NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 4 godina XLIV oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

Milena Minja Bogavac – Nagrada „Borislav Mihajlović Mihiz”
POSTMANIFEST

 

Mi
Još nismo slobodni
I nebo još može
Da nam se sruši na glavu.
Pozorište je upravo stvoreno
Da nam to
pokaže.
Pravo pozorište je surovo
Jer
Surovost u pozorištu znači glad za životom
Glad za pobunom
Protiv stvarnosti. (Antonen Arto)

Život je san, i san je život. (Kalderon de la Barka)

Njemu,
Jer pozorište je živo
Trenutno ali i stalno
Ne trebaju tutori i komandanti.
Ono je uvek mlado.
A mladost
Ne prepoznaje sebe
U bilo kojoj
U bilo čijoj
Ugljenisanoj zastavi. (Andre Breton)

Ne prepoznaje sebe
U lakim komadima koji vam uljuljkuju svest
Jer, šta vredi
Ta lažna slika
Kad vas u sledećem trenutku
Može pogoditi komad vrelog olova pravo u čelo.
(Bertolt Breht)

Teatar cenzura može samo da ojača.
Cenzora da oslabi. (Piter Bruk)

Oni,
Koji su ga potpuno zabranjivali
Nestali su iz politike pre nego trećerazredni, provincijski
glumac sa scene.
Dok god pozorište izgleda
Kao sporedna stvar bez njega se ne može. (Piter Bruk)

U pozorištu se krije
Opasnost za vladara
ali i za one koji ne mogu da žive život
Već dizajn života.
Zašto?
Zato što se civilizacija bazira na razumu,
a gledalac ga ostavlja u garderobi. (Bertolt Breht)

Prošlo je vreme
Kada je pozorište pomagalo
Da se svet tumači.
Danas,
pozorište treba da svet preobrazi
Da svest preobrazi.

Ono je hrabrost,
I mudrost
Da se prepozna istina
Ali i umeće da se od istine stvori oružje. (Bertolt Breht)

Postavljaju se pitanja.
Ne nude odgovori.

Zar da pozorište misli umesto vas?
Zar da bilo ko misli umesto vas, u ime čega, straha?
Da će glumac pred vama
Nevidljivo pretvoriti u vidljivo. (Piter Bruk)

Straha od toga
Da još ne postoji
Ni jedan dokaz da zaista postojimo.
Da su mnogi pre nas postojali. (Ernst Toler)

A kad jednom otvorimo vrata percepcije videćemo
stvari onakvima kakve su.
Beskonačne. (Oldos Haksli)

Možete uzeti bilo koji prazan prostor
I nazvati ga pozorištem. (Piter Bruk)

Moramo ga srušiti!
Ono teži rušenju.
Jer je trenutno. (Gordon Krejg)

Ako jednom pozorište umre,
Stvarno umre
Onda će umreti i „mrtvo” pozorište,
U kojem je glavna dogma
Da treba igrati klasike i tu promene nema! (Piter Bruk)

Pozorište umire i rađa se.
Bez potrebe.
Iz poriva.
Kao i vi.

Da li vas je neko učio da se rodite?
Da li vas je neko učio da dišete?
Vi dišete bez ičije pomoći?
Pozorište jednako disanje.

Prirodna funkcija. (Gordon Krejg)

Krug se zatvara.
Pravilan je,
Jedino u pozorištu.

I danas, i sutra, i budućnost! (Gordon Krejg)

Tek tada možemo početi! (Piter Bruk)

izbor i montaža:
Milena Bogavac
Aleksandar Novaković
2004.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.