NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 4 godina XLIV oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

Festivali - 42. Bitef... kroz Kritiku koja hoda
Nataša TEPAVČEVIĆ
KREIRANJE PERCEPCIJE

 

Théâtre Vidy-Lausanne (Lausanne, Switzerland)
ŠTIFTEROVE STVARI
Režija: Heiner Goebbels

Ideja vodilja reditelja Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels) bila je da napravi predstavu bez izvođača. Tako nastaju Štifterove stvari, izvođačka instalacija, neobična kiborg skulptura, muzičko-teatarski produkt, bez muzičara i glumaca. Ovakav poduhvat može se smatrati političkom tačkom iz koje Gebels povlači uzlaznu liniju koja se tiče suverenosti publike u teatru.

Predstava je otpočela a da publika, bar u prvih desetak minuta, to nije primetila. Gašenje svetla koje opominje na svečanu tišinu, trube koje upozoravaju i svi ostali elementi pozorišnog terora ukinuti su. U publici se osećala zbunjenost, iritacija, ali i neka posebna vrsta zadovoljstva, oslobođenosti pred scenom bez glumaca. Žamor publike mešao se sa zvukom otakanja vode, koja se razlivala u tri podjednake parcele na sceni. Obećanje reditelja da publiku učini protagonistom, obistinjavalo se. Sa sto šesdeset sedišta u gledalištu, posmatrači su, putem pojedinačnih perceptivnih aparata, započeli građenje dela.
Prvi saučesnik u interpretaciji, uobličenju dela od strane svakog prisutnog pojedinca, zasigurno je bila sugestija sadržana u samom naslovu predstave. Tekst Adalberta Štiftera (Stifter), romantičarskog pisca s početka devetnaestog veka, pročitan na srpskom jeziku, na samom početku predstave, imao je za cilj da reguliše reprezentaciju vremena na sceni. Šta to znači? Zašto Štifter? Gebels koristi Štifterov tekst stvarajući realnost koja se dešava u istom prostoru u kojem je i publika, efekat realnog vremena kakav je postizao Štifter prisiljavajući čitaoca da uspori i postane svestan svake pojedinosti pejzaža, da korača sinhronizovano s naratorom. U prvih petnaest minuta, fragmenti teksta Adalberta Štifera čine da ritam naracije povežemo s prostorom, koreografski kreiranim pomoću svetla, senki, mehaničkih objekata, u večnoj želji da stvari vidimo sinhrono. Započinje lančana reakcija zvuka, slike, teksta i pokreta. Instrumenti se kreću, sviraju i pričaju. Publika prihvata prostor i uskoro se nikome više neće činiti da kapljice koje oponašaju kišu padaju suviše brzo ili suviše sporo.
Između muzike Baha (Bach) i govora Kloda Levi-Strosa (Claude Lévi-Strauss) na francuskom, postojala je melo dična sličnost, izjaviće kasnije autor. Unutrašnjost trougla čije stranice čini zvuk kiše, govor Kloda Levi-Strosa i muzika Baha, ispunjena je najrazličitijim vezama, kreacijama čina recepcije.
Očigledno je da reditelj poštuje publiku te joj zbog toga ne nameće glumca-protagonistu koji izgovara istinu. Gebelsa interesuje sam prostor, prostor koji dele publika i instalacija – delom muzička kutija, delom digitalna slika pejzaža, postaje prostor umetničke refleksije. Lično iskustvo (a ja bih dodala i stepen informisanosti) kreira percepciju, zaključio je reditelj na okruglom stolu.
Iskustvo drugog, pojedinca iz publike, ne možemo doznati, pa stoga ni oceniti, prepričati ili opisati doživljaj kreiran od strane istog. Ali možemo se zapitati kakvo iskustvo vodi Hajnera Gebelsa ka kreiranju komada putem multidisciplinarne kiborg tastature?
Sociolog i kompozitor po obrazovanju, Gebels bez vizije kompozicije, ovom prilikom stvara tako što upravlja opcijama ponuđenim telom kiborg plesača. Zvuk kamena koji se kreće, otire, muzika koju izvodi pet klavira, strujanje grana drveta, mehanički objekti koji zveče, pište, kapljice koje su čas kiša, čas magla, isparenje, sve to su operacije ponuđene tastaturom. Svaki dodir određenog tastera pokreće zadatu funkciju, kojom autor konstruiše kiberprostor – izvođačku instalaciju, ali i ubrzava, proširuje i transformiše domene misaonih, perceptivnih, emocionalnih i seksualnih doživljaja pojedinca/protagoniste/publike.
Završiću citatom autora: ''Pozorište treba da osvoji novu umetničku teritoriju, da rizikuje momente meditacije i misterije, da postavi pitanja za koja ne poseduje odgovore.''

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.