NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2006. broj 4 godina XLII oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

KNJIGE
Svetislav JOVANOV
OTKRIVANjE KANADSKOG STILA
Mogući svetovi – Savremena kanadska drama; izbor i pogovor David Albahari,
Zepter Book World, Beograd 2006.

 

Činjenicu da je naša sredina sa kanadskom dramskom produkcijom još manje upoznata nego sa kanadskom prozom (s izuzetkom prozaista poput Margaret Etvud i Majkla Ondačija), u značajnoj će meri izmeniti tek izašla panorama savremene kanadske drame pod nazivom Mogući svetovi. Izbor za ovu knjigu sačinio je naš poznati književnik David Albahari, koji već više od decenije živi u Kanadi, i kome ova panorama nije prvi (a svakako ni poslednji) pionirsko-promoterski poduhvat: setimo se njegove Antologije svetske priče, promocije i prevoda pisaca kao što su Kuver, Pinčon, Bartelmi...
Mogući svetovi sadrže devet dramskih ostvarenja savremenih kanadskih autora, rođenih u razdoblju između četrdesetih i šezdesetih godina: najstariji autor je doajen kanadske književnosti i drame, kvebeški autor Mišel Tramble (1942), a najmlađi je Džejson Šerman (1962), autor koji se bavi savremenim političkim temama. Nesumnjiva vrednost Albaharijevog izbora je u tome što nam daje uvid u tematsku raznovrsnost, nesumnjivu i kreativno profilisanu angažovanost, kao i visoku estetsku – književnu i pozorišnu – složenost i modernost savremene kanadske dramaturgije. Naravno, priređivačeva težnja da, kako kaže, ponudi ne samo „što šarolikiji izbor tema i žanrova”, već i da predoči ove drame kao „svojevrsno ogledalo društvenih, političkih i pozorišnih zbivanja” u Kanadi, imalo je za rezultat i uvršćivanje par tekstova koji nam, sa stanovišta evropskog (i još uže, našeg, srpskog) iskustva i pozorišnog senzibiliteta mogu izgledati ili suviše lokalnog karaktera ili pak kao primerci dramskih poetika koje zvuče pomalo anahrono. To je u značajnoj meri slučaj sa – inače vešto građenim – „saspensom” u drami Džudit Tompson Sanke, a u manjoj meri se odnosi i na neonaturalistički komad Breda Frejzera Grdoba (The Ugly Man), koji teži da baštini i nešto od drskosti i sirovosti nove evropske „in-year-face” drame.
Međutim, solidno jezgro Albaharijeve panorame čine, najpre, drama Džordža F. Vokera Bekstvo od sreće (efektno preplitanje savremene teme i žanrovskih obrazaca) kao i ostvarenje Sestre Vendi Lil, škrtim jezikom ispisana, eliptična saga koja spaja priču o potisnutoj ženskosti sa temom civilizacijske opresije nad kanadskim Indijancima. Tu je i po intrizi atraktivni, tematski angažovani komad Džejsona Šermana Tri u leđa, dva u glavu (problematika špijunskih košmara i manipulacije naučničkim moralom) i, najzad, multimedijalno oblikovan, asocijativan i tematski inovativan do bizarnosti tekst Robera Lepaža (proslavljenog reditelja) i Mari Brasar Poligraf.
Vrhunska ostvarenja u ovoj panorami donose dva frankofonska i jedan anglosaksonski autor. Trambleov komad Stvarni svet na retko originalan način sjedinjuje viziju američkog „porodičnog naturalizma” (koji funkcioniše od Artura Milera do Memeta) sa pirandelovskim osećajem za slikanje dubokih nesigurnosti u unutarnjem svetu talentovanog stvaraoca. Norman Šoret pak u svojoj drami u stihu Kraljice, koristeći se tehnikom istorijskog apokrifa (milje je „igra smrti” na jorkovsko-lankasterskom dvoru, poznata nam iz Šekspira), kroz priče o različitim figurama Žene, kao metaforama (ne)moći, dotiče suštinska i krajnja pitanja današnje civilizacije. Najzad, drama Džona Majtona Mogući svetovi (po kojoj  je ova panorama i dobila ime), suočava nas sa istinskim remek-delom: u njoj se prepliću motivi histerije tehnološkog napretka, trilerske napetosti, fantazmagorična „cepanja” svetova i likova u maniru Joneska, ali i brehtovski antiiluzionistički efekti. Sve u svemu, premda se ovom izboru možda može i prigovoriti zbog blagog zanemarivanja nekih značajnih tendencija u kanadskoj drami – recimo, možda je ovde bilo mesta za komad Džona Lazarusa Selo idiota, ili za sjajnu persiflažu En-Meri Mekdonald Laku noć, Dezdemona, dobro jutro, Julija – knjiga Mogući svetovi je ne samo uzbudljivo novo štivo već i pouzdan izvor inspiracije za stvaraoce na našim scenama.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2006.