1895 - Ervin Fridrih Maks Piskator (Erwin Friedrich Max Piscator) rodio se 17. decembra u Ulmu, okrug Veclar. Poreklom iz protestantske porodice iz Hesena, potomak je Johanesa Piskatora, profesora teologije i prevodioca Biblije, koji oko 1600. menja svoje nemačko prezime Fišer u latinsko Piskator.
1899-1913 - Pohađa gimnaziju u Marburgu.
1913-1915 - Volontira pri minhenskom Königliche Hof -und Nationaltheater. Studira germanistiku, istoriju umetnosti i filozofiju na Minhenskom univerzitetu, gde, između ostalih, sluša i predavanja Artura Kučera. Piskator u ulozi Astolfa nastupa u pozorišnoj predstavi Hermanova bitka Hajnriha fon Klajsta.
1915 - Kao vojnik učestvuje u bitkama na zapadnom frontu (oblast Ipera).
1917-1918 - Upravnik je vojnog pozorišta. U časopisu Franca Femferta "Akcija" objavljuje svoje prve pesme. Upoznaje Vilanda Hercfelda, urednika "Nove omladine", koji će kasnije postati urednik izdavačke kuće "Malik". Član je saveta svoje vojne jedinice.
1919 - Zajedno sa Georgom Grosom, Džonom Hartfildom, Vilandom Hercfeldom, Rihardom Hilsenbekom i Rudolfom Šlihterom aktivni je član berlinskih dadaista. - Angažovan je na Königsberger Kammerspiele, gde se na mestu upravnika nalazi Leopold Jesner. S predstavom Faust odlazi na letnju turneju. - Na jesen, zajedno s Oskarom Lucijanom Špaunom osniva i vodi pozorište Tribunal.
1920 - Inscenacije: Strindbergova Avetinjska sonata (10. januar), Smrt i đavo Franka Vedekinda (20. januar), Varijete Hajnriha Mana (20. januar), Zamak Veterštajn Franka Vedekinda (30. januar), Kentaur Georga Kajzera (17. februar). Piskator osniva Proletersko pozorište (Proletarische Theater) u Berlinu, čije se predstave izvode po salama u radničkim četvrtima: Bogalj Karla Augusta Vitfogela, Pred vratima Ladislausa Sasa, Ruski dan, više autora (drama u tri čina; premijerno izvedena 14. oktobra; scenograf Džon Hartfild), Neprijatelji Maksima Gorkog (10. novembar), Princ Hagen Aptona Sinklera (5. decembar).
1921 - Poslednja izvođenja predstava Proleterskog pozorišta Još koliko dugo-ti kurvo, građanska pravdo? (12. februar), Kanačani Franca Junga (17. april).
1922 - Sa Hans-Hoze Refišom Piskator preuzima upravu pozorišta Central-Theater u Berlinu: Malograđani Maksima Gorkog (29. septembar), Doći će vreme Romena Rolana (17. novembar).
1923 - Premijera Kneza tame Lava Tolstoja (19. januar).
1924 - Piskator se prvi put oprobao u ulozi reditelja u predstavi Zastave Adolfa Pakveta. Premijera ove predstave održana je 26. maja u berlinskoj Volksbüne, pozorištu na Trgu Bilov, u kojem Piskator radi kao reditelj. - Po nalogu Komunističke partije Nemačke, u Zelu se 22. novembra premijerno izvodi predstava Smotra crvene starudije. - Predstava Pod karipskim mesecom Judžina O'Nila postavljena je na scenu Volksbüne 21. decembra.
1925 - Predstave Ko plače zbog svrabeža? Hansa-Hozea Refiša (1. februar), Brod na vidiku Rudolfa Leonarda (14. mart; scenografija: Traugot Miler) i Upomoć! Dete je palo sa neba! Vilhelma Šmitbona (2.maj) izvode se na sceni Volksbüne. - Istorijskom smotrom Uprkos svemu obeležen je početak zasedanja Komunističke partije Nemačke (12. jul; scenografija: Džon Hartfild; muzika: Edmund Majzel). - Kao gostujući reditelj na Münchener Kammerspiele, radi na komadu Radostan grad Hansa Josta (septembar).
