S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 4-5 godina XXXIX jul-oktobar YU ISSN 0036-5734

f e s t i v a l i
Miki RADONJIĆ
INFANT 2003 - U traganju za identitetom

 

Kada je pre sedam-osam godina grupa entuzijasta, okupljenih oko Kulturnog centra Novog Sada, osmislila i uspešno realizovala prvi Internacionalni festival alternativnog i novog tetara, njihova glavna namera nije bila usmerena ka besmislenom kopiranju Bitefa, već promovisanju suštinskih inovacija u pozorišnom izrazu i estetici, kao i mogućnosti razmene informacija, praktičnih i teorijskih iskustava iz najrazličitijih teatarskih istraživanja, kako kroz gotove, umetnički zaokružene predstave, tako i organizovanjem radionica, čiji su animatori i rukovodioci doprinosili stvaranju osobite atmosfere nepredvidivosti i istinskog preispitivanja svih elemenata pozorišnog čina. U organizacionom smislu, bilo je tu improvizacija i svakojakih snalaženja, što je sasvim razumljivo za početke jednog vrlo ambiciozno zamišljenog Festivala, ali ubrzo Infant je preboleo „dečje bolesti” i postao značajno mesto okupljanja stvaralaca okrenutih drugačijem teatarskom promišljanju, što je kao rezultat imalo nekoliko uspešnih, nekonvencionalnih i umetnički relevantnih predstava. Međutim, nakon početnog zamaha usledio je neočekivani pad, zbog, blago rečeno, čudnih kriterijuma kojima su se rukovodili neki od selektora Festivala, dovodeći na Infant „pozorišne prijatelje” s nečim što se, u nedostatku pravog termina, nazivalo „instalacijama, prezentacijama, performansima” i drugim „modernim” odrednicama, skrivajući iza bombastičnih naslova odsustvo bilo kakve ideje i nemaštovitost, koji su vređali inteligenciju prosečnog pozorišnog gledaoca. Bilo je na Infantu, uz nekoliko časnih izuzetaka, svega i svačega, a ponajmanje alternativnog i novog, o teatru da i ne govorimo. Došlo se, tako, u krajnje neobičnu situaciju da je u organizacionom delu Festival bivao sve bolji, ali u onom bitnijem, kreativnom, izvođačkom, sve lošiji i lošiji.
Toga je bio svestan i ovogodišnji selektor Ljuboslav Majera, te je nastojao da u svoj odabir uvrsti, pre svega, POZORIŠNE predstave, koje eksplicitno ili prikriveno promovišu alternativni, novi ili drugačiji izraz. Repertoar Infanta bio je podeljen na tri programske linije: jedna je posvećena mitologemama, druga plesnom a treća takozvanom tehnološkom teatru. Naravno da je ova podela bila samo uslovna i shvaćena u najširem mogućem značenju i da su ponajbolje predstave u sebi objedinjavale iskustva i elemente sadržane u sve tri poetsko-programske celine.
Jedan od vrhunaca ovogodišnjeg festivala jeste DRUŠTVO UBIJENIH PISACA Daska teatra iz Siska, u režiji Nebojše Borojevića, prvi put izvedeno na edinburškom Frindž festivalu u avgustu 2000. Predstava inspirisana Oberiom, grupom sovjetskih avangardnih umetnika koji su se pojavili nakon revolucije 1917, da bi ih nedugo zatim Staljin zabranio, posvećena je svim umetnicima čiji rad je cenzurisan, zabranjen ili ućutkan. Efektan scenski minimalizam, precizan glumački izraz i sjajan osećaj za improvizaciju Nebojše Borojevića, duhovito uklopljeni elementi teatra senki u tematsko-idejni sloj komada, upečatljiva muzika u funkciji definisanja klaustrofobične atmosfere, samo su deo odličnih rešenja u  istinskom  pozorišnom događaju.
Neuobičajen vizuelni spektakl, svojevrsna pozorišna vrteška, fascinantni „umetničko-tehnološko-tehnički” projekat, hipnotičkih dejstava, viđen je u predstavi 60 STEPENI Teatra Silos iz Holandije. Na  rotirajućoj sceni smenjuju se slike iz metroa, muzeja, minijaturnog planinskog sela, s plaže, dovodeći gledaoca u situaciju da uz pomoć sopstvene mašte i asocijacija gradi priču čiji se koreni kriju u iscepkanoj dramaturgiji sna. 60 STEPENI oživljava svet ideja za koji nisu bitni sadržina i smisao, već forma i pronalaženje šifre za njenu percepciju.
Od nekoliko tipičnih predstava neverbalnog teatra, treba izdvojiti GLASONOŠE Trupe Varsegi iz Mađarske, nastalu po jednoj od verzija transilvanijske balade TRI SIROČETA u kojoj tri brata kreću na groblje da vaskrsnu majku. Folklorni motivi, nadgrađeni religijsko-mitološkom dimenzijom, ekspresivnom glumom i uznemiravajućom muzikom Silarda Mezeija, omogućili su upečatljivo i uzbudljivo ostvarenje.
Centar za umetnost pokreta „Madlenium” iz Beograda izveo je predstavu HURRY UP!, koreografa Svetlane Đurović, inspirisanu trenutnim stanjem čovečanstva i predstavlja refleksiju na zbivanja u savremenom svetu. Tehnički izuzetno zahtevna koreografija, praćena muzikom Žan-Mark Zelvera i insertima iz filma EVROPA Larsa fon Trira, pretvara se u multimedijalnu priču prezasićenu atmosferom neprestane žurbe i potrebom za putovanjima, simbolično predstavljenim kao uzaludnom željom za promenama i begom od surove stvarnosti.
Ako se za četiri, od trinaest izvedenih predstava, može konstatovati da su uspešna i umetničko-estetski relevantna ostvarenja, a za još nekoliko njih da u pojedinim segmentima nude zanimljiva, maštovita i promišljena scenska rešenja, onda ovogodišnji Infant zaslužuje prelaznu ocenu. Ako tome dodamo i sjajnu organizaciju, sadržajne prateće programe i radionice, vizuelno atraktivan bilten sa svim potrebnim informacijama, opšti utisak je još povoljniji. Naravno, bilo je i nekih propusta, pa se tako desilo da se na Festivalu sa selekcijom dogodi i jedna premijera, odnosno praizvedba, da se u zvaničnom programu nađe amaterska predstava sa svim elementima klasičnog teatra, što za Festival koji promoviše alternativno i novo i nije za pohvalu, ili da se razgovori s autorima i akterima pretvore u neobavezno i, samim tim, besmisleno ćaskanje. Ipak, treba biti iskren i reći da je u odnosu na nekoliko prethodnih, ovaj Festival ipak bio pomak napred, ali se time ne treba zadovoljavati. Možda je konačno došlo vreme da se Infant izmesti iz pozorišnih dvorana i vrati u ambijente Petrovaradinske tvrđave, Katoličke porte, dvorišta Akademije umetnosti, gde je i počinjao da gradi svoj identitet. U suprotnom, postoji opasnost da se utopi u sumornu sliku naše svakodnevice i pretvori u konvencionalan pozorišni festival sitnih sujeta, bolesnih ambicija i netalentovanih kvaziumetnika.

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >