NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 4 godina XLIV oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

KNjIGE
Milivoje MLAĐENOVIĆ
BDENJA JEDNOG POZORIŠTNIKA
Gradimir Gojer: KAZALIŠNI NOĆNIK, Međunarodni centar za mir Sarajevo, 2008.

 

Kazališni noćnik Gradimira Gojera žanrovski je hibridna forma: nešto između pozorištarija i dnevnika Jovana Ćirilova i Malih pisama Slavomira Mrožeka. Ali, već sam naslov upućuje na specifikum Gojerovog pisma: ovo nije dnevnik, nego noćnik. Noć je talog dana, njegova sedimentacija, dan je uzavreli, protočni, magnoveni vrtložnik ljudskog trajanja. Ono što od dana ostane, sublimiše se u jasnu, jezgrovitu misao, u zaključak, u stav, u premisu. Zato knjiga ima devetnaest, po obimu nejednakih, poglavlja. Autor je nastojao, formiranjem celina, da čitaocu pruži što pregledniju sliku svojih opservacija. Zato su poneka potpuno apartne, nezavisne celine i, kao po pravilu, takva „nesvrstana” poglavlja posvećena su ličnostima ili pojavama koje zaslužuju izdvojenost. Tako, na primer, nije slučajno da je uvodno poglavlje posvećeno sećanju na Radoslava Zoranovića, „volšebnika” bosanskohercegovačkog teatra, oca bh pozorišne organizacije...
U poglavlju „Bosanskohercegovačka dramatika – (ne)mogućnosti postvarenja”, Gojer inventariše repertoarske planove bosanskohercegovačkih pozorišta i utvrđuje nezahvalnu, čak „tragičnu” poziciju bh pisca. Potom, s priličnom dozom gorčine, razlaže „dejtonski” sistem pozorišnog života, podastirući konkretne repertoarske učinke bh pozorišta. U Gojerovom Kazališnom noćniku sledi „Pogled iz partera, sa galerije”, obimom značajnije poglavlje u kojem se, u formi kratkih zapisa, beleže važni teatarski događaji s kratkom a preciznom ocenom scenskog učinka, ali i opštekulturnog značaja opisanih događaja. Pažljiv će čitalac primetiti da u ovom poglavlju Gojer ne razvrstava događaje ni po žanrovskom, ni po regionalnom, niti po bilo kom principu – osim po principu umetničke verodostojnosti. Bilo da je reč o operskim, dramskim, baletskim, ili možda lutkarskim pozorišnim predstavama ili koncertima, pa bili oni u produkciji Lutkarskog kazališta iz Mostara, gostovanje na Bitefu ili Eurokazu – svejedno! Gojer će bez zazora, kritički argumentovano, jasno progovoriti o nedoslednoj rediteljskoj ideji, ali i uskliknuti radosno nakon virtuoznog umetničkog dela.
Kazališni noćnik sadrži i ocene o knjigama koje se, naravno, tiču pozorišta. Njegovoj pažnji ne promiču teatrološke knjige Muharema Pervića, Pitera Bruka, Luke Paljetka, zatim slede ocene o rediteljskoj poetici Georgija Para, Sulejmana Kupusovića, Petra Večeka. Takođe je vrlo zanimljiva niska zapisa o glumačkim poslovima Vladimira Jokanovića, Izudina Bajrovića, Ermina Sijamije, pa nadahnuta beleška o svojevrsnoj freskolikoj razbokorenosti slikara i scenografa Nesima Tahirovića. Ima u Kazališnom noćniku i poniranja u bližu i dalju pozorišnu prošlost, kao što su prilozi za istoriju Narodnog pozorišta, Sarajevo i oni o „herojskom razdoblju” čuvenog Kamernog teatra 55 u Sarajevu. Ovo delo obiluje i raznim „teatrositnicama” pomoću kojih se slaže mozaik današnjeg pozorišnog života u Bosni i Hercegovini i regionu, a tu su i „teatarske ceduljice”, beleške na marginama pozorišnih događaja, kao što su razmene pozorišnih predstava i uzbuđenja koja one izazivaju. Ovo je i knjiga oproštaja s dragim teatarskim ljudima i knjiga sećanja i uspomena.
Uronjen u pozorište celim bićem i celokupnim rediteljskim i spisateljskim delom, Gradimir Gojer je u Kazališnom noćniku u svoj punoći pokazao smisao svog pozorišnog bdenja. Njegovo netremično posmatranje i analiza pozorišne umetnosti i pozorišne prakse, jesu dragocenost za najširi krug čitalaca: kako za profesionalne čitače – teatrologe, tako i za takozvanog običnog, nevinog čitaoca, kojeg privlači fenomen pozorišta.
Gojerov Kazališni noćnik, odlikuje stil ozbiljnog pozorišnog znalca, temperamentnog i pokatkad plamenog polemičara s ustaljenim konvencionalnim formama razmišljanja o teatru. I, na kraju, kao na početku: nimalo slučajno, prvi tekst je prisećanje na Radoslava Zoranovića, najistrajnijeg pozorišnog pregaoca u BiH. Gojer opominje na vapijuću potrebu za takvom ličnošću danas... Njegov Kazališni noćnik valjao bi takvom pozorišnom radniku kao priručnik.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.