Harms
Krajem prošle godine, tačnije 17. decembra, navršilo se tačno sto godina od rođenja Danila Harmsa (pravo ime: Danil Ivanovič Juvačov, a pseudonim je parafraza prezimena čuvenog junaka Konana Dojla - Šerloka Holmsa, koji je smislio još u gimnaziji. Takođe je koristio i pseudonime Horms, Čarms, Šardam itd. Inače, Harms se vrlo često i oblačio - kačket i lula - kao Dojlov detektiv). Harms je rođen u Petrovgradu, bio je prozaista i dramski pisac, jedan od najznačajnijih predstavnika ruske avangarde i jedan od najmarkantnijih pripadnika avangardne grupe OBERIU (skraćenica za Udruženje realne umetnosti, pri čemu početno "U" ima parodično značenje, jer ironizuje dotadašnje "izme") čije je nastajanje, kako to navodi Aleksandar Flaker (Ruska avangarda, SNL/ Globus, Zagreb 1984), sinhrono s pojavom i konstituisanjem evropskog nadrealizma, a i poetika njenih pripadnika ima podudarnosti s nadrealističkom poetikom. Jezgro tog umetničkog kruga, koji se pojavio na samom zalasku ruske avangarde (1926) kao jedan od njenih poslednjih izdanaka, poslednja pobuna protiv kanonizovanih vrednosti građanske literature/teatra, ali i kao odraz slutnji nadolazećeg mraka i represije staljinizma, pored Harmsa, činili su i Nikolaj Zabolocki, Aleksandar Vvedenski, Igor Bahterev i Boris Levin, a podržavana je i radovima pesnika Vaginova, Jurija Vladimirova, Tufanova, kao i slikara Kazimira Maljeviča i Pjotra Sokolova. Posebnu "boju" ovoj grupi davao je dečji pisac Jevgenij Švarc, te je "ova interakcija avangardnih pisaca i dječje književnosti bez sumnje značajna: omogućio ju je 'infantilizam pjesničke riječi' … prisutan u poetici skupine OBERIU".
Grupa je inspiraciju pronalazila u tradiciji ruske avangarde (Hljebnikov, Mandeljštam), u groteskno-fantastičnom svetu Gogolja i Remizova, kao i u ruskoj pučkoj subliterarnoj tradiciji (vašarsko pozorište).
OBERIU u svom manifestu, između ostalog, poručuje: "Dođite kod nas i zaboravite sve što ste u drugim pozorištima videli!"
Harmsova poetika, ma koliko da "duguje" i Kafki, Gogolju i evropskim nadrealistima, jeste autohtona jer je nastala kao odgovor na vrlo konkretno vreme i vrlo konkretan prostor, a ponavljanje istorije učinilo je njegovo delo večito aktuelnim i univerzalnim. Harms je, pri tom, dodatnu inspiraciju potražio (sem u Dojlovom opusu) i u delima Knuta Hamsuna, kao i u poetici engleskog "non-sens-fiction" i dade.
U sovjetskoj javnosti tog vremena, Danil Harms bio je pretežno poznat i priznat kao pisac za decu, ali je neka viša istorijska pravda naknadno valorizovala njegovo delo kao značajan prilog dehijerarhizaciji stilova i književnih rodova. Harms se smatra rodonačelnikom ruske poetike apsurda (kao parodijskog odnosa spram kanonske proze i drame).
Harms nije bio popularan za života i većinu stvari izdao je kao samizdat. Bio je osuđen za antisovjetsko delovanje i poslat na godinu dana u zatvor u Kursku. Tokom opsade Lenjingrada 1941, Harms je po drugi put uhapšen. Bilo je to ovako: Danila Ivanoviča Juvačova, "smešnu" lenjingradsku pojavu u "kostimu" Šerloka Holmsa, jedne večeri u pozno leto 1941. domar poziva da "na trenutak" siđe u dvorište. Odatle ga, u kućnom rublju i papučama, crnom "maricom" odvodi Staljinova policija. U februaru 1942, Danil Ivanovič Harms umire od gladi u zatvorskoj bolnici u Lenjingradu.

Ibzen
U ovoj godini, svetska pozorišna javnost obeležava stogodišnjicu smrti norveškog dramatičara, jednog od ključnih tvoraca moderne drame Henrika Ibzena (1828-1906) čije je delo, koje se stilski i poetički proteže od romatizma, preko (psihološkog i socijalnog) realizma do simbolizma, načinilo snažan uticaj na evropsku dramsku literaturu.
Sin dobrostojećeg trgovca koji je, nakon bankrota, porodicu povukao u siromaštvo (što se, kao trauma, reflektovalo i na većinu njegovog potonjeg dela), Ibzen već sa petnaest godina radi kao apotekarski pomoćnik, potom izučava medicinu i, zbog toga, latinski jezik i počinje da piše drame koje nemaju nikakvog uspeha niti odjeka.
Prvi delimičan uspeh ostvaruje s komadom The Warrior's Barrow izvedenom u teatru u Kristijaniji. Posle toga odlazi na mesto stejdž-menadžera u pozorištu u Bergenu, pod ugovorom koji podrazumeva da svake godine, za dan pozorišta, napiše po jedan komad. Iz tog perioda su i njegove drame: Gospođa Inger iz Estrota, Norma Olaf Liljekrans...
Pravi uspeh dolazi tek prelaskom na mesto direktora Norveškog teatra u Kristijaniji, kad nastaju i neka od najznačajnijih dela: Ratnici na Helgolandu, Per Gint, Društvo mladih, Stubovi društva, Lutkina kuća, Aceti, Narodni neprijatelj, Divlja patka, Gospođa s mora, Heda Gabler, Graditelj Solnes...
Ono što je, bez obzira na period nastanka, zajedničko za celokupno Ibzenovo delo, odnosno njegove junake, jeste snažno prisustvo prošlosti koje definiše i opterećuje njihovu sadašnjost.

Sajt, "kriza", nova drama - SFW
"Kriza" savremenog dramskog teksta u Srbiji u poslednje vreme često je potezana "dijagnoza" - bolje reći opravdanje za nemoć da se isproducira i skrene pažnja bar na deo novih autora i njihovih ostvarenja. U prilog tome svedoče i pojedinačni uspesi naših mladih pisaca u inostranstvu, kao i "Projekat 3" Srpskog narodnog pozorišta, koji je postao pretesan okvir za sve što se nudi, te je prošle godine na neki načni nezvanično uspeo da se preimenuje u "Projekat 5". Odnedavno, u skladu s vremenom, dramski pisci su, mimo dominantnih institucionalnih sila koje kontrolišu proizvodnju i distribuciju umetnosti, "otkrili" i svu potenciju upotrebe novih tehnologija i otvorenog softvera (Open Source), te je inicijativom njih četvoro - "So Fucking What" (Minja Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević i Milan Marković) pokrenut rad internet sajta www.nova-drama.org (SFW).
Arhivski sajt je primarno posvećen novoj drami, a grupa "SFW" iz Beograda ga definiše kao geriliski pokušaj da se mladim piscima pruži prostor koji zaslužuju i na taj način dokaže da ne postoji kriza, odnosno da ona može da se primeti u mnogim drugim domenima pozorišne umetnosti, ali ne i spisateljskom. U prilog tome svedoči više od pedeset trenutno postavljenih tekstova autora Jelene Kajgo, Jelene Popadić, Fedora Šilija, Vladimira Đurđevića, Ivana Pravdića, Vladimira Paskaljevića, Aleksandra Novakovića, Milice Konstantinović, Milene Depolo, Staše Bajac, i "SFW" četvorke - Minje Bogavac, Filipa Vujoševića, Milana Markovića i Maje Pelević. Svi autori su, osim delima, predstavljeni i slikom i kratkim biografijama.
Sam sajt www.nova-drama.org dizajniran je svedeno i pregledno. U prvom planu su odrednice "Popularno" i "Novi tekstovi" u kojima trenutno prednjače Berlin-Beograd Maje Pelević, Halflajf Filipa Vujoševića, Dobro jutro, g. Zeko Milana Markovića, Dragi tata Minje Bogavac, Tajna mansarde Jelene Popadić i dva teksta Jelene Kajgo - Fantomi i Realisti. Ostale drame smeštene su u rubrici "ŠKK (Š'a koji kurac) čitaonica", za njhovo lagodnije čitanje omogućeno je skidanje (download), mada i kopirajnalepi (copy-paste) formula i ovde funkcioniše sasvim zadovoljavajuće.
"Translations" krije prevode tekstova, a za goste ili stalne članove sajta obezbeđen je i "Forum" gde može da se razgovara, raspravlja, predlaže, kritikuje... U rubrici "Novosti" posetioci imaju priliku da upoznaju aktuelnosti u umetnosti, kulturi i društvu, odnosno da se informišu o događajima za koje redakcija "SFW" misli da su od značaja za svoje korisnike. Takođe, tu su i "Linkovi" (veze) do sajtova srodnih, uputnih ili zanimljivih po sadržaju, kao i nezbežni "Login", protokol za učlanjivanje, i "Kontakt" za sve one koji bi da saznaju ili urade više unutar "SFW" jedinice digitalnog polja nove drame.
I. BURIĆ

Pinter, Nađ, Koršunovas
Od 8. do 12. marta, u Torinu će deseti put biti dodeljena Evropska nagrada za pozorište. Ovaj put tu prestižnu nagradu primiće britanski dramatičar i poslednji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Harold Pinter, koji je potvrdio da će prisustvovati manifestaciji, 10. marta. Ovu nagradu su, pre njega, dobili: Arijana Mnuškina i Théâtre du Soleil, Piter Bruk, Đorđo Streler, Hajner Miler, Robert Vilson, Luka Ronkoni, Pina Bauš, Lev Dodin i Mišel Pikoli.
Između ostalog, biće organizovan simpozijum o Pinteru, kojim će koordinirati Majkl Bilington, a u režiji Rožea Planšona, The Gate Theatre iz Dablina izvešće predstavu po Pinterovom poslednjem komadu Novi svetski poredak kao i još dva teksta ovog pisca.
Na petodnevnoj manifestaciji biće uručene, osmi put, i Evropske nagrade za novu teatarsku stvarnost - Jožefu Nađu i Oskarasu Koršunovasu. Dosadašnji dobitnici ove nagrade su Anatolij Vasiljev, Đorđo Barberio Korseti, Comediants, Eimuntas Nekrošius, Théâtre de Complicité, Carte Blanche-Compagnia della Fortezza, Kristof Martaler; londonski The Royal Court Theatre za otkrivanje i promociju mladih dramskih autora, The Theatergroep Hollandia, Tomas Ostermajer, Societas Raffaello Sanzio, Hajner Gebels, Alen Platel.
Ove godine manifestacija će se odvijati uz podršku Grada Torina, torinskog Teatra Stabile, a ujedno je i deo specijalnog kulturnog programa u povodu Zimske olimpijade. Evropska pozorišna nagrada ustanovljena je 1986. kao pilot-program Evropske komisije, podržan od Evropskog parlamenta i Saveta Evrope kao organizacija od evropskog kulturnog interesa. Manifestaciju podržavaju i Unija evropskih teatara, Evropska pozorišna konvencija, Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara i Međunarodni pozorišni institut mediteranskih zemalja. Manifestacija, na koju su pozvani pozorišni ljudi iz čitavog sveta: umetnici, kulturni radnici, kritičari, novinari najznačajnijih svetskih medija, direktori pozorišta i festivala, podrazumeva čitav niz događaja, od pozorišnih predstava, skupova, čitanja dramskih tekstova, video projekcija, susreta s laureatima...
Predviđeni su susreti sa Jožefom Nađom i Oskarasom Koršunovasom i izvođenje njihovih predstava i performansa: Igra žrtve, drama Olega i Vladimira Presnjakova o međunarodnom terorizmu i Majstor i Margarita Bulgakova, obe u Koršunovasovoj režiji, kao i duo iz Pekinške patke, jednog od prvih autorskih projekata Jožefa Nađa, koji će biti predstavljen i filmom/portretom Dnevnik nepoznatog, čiji naslov potiče iz jednog od njegovih poslednjih performansa.
Povodom Kulturne olimpijade, Teatro Stabile izvešće projekat Sutra po ideji (i u režiji) Luke Ronkonija i Valtera de Molija. Reč je o pet komada (simbolika: pet olimpijskih krugova) inspirisanih univerzalnim aktuelnim temama: istorija, rat, etika, tehnologija i finansije. U programu su: Troil i Kresida Šekspira, The War Plays: a Trilogy Edvarda Bonda, The Devil's Mirror Đorđa Rufola, Biblioetica. Dictionary for Use Gilberta Korbelina, Pina Dongija i Armande Masarenti, The Silence of The Communists Vitorija Foa, Miriam Mafai i Alfreda Rajhlina.
U Torinu će se tih dana održati i 22. kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, o temi: "Kraj kritike?"