|
Od Beketa se primećuje
da je pozorišna reč mogla razvijati
svoje rukavce I meandre u odsustvu
bilo kakvog odgovora ili dijaloga.
Smisao te evolucije (ako ne revolucije)
nije tajna: on se vezuje za dva fenomena:
prvo, odnos ka stvarnosti, jednoj stvarnosti
koja je u zapadnom svetu posebno ograničila
razmene („metro-posao-spavanje”), u
ritmu svakodnevice I unutar samog posla,
- I zabave (televizija).
Ali ono što je posebno upadljivo to je smisao
pozorišne revolucije, koja posle Artoa,
privileguje direktni odnos tela prema
gledaocu. Pozorište nije samo telo, već
telo koje govori. Kada reč nije više začetnik
razmene, onda sav scenski rad pripada telu
glumca. Njemu pripada slava, na njemu
je da sve kaže: fizički položaj, čak društveni
položaj I kretanja osećanja. Usamljena
reč je mesto glumca: telo I glas, mimika
I dikcija.
Krenimo malo dalje: dobro znamo da se u
pozorištu treba pomiriti sa osnovnom kontradikcijom:
reč je uvek namenjena gledaocu/ reč nikada
nije namenjena gledaocu. Ovde je na glumcu
da pokaže/ razreši tu utoliko snažniju kontradikciju
pošto glumac nema pred sobom nikog
drugog kome je reč upućena. Što se tiče
samog sadržaja reči, na glumcu je da svaki
put pokaže ono što je osnovni čin
govora, drugim rečima, ono što je u svakom
trenutku ne samo rečeno već učinjeno rečju.
Jedna evolucija
1. Čini se da smo iz naturalističkog,
građanskog pozorišta prešli u pozorište
bliske strukture gde se čuje reč iz narodnih
slojeva: to je pozorište svakodnevice
(Kroetz, Deutsch), u kom je narodska razmena
zamenila građansku. Ali ono što se
već čuje i što je novo jeste teškoća u komunikaciji.
2. Čujemo jedan novi hod reči koji
pokazuje Beket: reč postaje autonomna reč,
manje ili više odvojena od komunikacije,
ili koja komunicira drugačije. Ono što pokazuju
nova ostvarenja kao Vinaverova jesu
novine u funkcionisanju pozorišne reči.
3. U najnovijim delima pojavljuje
se jedna nova upotreba reči
uhvaćene u komunikativno nefunkcionisanje.
Autonomna reč:
1. Onaj koji govori: ja, ti, mi, on?
2. Ko govori? Problem govornog subjekta
I njegove želje.
3. Sadržaj: ja prošlost/ sadašnjost
Odnos prema svetu
4. Forme: monolog
Unutrašnji dijalog
Kvazi-monolog
Višestruka reč (nekomunikativna)
|