1926 - Predstava Mihael stofuntovnjak Eugena Ortnera izvodi se na Berliner Tribüne (17. januar; scenografija: Cezar Klajn). - U Volksbüne: Plima Alfonsa Pakveta (20. februar), Pijani brod Paula Ceha (21. maj; scenografija: Georg Gros). - Inscenacija Razbojnika Fridriha Šilera u Staatstheater (11. septembar; scenografija: Traugot Miler; muzika: Edmund Majzel). - Noćni azil Maksima Gorkog postavlja se na scenu Volksbüne (10. novembar). - Postavlja predstave Opijenosti Augusta Strindberga u Minhenu (7. jun) i Plima Alfonsa Pakveta u Hamburgu (26. septembar)
1927 - Gostinska kuća Hajnriha Mana premijerno se izvodi na Münchener Kammerspiele (21. januar). - Tkači Gerharta Hauptmana prikazuju se u berlinskom Teatru neplaćenih pripadnika scene (15. februar). - Nakon premijere predstave Oluja nad zemljom Božijom, Em Velk (23. mart; scenografija: Traugot Miler) dolazi do razilaženja između Piskatora i uprave pozorišta, ubrzo zatim i do raskida Piskatorovog ugovora. - Premijernim izvođenjem predstave Hopla, živi smo Ernsta Tolera, sa šansonama po tekstu Valtera Meringa, Piskator otvara sopstveno pozorište na Trgu Nolendorf, prvu Piskator-scenu (3. septembar; scenografija: Traugot Miler; projekcije: Džon Hartfeld). Premijera predstave Raspućin, Romanovi, rat i narod koji ustaje protiv njih Alekseja Tolstoja i P. Ščegoljeva, u adaptaciji Ervina Piskatora, Feliksa Gasbara, Lea Lanije i Bertolta Brehta (10. novembar; scenografija: Traugot Miler). - Članovi ansambla Piskatorove scene bili su Sibile Binder, Tila Dirije, Helena Vajgel, Ernst Buš, Ernst Dojč, Gustav Frelih, Fric Genšov, Paul Grec, Ervin Kajzer, Fric Kortner, Maks Palenberg, Leonard Stekel i Herman Valentin.
1928 - Premijera Avantura hrabroga vojnika Švejka Maksa Broda i Hansa Rajmana u adaptaciji Piskatora, Gasbara, Lanije i Brehta (23. januar; scenografija: Georg Gros). - Konjunktura Lea Lanije (10. april; scenografija: Traugot Miler; muzika: Kurt Vajl) izvodi se u Lessing-Theater, koji je u sklopu Piskatorove scene. - Prva Piskatorscena prestaje da radi.
1929 - Kao gostujući reditelj Piskator je angažovan u Theater an der Keniggrezer Straße u Berlinu; premijera Rivala Maksvela Andersona i Lorensa Stalingsa, u slobodnoj adaptaciji Karla Cukmajera (20. mart; scenografija: Kaspar Neer). - Premijernim izvođenjem predstave Berlinski trgovac Valtera Meringa, na trgu Nolendorf počinje da radi Druga Piskator-scena (6. septembar; scenografija: Laslo Moholj-Nađ); Razbojnici Fridriha Šilera premijerno se prikazuju 14. septembra (scenografija: Ervin Piskator). Ubrzo dolazi do prestanka rada Druge Piskatorove scene. U Apollotheater, Manhajm u sklopu turneje po Nemačkoj, Piskatorovo Društvo premijerno izvodi predstavu §218 (Žene u nevolji) Karla Kredea (23. novembar; scenografija: Traugot Miler). - Zajedno sa Feliksom Gasbarom Piskator objavljuje knjigu Politički teatar. Komad Teodora Plivijera Careva Kulisa premijerno je izveden u Lessing-theater (31. avgust; scenografija: Traugot Miler).
1931 - Predstavom Tai Jang se budi Fridriha Volfa otvara se Treća Piskator-scena u Wallner-Theater (15. januar; scenografija: Džon Hartfild; koreografija: Džin Vajt); Izvodi se Žena na frontu Anatola Gletova. - Piskator putuje u Sovjetski Savez, gde radi na snimanju filma Ustanak ribara iz Svete Barbare po noveli Ane Zegers. Film je premijerno prikazan u Moskvi 1934; projekcija je bila zatvorenog tipa. Ponovna prikazivanja filma bila su u Parizu, 1937. i u Saveznoj Republici Nemačkoj, 1960.
1934-1936 - Piskator je predsednik Internacionalnog saveza revolucionarnih pozorišta
1936 - Zajedno s Maksom Rajnhartom boravi u Salcburgu. Putuje u Pariz. Na poziv Luisa Kompanisa, predsednika katalonijskog Generalstva, a najverovatnije na inicijativu pozorišnih poverenika J. Karnera i Ribalta, Piskator 4. decembra odlazi u Kataloniju. Na konferenciji za štampu 10. decembra on iznosi svoj koncept frontovskog teatra, a u pozorištu u Barseloni drži predavanje na temu "Potpuno mobilisanje umetnosti".
1938-1951 - Piskator putuje u Sjedinjene Američke Države, gde na New School for Social Research u Njujorku osniva Dramsku radionicu (Dramatic Workshop). Među predavačima radionice nalaze se i Ervin Kalcer, Li Strazberg, Karl Cukmajer, Hans H. Refiš, Kurt Pintus, Džon Gasner, Bruks Atkinson, Hans Ajzler, Hans Zondhajmer. Polaznici radionice bili su, između ostalih, i Tenesi Vilijams, Artur Miler, Marlon Brando, Hari Belafonte, Toni Kertis, Džudit Malina, Džulijan Bek. Piskator je član uprave President Theatre i Rooftop Theatre. Većina inscenacija u ovim pozorištima nastaje pod njegovim umetničkim nadzorom (Piskator ima funkciju supervizora).
1940 - Šoova Sveta Džoan postavlja se na scenu Belasco Theatre u Vašington D.C. (10. mart); Šekspirov Kralj Lir izveden je u studiju Teatra Dramske radionice.
1941 - Predstava Krug kredom Klabunda izvedena je u Central Needle Trades High School u Njujorku (3. decembar).
1942 - Premijera Tolstojevog Rata i mira (20. maj).
1943 - Lesingova Emilija Galoti (18. januar); Susret B. Fajansa (8. april), Uzrok svemu L. N. Tolstoja (8. april). Čehovljeva Prosidba izvedena je u okviru ciklusa predavanja Dramski marš u Dramskoj radionici (8. april). - Premijere predstava Lidice Hajnriha Mana (3. april) i Brehtove Savremene slikovnice (3. april) izvedene su na New York Hunter Collegeu. Solidarna priredba Rally of Hope organizovana za jevrejsku decu iz Amerike, ali i za onu iz Evropskih zemalja koje su pod vlašću fašizma, a koja 'moraju da pronađu slobodnu zemlju' (Have to Find a Country Free) 6. juna u Medison Skver Gardenu, Njujork. O'Nilova Crnina pristaje Elektri izvodi se u Rooftop Theatre (15. oktobar). Šoova Sveta Džoan (29. oktobar) i Gas I Georga Kajzera (19. novembar) prikazuju se u studiju Teatra Dramske radionice. - Halo, vi tamo Vilijama Sarojana na TV New York Station W2XWV.
1944 - Hanelin put ka nebu Gerharta Hauptmana izvedena je 21. januara u Dramskoj radionici u okviru ciklusa predavanja Dramski marš (March of Drama). - Poslednja stanica Irvinga K. Dejvisa u Ethel Barrymore Theatre, Njujork (4. septembar). - Kralj Salomon i obućar Šalmei Semija Grounemana prikazana je na Masters Institute Riverside Drive. - Komemorativna svečanost u čast Romena Rolana održana je u New School of Social Research.
1945 - Na Dramskoj radionici izvode se Šekspirova Bogojavljenska noć, Crne oči Elene Miramove i Eugena Leontovića (7. jul), Klaudija Roze Franken (9. jul), Klabundov Krug krede (16. juli), Kukuruz je zelen Emili Vilijamsa (30. jul), Večeras improvizujemo Pirandela (6. avgust); Doktor Zganarel Miltona Levina (13. avgust); Privatni životi Noela Kauarda (20. avgust); Žene Kler But (23. avgust).
1946 - U Times Hallu premijera predstave Bar Kohba Saula Černjihovskog (9. jun).
1947 - Sartrove Muve prikazane su u President Theatre na Dramskoj radionici. - Šekspirova Bogojavljenska noć u Placid Manor Lake Placid (10. avgust). - Noći besa Armana Salakrua u President Theatre na Dramskoj radionici (26. novembar).
1948 - Na Dramskoj radionici izvode se predstave: Svi kraljevi ljudi Roberta Pen Varena (17. januar); Otpaci Ferdinanda Bruknera (17. mart), Susret B. Fajansa (8. april); Uzrok svemu L. N. Tolstoja (8. april) kao i Čehovljeva Prosidba u okviru ciklusa predavanja Dramski marš.
1949 - Predstava Pred vratima Volfganga Borherta izvodi se u President Theatre na Dramskoj radionici (1. mart).
1950 - Požrtvovani Džona F. Metjusa (19. april) i Grm u plamenu Hajnca Heralda i Gece Herceg prikazani su 16. decembra na Dramskoj radionici.
1951 - Premijera Šekspirovog Magbeta na Dramskoj radionici (28. februar). - Mekartijev proces protiv antiameričkih strujanja onemogućava dalji Piskatorov rad. Piskator se vraća u Nemačku. - Virdžinija Frica Hohveldera izvodi se u Deutsches Schauspielhaus u Hamburgu (4. decembar).
1951-1962 - Kao gostujući reditelj radi u Saveznoj Republici Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Švedskoj i Holandiji.
1952 - Lesingov Natan Mudri izveden je u Schauspielhaus Marburg (14. maj), Ljubav četiri pukovnika Pitera Justinova u Schauspielhaus Zürich (11. septembar), Bihnerovi Leons i Lena u Stadttheater Gießen (27. oktobar), Bihnerova Dantonova smrt u Schauspielhaus Marburg (2. novembar).
1953 - Šoov Androkle i lav izveden je u Den Hagu (1. januar), Povratak kući Ilze Langner u produkciji WDR-a (16. februar); Sveti eksperiment Frica Hohveldera u Den Hagu (14. februar), Šekspirov Magbet u Staatstheater Oldenburg (1. septembar), Sartrov U žrvnju na Städtische Bühnen, Frankfurt na Majni (27. septembar).
1954 - Predstava Cezar i Kleopatra Šoa izvodi se u Den Hagu (15. juni), Lov na veštice Artura Milera u Nationaltheatre, Manhajm (20. septembra) i u Landesteater, Tibingen (12. novembar).
1955 - Predstava Lov na veštice Artura Milera prikazana je u Volkstheater, Geteborg; Rat i mir A. Nojmana, E. Piskatora i G. Prifera (20. mart) u Schiller-Theater, Berlin (muzika: Boris Blaher); Milerov Lov na veštice u Schauspielhaus, Marburg (20. april); Sartrov U žrvnju u Landestheater, Tibingen (15. jun); Rat i mir u Landestheater, Darmštat (19. septembar); Foknerov Rekvijem za iskušenicu u Schloßparkteatre, Berlin; Slučaj Pinedius Paola Levija u Nationaltheater, Manhajm (30. decembar).
1956 - U obliku radio-drame na Hesenskom radiju izvodi se Sartrov komad U žrvnju; Foknerov Rekvijem za iskušenicu prikazan je u Volkstheater, Geteborg (16. februar). - Piskator je 25. februara izabran za redovnog člana nemačke Akademije dramskih umetnosti. - Bihnerova Dantonova smrt prikazuje se u Schiller-Theater, Berlin (4. maj; scenografija: Kaspar Neer); Rat i mir A. Nojmana, E. Piskatora i G. Prifera u Landestheater, Tibingen (24. jun). - Piskator je 26. oktobra izabran za člana nemačke Akademije umetnosti u Berlinu (Nemačka Demokratska Republika). - Predstava Rat i mir prikazuje se na Vereinigten Städtischen Bünen Krefeld-Menhengladbah.
1957 - Šilerovi Razbojnici izvedeni su u Nationaltheater, Manhajm (13. januar); drama u jednom činu On je kriv za sve L. N. Tolstoja; Čehovljevi Medved i Venčanje postavljeni su na scenu Schloßparktheater, Berlin (16. maj); Pirandelov komad Kakvu god me ti želiš izvodi se u Landestheater, Tibingen; Rat i mir A. Nojmana, E. Piskatora i G. Prifera u Upsali (25. oktobar); Mrtvački ples I i II Augusta Strindberga u Thalia Theater, Hamburg (24. novembar; scenografija: Fric Brauer).
1958 - Predstava Crnina pristaje Elektri Judžina O'Nila izvodi se u Büne der Stadt, Esen (12. januar); Foknerov Rekvijem za isposnicu takođe u Esenu; Getingenska kantata Gintera Vajsenborna u Liederhalle, Štutgart (18. maj); Šilerov Viljem Tel u Nationaltheater Manhajm (7. juni); Gas I i II Georga Kajzera u Bochumer Schauspielhaus (28. septembar); Gas I i II, adaptacija za radio-dramu na Hesenskom radiju; Milerov Lov na veštice u Büne der Stadt, Esen (23. novembar).
1959 - Šilerovi Razbojnici prikazani su u Bühne der Stadt, Esen (24. februar); Jedan pokraj drugog Georga Kajzera u Thalia Theater, Hamburg (4. maj); Poštenjačina i palikuće Maksa Friša u Nationaltheater, Manhajm (22. maj; scenografija: Paul Valter); Šilerov Don Karlos u Münchener Kammerspiele (26. septembar); Ples mrtvih I i II Augusta Strindberga na Büne der Stadt, Esen (21. novembar).
1960 - Brehtova Majka Hrabrost i njena deca izvedena je u Staatstheater, Kasel (20. februar); Iza zatvorenih vrata Sartra na Bühnen der Stadt, Esen (2. maj); Rozamunde Floris Borisa Blahera u Städtische Opern Berlin (21. septembar); scenografija: Hans-Ulrih Šmikle); 1913. Karla Šternhajma na Münchener Kammerspiele (17. novembra); Iza zatvorenih vrata u Schauspielhaus Marburg.
1961 - Beket ili Božija čast Žana Anuja u Bühnen der Stadt, Esen (5. januar); Zatvoreni, Sartra u Landestheater, Tibingen (9. februar); Prašnjava duga Hans Heni Džena u Stadtischen Bühnen, Frankfurt na Majni (17. mart); 1913. Karla Šternhajma na Büne der Stadt, Frankfurt na Majni (13. septembar); Milerova Smrt trgovačkog putnika u Teatru na Kurfirstendamu, Haus der Freien Volksbühne Berlin (6. oktobar); 1913. u Bühne der Stadt, Esen (29. oktobar).
1962 - Brehtovi Razgovori izbeglica postavljaju se na Münchener Kammerspiele; 1913. Karla Šternhajma u Landestheater, Tibingen (17. februar); Balkon Žana Ženea na Bühne der Stadt, Frankfurt na Majni (31. mart). Piskator stupa na funkciju upravnika Freien Volksbühne Berlin. - Atrejevska-tetralogija Gerharta Hauptmana postavlja se na scenu Teatra na Kurfirstendamu; na istoj sceni izvodi se i Pećina Žana Anuja (16. decembar).
1963 - Namesnik Rolfa Hohuta u Teatru na Kurfirstendamu, Haus der Freien Volksbühne Berlin (20. januar; scenografija: Leo Kerc); Premijernim izvođenjem predstave Robespjer Romena Rolana otvorena je nova zgrada Freien Volksbühne Berlin (1. maj; scenografija: Hans-Ulrih Šmikle; muzika: Boris Blaher); Razbojnici Đuzepa Verdija u Teatro Communale u Firenci (18. jun); adaptacija Namesnika za emitovanje na Hesenskoj radio-stanici (21. oktobar); Šekpirov Mletački trgovac na Freien Volksbühne Berlin (1. decembar; scenografija: Hans-Ulrih Šmikle).
1964 - Sartrov komad Đavo i gospod Bog postavljen je u Bühne der Stadt, Frankfurt na Majni (21. maj); Saloma Riharda Štrausa u Teatro Communale u Firenci (31. maj; scenografija: Hans-Ulrih Šmikle); Šargarepin veš Herberta Asmodija u Freien Volksbühne Berlin (18. juni); Slučaj J. Roberta Openhajmera Hajnara Kipharta u Freien Volksbühne Berlin (11. oktobar); scenografija: Hans-Ulrih se i Šoov Androkle i lav (16. septembar).
1965 - Kiphartov Slučaj J. Roberta Openhajmera prikazan je u Theatre Royal du Parc u Briselu (19. januar). - Piskator je izabran za člana uprave odseka za dramske umetnosti na Akademiji lepih umetnosti. - Kočijaš Henšel Gerharta Hauptmana postavljen je u Freien Volksbühne Berlin (1. april); na istoj sceni premijerno je prikazan Sartrov Nekrasov (14. juni); premijera Otkrića Petera Vajsa (19. oktobar; scenografija: Hans-Ulrih Šmikle; muzika: Luiđi Nono).
1966 - Pobuna oficira Hansa Helmuta Kirsta prikazana je u Freien Volksbühne Berlin (2. mart; scenografija: Hans-Ulrih Šmikle).
Piskator umire 30. marta u Štarnbergu. Sahranjen je 6. aprila na groblju Valdfridhof u Postštrase, Berlin-Celendorf.
Iz: Manfred Brauneck: Klassiker der Schauspielregie
S nemačkog prevela Marija ANČIĆ