S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 4-5 godina XXXIX jul-oktobar YU ISSN 0036-5734

Jedanaesti međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa :
Nova evropska drama: umetnost ili roba?
Anne UBERSFELD-MAILLE (FR)
Pozorišna revolucija u XX veku i usamljena reč

Od Beketa se primećuje da  je pozorišna reč  mogla razvijati svoje rukavce I meandre  u odsustvu bilo kakvog odgovora ili dijaloga.
Smisao te evolucije (ako ne revolucije) nije tajna: on se vezuje za dva fenomena: prvo, odnos ka stvarnosti, jednoj stvarnosti koja je u zapadnom svetu  posebno ograničila razmene („metro-posao-spavanje”), u  ritmu svakodnevice I unutar samog posla, - I  zabave (televizija).
Ali ono što je posebno upadljivo to je smisao pozorišne revolucije, koja posle Artoa, privileguje direktni odnos tela  prema gledaocu. Pozorište nije samo telo, već telo koje govori. Kada reč nije više začetnik razmene, onda sav scenski rad pripada telu glumca.  Njemu pripada slava, na njemu je da sve kaže: fizički položaj, čak društveni položaj I kretanja  osećanja. Usamljena reč je mesto glumca: telo I glas, mimika I dikcija.
Krenimo malo dalje: dobro znamo da se u pozorištu treba pomiriti sa osnovnom kontradikcijom: reč je uvek namenjena gledaocu/ reč nikada nije namenjena gledaocu. Ovde je na glumcu da pokaže/ razreši tu utoliko snažniju kontradikciju pošto glumac nema  pred sobom nikog drugog kome je reč upućena. Što se tiče samog sadržaja reči, na glumcu je da svaki put pokaže  ono što je osnovni čin  govora, drugim rečima, ono što je u svakom trenutku ne samo rečeno već učinjeno rečju.
 
Jedna evolucija
1. Čini se da smo iz  naturalističkog, građanskog pozorišta prešli u pozorište bliske strukture gde se čuje reč iz narodnih slojeva: to je  pozorište svakodnevice (Kroetz, Deutsch), u kom je narodska razmena zamenila  građansku. Ali ono što se već čuje i što je novo jeste teškoća u komunikaciji.
2. Čujemo jedan novi  hod reči koji pokazuje Beket: reč postaje autonomna reč, manje ili više odvojena od komunikacije, ili koja komunicira drugačije. Ono što pokazuju nova ostvarenja kao Vinaverova jesu  novine u funkcionisanju pozorišne reči.
3. U  najnovijim delima pojavljuje se  jedna nova upotreba reči  uhvaćene u komunikativno nefunkcionisanje.
 
Autonomna reč:
1. Onaj koji govori: ja, ti, mi, on?
2. Ko govori? Problem govornog subjekta I njegove želje.
3. Sadržaj: ja prošlost/ sadašnjost
Odnos prema svetu
4. Forme: monolog
Unutrašnji dijalog
Kvazi-monolog
Višestruka reč (nekomunikativna)

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >