NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 4 godina XLII oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

KNJIGE
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ
DRAGOCEN UDŽBENIK I KORISTAN PRIRUČNIK
Darko Lukić, Produkcija i marketing scenskih umjetnosti (Organizacija, planiranje, proizvodnja i
marketing u kazalištu)
, Hrvatski centar ITI-UNESCO, Zagreb 2006.

 

U uvodnoj napomeni za svoju najnoviju knjigu – udžbenik posvećen problemima organizacije, planiranja, proizvodnje i marketinga u teatru, ugledni dramski pisac, dramaturg, novelista i esejista, prevodilac, nekadašnji direktor Drame sarajevskog Narodnog pozorišta i ravnatelj zagrebačkog Teatra ITD, selektor i umetnički direktor internacionalnih festivala, te profesor na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu Darko Lukić, zapisaće: „Mala je utjeha autoru da je ova knjiga nedvojbeno najbolja takve vrste u Hrvatskoj, jer je, na žalost, još uvjek jedina.”
Ništa veću utehu za nas u Srbiji ne predstavlja činjenica da je ovde, istočno od Hrvatske, još 1993, u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu i ATL International Enterprises, Ltd, publikovana knjiga na sličnu temu, uz napomenu da je ovaj rad pod naslovom Menadžment u pozorištu dr Aleksandar Dunđerović utemeljio na iskustvima američkog pozorišnog modela, pa i aspektima analize funkcionisanja teatara koje će najverovatnije biti teško, ili nemoguće, primeniti u ovdašnjim uslovima, čak i ako ikada prođemo kroz tranziciju.
Istina, osim Dunđerovićeve studije, na ovdašnjem tržištu je, naročito u poslednjih nekoliko godina, moguće pronaći i nemali broj naslova koji se ozbiljno bave najnovijim pristupima menadžmentu ili marketingu, posebno problemima upravljanja ljudskim resursima, ali te knjige odnose se ili na opšte principe upravljanja i rukovođenja, ili se, u najboljem slučaju, bave specifičnostima menadžmenta i marketinga u kulturi. U prvi primer, recimo, spada instruktivna knjiga Osnovi menadžmenta Dušana Ristića, koja analizira opšte principe upravljanja, dok je knjiga Milene Dragićević-Šešić i Branimira Stojkovića Kultura, menadžment, animacije, marketing svakako najbolji primer drugog pristupa. Radova koji tretiraju menadžment u teatru kod nas još nema.
U svojoj knjizi Lukić sistematično i razložno analizira sve aspekte menadžmentskog angažmana u pozorištu – počevši od definisanja osnovnih pojmova vezanih za teatarsku produkciju, prikaza elemenata produkcije i planiranja u teatru ili izrade studije projekta, preko praktičnih aspekata pozorišne produkcije (među kojima se posebno osvrće na koprodukciju, te ovaj fenomen osvetljava iz uglova koji bi ovdašnjim pozorištnicima i te kako pomogli da prevaziđu animozitet, ali i predrasude o oblicima saradnje između producenata), pa do pozorišnog marketinga i problema vezanih za postprodukciju.
Dakako, ogromna većina pojmova iz Lukićeve knjige uveliko je prisutna u našoj teatarskoj praksi, no autor ih smešta u kontekst pozorišne produkcije karakteristične za visokorazvijene evropske zemlje i, razume se, Sjedinjene Američke Države (uz neizbežne napomene koje opravdano sa našeg stanovišta relativizuju tamošnja iskustva), a posebno za teatarski život država koje su pre nas zakoračile u proces tranzicije, što je za nas naročito zanimljivo i inspirativno.
Za ovdašnje pozorišne menadžere i producente naročito može da bude dragocen zaključni deo Lukićeve knjige (sa dodacima) gde je autor ponudio precizna uputstva za pisanje projekata, te modele za sastavljanje najrazličitijih ugovora, finansijskih i drugih planova – sve na osnovu iskustava i prakse koja postoji u Hrvatskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, SAD i, što je najvažnije, na osnovu standardizacije prisutnoj u Evropskoj Uniji.
U kontekstu srpske pozorišne prakse, i dalje poglavito zasnovane na menadžmentu suštinski zavisnom od dobre volje političkih faktora, tek u manjoj meri na relevantnim teatarskim iskustvima, još manje na informcijama o primerima inostrane produkcije, a gotovo nimalo na realnom znanju i ozbiljnom uvidu u teorijske domete nauke o upravljanju i rukovođenju, knjiga Darka Lukića dobija smisao kvalitetnog udžbenika, svojevrsnog priručnika koji i te kako može da bude od koristi aktuelnim upravama naših pozorišta, ali i inspirativni podsticaj za ovdašnje autore da teorijskom pristupu vezanom za ovu problematiku daju svoj konkretan doprinos.
Značaj Lukićeve knjige za nas, između ostalog, potencijalno je veliki i zato što jasno pristupa menadžmentu kao sistemu konkretnih znanja, a ne kao maglovito definisanoj veštini ili kvazimudrosti zasnovanoj na mnoštvu mistifikacija. Na taj način Lukić se, posredno, obračunava i s tezom još uvek veoma prisutnom u svim ex-yu prostorima, a po kojoj je menadžment u teatru, uz časne, i u Srbiji veoma retke izuzetke, pre svega utemeljen na takozvanom kafanskom tipu rukovođenja koje podrazumeva improvizacije i odsustvo ozbiljnog srednjoročnog i dugoročnog planiranja, dok marketing tretira kao sporednu službu, isključivo zaduženu za oglašavanje i pribavljanje sponzora.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.