S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 4-5 godina XXXIX jul-oktobar YU ISSN 0036-5734

48. Sterijino pozorje - intervjui sa nagrađenima
Intervju: Gabor Rusnjak
Bazen je srećna porodica koju nemaš

 

Čega si se ti iz svog života morao setiti da bi napravio ovako potresnu i ubudljivu predstavu?
Nisam morao da se setim perioda detinjstva nego sam išao u moju bližu prošlost, u pubertet i sve ono što sam tada doživeo. Da to nisam uradio, ne bih mogao da iskažem sva ta osećanja prema roditeljima. Samo tamo sam mogao da potražim odgovor zašto cela jedna generacija hoće da ubije svoje roditelje, zašto teret njihovih grešaka tako fatalno nosi ona. Jako me interesovalo kako agresija u svakodnevnici dolazi do kulminacije.

Kako neko ko je odrastao i živi u svakako normalnijoj zemlji od ove, traži u sebi tu agresiju, rat, poniženje?
Teško pitanje. Možda je odgovor u tome što ni u Mađarskoj nije sve idealno. Mi o ratu u Jugoslaviji i raspadu jedne države znamo samo preko TV-a, ali s druge strane naša sudbina je i četrnaestogodišnjak koji se za vreme časa istorije upuca. Primera lude kuće kakvu vidimo u ovoj predstavi ima i kod nas. Takvi smo mi ljudi, svako od nas ima trenutke kada postaje životinja, jer niko ne želi da bude gubitnik.

Zašto je za tebe bazen bio asocijacija za mesto na kojem će se ta generacija pretvoriti u životinje? Bazen je simbol prestiža, luksuza, a ovde...
Bazen ima puno značenja. U svojoj glavi tražio sam najpre odgovor na pitanje gde bih ja, da sam dete, voleo da se najbolje provedem. Odgovor je bio bazen, štrand, znači kupanje. Bazen znači i sretnu porodicu koju već nemam. U ovoj predstavi naizgled postoje samo četiri uloge, ali tu je i peta koju iz pozadine igra TV Pink, onako strašno kako je to činila tokom devedesetih, a bogami i sada.

Da li vi tako dobro poznajete koliko je ta televizija  razorila kod razmišljanja jednog naroda ili vam je neko sugerisao i nju i video materijal koji smo videli na video bimu u pozadini?
Beograđanka Kristina Ignjatović, koja je kostimograf i scengoraf predstave, predložila je jednog svog poznanika da izabere taj video materijal. Moje je bilo da kažem samo šta hoću i koliko dugo da traje. Inače, znam kakvu je ulogu odigrala ta televizija ovde kod vas. Kod nas je bilo sličnih primera. TV Crna kutija u tajnosti je snimala i u tajnosti emitovala razne sadržaje. Niste samo vi specijalisti po tome ptianju.

I tvoja, kao i ostale predstave na Pozorju, odgovaraju na pitanje identiteta danas. Šta on danas podrazumeva u Evropi, gde u jednom delu granica nema a u drugom moraš da moliš nekog blaziranog službenika da ti izda vizu ne bi li video sveta i samim tim vremenom postao njegov deo?
Prvenstveno mislim da je traženje mesta kao vlastitog identiteta velika laž. Jako me pogađa kada vidim da je neko postao veliki Mađar. Pa ne živimo li u vreme kada pitanje identiteta i nije neko pitanje. Dok jedni ljudi prave razne asocijacije, drugi - koji su se najpre učlanili  -  izlaze iz njih ne bi li našli svoj identitet. Ma gde da idemo i živimo imamo slobodu govora i zbog toga reč i rečenica nemaju više težinu. Sve je lažno.

Razgovarala Snežana MILETIĆ

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >