NAZAD NA SADRZAJ  > > >
S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2008. broj 4 godina XLIV oktobar-decembar YU ISSN 0036-5734

Modeli pozorišnog organizovanja - stara i nova iskustva
Simona SEMENIČ
ORGANIZACIJA I SAMOORGANIZACIJA
U SLOVENAČKOM POZORIŠTU
(kratak pregled)

 

Zbunjenost koja kod nas postoji i u vladajućim strukturama, i među samim radnicima u kulturi kada su u pitanju načini organizovanja i delovanja u novim, tržišnim uslovima, podstakla me je da potražim moguća rešenja u susednim zemljama, naročito tamo gde su problemi s kojima se mi sada suočavamo u određenoj meri već prevaziđeni. Slovenija mi je prva pala na pamet, ne samo zato što najviše sarađujem s umetnicima iz te zemlje, nego zato što su neka rešenja do kojih su oni došli u velikoj meri uticala i na umetnike i na umetnička udruženja na našoj sceni.1 Imao sam sreću da pročitam zanimljiv tekst Simone Semenič „Slovenian independent scene” koji se, doduše, bavi pre svega organizacionim strukturama na, kako je ona naziva, nezavisnoj sceni, ali verujem da odlično oslikava kompleksnost situacije koja sve više postaje i naša.
Milan Marković

Uslovna nezavisnost

Sve organizacije koje se bave pozorištem u Sloveniji finansijski su zavisne od Ministarstva kulture i Skupštine grada (City Council). Veći deo njihovih finansija obezbeđuje Vlada, tako da ne možemo govoriti o finansijskoj nezavisnosti, iako se Ministarstvo kulture i Skupština grada ne mešaju direktno u njihove umetničke programe i upravljanje.
Nažalost, finansijska zavisnost ipak utiče i na odluke koje se donose u sferi upravljanja i na umetničku nezavisnost. Slovenačke nezavisne organizacije ne dobijaju dovoljno novca da ustanove odgovarajuću infrastrukturu za svoje aktivnosti. U mnogim slučajevima umetnici rade kao producenti, organizatori, PR osobe... Osim toga, ako organizacija želi da bude finansirana od strane Ministarstva kulture i Skupština grada, ona mora da proširi program kako bi ispunila uslove koji joj se nameću.
Postoje dva načina organizovanja – finansiranje programa i finansiranje projekata. Neke organizacije više su programski orijentisane, a druge se bave i dugoročnim projektima.

Ministarstvo kulture ostavlja mogućnost da umetnicima, koji imaju status samozaposlenog u kulturi, plaćaju socijalno osiguranje, ako njihova godišnja zarada ne prelazi određenu sumu2. Prethodnih godina promenjena je poreska politika, tako da samozaposleni umetnici moraju da plaćaju veće poreze, što rezultira većim finansijskim potrebama nezavisnih organizacija ili samozaposlenih umetnika.

U Sloveniji, nezavisne institucije praktično ne mogu da postoje bez javnih institucija. Najveći problem je prostorni kapacitet. Na primer, u Ljubljani postoje samo tri mala i loše opremljena pozorišna prostora kojima upravljaju nezavisne organizacije. Odnos javnih i nezavisnih organizacija praktično omogućava postojanje nezavisne pozorišne prakse.
Slovenačka Vlada postala je svesna ove činjenice i zakonski je obavezala javne kulturne institucije da ustupaju prostore nezavisnim organizacijama. Ovo može biti samo privremeno rešenje, jer je dovelo do toga da se neke nezavisne organizacije sve više institucionalizuju. Da budemo precizni – prevelika zavisnost od kapaciteta javnih institucija utiče na umetničke izbore, koji sve više odgovaraju publici javnih institucija a sve manje su smeli, inovativni.

Organizacija i institucionalizacija

U oblasti kulture i umetnosti u Sloveniji deluju pojedinci i organizacije, od kojih su neke javne institucije, većinom osnovane još u vreme Jugoslavije, a druge su nezavisne i deluju u okviru nevladinog sektora.
Nezavisne institucije mogu da imaju dva moguća pravna statusa:
1) Zavod (Institution). I vladine organizacije su zavodi, ali one su javne institucije – njihov osnivač je Država ili Grad. Nevladine zavode osnovali su nezavisni pojedinci i to su tzv. privatne institucije. Zavodi su NVO koje su se pojavile u poslednjih petnaest godina.
2) Društvo (Association). Društvo osniva grupa ljudi i njime upravlja upravni odbor. Društvo je NVO osnovana u bivšoj Jugoslaviji

Postoji nova regulativa o finansiranju NVO u oblasti kulture. Pre toga su NVO finansirane na godišnjem nivou. Nevladinim organizacijama u oblasti kulture bio je veliki problem da ostvaruju projekte u jednogodišnjim ciklusima jer novac nisu dobijale pre isteka polugodišta, tako da nezavisne institucije, i preko njih umetnici, nisu imali dovoljno vremena za umetnički proces. Već pomenuti problem s prostorom postajao bi nesavladiv u drugoj polovini godine, jer bi u tom trenutku sve nezavisne organizacije bile u kreativnom procesu pošto su dobile novac od Ministarstva i Grada. Zato je za njih bilo nemoguće da ispune obaveze prema Ministarstvu kulture i Skupštini grada (da završe projekte do kraja godine). Većina projekata nije mogla da bude završena do sledeće godine, što je stvaralo birokratske probleme i konflikte sa Ministarstvom i Gradom.
Međutim, takva situacija nije stvarala samo finansijske i organizacione teškoće: mnogi umetnici morali su da rade na više projekata istovremeno, što je, naravno, uticalo i na umetničke rezultate.

Nedavno je Slovenija ušla u nov sistem trogodišnjih ciklusa. Ovaj sistem garantuje NVO u kulturi prosečan iznos za trogodišnji period finansiranja i omogućava određenu fleksibilnost u terminima tokom umetničkih procesa, jer nezavisne organizacije više nisu u obavezi da projekte završe u kratkom i usko definisanom roku.
Trogodišnji ciklus nije predviđen za sve nezavisne organizacije, već samo za one koje su programski orijentisane. Definicija programa je striktna, tako da su neke organizacije morale da povećaju obim aktivnosti kako bi dobile istu količinu sredstava. Trogodišnji sistem zahteva i dugoročno planiranje, više birokratije, što je još jedan metod institucionalizacije nezavisnog sektora.
Kada govorim o negativnim aspektima institucionalizacije, mislim na činjenicu da nju često prati i smanjivanje umetničke slobode, odgovornosti za umetničku inovaciju, sklonosti novim praksama i eksperimentu, interesovanja za interdisciplinarni pristup kao i nerazumevanje raznovrsnosti publike, estetika itd. Ovo su neki od važnih principa nezavisnih organizacija i veoma je bitno da ih ne zaborave vladine institucije ali i nezavisne organizacije koje traže svoje mesto pod suncem.

EU fondovi

Slovenija je jedna od uspešnijih zemalja kada je u pitanju finansiranje putem fondova za kulturu EU. Nezavisne organizacije ne apliciraju za ova sredstva zbog koncepta, već iz egistencijalnih razloga. Lokalni finansijeri uključuju u svoje projekte novo umrežavanje koje podržava EU – saradnja sa EU / međunarodna saradnja je prednost u odlučivanju o dodeli sredstava Ministarstva kulture.
S druge strane, jedna manja NVO, koja je uključena u Culture 2000 projekat, ulaže mnogo energije i vremena u projekat svojih partnera te samim tim mora da smanji sopstveni program. Ponekad je saradnja uspešna, i ima puno odjeka i novih projekata s pojedinačnim partnerima koji iz toga proizlaze, a ponekad se pokaže manje korisnom jer je saradnja zapravo bila veštačka (nastala zbog nepoznavanja partnera koji je zapravo tražio samo kontakt u još jednoj zemlji radi lakšeg dobijanja granta).
Naravno, postoje i slovenačke nezavisne organizacije s malo razvijenijom infrastrukturom tako da i njihovo učešće u projektima Culture 2000 daje pozitivnije rezultate.

Moram da napomenem da su mnoge inicijative u sektoru NVO u oblasti kulture bile suočene s povlačenjem međunarodnih sredstava zbog ulaska Slovenije u EU, a ni Vlada ni Evropska unija nisu uspele da popune ovu prazninu.
S druge strane, međunarodna podrška svakako ima uticaj na nezavisne organizacije na finansijskom, umetničkom i, naravno, organizacionom nivou.
Ako bi trebalo da procenim uticaj s umetničke tačke gledišta, rekla bih da međunarodne veze i umrežavanje oplemenjuju slovenačku umetnost na mnogo načina. Jedan od njih je svakako pristup stranim kulturnim institucijama na poljima umetnosti, obrazovanja i prezentacije.

Samoorganizacija

Postoje dva umetnička udruženja u Sloveniji, koja su u velikoj meri značajna za nezavisni sektor.
Prvo bih pomenula Asocijaciju za savremeni ples, koja je formirana 1994. Asocijacija za savremeni ples je udruženje plesača, s glavnim ciljem da ih međusobno poveže i postigne bolje uslove na polju modernog plesa. Njihova glavna aktivnost je obrazovanje, uglavnom kroz formu radionica. Bili su aktivni u uspostavljanju kursa 'artistic grammar school – dancing course, modern dance' u Umetničkoj školi u Ljubljani. Ovaj kurs je prvi put u Sloveniji održan u školskoj 1999/2000. U ovom trenutku pokušavaju da uspostave arhivu slovenačkog modernog plesa.

Asocijacija – udruženje NVO i pojedinaca aktivnih na polju kulture i umetnosti, osnovana je 2002. Osnovni cilj ovog udruženja je da obezbedi ista prava za umetničke i kulturne aktivnosti u odnosu na javne institucije i opšte poboljšanje uslova u društvu. Zalažu se za modernizaciju kulturne politike, koja bi trebalo da stimuliše kulturnu i umetničku raznolikost i da stvori uslove za postizanje različitih estetika.
Asocijacija je započela svoju „bitku” tako što je počela da sakuplja informacije o nezavisnoj sceni (broj projekata, gledalaca, nagrada itd.) od 1998. do 2002, i da ih upoređuje sa sličnim informacijama iz javnih institucija. Rezultati su bili zapanjujući.
Na primer, procenat posetilaca kulturnih događaja Asocijacije (od ukupnog broja takvih događaja) bio je 23%, međutim, procenat vladinog finansiranja nije prelazio 4%.

Asocijacija vrši stalni pritisak na Ministarstvo i Grad, što je u ovom trenutku apsolutno neophodno. Asocijacija insistira da se u različite Vladine komisije koje se bave raspodelom sredstava za nezavisne organizacije uključe i ljudi iz nezavisnog sektora. Pokušava da postigne partnerstvo sa Vladinim institucijama, da bi mogla da učestvuje u pripremi zakonskih dokumenata koji se tiču nezavisnog sektora.

Od osnivanja Asocijacije, uspostavljene su inicijative koje su rezultirale još jednim prostorom za izvođačke umetnosti (Stara elektrarna / Bunker). Postoji još jedan prostor (nekadašnji bioskop – Kino Šiška) koji je pred renoviranjem, i Asocijacija vrši stalni pritisak na Ministarstvo i Grad da ulože u taj prostor. Pored toga, Asocijacija pokušava da pronađe i druga potencijalna mesta za nezavisne organizacije. Pokušava da postigne da institucije koje dodeljuju nagrade umetnicima i umetničkim projektima, uzmu u obzir i nezavisne umetnike i umetničke projekte.

Slovenačke nezavisne institucije predstavljaju svoj rad u celom svetu, dok javne institucije svoj rad predstavljaju uglavnom u granicama Slovenije ili u zemljama bivše Jugoslavije. Organizacije iz nezavisnog sektora imaju određenu prednost – one su orijentisane međunarodno. Kod njih postoji snažna potreba da se predstave na međunarodnoj sceni, kao i da strane projekte predstave u Sloveniji. To je, naravno, posledica gore pomenutih principa (umetnička sloboda, sklonost novim praksama, eksperimentu, odgovornost za umetničku inovaciju, interesovanje za interdisciplinarne pristupe, svest o različitostima kod publike i estetika itd.)

Htela bih da naglasim da, i pored brutalnog uspona kapitalizma, ne postoji nikakva vladina inicijativa da uključi velike kompanije kao potencijalne finansijere. Ovo bi se moglo postići kroz poresku regulativu, koja još uvek nije na strani umetnosti i kulture. Poreske olakšice svakako bi donele bolje uslove za nezavisne, ali i javne institucije.

Mislim da su prioritetne potrebe u ovom trenutku organizacione, a one su, naravno, snažno povezane s finansijskim potrebama.
Ne postoji dovoljno producenata u Sloveniji, nezavisne organizacije uglavnom nastaju iz kreativnih potreba i skoro sve nezavisne organizacije u Sloveniji vode sami umetnici.

Sa slovenačkog preveo i uredio Milan MARKOVIĆ

1 Pre svega mislim na Drugu scenu, Stanicu, Magacin i slične odlične inicijative koje su se kod nas pojavile u poslednjih nekoliko godina. Saradnja i uzajamni uticaj ovih inicijativa i sličnih, npr. u Sloveniji ali i u drugim zemljama, veliki su i neobično važan, i o tome piše i Simona Semenič u pregledu organizacionih struktura na slovenačkoj
sceni.
2 19.113 evra u 2004. godini

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.