S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 4-5 godina XXXIX jul-oktobar YU ISSN 0036-5734

v e s t i
priredila: Darinka NIKOLIĆ

 

JDP

Nova zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta otvorena je proletos, 23. maja, premijerom Sterijinih „Rodoljubaca” u režiji Dejana Mijača. Beograd je dobio jedno od najlepših i najbolje opremljenih pozorišnih zdanja u svetu.
Konkurs: Na konkursu, raspisanom nekoliko meseci nakon što je, 17. oktobra 1997. izgorela stara zgrada, pobeđuju arhitekte Zoran Radojčić i Dejan Miljković. Radovi počinju u aprilu '98.
Fasada: Spoj starog - rekonstrukcija fasade arhitekte Momčila Belobrka iz tridesetih godina minulog veka – i novog: fasadu prekriva staklo dajući joj postmodernu konotaciju i obezbeđujući zvučnu izlolaciju.
Velika scena: Do nje se stiže kroz stakleni foaje u kojem dominira skulptura Mrđana Bajića. Velika scena ima gledalište sa 655 mesta, rotaciju i osam propadališta čiji su mehanizmi bešumni, svetlosni park od preko 300 reflektora...
Mala scena ima 150 mesta.
JDP ima 28 glumačkih garderoba.
Kvadratura: 7.500 kvadratnih metara.
Branko Cvejić, upravnik: „Ovde lutaju duhovi i energija nekih fantastičnih ljudi, od Bojana Stupice, koji je osnovao pozorište, do divnih upravnika i fantastičnih glumaca koji su tu igrali”.

Gombrovič

Godina 2004. biće u Poljskoj proglašena za godinu Vitolda Gombroviča, a povodom 100-godišnjice rođenja jednog od najznačajnijih poljskih dramatičara minulog veka.
Vrlo ambiciozan program obeležavanja ove godišnjice podrazumeva razne sesije, predavanja, festivale, a na temu: Interpretacija i recepcija Gombrovičevog dela na svetskih scenama. Predviđeno je i monografsko izdanje časopisa „Pamietnika Teatralnego” posvećeno Gombroviču (već su štampana slična izdanja posvećena Ježiju Grotovskom i Tadeušu Lomnickom).
Organizaciju ovog velikog posla i njegovu realizaciju preuzeli su Instytut Sztuki PAN i Stowarzyszeniem Integracji Humanistycznej PO-MOST.
 

Direktori

Između izlaska dva poslednja broja „Scene”, došlo je do smene na vrhu Sterijinog pozorja. Mileta Radovanović, koji je dvadeset godina bio direktor ove institucije, otišao je u penziju, a na to mesto imenovana je mr Mirjana Markovinović. Mirjana Markovinović je rođena 1954. u Somboru, gde je završila  osnovnu i srednju školu, a Pravni fakultet u Novom Sadu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1996. upisala je poslediplomske studije, a 1998. stekla naučno zvanje magistra teatrologije, odbranivši tezu Rekonstrukcija predstave Jovana Sterije Popovića „Ženidba i udadba” u režiji Dejana Mijača, na sceni Narodnog pozorišta u Somboru.
Bila je upravnik Narodnog pozorišta u Somboru u periodu 1983-1987, a potom pomoćnik upravnika Srpskog narodnog pozorišta, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, a od 1989. u istom teatru obavlja više poslova: dramaturg, direktor Drame SNP, direktor Marketinga SNP, pomoćnik upravnika SNP. Godine 2000. imenovana je za direktora Kulturnog centra Novog Sada, a od avgusta 2003, nakon imenovanja od strane Skupštine grada Novog Sada, je direktor Sterijinog pozorja.
Jedanaest godina bila je predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Objavila je naučne radove u zemlji i inostranstvu. IBC, Cambridge – England dodelio je Mirjani Markovinović počasnu diplomu za dostignuća realizovana u periodu 1999-2002. na polju teatrologije, dramaturgije i estetike, nakon analiza doprinosa teoretskom i praktičnom angažmanu.
Autor je više od dvadeset dramatizacija, više scenarija za radio i televiziju, kao i pozorišnog komada PUTOVANJE U PITSBURG U STRIP - VARIJANTI, koji je nagrađen u Užicu, 1999.
Podaci o autorskom radu, precizni naslovi i godine objavljivanja dela nalaze se u IBC – Internacionalni biografski centrar, Kembridž i u Leksikonu umetnika Vojvodine.

