pantalone. Vidi se ogromna modrica na nozi.)
VUKAN: Šta ti je to? Daj da vidim.
UNA: Pusti me!
VUKAN: Jebote, Una, koji kurac?
UNA: Ja to volim, Vukane, kapiraš?
VUKAN: Ti nemaš pojma šta voliš.
UNA: Šta misliš zašto onda idem kod njega?
VUKAN: To ti je najlakše da radiš.
UNA: Ti mi pričaš.
VUKAN: To ti je samo opravdanje.
UNA: Za šta, molim te?
VUKAN: Za emotivnu šizofreniju.
UNA: Jebote, ti si to jedini kapirao. Nisi živeo u tim moralnim tripovima…
VUKAN: Ja tako živim?
UNA: Ja bez toga ne bih mogla da živim.
VUKAN: Zato što ti se nikada nije desilo….
UNA: Ta velika LJUBAV koju ste ti i Dejana imali?
VUKAN: Pusti me da završim.
UNA: Ja ne želim da mi se to desi.
VUKAN: Ma nemoj.
UNA: Kao što ti imaš razvijene receptore za gudru, tako i ja imam za takve odnose i moram da ih ispunjavam. Ne postoje blokatori za to.
VUKAN: Blokatori za to su iskrene emocije.
UNA: Koje iskrene emocije? Šta su, koji kurac, iskrene emocije?
VUKAN: Znaćeš kad ih budeš doživela.
UNA: Reci mi, da mogu da ih prepoznam, ako ih sretnem negde na ulici…
VUKAN: Ništa, pozdraviće se s tobom. E, ćao Una, šta ima...
UNA: E, gde ste...
VUKAN: Šta se sad foliraš?
UNA: Ne, zanima me pošto si ti ekspert.
VUKAN: A reci mi, jel te tuče pa jebe, il te jebe pa tuče, il te naizmenično tuče i jebe, il šta?
UNA: Šta te briga!
VUKAN: Što si došla ovamo?
UNA: Šta, hoćeš da idem?
(Ona krene ka vratima.)
VUKAN: Šta odma šiziš?
UNA: Idem. U čemu je problem?
VUKAN: Tako gola?
UNA: Da. Što?
VUKAN: Ništa… (Pruža joj peški.r) Evo ti peškir.
(Una ulazi u kupatilo. Ostavlja odškrinuta vrata.
Vukan ostaje sam u sobi. Pušta muziku.
Tuš.
UNA sve vreme iz OFF-a.)
UNA: Jebote, kad ćeš već jednom da namestiš svetlo u WC-u?
VUKAN: Kad se prikačim komšiji na struju.
UNA: Gde si ti nestao? Tražila sam te.
VUKAN: Motao se okolo.
UNA: Videla sam Cicu.
VUKAN: Znam, sreo sam je.
UNA: Pa, jel bio neki hanky-panky?
VUKAN: Ma jok.
UNA: Što?
VUKAN: Mrzelo me.
UNA: Šta je bilo s Dejanom?
VUKAN: Ništa.
UNA (Proviruje): Aj mi dodaj onu majicu.
VUKAN: Koju?
UNA: You show me your, I'll show you mine.
(Vukan joj baci majicu.
Ona izlazi iz WC-a u bade-mantilu, s glavom uvijenom u peškir.)
VUKAN: Nosi je.
UNA: Zauvek?
VUKAN: Da.
UNA: Ne seri! Do jaja!
VUKAN: Kad se već toliko ložiš na nju.
UNA: Mislila sam da je nikad ne bi dao.
VUKAN: A i dobro ti stoji.
UNA: E, pazi, koji bi trip bio kad bih ja živela ispod da probušimo rupu i da napravimo onu vatrogasnu šipku.
VUKAN: Mogli bismo da pravimo do jaja žurke.
UNA: Kod tebe main stage a kod mene chill out. Jebote, kako bi tad sve bilo lakše... Kakvo sranje.
VUKAN: Šta?
UNA: Sve ovo što radim. Ne mogu više s ovim kretenom da se viđam. Stvarno moram da podvučem crtu.
VUKAN: To si jedno pet puta do sad rekla.
UNA: Ovaj put ozbiljno. Jebote, probudim se svaki put i muka mi je od same sebe. I ne mogu više ni o tome da pišem… skroz sam se ispumpala… aj da bar ima smisla, al' nema nikakvog smisla. I sve to i ovaj alkohol i sve… mislim sve ovo nije to to, znaš kad osećam a ne mogu… znaš trip je…
VUKAN: Znam.
UNA: I svaki put kad izađem od njega pojma nemam šta sam tamo radila, ko neka amnezija i to emotivna i uvek sam besna i svaki put lupim onim vratima i pomislim da je to poslednji put da čujem taj zvuk i odvratan je a problem je u tome što sve to suviše brzo nestane i taj grozni osećaj kad odlazim i ja nikad ne stavim tačku jer tačke nema i svaki put isto i više mi je dosadan taj moj kvazi bunt ko da sam neka glupača koja ništa ne kapira kojoj ništa nije jasno ko da nemam pametnija posla ko da mi je stalno dosadno pa me nešto vuče da se zabavim ali svaki put isto ko isti jebeni film da gledam i što je najgore ja sam kriva niko drugi.
VUKAN: Malo si prsla, al to je ok.
UNA: Nije ok, Vukane. Uvek je lako tešiti se da je ok al ja, nažalost, imam svest o tome i to je, u stvari, najtragičnije što ja svaki put pričam sama sa sobom na putu do njega i znam šta će biti, tačno znam scenario...
VUKAN: To je zato što je to osećanje, a sve posle toga je samo događaj a ovo je čisto i tvoje je.
UNA: A i to što pišem mislim da prestaje da bude razumljivo bilo kome osim meni.
VUKAN: Idem po votku. Pročitaj ovo ako hoćeš.
UNA: Šta je to?
VUKAN: Roman. U stvari, jedan pasus.
(On izlazi.)
UNA: I daješ mi da pročitam?
(Una ode do kompa, pojača muziku, sedne i počne da čita naglas.)
UNA: Jednom rečju, ne drži me pravac.
Jer, ja ne idem nikud. Mislim da nikada nigde nisam ni išao. Možda sam negde i bio, ali, po svemu sudeći, takvi događaji odvijali su se van domašaja mog saznanja.
Bio sam nigde, sada i uvek.
Najvažnije je da o meni niko ne zna sve što bi moglo da se zna.
(Una legne na krevet. Sklupča se. Vukan ulazi posle nekog vremena.)
VUKAN: Ladno smo popili svu votku.
(Una se pravi da spava. On uzima ćebe. Pokrije je. Pomazi je grabuljom po karlici i legne pored nje.)


9. SCENA

(Kod Deda Šmekera. Una leži na krevetu, drka mobilni. Deda Šmeker lupa po malom afričkom bubnju.)
DEDA Š: Jel znaš ovu stvar?
UNA: Ne.
DEDA Š: Kako ne provaljuješ?
UNA: Šta je s ovim jebenim telefonom?!
DEDA Š: Probaj s fiksnog.
UNA: Pokušavam poruku da pošaljem.
DEDA Š: Nešto su veze sjebane ovih dana.
UNA: Jesu. Sranje.
DEDA Š: Moraću ovo da snimim. U rupi imamo live act za koji dan.
(Uni zazvoni mobilni, ona se trgne i javi se.)
UNA: Halo... gde si? Ma, nešto s vezama nije u redu... a, petobrzinac, znači?... je li?... evo bleja, gledam TV... otkud znam, kad si kući? ...ok... pozdravi glavu... važi... za pola sata... ajde... ćao.
DEDA Š: Ko je to bio?
UNA: Vukan.
(Deda Š. sve vreme "komponuje" na bubnju.)
DEDA Š: Ideš kod njega?
UNA: Da, kasnije.
DEDA Š: A, šta si mu ti, kao, stvarno staratelj?
UNA: Da, što?
DEDA Š: Ne, smešno mi je...
UNA: Što?
DEDA Š: Ti nečiji staratelj! Ma, daj!
UNA: Šta mi fali?
DEDA Š: I moraš sve vreme da budeš s njim?
UNA: Kad je na gajbi ne, samo kad izađemo i to.
DEDA Š: Ne može sam?
UNA: Može al bolje je ovako.
DEDA Š. (Svira na bubnju i pevuši): Ovaj grad... opasnost... svuda vreba... čuvati se treba... apstinenti.... okružuju vas... spidovi, dopovi, ekseri, mikrodotovi.... belo, žuto, zeleno, ljubičasto, šareno...
UNA: Daj mi taj bubanj!
DEDA Š: Ne može!
UNA: Daj!
(Dok pričaju sve vreme se otimaju oko bubnja.)
DEDA Š: Što to sebi radiš? Samo se nešto tripuješ a sve je jasno. Zar ne?
UNA: Šta je jasno?
DEDA Š: Daj, Una, izlaziš s njim, cimaš se, sve ostalo je nebitno, dakle...
UNA: E, to je moja stvar! Osim toga, te tvoje pretpostavke nemaju veze sa životom.
DEDA Š: To ti misliš.
UNA: E, aj prestani, molim te, s tim tvojim analitičkim tripovima!
DEDA Š: Sad ćeš mi još reći da ti je samo prijatelj.
UNA: Ne, nego svi moraju da se jebu i da se lože jedan na drugog i da sve bude tako komplikovano i ni slučajno da to ne bude neko jednostavno prijateljstvo između dvoje ljudi koji vole da provode vreme jedan s drugim.
DEDA Š: Ti si mnogo zbunjena, jebote...
UNA: Daj mi taj bubanj.
(Deda Š. odsvira nešto na bubnju.)
DEDA Š: Provaljena si.
(Deda Šmeker nastavi da lupa po bubnjevima.)


10. SCENA

(U Cicinom studiju. Cica vaja ogromnu, prilično ružnu glavu. Vukan ulazi.)
VUKAN: To je, znači, ta glava.
CICA: A, zar nije super?
VUKAN: Neobična je.
CICA: Moram još da je doradim. Suviše je, nekako…
VUKAN: Velika?
CICA: Da… valjda… ma, nemam pojma. Mislim, htela sam da bude ovolika al sad mi je nekako preterana… možda ću sve ponovo. Šta si ti radio?
VUKAN: Ništa. Sad sam ustao. Zaglavili. Opili se…
CICA: Boli vas uvo… samo se zezate.
VUKAN: Tako nekako.
CICA: Šta ćeš večeras?
VUKAN: Treba nešto s Unom da se vidim.
CICA: A ja sam mislila da ćemo da blejimo zajedno. Kupila sam votku!
VUKAN: Aj sutra.
CICA: Mislim, s kim si ti uopšte? Ja stvarno ne razumem.
VUKAN: Šta?
CICA: Ja sam mislila da smo ti i ja, ono...
VUKAN: Sve je ok.
CICA: Mislim, prvo ta Dejana, pa sad Una, ne kapiram.
VUKAN: Već sam ti rekao. Una mi je devojka, mislim nije mi devojka.
CICA: Ne znam u čemu je problem ali ja stalno nailazim na muškarce koji imaju neke neraščišćene veze. Jednom sam čak razmišljala da se ubijem. Ali ozbiljno.
VUKAN: Gde ti je telefon?
CICA: Evo ti.... I, u svakom slučaju, htela sam da popijem kutiju nekih kevinih lekova za smirenje…
VUKAN: Šta je s ovim vezama danas?
CICA: Jel ti mene slušaš?
VUKAN: Slušam te...
(Vukan sve vreme pokušava da dobije vezu.)
CICA: I ništa, hvala bogu, nije ih bilo dovoljno, samo me je ošamutilo jer mi je keva posle rekla da su to tablete za ludake.
VUKAN: Keva ti je luda?
CICA: Naravno da nije. Samo to pije jer ima probleme sa živcima.
VUKAN: Konačno (priča telefonom) de si, jel si se skinula s telefona, jebote, a da proklete veze... šta da ti kažem... ti? Deda Šmeker ovo ono... kad dolaziš?... aj za pola sata.... važi... ok... ćao. Pozdravila te Una.
CICA: O tome ti pričam.
VUKAN: Tripuješ se. Moram da palim. Zvaću te kasnije.
CICA: Gde ćeš sad?
(On krene ka vratima.)
CICA: A votka?


11. SCENA

(Kod Vukana. Vukan i Una sede na podu i cirkaju.)
VUKAN: Glava joj je odvratna.
UNA: Čija?
VUKAN: Njena.
UNA: Glava?
VUKAN: Ta koju vaja.
UNA: Jel toliko grozna?
VUKAN: Smučila mi se.
UNA: Ona ili glava?
VUKAN: Sve.
UNA: Jebi ga. Vidiš da se mala tripuje da ti je devojka.
VUKAN: To je njen problem.
UNA: Sve vreme s njom igraš pogrešnu igru.
VUKAN: Boli me kurac za nju.
UNA: Povredićeš je.
VUKAN: Ti si našla da mi pričaš.
UNA: Ko bi drugi?
VUKAN: A šta ćemo s tobom?
UNA: Ja se igram.
(Uni zazvoni poruka na mobilnom. Ona čita poruku.)
UNA: Kolko je sati?
VUKAN: Što?
UNA: Moram da krenem u pola pet.
VUKAN: Gde ćeš?
UNA: Idem do Slađe.
VUKAN: Šta ćeš kod Slađe? Aj da pijemo neku votku.
UNA: Aj kasnije.
VUKAN: Aj sad.
UNA: Već sam se dogovorila.
VUKAN: Pa otkaži.
(Odlazi do kupatila.)
VUKAN: Što žuriš?
UNA (OFF): Čeka me.
VUKAN: Gde te čeka?
UNA (OFF): Na kafi, Vukane.
VUKAN: Možeš i ovde da popiješ kafu.
UNA ( OFF): Vratiću se brzo. Gde mi je ona haljina?
VUKAN: Koja?
UNA ( OFF): Ona crvena.
VUKAN: Nemam pojma.
(Una izlazi iz kupatila. Pretura po ormaru.)
UNA: Jebote, gde je, koji kurac?
VUKAN: Što ne možeš tako da ideš?
UNA: ...Gde sam je ostavila. Bila sam ubeđena….
VUKAN: Moraš da se doteraš za Slađu?
UNA: Da, baš!
(Una odlazi do kupatila.)
VUKAN: Hoćeš i da se šminkaš za Slađu?
UNA: Jel si popio blokator?
VUKAN: Daješ mi u pet.
UNA: Ništa ti neće biti ako popiješ pola sata ranije.
VUKAN: Neće ni Slađi ništa biti.
UNA: Devojka me čeka.
VUKAN: Da joj popušiš?
UNA: Ti nisi normalan.
VUKAN: Što mi lepo ne kažeš gde ideš.
UNA: Idem kod Slađe!
VUKAN: Jel mogu i ja?
UNA: Ne možeš.
VUKAN: A što? Ja sam mislio da me Slađa gotivi.
UNA: A šta ti misliš gde ja idem?
VUKAN: Ti to najbolje znaš.
UNA: Gde su blokatori?
VUKAN: Nemam pojma.
(Una pretura po fiokama.)
VUKAN: Da me nahraniš pa ideš na kres.
(Ona izmrvi blokator u kašičicu i krene ka Vukanu.)
UNA: Otvori usta.
VUKAN: Jel ti tako govori?
UNA: Ajde, Vukane!
(On je gurne i kašika padne na pod.)
UNA: Ti stvarno nisi normalan!
VUKAN: Jebote, šta me hraniš tu ko da sam hendikepiran. Neću više ni da gutam blokatore, boli me kurac.
UNA: Radi šta hoćeš.
VUKAN: Kad se vraćaš?
UNA: Za sat, dva.
VUKAN: Možda će Dejana da dođe.
UNA: Šta ćemo za žurku večeras?
VUKAN: Slađa pušta muziku pa nek te stavi na spisak.
UNA: Ajde, vidimo se.
(Ona krene ka vratima.)
VUKAN: Donesi litar votke kad se budeš vraćala.
UNA: Popij blokator.
(Ona odlazi. Vukan guta blokator.)


12. SCENA

(Klub ''Rupa''.)
DJ: Desi.
DEDA Š: Eeee… desi, brate!
DJ: Šta ima?
DEDA Š: Ništa. Bleja. Kod tebe?
DJ: Tako. Svašta.
DEDA Š: Dobar ti je bio set.
DJ: Nešto ozvučenje ne valja, popizdeo sam. Kako album?
DEDA Š: Do jaja.
DJ: Znači, šljaka.
DEDA Š: Pa da. Jel si sredio ovo?
DJ: Ma nema frke, brate, sve je sređeno.
DEDA Š: Jebote, kolko dugo nismo live act, jebote...
DJ: Stvarno smo džiberi.
DEDA Š: Radio sam nešto i na bubnju.
DJ: Ima da bude opako, brate.
DEDA Š: Moramo da odradimo ono naše...
DJ: E, da... to obavezno... ima da odlepe. Jesi čuo ovu stvar?
DEDA Š: Aj pusti.
DJ: Sinoć mi je stigla iz Pešte.
DEDA Š: Dobra je...
DJ: Šta ćeš da piješ?
DEDA Š: Pivo.
DJ: Daj dve tekile!
DEDA Š: Puno soli!
(Eksiraju.)
DJ: Još dve!
DEDA Š: Živeli, brate! Eno ona naša.
DJ: Da, brate, samo koja?
DEDA Š: Pa, Una. Smešno mi je… mislim, gotivno je to deljenje.
DJ: Kad nije bilo gotivno, reci... šta, niste više u šemi, mislim od onda?
DEDA Š: Nešto povremeno…
DJ: Po potrebi.
DEDA Š: Prekoj potrebi!
DJ: Takve klinke treba linčovati. Znaš šta je pričala za tebe, brate, popizdeo sam.
DEDA Š: Šta?
DJ: Da si autističan i da, kao, smaraš...
DEDA Š: Ma, pusti je....
DJ: I ja sam joj onda zavalio šamarčinu i pitao je koji kurac je onda bila s tobom i ona je nešto lupila u fazonu da si pouzdan i to...
DEDA Š: Ma, dobro.
DJ: Nije dobro, brate. Ne može tako da priča.
DEDA Š: Ma, daj, brate, ti i ja znamo o čemu se radi.
DJ: Još se mota okolo s onim njenim kvazi drugom. Znaš da je on bio pajdoman najgori, brate.
DEDA Š: Ma, da, brate. Malo bio navučen na dop, sad se malo navuko na nju.
DJ: Šta, nešto se, kao, ozbiljno navuko?
DEDA Š: Ma, da, brate, guta one blokatore.
DJ: Još tekile?
DEDA Š: Može...
DJ: Hoćemo da odradimo, brate, jedan set?
DEDA Š: Aj!
(Penju se na pult. Muzika.)


13. SCENA

(U WC-u kluba ''Rupa''.
Ove dve scene mogu i da se prepliću.
Cica stoji za ogledalom i šminka se. Dejana ulazi. Vidno je pripita. Stane pored nje, izvadi četku i počne da se češlja.)
DEJANA: Kurvo, droljo, šta ćeš ti ovde?
CICA: Izvini?
DEJANA: Ništa, ništa. Samo uvežbavam šta ću da kažem kučketini koja se uvalila mom dečku u krevet.
CICA: Mislila sam da se meni obraćaš.
DEJANA: Jedino ako ti nisi ta prljava drolja koju moj dečko tuca jer nema pametnija posla.
CICA: Ti si, znači, Dejana.
DEJANA: Prepoznala si me?
CICA: Znam te sa TV-a.
DEJANA: Ja tebe znam iz drugih priča.
CICA: I šta hoćeš?
DEJANA: Šta ja hoću?
CICA: Da, pošto si namerno ovde ušla za mnom.
DEJANA: Ne, devojko, ja sam ovde ušla da se našminkam.
CICA: Što si mi se, onda, uopšte obratila?
DEJANA: Red bi bio da se upoznamo. Ipak se krešeš s mojim dečkom, u mojoj posteljini, i pretpostavljam da koristiš moju četkicu za zube, moj brijač, možda nosiš i moje gaće.
(Uhvati je za kaiš na pantalonama. Cica se trgne.)
DEJANA: Ne, imaš preveliko dupe.
CICA: Ne brini, Vukan mi daje svoju četkicu i svoje gaće.
DEJANA: Pa, njegove su ti i taman.
CICA: Šta ti uopšte hoćeš od mene? Uostalom, ti više nisi sa njim.
DEJANA: Jel ti to on rekao?
CICA: Da.
DEJANA: I ti mu veruješ?
CICA: Što ne bih?
DEJANA: Zato što si glupa klinka i ne kapiraš muškarce kao što je on.
CICA: To ti misliš.
DEJANA: Da nisi možda već pronikla u njegove mračne tajne?
CICA: Jesam.
DEJANA: Pa, ispričaj mi nešto što već ne znam.
CICA: Nema potrebe.
DEJANA: Što?
CICA: Nemam stvarno nameru da s tobom razmenjujem iskustva.
DEJANA: A i nisi nešto. Malo si nezgrapna.
CICA: Šta ti hoćeš od mene? Šta hoćeš, da se vređamo?
DEJANA: Jebote, koji broj cipela nosiš?
CICA: Jel sam ja kriva što se tvoj dečko smuvao sa mnom?
DEJANA: Ne, draga moja, ti si kriva jer previše jedeš. A i previše si se zadržala…
CICA: Gde?
DEJANA: U Vukanovom krevetu.
CICA: Hoćeš njega da pitamo šta misli o tome?
DEJANA: Nema potrebe, ja to već znam ali, vidiš, ti neke stvari ne znaš.
CICA: Kao, na primer.
DEJANA: Kako voli da jebe. Gde voli da jebe. Jel te tera da obučeš bundu njegove keve i štikle dok te tuca?
CICA: Ne. Ja sam mu dovoljna.
DEJANA: Ma, nije moguće. Kako to onda da ti nije pokazao svoju omiljenu igračku?
CICA: Nije imao priliku.
DEJANA: E, pa, pitaj ga da ti pokaže.
CICA: Ako se budem setila.
DEJANA: Nek ti pokaže vibrator kojim ga jebem u dupe a u desnoj fioci ispod kompa imaš kremu od borovih iglica. I usput nek ti ispriča o svom glavnom problemu pošto vidim da ne znaš.
CICA: Na šta misliš?
DEJANA: Nije ti pokazao male šarene tabletice koje pije?
CICA: Ne uzima više eksere.
DEJANA: Ne mislim na eksere.
CICA: Nego?
(Dejana se nasmeje, priđe joj i poljubi je.)
DEJANA: A ovo ga najviše na svetu pali. To zapamti. Mali trik.


14. SCENA

(Iste večeri u klubu, samo na drugom kraju. )
VUKAN: Jebote, kako bih sad uradio pajdo. Nedostaju mi ti jebeni fleševi.
UNA: Ne seri!
VUKAN: Znaš ono: tako bi se vozio al stalno sam u leru.
UNA: Hoćeš da popiješ nešto na ler?
(On je samo pogleda. )
VUKAN: Dođi.
UNA: Idem po piće.
VUKAN: Dođi, molim te.
UNA: Vraćam se za dva minuta.
VUKAN: Sad, molim te, na sekund! Hajde!
UNA: Šta je bilo?
VUKAN: Moram nešto da ti kažem.
UNA: Mrtav si pijan.
VUKAN: Jebote, koji ti je kurac?
UNA: Nemam sad stvarno živaca….
VUKAN: Za šta nemaš živaca?
UNA: E, ajde….
VUKAN: Molim te.
UNA: Šta?
VUKAN: Dođi.
UNA: Gde da dođem?
VUKAN: Ovde.
UNA: Tu sam.
VUKAN: Bliže.
UNA: E, ajde, Vukane, stvarno. Šta me zajebavaš?
VUKAN: Ne zajebavam te.
UNA: Reci.
VUKAN: Ovo je sad ili nikad.
UNA: E, daj, ne seri!
VUKAN: Slušaj me.
UNA: Slušam.
VUKAN: Ja nikad nisam imao nijednog ženskog prijatelja.
UNA: Ni ja.
VUKAN: Ili sam hteo da ih jebem, il su bile glupe, il se nismo kapirali…
UNA: I…
VUKAN: Mislim, znam da će ti ovo zvučati kao fraza ali stvarno nije, stvarno je iskreno… ti si jedna divna osoba i pametna si i interesantna i dobro pišeš, jebote, i dobra si riba al to sad nema veze, u stvari, ima al' stvarno znam da će ovo zvučati bezveze i znam da mnogo serem al ja tebe mnogo poštujem.
UNA: Ti si moj najbolji prijatelj, Vukane.
VUKAN: I stvarno te….
UNA: Šta?
VUKAN: Ništa.
UNA: Reci.
VUKAN: Ajde, idi po svoju dnevnu dozu mučenja.
UNA: Hoćeš da idem?
VUKAN: Da.
(Una odlazi.)
VUKAN: Una...


15. SCENA

(Una prati Dj-a do WC-a.)
UNA: Hej.
(DJ za pisoarom.)
DJ: Šta hoćeš?
UNA: Ništa.
(Una odlazi do ogledala.)
DJ: Ništa ti ne vredi.
UNA: Šta mi ne vredi?
DJ: Sve to.
UNA: Šta?
DJ: Kad si u duši hipik.
UNA: Ja i hoću da budem hipik.
(Dj joj prilazi s leđa.)
DJ: Niko to neće.
(On krene ka izlazu.)
UNA: Stani!
DJ: Šta je, hipiku?
UNA: Dođi ovamo.
DJ: Šta hoćeš?
UNA: Dođi.
DJ: Šta je? Šta bi ti?
UNA: Znaš.
DJ: Ajde, reci.
UNA: Znaš šta hoću!
DJ: Al hoću da mi kažeš.
UNA: Ajde!
DJ: Šta?
UNA: Znaš!
DJ: Da nećeš da ga pušiš?
UNA: Možda.
DJ: Pa, da te malo bijem.
UNA: Možda.
DJ: E, pa, neće moći, hipiku.
UNA: Što?
(DJ joj se približi i uhvati je za kosu.)
DJ: Zato što ja tako kažem.
(On je spusti tako da ona čučne ispred njega.)
DJ: Hoćeš malo?
(Una ćuti. On je udari.)
DJ: Odgovori kad te pitam!
UNA: Hoću.
DJ: E, pa, ne može.
(DJ je povuče gore.)
DJ: Ne diže mi se na tebe večeras.
UNA: Ma nemoj.
DJ: Sledeći put ću ti kapljati vosak na jezik pa ćeš da ga pušiš.
UNA: Jedva čekam.
DJ: Poželećeš da se nikad nismo upoznali. Idi sad kući!
UNA: Neću.
DJ: Dobro, onda nemoj... Glupi hipik!
(On odlazi.)


16. SCENA

(Vukan sedi. Prilazi Dejana.)
VUKAN: Desi.
DEJANA: E…
VUKAN: Šta ima?
DEJANA: Tražim ove moje sa TV-a. Jesi ih video?
VUKAN: Nisam.
DEJANA: Ne mogu da ih nađem već pola sata.
VUKAN: Hoćeš da popiješ nešto?
DEJANA: Popila sam litar apsinta. Ne znam gde se nalazim.
VUKAN: Opušteno.
DEJANA: Moram još dve žurke da snimim. Odlepiću.
VUKAN: Tek je dva.
DEJANA: Znam. Al imam i montažu u pola četiri.
VUKAN: Slušaj stvar.
DEJANA: Ovo su puštali u onom treš klubu u Turskoj.
VUKAN: Kad te startovao onaj matori albino.
DEJANA: Bože, kad se setim.
VUKAN: A ja sam morao da ga bijem…
DEJANA: Baš si bio debil.
(Ćute neko vreme.)
VUKAN: E, idem u Maroko.
DEJANA: Jel?
VUKAN: Da, kad skupim kintu.
DEJANA: Šta ćeš tamo?
VUKAN: Da pišem roman.
DEJANA: Čak tamo?
VUKAN: Znaš ti mene.
DEJANA: Ideš sam?
VUKAN: S Unom, verovatno.
DEJANA: Pa, lepo...
VUKAN: Šta ima kod tebe?
DEJANA: Spremam sad neku novu emisiju na radiju, treba da radim neku reklamu... tako... svašta.
VUKAN: Sreo sam ti onog ortaka s TV-a.
DEJANA: Kog?
VUKAN: Onog smešnog s mesnatom glavom.
DEJANA: Treba da radimo neki dokumentarac zajedno.
VUKAN: Pozdravi ga.
DEJANA: Hoću. Ti? Jel pišeš?
VUKAN: Pišem.
DEJANA: Kako ide?
VUKAN: Ok. Sigurno nećeš ništa da piješ?
DEJANA: Ne mogu, stvarno.
VUKAN: Aj jednu votku.
DEJANA: Znaš da ne pijem votku.
VUKAN: Odoh ja po piće.
DEJANA: Idem da tražim ove.
VUKAN: Važi.
DEJANA: Vidimo se kasnije.
(On je poljubi u obraz. Odlazi.)


17. SCENA

(Vukan i Una kod Vukana. Una je obučena, našminkana, doterana, sve vreme se vrpolji po kući. Vukan je smoren. Leži na krevetu. Duva. Veoma glasna muzika.)
UNA: Aj da krenemo.
VUKAN: Aj nećemo.
UNA: Daj, Vukane!
VUKAN: Blejaćemo ovde.
UNA: Ajde idemo, jebote.
VUKAN: Rupa smara.
UNA: Jebote, koji kurac moraš stalno nešto da kenjaš!
VUKAN: Idi sama.
(Una histerično promeni muziku. Neko vreme se vrti po sobi. Vukan je samo gleda. )
UNA: Šta je sad? Šta me gledaš tako?
VUKAN: Ko te gleda?
UNA: Ajde, idemo na kratko, ako bude smor vratićemo se.
VUKAN: Ne mogu, stvarno.
UNA: A zašto?
VUKAN: Zato što ne mogu, kapiraš.
UNA: Ne kapiram.
VUKAN: Ne znam šta da ti kažem.
UNA: U čemu je problem ? Jebote, svako veče idemo u tu jebenu rupu i sad je, kao, odjednom smor i ne možeš i ne razumem, objasni mi, mislim, šta…
VUKAN: Ne mogu u rupu večeras, guta me.
UNA: Naduvan si, sereš.
VUKAN: Ok.
UNA: Mislim, dogovorili smo se.
VUKAN: Aj sedi.
(Una ne sedne.)
UNA: Mislim, biću tu… sve vreme…
(Vukan neko vreme ćuti.)
VUKAN: Aj po votku.


18. SCENA

(Una i Dejana ispred ogledala u WC-u kluba "Rupa". Ova scena treba da izgleda kao priprema za bitku, šminkanje kao nanošenje ratničkih boja. Dejana priča na mobilnom. Una ulazi u WC i stane ispred ogledala.
(Jedna drugoj se nasmeše.)
DEJANA: Otkud znam… ma, uopšte me ne zanima, ja imam za deset minuta snimanje a ovaj idiot se još uvek nije pojavio… šta to mene briga… ja sad stvarno nemam vremena za ovo… izmontiraj sam i ubaci prilog… moram da pogledam... ne znam… a kako misliš da snimam u mraku?… slušaj, ja uopšte nisam morala ovde da dolazim… ne bude li se pojavio u roku od odmah… sačekaj, nešto sam sjebala maskaru (prekine vezu) koji mentol... E de si.
UNA: Ma evo.
DEJANA: Stvarno ću popizdeti. Sva sam se razmazala.
(Opet joj zazvoni mobilni.)
DEJANA: Oni nisu normalni. (Javi se) Šta je sad? Ne znam (spusti).
UNA: Svi su poludeli.
DEJANA: Dal nešto može danas da mi ide od ruke.
UNA: Evo ti maramica.
DEJANA: E, hvala ti. Probaj ovaj karmin. Mislim da će dobro stajati.
UNA: Dobra je boja.
DEJANA: Juče sam ga dobila na snimanju al je previše blag za mene.
(Una stavlja karmin. Dejana je gleda.)
DEJANA: Jebote, imaš mnogo gotivan nos. To uopšte do sad nisam provalila.
UNA: Hvala.
DEJANA: Onako, pravilan.
UNA: Jel imaš češalj ili nešto?
(Dejana počne da vadi frizerski salon iz torbe.)
DEJANA: Evo ti pa izaberi.
(Dejana šminka oči.)
UNA. Kako uspeš tu liniju tako tanko da izvučeš?
DEJANA: To su ti godine iskustva. Aj mi pričuvaj tašnu, idem da promenim čarape.
(Dejana ulazi u kabinu. Una pretura po njenoj tašni.)
DEJANA (OFF): S kim si došla?
UNA: Sa Vukanom.
DEJANA (OFF): Pričala sam pre neki dan s njegovim ćaletom i baš se oboje pitamo jel piše on taj roman uopšte il folira da ne bi morao da radi.
UNA: Piše skoro svaki dan. Treba uskoro da ga završi.
DEJANA (Izlazi iz kabine): To su ti njegove klasične priče. Dok mu ne sediš nad glavom ništa ne vredi.
UNA: Ne vredi ni to. Najviše bi voleo da ga niko ne dira dok ne završi šta ima.
DEJANA: Kad bi samo mene prestao da cima da čitam sve te silne verzije iste priče, mislim ok je to, ja sam mu, na neki način, dala ideju al trenutno nemam vremena ni da dišem a on mi tu nabija odgovornost.
UNA: Jebi ga, takav je.
DEJANA: Mislim, ja mu stalno pričam da ja nemam toliko veze s tim i da ne mora da bude sa mnom da bi pisao al ne vredi, on to ne kapira.
UNA: To su te njegove fiks ideje. Proći će ga.
DEJANA: Dobro se setio da nastavi da piše i bez mene, ja ne, stvarno ne znam koji mu je to trip... e, a reci mi jel štrihovao ono na početku s onim matorim albinom, mislim, to je stvarno bilo van svakog konteksta.
UNA: Mislim da jeste.
DEJANA: To je već bilo ono totalno preterivanje.
UNA: Da, jebi ga... ništa... odoh ja unutra.
DEJANA: E, slušaj, javi mi obavezno ako bude neka frka s Vukanom.
UNA: Hoću.
(Una namešta frizuru i kreće ka izlazu.)
DEJANA: E, Una...
UNA: Reci.
DEJANA: Hvala ti što brineš o njemu.
UNA (kiselo): Nema na čemu.
(Una izlazi. )


19. SCENA

(Vukan za šankom. Pojavljuje se DJ.)
DJ: Desi.
VUKAN: E, desi.
DJ: Šta se radi?
VUKAN: Ništa, evo cirka...
DJ: Nema nešto ljudi večeras.
VUKAN: Puštaš?
DJ: Jok, svratio.
VUKAN: Celo veče je ovako prazno. Smor.
DJ: Ja ću sad ionako da palim.
VUKAN: I ja.
DJ (Šankeru): Tekilu. Hoćeš ti nešto?
VUKAN: Neću, hvala.
(DJ eksira tekilu.)
DJ: Gde je Una?
VUKAN: Nemam pojma.
DJ: Aj reci joj otkud znam da sam bio.
VUKAN: Važi.
(DJ kreće, Una se pojavljuje.)
UNA: E…
DJ: Desi.
VUKAN: Palim ja.
UNA: Stani, gde ćeš?
VUKAN: Da se promuvam pa idem gajbi.
DJ: Jel ideš?
UNA: Sačekaj, Vukane...
VUKAN: Ok je. Idi! Vidimo se kasnije.
DJ: Ajde idemo.
(DJ je povuče. Ona odlazi sa njim. Vukan odlazi na drugu stranu.)


20. SCENA

(Dve scene se dešavaju u isto vreme.
S jedne strane Vukan ulazi u svoj stan. S druge strane su Una i DJ.)
DJ: Što si me zvala, hipiku?
UNA: Eto tako. Došlo mi.
DJ: Znaš da ne volim da me neko cima.
UNA: Nisi morao da dođeš.
DJ: Droljo.
UNA: Zato me najviše voliš.
DJ: Boli me kurac.
UNA: Ajde…
DJ: Šta?
UNA: Nisam došla da budeš nežan.
DJ: Shut up bitch!
(On je uhvati za vilicu.)
UNA: Možeš ti to mnogo bolje.
DJ: Hoćeš da ti se ispišam u usta?
(Una krene da ga poljubi.)
DJ: Šta hoćeš, bre, kurvo!
UNA: Šta je ovo?
DJ: Šta?
UNA: Ovaj zvuk.
DJ: Haluciniraš.
UNA: Znala sam.
DJ: Šta ti znaš?
UNA: Stani.
DJ: Ma, kome ti stani. Šta hoćeš? Jel si se nagutala esida? Je li? Jel jesi, kučko?
UNA: Kako je divan.
DJ: O čemu pričaš, kučko?
UNA: Zvuk.
DJ: Jel me ti to zajebavaš?
UNA: Kad me zoveš kučko to tako divno zvuči.
DJ: Što me tako gledaš?
UNA: Kako?
DJ: Znaš ti vrlo dobro.
UNA: Kučka.
DJ: Šta, bre, hoćeš?
UNA: Šta ti hoćeš?
DJ: Možeš samo da ga pušiš.
UNA: A što?
DJ: Zato što ja tako kažem. Ima da te jebem u usta dok se ne rasplačeš. Zabiću ti ga u grkljan tako da boli i kad više ne budeš mogla da dišeš molićeš me da stanem a ja ću ga nabijati sve dublje...
UNA: Jebi me.
DJ: Ne, kučko, rekao sam ti.
UNA: Mislila sam da si se predomislio.
DJ: Ćuti, kučko! Hoćeš da umukneš?
UNA: Ne.
DJ: Ubiću te, patetična kučko!
UNA: Hajde.
DJ: Zažalićeš.
UNA: Nikad.
(On je udari. Ona padne na pod.)
DJ: Lepo sam te upozorio.
(Ona ćuti. )
DJ: Šta je sad? Šta cmizdriš? Cmizdri, kučko! Samo ti cmizdri. Hoćeš da ga pušiš? Ajde da ga pušiš! Ajde… Stavi ga u usta. Tako… Hajde lagano. Jel ga voliš, kučko? Šta ćutiš? Hoćeš opet da te bijem? Reci da ga voliš! Reci, kučko. Šta ćutiš?
(On je udari.)
DJ: Razbiću ti glavu, glupa kurvetino.
UNA: Hoću da idem!
DJ: Gde ćeš da ideš? Nećeš ti nigde!
UNA: Pusti me!
DJ: Glavu ću ti rascopati. Reci da ga voliš, kučko! Jel čuješ šta ti kažem?
UNA: Volim ga.
DJ: Tako… Voliš ga. Puši ga, kučko. Ne prestaj. Takoooo… Voli ga. Tako, kučko. Brže to malo! Pazi zube! Nežnije! Primi ga sad skroz, brzo! Jel su ti to krenule suze? Cmizdri, kučko. Nemoj da si se ispovraćala! Ubiću te! Jel znaš? Razvaliću te!
UNA: Jel si završio?
DJ: Šta ti meni jel si završio? Šta ti zamišljaš da si?
UNA: Ja jesam.
DJ: Što lažeš, kučko? Ko te je naučio da lažeš? Ubiću te!
UNA: Ovaj zvuk… od njega sam svršila.
DJ: Ubiću te, poremećena kučko! Šta, bre, umišljaš. Smrskaću ti lobanju!
UNA: Tako sam zamišljala da zvuči…
DJ: Šta, bre, zvuči? O čemu pričaš?
UNA: Ljubav.
(Ona padne na pod.
On je šutne. Ona se ne pomera. On brzim korakom odlazi.
Za to vreme Vukan u jednom momentu izvadi pribor za fiksanje, skrčka heroin i ubrizga sebi dozu u venu.
To se, otprilike, poklapa s delom kada DJ udari Unu i kada ona padne na pod.
Vukan samo utone u stond kada Una izgovori repliku ''Ljubav''.
Leže…)
VUKAN: Kada bih samo…
UNA: Imala sam jedan san…
VUKAN: Imao jedan bicikl…
UNA: Probudila sam se jedno jutro…
VUKAN: Može da bude mali poni…
UNA: I nisam imala pojma gde se nalazim…
VUKAN: S malim, tankim gumama…
UNA: Krenula sam ulicom i konačno sam počela da prepoznajem zgrade…
VUKAN: I velikim glasnim zvoncetom…
UNA: Ušla sam u zgradu svog prijatelja…
VUKAN: Seo sam na bicikl i krenuo ulicama…
UNA: Prolazim kroz hodnik.
VUKAN: Sve se stapa oko mene, nemam pojma gde se nalazim…
UNA: Pronalazim ključ na stepenicama…
VUKAN: Samo boje promiču, kao na esidu…
UNA: Kao u bezvazdušnom prostoru…
VUKAN: Voda me nosi dole ka podrumu.
UNA: Dugo se nisam osećala lako…
VUKAN: Moraš da plivaš uzbrdo.
UNA: Konačno stižem do stana broj 13.
VUKAN: Nastavljam da vozim, ali sve se oko mene zaustavlja…
UNA: Iznemogla kucam na vrata.
VUKAN: Kao da sam zarobljen u nekoj slici.
UNA: Vrata se polako otvaraju.
VUKAN: Bio sam u sobi.
UNA: Ničeg nije bilo osim mene.
VUKAN: Od sećanja mi je bilo muka.
UNA: Prijatelje nisam imala.
VUKAN: O ljubavi sam prestao da razmišljam…
UNA: Čula sam da ne donosi dobro.
VUKAN: Ravnodušnost mi je prijala.
UNA: Puzala sam po parketu, osluškujući.
VUKAN: Obeležavao sam mesto na kome je ležalo moje telo.
UNA: Ubijala sam gamad cipelom.
VUKAN: Bili su to jedini trenuci kada sam proizvodio zvuk.
UNA: Sveće nisam koristila.
VUKAN: Mrzeo sam njihovu svetlost.
UNA: Noći su usamljene, pa ipak utešne.
VUKAN: Kod mene su jutra odisala prazninom.
UNA: Dosadilo mi je.
VUKAN: Nema ničega osim mene.
UNA: Više se nikada neću vratiti.
VUKAN: Samo mi je dosadno.
UNA: Iritira me.
VUKAN: Sitni ubodi.
UNA: Ne povređuju dovoljno.
VUKAN: U tome je stvar.
UNA: Jel si prezimio?
VUKAN: Crko fasung.
UNA: Večna ljubav.
VUKAN: Ko te zajebao.
UNA: Svetlost je obmana.
VUKAN: Spustio sam kapke na roletnama.
UNA: Svukla sam košulju i prišla krevetu.
VUKAN: Ušrafio sam sijalicu.
UNA: Pritisnula sam prekidač.
VUKAN: Svetlost je procurila iz lampe.
UNA: Na trenutak nisam ništa videla.
VUKAN: Mislim da nisam ni mogao.
UNA: Onda sam zaspala.


21. SCENA

(Vukanov stan. Vukan leži na krevetu stondiran. Pored njega je pribor. Una otvara vrata. Ulazi unutra. Isprebijana je. Seda pored njega. Neko vreme ćute. Ona se okrene ka njemu.)
UNA: Aj po votku.

KRAJ

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2005.