Tabački

Miodrag Tabački, arhitekta, scenograf i kostimograf, obeležio je proletos, izložbom u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, trideset godina scenografskog i kostimografskog rada na domaćim (i onim koje su to nekada bile) pozorišnim scenama.
Tabački je ostvario scenografije i kostime za oko tri stotine predstava. Redovni je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gostujući profesor na Univerzitetu Trent u Notingemu (V. Britanija) i univerzitetima Ohajo u Atensu i Konektikat u Storsu (SAD).
Uskoro se očekuje i monografija o Miodragu tabačkom, koju priređuje Ksenija Todorović. Izdanje je dvojezično – na srpskom i engleskom jeziku – što je jedan od preduslova za njegov plasman u svetu.

Nurija

Nurija Espert, španska glumica i zvezda najsjajnijih dana Bitefa, odakle je i krenula njena internacionalna karijera („Jerma”, „Sluškinje”), objavila je nedavno memoare pod naslovom koji, po katalonskom piscu Terensiju Mošu, najbolje definiše njenu ličnost - „Od vazduha i vatre”.
Knjiga je pisana u saradnji sa piscem i profesorom audiovizuelne naracije na univerzitetu u Barseloni Markosom Ordonjesom, i u njoj Nurija Espert govori o svojim porazima i uspesima, o dragocenim prijateljima među kojima su i Grotovski i Rafael Alberti, ali i „legendarna Mira, moja prekrasna drugarica”.
Rođena godinu dana pre izbijanja Španskog građanskog rata, odrasla u bedi, u porodici levičara koji su „sanjali slobodu”, sa četrnaest godina dobila prvu ulogu, a danas je „robna marka” španskog i svetskog teatra, sa prebukiranim rokovnikom za nekoliko godina unapred.

Filip

Od 8. oktobra 2003. do 25. januara 2004, u Parizu, u Nacionalnoj biblioteci Francuske, biće otvorena izložba posvećena „princu scene” i romantičnom heroju francuskog teatra i filma – Žeraru Filipu, legendarnom Lorencaću, Sidu, Princu od Homburga...
U katalogu koji prati izložbu, zapisano je, pored ostalog: „Između američkog i sovjetskog modela, konzumerizma i komunističke utopije, Žerar Filip čini izbor unutar sopstvene profesije: ulazi u TNP (Theatre National Populaire) i pridružuje se Žanu Vilaru i njegovoj viziji o socijalnoj ulozi pozorišta”.
Rodio se 22. decembra 1922 u Kanu, na adresi: Avenue du Petit-Juas 31, gde jedna moderna, banalna građevina stoji umesto šarmantne kuće koja je bila njegov prvi dom. Na spomen ploči je zapisano: „Ovde se nalazila vila Les Cynanthes koja je bila njegova kolevka. Ovde grad Kan produžuje sećanje na besmrtnog glumca, koji ostaje simbol mladosti, svuda i zauvek”.
Žerar Filip je umro 1959. Imao je 37. godina.

Čkalja

Miodrag Petrović Čkalja, glumac „neponovljivog komičarskog dara i majstorske ležernosti”, kako je o njemu govorio Slobodan Selenić, umro je 20. oktobra, u 80. godini.
Čkalju pamtimo kao neprevaziđenu zvezdu komično-satiričkih komedija Radivoja Lole Đukića i Novaka Novaka, iz zlatnih vremena beogradske televizije, iz filmova Soje Jovanović, ali i sa pozorišne scene. Za ulogu u predstavi Slučaj šampiona po tekstu Radomira Smiljanića, dobio je, 1975, Sterijinu nagradu.

Toma

Tomislav Pejčić, jedan od najznačajnijih glumaca srpske pozorišne scene starije generacije, bard vršačkog Narodnog pozorišta „Sterija”, preminuo je 21. oktobra.
Dobitnik je niza nagrada na Susretima vojvođanskih profesionalnih pozorišta, a u najboljem sećanju ostaje njegovo tumačenje Kir Janje u istoimenoj komediji J. S. Popovića.

Saška

Aleksandra Savić, grafički dizajner, dobila je nagradu Novosadskog salona upravo za dizajn časopisa Scena, kao i za rešenje plakata Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu (deo diplomskog rada, neizvedeno).

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >