S C E N A : časopis za pozorišnu umetnost
Novi Sad, 2003. broj 4-5 godina XXXIX jul-oktobar YU ISSN 0036-5734

d r a m e
Aldo NIKOLAJ
Hamlet u pikantnom sosu

 

dramaturška beleška

HAMLET, ORIGANO I OTROV ZA MIŠEVE

Haos u državi prevashodno je posledica haosa u kuhinji – ta implicitna strateška ideja komada HAMLET U PIKANTNOM SOSU  (1991) predstavlja biser među konceptima karakterističnim za „karnevalsku književnost”, ali i retko efektan način za „otključavanje” igrivih i žanrovski daleko manje istraženih predela Šekspirovog remek-dela. I pošto je ta činjenica najčešće najvažnija i rediteljima, a i običnim gledaocima, treba odmah reći da Nikolajev komad sjedinjuje tri veoma značajne žanrovske odrednice: apokrif, „crnu” komediju i pastiš.
Hamletovski svet je u ovoj atraktivnoj dramskoj celini smešten – ali nikako i redukovan! – na (kraljevsku) kuhinju u Elsinoru; taj svet je sumorno srednjovekovni po tipu zapleta ali, istovremeno, i raskalašno renesansni po sočnosti likova i vrcavosti dijaloga. U središte svih zbivanja Nikolaj postavlja svog Frogija, glavnog kraljevskog kuvara – lik koji ima temperament Falstafa i filozofiju Sanča Panse. Sve na ovom (ali i onom) svetu se svodi na stomak – ali se iz stomaka mogu izleći najneverovatnija čuda. Pokrećući, iz sopstvenih razloga, mehanizam paralelan šekspirovskoj radnji, Frogi kreira tragikomični svet koji izranja kao ogledalno iskrivljenje, apokrifni dublet onog Šekspirovog: kraljević Hamlet mora zameniti ljubav prema slatkom naklonošću ka divljači, konflikt bivšeg (Hamletovog oca) i sadašnjeg kralja (Klaudija) efektno se elaborira kao sučeljavanje žudnje za hranom i seksualnog nagona...
Uvodeći svet dvorske kuhinje kao vrstu senzualnog hamletovskog podzemlja, kraljevstva čula, Nikolaj daje plodnu podlogu za radnju kojoj bi najbolje pristajala Moronova odrednica o „projektovanju infantilnih fantazija”. U tom senovitom, ali istovremeno i neurotično veselom podzemlju, mogu se onda ukrstiti naličja i podsvesne karakterologije elsinorskih aktera: Polonije kao opsesivni „sreski špijun”, anoreksična Ofelija u incestuoznoj vezi s Laertom, Hamletova homoseksualna naklonost prema Laertu, Horacio s donžuanskom manijom... Nikolajeva tehnika pastiša, pretvarajući s jedne strane šekspirovske likove-simbole u granginjolske lutke, istovremeno uspeva da u likove Frogija, njegove žene Kati i kuvarskog pomoćnika Gruntera utka tonove neurotične ozbiljnosti i paradoksalne teskobe.
Pored već naznačene „ambijentalne” metafore, drugi osnovni ključ HAMLETA U PIKANTNOM SOSU izrasta, kroz suptilne crnohumorne varijacije, takođe kao logična posledica Frogijeve naopake kuhinjske logike. Reč je o lajtmotivu otrova – od kojeg stradaju i ovde glavni akteri: kao što se u Frogijevoj suludoj klasifikaciji u tegli za cimet uvek nalazi origano, tako se ispostavlja da boca s omiljenom rakijom uvek sadrži otrov za miševe. Ali, porodica – kraljevska ali i ona kuhinjska - koja je, kako kaže Nikolajeva kraljica, „upropaštena seksom, ljubomorom, hranom, incestom, ambicijom i, pre svega, sinom intelektualcem”, ne strada zato što je neoprezna u zadovoljavanju sopstvenih nagona, već stoga što se, u svetu koji predstavlja istrošenu kopiju hamletovskog okružja, tragedija može ostvariti tek kao neurotični ispad za trpezom samozadovoljstva. I upravo u tom ukrštaju se krije opravdanje za Nikolajevo kombinovanje hrane i smrti, seksa i teskobe, kombinovanje koje omogućava totalnom epizodisti, kuvarskom pomoćniku Grunteru, da izrekne svoj gastronomski komentar: „Smrt je uvek prirodna, priroda nas je htela smrtnima.”

Svetislav JOVANOV


Likovi:
Frogi kuvar
Kati njegova žena
Inge njihova ćerka
Brek kuvarski pomoćnik
Grunter kuvarski pomoćnik
Hamlet
Horacio
Laert
Kraljica
Elios
Ofelija
Polonije (ne vidi se)
Klaudije (ne vidi se)
 

SCENA:
Kuhinja sa svim onim što se može zamisliti u jednoj kuhinji iz šesnaestog veka: ogromno ognjište, veliki stolovi, ogromni ormani puni namirnica, police prepune tegli, džakovi s brašnom, ćupovi vina i ulja, hleb (veliki okrugli hlebovi, kao naša pogača), sirevi i td. Ogromni lonci, šerpe, razno drugo posudje, kazani, tiganji, ražnjevi, varjače i noževi svih vrsta. U dnu, veliki prozor kroz koji se vidi zamak opasan bedemom. Na jednoj strani su vrata koja vode u salu za bankete, a na drugoj manja vrata koja vode u ostave i u sobe slugu. Scena je ista tokom celog komada.
 

I DEO
Skoro je vreme ručku i dovršavaju se jela koja će biti poslužena. Frogi, kuvar, priprema na jednom ogromnom poslužavniku omanju divlju svinju koju je upravo skinuo sa vatre; on je simpatičan tip, jedar, pun snage, zaljubljen u svoj posao. Kati, njegova žena, srednjih godina, još uvek vrlo dopadljiva, meša sos u jednom ogromnom tiganju. Inge, njihova ćerka, graciozna i energična, žicom lupa jaja za krem. Pomoćnici se pripremaju da služe za stolom (nameštaju i čiste odeću). Brek je vrlo bistar momak, dok je Grunter lenjivac i uvek poluuspavan.
Frogi: Kati, ne spavaj. Dodaj mi jos šlaga.
Kati: Šlag.
Frogi: Ostavi sad taj krem, Inge. Dodaj mi peršun.
Inge: Peršun.
Frogi: Cimet.
Kati: Cimet.
Frogi: Djumbir.
Inge: Djumbir.
Frogi: Žene, probudite se, biber!
Inge: Biber.
Frogi: Dodaj mi varjaču.
Kati: Varjača.
Frogi: Cimet.
Kati: Cimet.
Frogi: Prokletstvo, pa ovo je origano!
Kati: To je tegla za cimet.
Frogi: Ali znaš da u tegli od cimeta držimo origano. Šta to radiš, dosta ulja!
Kati: Znam, znam, cedim…
Brek: (vireći kroz odškrinuta vrata sale za bankete). Ušao je gospodin Horacio.
Inge: Kada se jede, on je uvek prvi.
Kati: Mora da je gladovao dok je bio student u Wittembergu. Sve je nadoknadio od kako je došao ovamo.
Frogi: Nemojte sad o tome! Tako mi Jupitera, malo belog vina!
Inge: Ovaj recept za sos si doneo iz Pariza ?
Frogi: Ne, to je moja kreacija.
Kati: Stavio si vino, kleku, brašno … i ostalo ?
Frogi: Ostalo je tajna.
Brek: (vireći kroz odskrinuta vrata) Stižu zvanice.
Frogi: Sva sreća. Koliko si jaja stavila u krem, Inge?
Inge: 36 kao i uvek.
Brek: Stiže gospodin Polonije.
Frogi: Brzo proveri šnicle. Dodaj još malo supe u paprikaš.
Brek: Tu su i njegova deca Laert i lepa Ofelija.
Frogi: Gori, skidaj s vatre.
Brek: Upravo ulaze komornici… velikodostojnici…dvorski kapelan..Evo Kornelija sa Marcelom i Bernardom … Evo kralja i kraljice.
Frogi: Dakle, brzo iznositi hranu, odmah, odmah.
Brek: Nema princa Hamleta.
Inge: Princ uvek kasni.
Frogi: (tresnuvši jednu varjaču o zemlju) Neka ga djavo nosi, ja dušu ispustim da sve bude gotovo na vreme, a on stiže kad mu se svidja. Juče se pojavio sa pola sata zakašnjenja i upropastio mi sufle.
Kati: To radi da bi bio primećen.
Inge: On je jedan egzibicionista.
Brek: I završi se tako što se kralj strašno razbesni.
Frogi: …Razjari se i počne da kritikuje moja jela, “Ovo je bljutavo,Frogi, prekuvano… ovo nije slano.” Ja ću tom momku, pre ili kasnije, dati jednu dobru lekciju…
Kati: Previše smo ga razmazili, još od malih nogu.
Frogi: Ako budu kasnili sa jelom, moj veprić neće više biti tako dobar. Kuvan je tačno koliko treba… i serviran sa najukusnijim sosom koji je ikad bio preliven preko jedne divlje svinje, mužjaka,umućenim rukom jednog kuvarskog genija u specijalnoj hrastovoj bačvi. Misliš li da će se svideti mladom Hamletu?
Kati: Frogi, nemoj se zavaravati. Jel' u sosu ima karamela? Jel’ ima ušećerenog voća, čokolade?
Frogi: Ženo, ne psuj.
Kati: Znači da neće ni probati.
Frogi: (očajno): Ali zašto Hamlet mora da jede samo slatke stvari?
Brek: (i dalje viri kroz vrata) Evo ga, stiže princ.
Inge: (i ona dolazi da viri) Kao i uvek, obučen u crno, sa medaljonom oko vrata.
Kati: Razumem kad je neko u žalosti, ali sad već preteruje.
Inge: Ima čak i crnu noćnu košulju, rekla mi je pralja
Kati: Pre nego što mu je umro otac bar je nosio sivo.
Frogi: Dosta naklapanja. Iznosite tu hranu na sto ili će se sve ohladiti. Daj, iznosite predjela… (Obraća se Grunteru koji je zaspao u jednom ćošku) Do sto djavola Grunteru, probudi se.
Svi: Grunteru ?!?
Grunter: E…
Kati: Za sto!
Grunter: O, bas dobro, ručaćemo?
Brek: Drugi treba da ručaju, idiote. Treba da poslužujemo.
Grunter: Sačekaj samo malo, tek sam se probudio.
Frogi: Ti se nisi nikad ni probudio. Hajde, krenite sa predjelima.
Kati: Tost sa kaperima u sosu od belog muškata.
(Kako je koje novo jelo izneseno u salu, tako onaj koji služi ponavlja naziv jela)
Inge: Uštipci i knedle od griza.
Frogi: Mirisne deve sa puterom.Pazite ne sme da se ohladi.
Kati: Paštetice od goluba sa džigericom na Perikleov način.
Inge: Jezik na Tutankamonov način, kraljičino omiljeno jelo.
Frogi: Salamice od drozda u sosu od tartufa. Brzo sa salamicama.
Kati: Čvorci na roštilju u sosu od sočiva.
Inge: Složenac sa pilećim iznutricama. (Dodaje poslužavnik Grunteru koji upravo ulazi, poslužavnik pada, Brek pokušava da ga uhvati ali bez uspeha, poslužavnik je završio na podu)
Kati: (Skuplja složenac sa poda i ponovo ga slaže na poslužavnik). Sad je još bolje složen.
Frogi: Grunteru nisi ni za šta, jednog dana ću te otpustiti, daj kreći, drozd bez kostiju u želatinu od ribizli.
Kati: Brzo… brzo… petlovi bataci na lep način.
Frogi: Pašteta od divljači sa narandžom.
Inge: Žabe na način velikog vojvode.
Kati: Cipal na sorbonski način
Kati: Zapečeni barbun.
Inge: Grašak na šervudski način.
Frogi: Sočivo “alla Isav”.
Inge: Dagnje na piratski način.
Frogi: (mrtav umoran) Završili smo sa predjelima, sva sreća.
Brek: Isuse iz dvorišta, znojim se kao bik na žaru.
Grunter: (opet se izvalio u ćošak) Šta je život, šta je život…život je san. Umreti...spavati, spavati, možda sanjati, kako kaže princ. Ovde je školj što u tom samrtnom snu…
Frogi: Bitango jedna nedospavana, opet ćeš da spavaš. Sad treba da se iznese glavno jelo.
Grunter: Ne mogu…užasno mi se spava.
Frogi: Večiti san će za tebe biti pravo oslobodjenje.
Brek: (vraćajući se iz sale) Sve su smazali…šta je pojeo Polonije!!!…A šta je sve uspeo da proždere fra Lorenco!!!
Frogi: Brzo, iznosite veprića i pazite da ne pokvarite garnirung. Posle dodjite da mi ispričate šta kažu gosti (Gleda u divlju svinju na poslužavniku sa obožavanjem) Zaista je praznik za oči gledati ovu živuljkuu u tom svetlozelenom sosu, kao da je na mladoj aprilskoj travi. (Brek i Grunter izlaze sa svinjom). Ma gde su, do djavola, kapri?
Kati: U tegli od oraščića.
Frogi: A gde je oraščić?
Kati: U tegli od leblebija.
Frogi: Znači, stavio sam leblebije u kolač. Nijedna stvar nije na mestu u ovoj prokletoj kuhinji. Inge, šta radiš?
Inge: Uzela sam, ponovo, da mešam krem.
Frogi: Ma, kako to mešaš!? Ruka ti je prespora, pokreti bezvoljni, zar ne osećaš uzbudjenje i sreću gledajući kako krema polako postaje penasta. Bolje to mešaj, unesi malo strasti, radi to nežno i grubo istovremeno, sa besom ali i sa toplinom, radi kao što bi volela da ti tvoj muž radi u bračnom krevetu. Nadam se da te je, ova svetica od tvoje majke uputila u tajne seksa.
Kati: Hamlet me je pretekao.
Frogi: Hamlet?!?
Inge: Ne brini tata, Hamlet je bezopasan na tom polju.
Kati: To je samo dim bez vatre. Inge, kad budeš ukrašavala tortu ne štedi na trešnjicama. Princ je lud za njima.
Frogi: Kad je bio ovako mali, mangupčić jedan, sakrivao se ispod stola, a ja sam mislio da bi gledao ženske noge. Ne, zamislite, on je to radio da bi mogao da iskoči kad se na sto iznese torta i da pokupi sve trešnjice.
Kati: Slatkišima nadoknadjuje nedostatak osećanja.
Frogi: Razmaži bolje tu kremu. Izgleda da se naš princ sada nasladjuje Ofelijinom trešnjicom.
Inge: Ta pegava uspijuša, uvek u najdubljoj depresiji.
Frogi: Plaši se da se ne ugoji, uvek mi traži posni jogurt.
Inge: Nosi onu bezobličnu tuniku da bi izgledala mršavija.
Kati: Pokojni kralj je želeo nju za snahu. Ali ko je mogao misliti da će nas njegova visost tako brzo napustiti.
Frogi: Kakav je to bio čovek! Moć…smelost…snaga.
Inge: …I kakav apetit!
Frogi: Bio je najveći gurman u čitavoj Danskoj Posle jela bi uvek dolazio u kuhinju da me pohvali:bravo Frogi, sve je bilo odlično, jel’ ostalo još nešto da se mezne?
Kati: I onda bi lizao šerpe.
Frogi: To je najviše voleo. Kako bi on rekao- zaslada pred put. Kakav čovek, kakvu je taj džigericu imao!
Kati: Jeste, ta ga je i oterala u grob.
Inge: Guščija džigerica.
Frogi: Šesnaest šljuka punjenih medom i guščijom džigericom, sećaš se ženo?Bile su ostale još tri, rekao mi je da ih ostavim za večeru, i avaj, ostale su.
Kati: Ostao je i on, jadnik. Kakav ružan kraj, umreti od prežderanosti.
Frogi: Ružan? Pa to je najlepša smrt.
Kati: Bar da ih je sve pojeo, umro bi još srećniji.
Frogi: Kakav je on bio kralj! Za stolom isti kao u borbi, nezadrživ. Sećam se kako je pobedio starog Fortinbrasa i osvojio danski tron.
Kati: Samo , u krevetu nije bio takav, bio je pravo razočarenje.
Frogi: A otkud ti znaš?
Kati: Ih, koliko mi se samo puta kraljica žalila zbog njegovih neuspeha u vodjenju ljubavi.”Više celera Kati…stavi i tartufa, sinoć mu je uspelo."Eto takav je bio a brat mu je čista suprotnost, Klaudije je pravi pastuv.
Frogi: Otkud i to znaš, da ga nisi, možda, povukla za…rep?
Kati: Da li uvek moraš da budeš tako vulgaran?
Inge: Priča se da u kriznim danima nije štedeo ni stare koke iz doma Santa Anna. Konjušari tvrde da mu se nisu gadile ni mlade ždrebice.
Kati: Zato kraljica sad nadoknadjuje post iz prvog braka, ne izlazi iz bračne postelje.
Frogi: Taj brak sigurno nije vrcao od strasti ako je njegov jedini rezultat Hamlet…Oribaj dobro tu šerpu, na dnu se zalepila ovčija mast.
Inge: Princ nam je u depresiji. Za njega je ovo majčino venčanje težak udarac, još uvek to ne može da svari.
Frogi: Ne može da svari ni moja pečenja. I stalno ismeva moju kuhinju koja je najbolja u čitavoj zemlji Danskoj, pravi raj za gurmane.
Inge: Misli da si ti kriv za smrt njegovog oca i to ne može da ti oprosti. Ti si ga poslao u raj.
Frogi: Zar je moja krivica što on nije mogao da se obuzdava u jelu, iako je moja kuhinja izvrsna? Pa ako zaista misli da sam ja kriv za kraljevu smrt, zašto mi ne kaže to u lice, umesto što samo mozga i premišlja o svemu? Baš je pravi beskičmenjak, nikad od njega neće postati dobar vladar.
Inge. Niti će Ofelija biti dobra kraljica.
Kati: Previše je iskompleksirana. Ali njen brat Laert…(Spolja se čuje zveket oružija).
Inge. Oh, bože moj, pa to je dvoboj…
Froggy. (gleda kroz prozorče) Ne, to Laert trenira, hoće da pobedi na turniru u Parizu.
Inge. E, baš je momčina.
Kati. On i nije Polonijev sin, već učitelja mačevanja, čak i liči na njega, kao pljunut. (Laertu, koji ulazi u kuhinju) Niste čak ni ručak završili, moj plemeniti Laerte?
Laert: Upravo krećem dobra moja Kati, prtljag mi je već ukrcan.
Frogi: Znači, napuštate nas?
Aert: Čekaju me obaveze u Parizu, jedan važan turnir.
Frogi: Spremio sam vam korpu sa užinom za put.
Laert: (Kreće da je uzme ali se predomislio) Bolje ne, moj ljubazni Frogi, moram ostati lagan, u formi. Bolje se pobrini za moju sestru, nahrani je, nešto mi je propala. Sada će ostati sama. Moj otac Polonije se previše brine o drugima i nema vremena za nju.
Kati: O njoj se brine princ Hamlet.
Laert: (sa besnim gestom) Ne Kati, Ofelija je za Hamleta samo privremena zabava, igra, ako se ne zaštiti jako će se razočarati. On je okrutan.
Kati: Nemojte da govorite loše o princu, on vam je dobar prijatelj.
Laert: Bio je. Ja odlazim u Francusku i ostavljam ga sa Horaciom, sa njegovim prijateljem Horaciom. Baš je lud ovaj svet, zbogom. (kreće prema vratima)
Frogi: Izvinite, mogu li nešto da vas zamolim?...Pošto već idete u Pariz, da li biste odneli ovo pismo Pjeru, velikom kuvaru, koji me je, sa mnogo strpljenja, naučio kako se pravi sufle…A ovo je jedan specijalni sos, sa receptom na tegli, to sam obećao gospodji Babet. I još najbolji danski puter, to je za drugare iz bara "Sen Žermen", u Parizu se ne može naći…
Laert: U redu Frogi, zbogom.
Frogi: Pa bio bi još ovaj špric za kraljevsku kremu, to sam s?m napravio za mog dragog prijatelja Antoana, poslastičara, iz ulice Bourg Tibourg…a ima još i ova pita od jabuka za madam Alfonsin kod koje sam stanovao. Zatim…
Laert: Dosta Frogi, pa brod je mali, ne putujem teretnjakom. Zbogom svima. (Izlazi a vraćaju se Grunter i Brek).
Frogi: Dakle, šta kažu gosti, jel’ im se dopao moj sos?
Brek: Kralj je sipao tri puta a i kraljica bi, da ne vodi računa o liniji. (Grunter se vratio u svoj ćošak i opet se izvalio da spava) Plemići i komornici su sve lizali brkove kako im je prijalo, a ni njihove gospodje nisu zaostale. Kapelan je toliko puta sipao da sam izgubio račun, isto tako i Polonije.
Frogi: A mladi, jel’ se i njima dopalo?
Brek: Ofelija je samo zamazala obraze jer je glabala kost, nije jela baš sos.
Frogi: A Hamlet?
Brek: On je probao i reče:”Da li je ovaj sos dobar ili ne?” Zaključio je da je odvratan.
Frogi: (U napadu besa baca sve po kuhinji) Ne on ne može biti istog, plemenitog roda kao otac mu, već nekog razbojničkog, kopile jedno.
Inge: Smiri se oče, možda je danas indisponiran.
Kati: A da, sav je bled u licu.
Brek: Rekao je da se sos oseća na trulež.
Kati: Ma ne, sigurno nisi dobro razumeo.
Brek: Ne, ne, odlično se sećam, rekao je:”Sos truli u Danskoj”.
Frogi: Ubiću ga, crv jedan odvratni, on je skroz protiv mene,hoće da izgubim posao. Nisam ja kriv što je njegov otac žderao kao prasac. Ja sam samo kuvar, moj posao je da kuvam.
Brek: Baš tako, hoće da ostanete bez posla.
Kati: A gde bi opet našli kuvara kao što si ti?!?
Inge: Mnogi evropski dvorovi bi te želeli za sebe.
Brek: Princ kaže da ste trebali ubiti kralja Engleske ili Francuske a ne danskog kralja.
Frogi: Zadaviću ga, odraću ga kao jare…
Inge: Ćuti, evo ga dolazi.
Hamlet: (ulazi sa Horacijem) Upravo tako, dobri moj Horacio, izmedju neba i zemlje postoji mnogo više stvari nego što nas uči filozofija. (proba prstom tortu koju Inge ukrašava). Odlično, zaista odlično.
Horacio: U kom smislu, slatki prinče?
Hamlet: U svakom, dragi moj druže, ako čovek treba da veruje…(obraća se Frogiju) Juče je šlag bio kiseo…ako čovek treba da veruje u veštice i vile, u nimfe i u duhove…(opet se obraća Frogiju) I čokolada je bila bajata…Horacio, kako se osećaš daleko od Wittemberga. Čime se zabavljaš ovde, šta radiš ovde u Elsinoru?
Horacio: Baš ništa, dangubim, gospodaru moj.
Hamlet: Ali zašto si, onda, i dalje ovde?
Horacio Da bih bio sa vama, prinče.
Hamlet: Oh, baš si srce.
Horacio: Došao sam na sahranu vašeg oca.
Hamlet: Stavi više trešnjica na tu tortu, dobra moja Inge. Došao si na sahranu mog oca a uspeo si da vidiš i venčanje moje majke. Ali u ovoj kuhinji se štedi. Hrana koja je ostala od daće posle očevog pogreba je podgrejana za venčani banket moje majke.(njuši šerpe i lonce) Ovde ima nešto trulo...ima nečeg trulog u Danskoj...(Izlazi sa Horaciom).
Frogi: Djavo, dimljena bubašvaba, eto šta je on, trebao sam da ga ispećem u rerni još dok je bio mali, a ne da ga puštam da mi se igra u krilu (baca jednu šerpu prema vratima kroz koja je izašao Hamlet. Čuje se slab jauk).Izvinite gosn’ Polonije...(čuju se koraci koji se udaljavaju) Taj crv je uvek iza vrata, stalno prisluškuje. (Skrhan skljoka se na jednu šamlicu). Zašto je taj momak tako nezahvalan?
Kati: A čitavo detinjstvo je proveo ovde, u kuhinji. O njemu se niko nije brinuo, roditelji uvek zauzeti turnirima, banketima...Uveče bi plakao jer se bojao mraka, uvek bih ga stavljala u naš krevet, spavao bi s nama...
Frogi: NIje uopšte spavao, razrogačio bi oči i buljio u mrak.
Kati: Uvek je bio teško dete.
Frogi: Morbidan....mutan.
Kati: Previše je učio...previše je knjiga pročitao.
Frogi: Jedina zabava mu je enigmatika.
Kati: Posle Wittemberga je postao još gori.
Inge: Bolje da mu odnesem tortu, sigurno je gore i grize nokte.
Frogi: Nek je proklet (besno, rukom gura trešnjice i pljuje na njih) baci to. Dakle, prinče, veruješ u duhove, e pa i videćeš ih.
( Mrak, vide se munje, čuju se gromovi, napolju je nevreme. Osvetljava se samo prozor kroz koji se vide Hamlet i kraljica).
Kraljica: Hamlete, sine,prestani da se duriš i pokušaj da budeš malo ljubazniji prema očuhu, zaista si mu drag.
Hamlet: Potrudiću se, samo zbog vas majko.
Kraljica: Pazi, obećao si. I, Hamlete, sine moj, opusti se, razvedri se (Odlazi) Klaudije, Klaudije, razgovarala sam sa Hamletom, obećao mi je…
(Osvetljava se kuhinja).
Frogi: (Ulazi sa viteškim oklopom -deo je obukao, deo nosi u rukama).
Kati: (ulazi u društvu Inge i Breka) Froggy…sveta device!
Inge: Ali, ovo je oklop pokojnog kralja, u njemu je sahranjen.
Frogi: Ne, ovo je duplikat, onaj iz sale sa oružijem.
Inge: Zašto si to doneo ovamo?
Kati: Kad primete, nadrljaćeš.
Frogi: Smiri se ženo, to je samo mala pozajmica. Hajde pomozi mi da ga obučem.
Kati: Nisam raspoložena za tvoje šale. Treba da završim paštetu od divljači a ne tu da fantaziram s tobom.
Frogi: Pomozi mi, to je naredjenje. I vi isto tako, ‘ajde, mrdnite se. (Brek, Kati i Inge mu pomažu da obuče oklop).
Kati: Šta te je spopalo, da nećeš, možda, da ideš u rat protiv Fortinbrasa?
Inge: Jel’ istina to što se priča da Fortinbras hoće da se osveti zbog toga što je naš pokojni kralj oteo zemlju od njegovog oca, pa sada namerava da ratuje sa Danskom?
Frogi: Nemoj da se brineš ćerko, na njihove haringe odgovorićemo našim najboljim puterom.
Kati: I ako pobedi Fortinbras za nas se ništa ne menja. Mi spremamo hranu za onog ko je glavni. U kuhinji nema ni strategije ni politike.
Frogi: Ali možemo da utičemo na politiku. I kuhinja je diplomatija, oružije u ratu i u miru. Sećaš li se onda kada sam samo jednom ekserom u pečenju rasturio savez sa Švedskom?
Kati: Jeste, njihov ambasador je podivljao zbog slomljenog zuba i otišao ne završivši pregovore.
Frogi: A sećaš li se grofa Foksa koji je stigao sav razjaren zbog problema u vezi sa granicom? Teleće pečenje sa vrganjima ga je tako smirilo i odmah je postao ljubazan i popustljiv. Dobro, jeste li već jednom gotovi?
Inge: Zbog čega si obukao oklop, hoćeš li u rat?
Frogi: Ne, ja sam kuvar i sve bitke bijem u kuhinji.
Kati: Sa oklopom na sebi?
Frogi: Znatiželjo, ime ti je žena. (menjajući glas doziva) Hamlete…to sam ja, tvoj otac…
Inge: (smeje se) Hoće da preplaši Hamleta izigravajući duha.
Kati: Jel’ ti to ozbiljno? U tvojim godinama?
Frogi: (hoda po kuhinji sav ukočen) A šta kažete, kako mi stoji?
Brek: Izazivate strahopoštovanje.
Frogi: Zatvori mi vizir.
Brek: Zadivljujuće, kakva sličnost, zaista zadivljujuće. U oklopu, sa spuštenim vizirom, isti ste kao i Hamletov pokojni otac.
Inge: Najviše ličiš na njega iz profila. Probaj da hodaš.
Frogi: (napravi nekoliko koraka)
Brek: Izgleda kao jastog u punoj ratnoj opremi.
Frogi: Mamuze i nožni oklop me stežu pa moram da vučem noge.
Inge: Ne brini, svi duhovi se vuku.
Brek Isto i jastozi.(Otvaraju se vrata i pojavljuje se kraljica, nastaje opšta panika).
Kraljica: Nebesa, moj muž. (Pada onesvešćena).
Kati: Device sa sedam mačeva, samo nam je ova sad trebala.
Frogi: Šta se dešava, ništa ne vidim, podignite mi vizir.
Brek: Ne dešava mi se često da imam jednu kraljicu u naručju, ne mogu tek tako da je ostavim.
Inge: Položi je na pod,bludniče.
Frogi: Tako mi bikove polutke, hoće li mi neko reći šta se ovde dešava.(Kati mu diže vizir).Dakle?
Kati: VIdela je tebe i onesvestila se.
Frogi: Do sto djavola!
Kati: Šta si se tu ukočio kao neka mumija, sakri se, može se svakog časa probuditi.
Inge: Brek, svinjo jedna, položi je na ovu klupu.
Frogi: Gde???
Kraljica: (otvara oči) Bože…oh, bože…vrti mi se u glavi…
Kati: Brzo, dolazi sebi, sakri se pod onu klupu.
Frogi: Polako, polako, vidiš koliku gvoždjuriju imam na sebi.
Inge: Opet se onesvestila.
Kati: ‘Ajde, brzo, izlazi.
Frogi: Čekaj malo, nisam, valjda, jarac?
Inge: Pazite, opet dolazi sebi.
Kati: Požuri, zavuci se tamo ispod.
Frogi: Oj, oj…ovo gvoždje me pritiska baš ovde…(sakriva se ispod velikog, radnog stola).
Kati: Ne mrdaj se i ne otvaraj usta.
Kraljica: (budi se) Gde sam?
Kati: U kuhinji, vaše veličanstvo. Onesvestili ste se ulazeći. Zar ste već trudni? komplimenti, vaša visosti.
Kraljica: Sad se sećam, tu ispred je bio Kralj, moj muž.
Inge: Ali kralj Klaudije nikad ne dolazi u kuhinju, vaše veličanstvo.
Kraljica: Ma ćuti, bio je to pokojni kralj u svom strašnom oklopu.
Inge: Vaše veličanstvo, to nije moguće.
Kraljica: Ćuti budalice, bio je on, glavom i bradom.
Kati: Mora da je to bio njegov duh.
Kraljica: Njegov duh?!?! (Počinje da se ljulja, kao da će se ponovo onesvestiti).
Kati: Brzo, daj sirće. (Inge stavlja flašu sa sirćetom ispod kraljičinog nosa).
Kraljica: Gospode, da li je moguće da sam videla jednu sablast?
Inge: VI ste ga videli, mi ne.
Kraljica: Zašto taj ludak od Hamletovog oca ne počiva, lepo, u miru, u svom grobu, već ide okolo i štreca ljude. Vi ga zaista niste videli?
Kati: Ne, ali videli smo druge.
Inge: Mnoge druge.
Kraljica: Druge šta?
Inge: Duhove.
Kati: Nemojte mi reći, vaša visosti, da sada prvi put vidite duha. Pa zamak ih je pun.
Brek: Uveče, kada idem da spavam često sretnem duha one devojčice kojoj je otac odrubio glavu, šeta okolo sa glavom ispod ruke.
Kraljica: Molim vas…molim vas…loše mi je…
Kati: Breck, donesi malo rakije za kraljicu.
Brek: (uzima jednu flašu) Ova i mrtve oživljava.
Kraljica: Molim vas ostavite mrtve na miru.
Kati: Ne tu flašu, onu drugu. Ovo je otrov za miševe. Kada će Frogi prestati da stavlja flašu sa otrovom pored rakije? Tako je neuredan.
Kraljica: Kao i svi kuvari. (Uzima čašicu od Breka i prinosi je ustima) ima miris kamfora.
Kati: Izvinite, veličanstvo, to je, ipak, otrov za miševe. Nema problema, odmah ćemo zameniti, drugu flašu Breck.
Kraljica: Kakav šok videti ponovo onaj oklop.
Kati: Evo, ovo je rakija, pijte vaše veličanstvo.
Kraljica: (pije) Oh, gospode, kako je jaka, ali dobra, dobra. Mogu li da dobijem i jedan keks? Baš sam ogladnela. (Inge joj donosi keks). Dobar je. Ima isti takav oklop u sali sa oružjem, uvek sam ga mrzela. Mogu li dobiti još keksa? Taj oklop je uvek bio baksuzan. Inge ostavi tu kutiju ovde (sa keksom). Kad god je moj muž imao taj oklop na sebi uvek se nešto loše dogodilo.
Frogi: ( Uskomešao se ispod stola, Inge i Brek pokušavaju da sakriju buku muteći kremove )
Kraljica: Bože moj, šta će se još sad desiti?
Kati: Prestanite da lupate, vas dvoje. Da li vam je bolje visosti?
Kraljica: Da ali popiću još jednu kapljicu da se povratim .Samo mi je još i duh falio, sad kada imam tako puno problema.Da li zaista ima duhova u Elsinoru?
Kati: Naravno, kao i u svim zamkovima, vaša visosti.Duhovi ne žive u iznajmljenim sobama.
Kraljica: (sa slabim krikom) Evo ga još jedan, tamo, iza onih vrata.
Kati: A, ne to je Polonije. (baca metlu prema kuhinjskim vratima i odmah zatim se čuje Polonije kako beži)
Kraljica: Taj nesrećnik se samo šunja po zamku i špijunira.I noćas je, dok smo kralj i ja bili u krevetu, virio. Sreća njegova što ga Klaudije nije primetio, on mrzi voajere.Ali kada je u mom naručju ne vidi i ne čuje ništa, tako je srećan…
Kati: A i vi ste, visosti…
Kraljica: Bio bi nam ovo predivan medeni mesec, da nam Hamlet ne zadaje toliko problema.
Kati: On vam je uvek pravio probleme.
Kraljica: Sada preteruje.Razumem njegov bol ali, kako mu je Klaudije lepo objasnio, i njegov otac je izgubio oca, i otac njegovog oca.I otac oca njegovog oca.
Kati: Jeste, očevi uvek umiru.
Kraljica. A sinovi postaju očevi.Klaudije mu je rekao:”Hamlete, sad sam ja tvoj otac.” Misliš li,dobra moja Kati, da je moj sin bio dirnut, da je zagrlio Klaudija? Ni u snu, bio je mrtav hladan i ponavljao da se nismo trebali venčati, da je on protiv toga i bla, bla…..
Kati: Ponekad ne bih rekla da je baš pametan.
Kraljica. I ja to kažem.Ali, šta smo trebali da uradimo, draga moja Kati? Da se ljubakamo krišom? Sto puta je bolje jedan pravi brak, pa nismo više u srednjem veku. Trideset dana sam bila u dubokoj žalosti a posle toga jedno tiho venčanje, bez pompe i raskoši, bez kraljeva i prinčeva. A Hamlet, umesto da se složi s tim , meni za ljubav, okrenuo se protiv Klaudija kao da je on kriv što mu je umro otac.
Kati: Čak i ovi zidovi znaju da je umro od lošeg varenja. U krajnjem slučaju se može kriviti kuvar.(Čuje se buka ispod stola, Frogijeva reakcija,Inge i Brek opet pokušavaju da neutrališu tu buku)
Kraljica. (i dalje se služi rakijom) Mislio je samo na jelo…….ništa drugo ga nije interesovalo. Ja ga , iako u krevetu nije bio navalentan, nisam nikad odbila. Naravno da sam bila svesna da Klaudije čezne za mnom ali on je bio muž mog brata i nikad ga nisam ohrabrivala. A on je, moram priznati, znao da se kontroliše i svoju strast je zadovoljavao na drugoj strani. (Dve žene se smeju zaverenički).Uostalom i sa tobom, onda kada je Frogi bio u Parizu na onom kursu francuske kuhinje.
Kati: (očajnički pokušava da negira) Nije istina, nije istina, visosti vi ste nešto pobrkali, ja sam uvek bila verna Frogiju (čuje se buka gvoždjurije koju Inge i Brek pokušavaju da pokriju lupajući šerpama).
Kraljica: Ma hajde; Kati, ti si mi se poverila, još si se plašila da ne ostaneš trudna (još jača buka, ispod stola izleće Frogi, preteći ali ga Kati treska po glavi jednom šerpom.) A vas dvoje prestanite sa tim lupanjem.
Kraljica: Nemoj misliti da sam ljubomorna, to je prošlost. Tada Klaudije nije bio moj muž.A zašto bi trebala da se plašiš, ako Frogy nije saznao onda, neće nikad saznati.Ko bi mogao da mu kaže? Ja ni reč neću reći. Uzeću još jednu kapljicu ove rakije, ima li još keksa?
Kati: Nema, ostale su samo ove krofne.
Kraljica: Mmm…i ove su dobre, o čemu smo ono pričali’ Ah, da, o Hamletu. Sada kad imam Klaudija ne mogu uvek imati vremena za Hamleta kao nekad. Uzaludno je iako insistira…. mamice ovo, mamice ono. Mora se snaći. Kad bi samo hteo da se oženi, u pravim je godinama za brak a Ofelija ga sigurno ne bi odbila. I bez nje, koliko ima devojaka koje sanjaju da se udaju za princa. Ali, kad god pomenem ideju o ženidbi pravi se da ne razume o čemu govorim, počela sam da sumnjam u njegove seksualne sklonosti. Potpuno je smušen u sentimentalnom smislu.
Kati: Da li je zaljubljen u Ofeliju?
Kraljica: A otkud ja znam? Ponekad mislim da ga više interesuje Laert . O, nisam šokirana, ne u današnje vreme.Razgovarala sam o tome sa kraljem i zbog toga je odlučio da pošalje Laerta u Francusku, sa izgovorom da ga šalje zbog turnira. Da bismo videli kako će Hamlet reagovati. Ti si Kati, žena sa puno iskustva, šta ti misliš o tome, da li ga privlače muški?
Kati: Šta da vam kažem, visosti, današnja mladež je tako čudna. Proveo je puno vremena na fakultetu, živeći i družeći se samo sa muškarcima.
Kraljica: I ona dvojica, Rozenkranc i Gildenstern…
Kati. Treba uzeti u obzir i to da je na univerzitetu nije lako sresti osobe drugog pola, zato se i završi tako da se promene neke sklonosti.
Kraljica: Ne znam za Nemačku, ali u engleskim koledžima izgleda da je normalno ne biti normalan.
Kati: Ali kad se momci vrate kući, nestanu i odredjene navike. Manje više.Ožene se, postanu glava porodice, dobri muževi, znaju sve da rade, uredni su, nauče da kuvaju… šta ima veze ako si ponekad priušte kakav hir…
Kraljica: Problem je u tome što svaki put kad se vrati iz Wittemberga dovede novog prijatelja. Prvo Rosenkranz i Gildestern a sada ovaj Horacio.
Inge: Što se tiče Horacija nema problema, on nije sumnjiv.
Kati: Za njega bih stavila ruku u vatru.
Brek: On je stavlja na stražnjicu.
Kraljica: (ne obraća pažnju) Mi majke, šta reći za nas.Tako smo brižne kada se radi o našim sinovima. (opet se čuje zveket gvoždja, Frogi dolazi sebi)
Kati: Sad se vi vratite vašim obavezama a ja ću da završim paštetu od divljači.
Kraljica: I ta preterana vezanost za mene.
Kati: Hamlet je sin jedinac, visosti.
Kraljica: Nekad izgleda da me obožava a nekad da me mrzi.
Kati: Takav je, kad sebi nešto utuvi u glavu ne mozeš ga odgovoriti od toga. Pre je obožavao Frogija a sad ga krivi za očevu smrt.
Kraljica: Pokušava da izazove osećaj krivice kod svih koji su mu bliski.
Kati: Neprestano maltretira Frogija na profesionalnom planu.
Kraljica: Sada stvarno moram da idem, Klaudije me sigurno traži po celom zamku. U ovo vreme mu se budi odredjeni apetit.. uostalom i ti se sećaš, Kati, jer si dobro upoznata sa snagom njegove strasti… (sprema se da izadje ali se okrece i…) …kuvajte sa ljubavlju.
Frogi: (izlazi ispod stola praveći užasnu buku, ima preteći izraz na licu) Bludnice… nevernice.
Kati: (pokušava da mu izmakne) Ne veruješ, valjda, u kraljičino brbljanje. Pijana je, samo je dolivala…
Frogi: (juri je sa mačem u ruci) Bednice, dok sam ja bio u Francuskoj da učim sufle.
Kati: Upomoć, upomoć, beži…
Inge: (zatvara ocu vizir na šlemu pa i ona beži).
Frogi: Šta ste mi uradili, ništa ne vidim. Nećeš mi pobeći, bednice! (Vrteći mačem okolo slučajno preseca užad na kojima vise šunke i sve pada na Gruntera koji je sve vreme spavao u svom ćošku).
Grunter: (probudivši se) Kraljev duh, kraljev duh…..(Frogi je pronašao vrata i izlazi, Grunter uzima bocu i pije da bi došao k sebi, ali to je mišji otrov i on pada kao klada. Osvetljuje se veliki prozori; vide se dva stražara na bedemu zamka)
Prvi stražar: Stani, ko je to? Lozinku.
Drugi stražar: Život za Dansku. Prijatelji smo, zar ne vidiš?
Prvi stražar: Ne u ovom mraku. Dakle, danski podaniče šta ima novo?
Drugi stražar: Jesi li i ti video?
Prvi stražar: Oklop što zavija okolo? Video sam, zaboga, i odmah sam si našao zaklon u kuli. Video sam i kraljevog duha.
Drugi stražar. I ti si pijan kao i Bernardo. Idi da spavaš, sad je red na mene da stražarim.
(Osvetljuje se kuhinja, Frogi i dalje u oklopu, sa šlemom u ruci, sedi  na jednoj klupi. Kati je pored njega i oboje imaju zavijene glave. Inge čisti kuhinju.)
Frogi: Sperme mu hiljadu djavola! Mogao sam biti u svom toplom krevetu umesto što bazam gore dole po ovim zidinama. Stražari pobegoše, prestravljeni, a Hamleta ni od korova. Nikako da se malo prošeta po mesečini. Sav sam se ukočio a i dalje zavijam “Hamlete, Hamlete”
Inge: Ostavi se toga, smisli nešto drugo da se našališ s njim.
Kati: Stavi mu bibera u krofne.
Frogi: Ti ćuti, grešnice. Niko od stražara se nije usudio da zove princa.
Inge: Ima jeziv karakter pa ga se zato svi boje.Trebalo bi da to uradi neko od njegovih prijatelja.
Frogi: Imaš pravo,to bi mogao biti onaj prevrtljivi Horacio.
Inge: Odlična ideja, ja ću da ga nagovorim.
Frogi: (budi Breka koji spava u Grunterovom ćošku) Probudi se Brek, hoćeš li da završiš kao Grunter? Da umreš od suvišnog spavanja kao on?
Brek: Grunter nije umro od spavanja već od straha.
Kati: Od tebe je mislio da je kraljev duh i to ga je sredilo.
Inge: Bile su to prejake emocije.
Frogi: Brzo, brzo, nadji Horacija i reci mu da dodje ovamo.
Inge: Pazi da te niko ne vidi i ne čuje. Kaži mu da sam sama u kuhinji i da imam nešto dobro za njega, da proba.
Brek: (izlazeći) I ja bih to da probam.
Inge: Šta sad da spremim za Horacija?
Frogi: (već je na svom mestu, počinje da kuva) Malo roze sosa… dodaj mi malo korijandera… malo prezle… ne, ovo je sir… kada će se uvesti malo reda u ovu kuhinju?
Inge: Kad ti počneš da stavljaš stvari na svoje mesto.
Frogi: …malo zelenog bibera i prelijemo sve preko pačijeg filea. Ovo jelo ćemo nazvati “Pačiji file na avetinjski način”.
Brek: (ulazi) Stiže, našao sam ga u malom salonu, igrao je karte sa gospodinom Polonijem.
Inge. Sad svi nestanite odavde. Ti, tata stani odmah iza vrata, kad ga ubedim da izadje na zidine i kad vidi duha otići će da zove Hamleta, a onda ću ti ja dati znak.
Frogi: Koji?
Inge: Reći ću: “Pre nego što zapeva petao.”
Kati: I ja ću ostati iza vrata da intervenišem, ako zatreba. I ti Brek napolje (svi izlaze).
Horacio: (ulazeći) Zvali ste me, gospodjice? Kartao sam se sa plemenitim Polonijem. Kakav nepodnošljiv čovek! O svakom bi hteo da zna i kako diše, a ne zna da je rogonja.
Inge: Pa sad je kasno i da sazna, udovac je.
Horacio: U svakom slučaju, sakupio je lepu kolekciju rogova.
Inge: Probajte.
Horacio: Ali tek sam ustao od stola.
Inge: Jedan snažan momak kao Vi nikad ne odbija dobro jelo i lepu ženu.
Horacio: Za početak bih više voleo lepu ženu.
Inge: Ne, prvo probajte ovo što sam spremila za Vas.
Horacio: Vaše nežne ručice su pripremile ovu divotu? Mogu li da vam se zahvalim jednim poljupcem?
Inge: I popite čašu ovog odličnog vina sa Sicilije.
Horacio: (pije) Mmmm….ima ukus sunca. Nikad nisam probao ovako dobro vino.
Inge. Moj otac ga čuva samo za familiju.
Horacio: Gusto je, mirišljavo, ali……izvinite, tamo iza ima nekoga……
Inge: (baca nešto na vrata, čuje se Polonije koji beži) Nestao, kao neki duh. Kad je već reč o tome, verujete li vi u duhove?
Horacio: Ne.
Inge. Grešite. U poslednje vreme, ima jedan koji svake noći šeta po zidinama zamka. Sem stražara videli su ga Marčelo i Bernardo.
Horacio: Mora da su svi oni bili dobro naliveni.
Inge: To je kraljev duh, hoće da komunicira sa Hamletom.
Horacio: Hamletu ne uspeva ni sa živima da komunicira , zamislite, molim vas, tek sa mrtvima !… (smeje se, pokušava da zagrli Inge) daj, dodjite mi u zagrljaj, ne treba da verujete u te neopipljive pojave. Umesto toga pipnite,pipnite, moja pojava nije imaginarna već predstavlja snagu i krepkost pravog muškarca.(opet pokušava da je zagrli).
Kati: (ulazi) Duh! Jeste li videli duha?
Horacio: Jel’ vas to on tresnuo po glavi?
Kati: Moglo bi se reći.
Horacio: I, šta je radio duh?
Kati: Ima sličnosti sa pokojnim kraljem i stalno doziva sina Hamleta.
Inge: Hajde, izadjite ili se, možda bojite da ga sretnete? Uradite to meni za ljubav, znaću da vam se odužim.
Horacio. Čemu žurba, pa noć je tago duga u Elsinoru.
Inge: Da ali u ove dane, pred Božić, petao se javlja uvek ranije, da upozori grešne duše kako je vreme da se vrate u svoja utočišta. Hajde, idite.
Horacio: (tiho, samo da čuje Inge) Posle ću moći da vas poljubim?
Inge. (tiho) Uvek ispunjavam obećanja. (normalnim glasom) I ako duh bude tražio Hamleta idite i pozovite ga.
Horacio. Isteraću ga iz kreveta (tiho, samo njoj) s nadom da ću uskoro ući u vaš.
Inge: Idite..pre nego što zapeva petao……pre nego što petao zapeva idite, samo hrabro.
Horacio: Pevaću da razbijem strah.
Frogi: (ulazi sa suprotne strane) Konačno. Izvešću sve tako da me Hamlet prati do ovog prozora, i kad tri puta podignem ruku, ti Kati zakukuriči a ja ću da nestanem kao duh.
Kati. Frogi, ne preteruj (Frogi izlazi).
Brek: (ulazeći)Plemeniti Horacio se uputio prema zidinama, trčeći. Idem negde da se sakrijem da vidim predstavu.
Inge: Bolje ostani ovde, duh će se pojaviti tačno ispred ovog prozora.
Brek: (penje se na sto da bolje vidi) Samo mrak, nema ni senke od duha.
Kati: A kakvu senku može da napravi jedan duh?
Brek: Slušajte……neko se penje….Stražari se zaustavljaju, drhte od straha, čelo im je sjajno od znoja…
Kati: Ne moraš baš toliko da dodaješ, Brek.
Brek. Stiže još neko… (čuje se Horacio kako peva) To je Horacio… strašni duh, u svom oklopu, ide mu u susret… Horacio se skamenio, duh mu nešto govori, Horacio je otrčao.
Inge. Odlično, otišao je po Hamleta.
Brek: Stražari su nestali, svuda oko duha je samo mrkli mrak, uuu kako je hladno.
Kati: Zatvori prozor. Frogi će se razboleti na ovoj hladnoći. Trebalo bi da počnemo da ljuštimo krompir. Sutra ćemo praviti složenac na grofičin način (kroz prozor se vide samo Frogijeve noge, koji skakuće od hladnoće).
Kati: Šta se dešava?
Inge. Jadni tata, skakuće da se zagreje.
Kati: Neko dolazi.
Inge: To je neka žena, ima dugačku haljinu.
Brek: Ne, to je Hamlet u noćnoj košulji.(vidi se Hamlet, približava se duhu).
Inge: Približio se… nešto mu govori.
Hamlet: Oče moj… hoćete nešto da mi kažete, slušam vas, preklinjem vas kažite….
Frogi. Ako si voleo svog oca, sine, onda treba da ga osvetiš… Nisam umro od lošeg varenja, već su me ubili…
Kati: Brek, otvori prozor, da se bolje čuje.
Hamlet: Svetih mu muka Hristovih, ubijeni ste. Ko vas je ubio?
Frogi: Znam da se priča da je onaj preobilan banket uzrok mojoj smrti. Nije istina. Taj banket je bio moja velika radost. Spremio ga je Frogi koji je za mene bio ne samo kuvar, već prijatelj….brat. I ti treba da ga voliš i da sa veseljem uživaš u njegovoj kuhinji, koji je najbolja u čitavoj Danskoj. Nemoj da jedes samo slatkiše i torte već i njegove izvrsne sosove, pečenja, suflee, paštetu od divljači….samo da znaš kako žalim za svim tim.
Hamlet: Dobro, sve ću to da probam, ali, kaži mi, ko je tvoj ubica?
Frogi. Klaudije, onaj koga danas krasi danska kruna, on je moj ubica, ta bedna švalerčina…
Hamlet: Tvoj brat? Moj stric? Majčin muž?
Frogi: …i ljubavnik drugih poštenih žena u Elsinoru. Ta odvratna, prljava životinja čija pohota je zavela mnoge časne žene…
Hamlet. Šta kažete, oče, kako je to moguće, ispričajte mi.
Frogi: Dakle, tog dana, posle onih fantastičnih punjenih šljuka, pripremljenih sa puno ljubavi od strane mog voljenog Froggija, punog stomaka i potpuno srećan, zaspao sam ispod vrbe u bašti, čekajući večeru. Dok sam sanjao voljenu Gertrudu, moj perfidni brat mi je usuo u uho otrov za miševe, koji je ukrao iz Frogijeve kuhinje. Eto to je uzrok moje smrti.
Kati: Ali zašto optužuje kralja za zločin?
Inge: Ima on svojih razloga, razmisli.
 Brek: Ćutite, još pričaju.
Frogi: Osveti me, Hamlete, kazni tog gnusnog pastuva koji je iskoristio moju nevinu suprugu…
Hamlet Kunem se da ću vas osvetiti.
Frogi. (dajući dogovoreni znak) Moraš me osvetiti Hamlete.
Hamlet: Hoću oče.
Frogi: Osveti me…
Kati: Ma šta radi, jel’ poludeo?
Frogi: Znak…znak…
Kati: (počinje da kukuriče)
Frogi: Ah, evo ga petao, jutarnja truba me zove u tminu. Zbogom Hamlete, osveti me, osveti me….
Inge: Kakav divan glumac je moj otac.
Frogi: Zbogom Hamlete… (kija, Hamlet se udaljava, nestaje i Frogi, čuje se zvuk oklopa).
Kati: Mora da je pao sa stepenica. Požuri Brek, pomogni mu da ustane. Skini mu oklop i odmah ga odnesi u salu sa oružijem. (Brek izlazi) Ovo je bila vrlo neukusna šala i imaće posledice.
Inge: Baš je bilo zabavno.
Horacio: (ulazi i vodi Inge u stranu)Ja sam ispunio svoje obećanje, sad je na tebe red.(grle se u senci).
Kati: Imam vrlo ružan predosećaj, vrlo ružan…
Hamlet: (ulazi sav potresen, klekne ispred Kati i zagnjuri lice u njeno krilo) Kati, draga moja dobra Kati…
Kati: Šta je bilo prinče, kažite mi šta se desilo.
Hamlet: Ne mogu. Pukni srce moje kad već ne mogu ništa da kažem…
Kati: Šta se desilo, nije vam se svidela torta, nije bilo dovoljno trešnjica?
Hamlet: Nemam više reči Kati, moje srce je sledjeno.
Kati: Da vam spremim jednu dobru vruću čokoladu?
Frogi: (ulazi umotan u veliki vuneni pokrivač) Kako je hladno, zaledio sam se, sto mu djavoljih rogova…
Kati: Baš ti je bila ideja da ideš u noćno pecanje po ovoj hladnoci. Bled si kao duh..
Hamlet: (pritrčavši Frogiju) Oh, Frogi, vi koji ste bili mom ocu ne samo prijatelj već brat…
Frogi. Šta radite ovde u ovo doba Hamlete? Zašto ste tako potreseni. Hoćete li mi reći šta vas muči, moj slatki prinče? …Kakav miris, Kati vam sprema toplu čokoladu.
Hamlet: Danas su mi misli krvave. Sad se sve promenilo, hoću krv a ne čokoladu, samo krv…
Frogi. Oh, konačno prinče, od sutra samo tartar biftek!
Kraj prvog dela

DRUGI DEO

(Kroz prozor se vidi Hamlet sa glumcima, komedijašima, čuje se njegov glas)
Hamlet: Dobrodošli, dobrodošli, komedijaši, sretan sam što vas ponovo vidim… tebi su brada i kosa osnežile od kada smo se poslednji put videli…a tebi, dragi moj, je izrasla brada i to crna, jaka i glas ti je postao dubok, kako ćeš sada da glumiš heroine? Nek je dobrodošla vaša divna umetnost u ovu provinciju obavijenu sivilom. Jedan pravi ručak će vam pomoći da još bolje glumite, zar ne? Dobri komičari imaju i dobar apetit… (svi se šale, smeju, čuje se i aplauz. Svi odlaze i osvetljava se kuhinja)
Frogi: Krećite se , radite… Pazite na pohovano… promešaj sos… ako si blizu vatri šlag postane kiseo …dodaj puter, Inge… vas dve pazite na pečenje… gledajte da ne izgori gulaš…
Kati: Dosta, ovako se više ne može. Ostali smo samo mi da kuvamo za sav taj svet, a sad , kad Gruntera više nema Inge mora i da služi za stolom.Treba nam još ljudi, Frogi moraš ozbiljno da razgovaraš sa kraljem, budi odlučan.
Inge: Ovo je eksploatacija, prava eksploatacija.
Kati: Ne možemo dalje ovako.
Frogi: To je sve Polonijeva krivica jer on štedi na osoblju da bi ostavio utisak na kralja.
Kati: Dok je svaki dan sve više posla. Elsinor je postao prometan kao neka krčma.
Inge: Samo su nam još i ovi glumci, komedijaši, falili.
Frogi: Hamlet je baš srećan što su stigli. Nadam se da će uneti malo veselja u ovaj tmurni zamak. Jeste li videli kako se Hamlet promenio posle moje šale. Postao je ljubazan,srdačan, pažljiv…
Kati: I hvali sve što skuvaš, naročito krvavi biftek. Neprepoznatljiv je.
Inge: Rekla bih da se zaista oporavlja.
Kati: Sada je kralj osoba koju mrzi. Misliš li da je lepo to što si uradio Frogi ? Ubedio si ga da mu je Klaudije ubio oca… momku koji već ima puno problema utuviti tako nešto u glavu… i to sve zbog neosnovane sumnje da je Klaudije bio moj ljubavnik.
Inge: Ali, tata, kakve imaš dokaze. Ne veruješ, valjda, ogovaranjima.
Frogi: Nijedno zvono ne voli da ima dva klatna (odlazi do vrata i gleda kakvo je stanje u sali za bankete) Osvojili su salu, bolje da iznosimo hranu, pre nego što zauzmu i kuhinju. Probudi Breka. Kati, kreći sa patkom.
Kati: Moram još da je garniram, maslinama i kaperima.
Frogi: Ostavi sad to, glumce interesuje količina. Što su lakši na pozornici to su teži za stolom.
Inge: (gledajući u salu) Vladari su odmaglili, valjda im je ispod časti da obeduju sa glumcima.
Frogi: Jesi li spremna, ženo?
Kati: Patka na provansalski način.
Frogi: Kreći sa patkom.
Brek: Patka na provansalski način!
(Od sada pa sve vreme ručka za svako jelo koje iznose uzvikuju i ime jela. Ali Inge i Brek i ne stignu još ni da izadju iz kuhinje a glumci već uzimaju hranu sa poslužavnika.)
Frogi: Fazan na egipatski način.
Kati: Džigerica na Prometejev način.
Inge: Jezik "a la Plutarh" u zelenom sosu.
Frogi: Brizle na lep način.
Inge: Pašteta od pasulja “sudnji dan”.
Kati: Nedopečen biftek iz fjorda, ovo je za Hamleta.
Inge: Škembići na Šeherezadin način.
Frogi: Guske na veseo način.
Kati: Bubrezi alla Mesalina.
Inge: Pohovani mozak na genijalni način.
Frogi: Srce u kriškama na izdajnički način.
Inge: Šargarepa “lažljivica”.
Kati: Karfiol n?kiselo.
Inge: Petlići “bič božiji”.
Kati: Zečevi na “nogom u dupe” način.
Frogi: Cikorija na Antigonin način.
Inge: Zelena salata “Zavesa se spušta”.
Kati. Orekjete na Edipov način.
Frogi: Salata na Senekin način.
Kati: Pita s mesom na Plautov način.
Frogi: Puding sa šlagom alla Messalina.
Inge. Pirinač “Madonin plač”.
Kati: Paprenjak (vrsta kolača sa biberom) na Medejin način.
Inge: Slatki hleb alla "Hvalisavi vojnik".
Frogi: Torta u listovima “Inkunabule”. Čini mi se da je to sve.(Ide prema sali).Niko ne priča, čuje se samo simfonija vilica, zubi koji žvaću, melju, mrve, komadaju, krckaju, uništavaju hranu. Brek, idi vidi jel tamo sve u redu (Brek izlazi i Frogi se, iscrpljen, skljoka na klupu sa ostalima)
Brek: Traže onaj keks što se umače u vino.
Frogi: Eeeeeee…?
Brek: Hamlet im je obećao još hrane, posle predstave, i zalihu za put. Sve su smazali, baš sve. Psi oko stola su uzalud cvileli ne bi li dobili koju kost.
Hamlet: A Hamlet ?
Brek: Neverovatno, nije ni probao slatkiše već je sa uživanjem smazao krvavi biftek. Raspoložen je, veseo Uzbudjen je zbog glume koja sledi.
Kati: Šta će izvesti ?(Frogi viri da vidi šta se dešava u sali).
Inge: Jedan od njih, plavušan, mi je rekao da će igrati “Ubistvo Gonzaga”(iz sale se čuju glasovi, počeli su).
Kati: Ta drama je već klasika, vidjena i prežvakana sto puta. Zamisli samo kralja kako će da se dosadjuje, njemu se svidjaju samo francuske balerine.
Frogi: A ti baš dobro poznaješ kraljev ukus, je li?
Kati. Sad dosta. Hoćeš da znaš s kim sam išla u krevet, dok si ti bio u Francuskoj? Hoćeš baš da znaš? Sa polomljenim kostima i puna bolova jer sam morala da radim i za tebe, dok si ti, ko zna sa koliko drugih žena pravio sufle.
Frogi: Nemoj vikati, zar ne čuješ da glume?
Kati. Dojadilo mi je, već, da me stalno optužuješ. I to cvećka kao što si ti, stvarno mi je dojadilo.(Pauza, iz sale se čuju glasovi glumaca)
Inge: Kako im uspeva da glume kad su tako prežderani?
Brek: S druge strane… da nisu jeli popadali bi od gladi, jedva su se držali na nogama. Ko zna koliko dugo nisu čestito jeli. Kakav težak i nezahvalan posao je biti glumac. Bolje je biti kuvarski pomoćnik.
Inge: Neće uvek biti tako. Videćeš da će jednog dana i glumci biti plaćeni. I to dobro. (Čuje se vika iz salona, zvižduci, urlici “dosta, prestanite”).
Kati: Bože dragi, šta se dešava?
Inge: Zvižde im.
Frogi: Eto zašto su hteli da ručaju pre predstave.
Inge: (gleda u salu) Publika napušta salu.
Brek: Otišli su i kralj i kraljica. Kralj je podivljao od besa, naročito je ljut na Hamleta jer je on organizovao predstavu. (Otvaraju se vrata i ulazi kraljica jecajući. To je, u stvari, Elios, glumac koji u predstavi, ima ulogu kraljice).
Elios: (naslonivši se na vrata, ledjima je okrenut publici). Dosta, još me niko do sada nije nazvao droljom.
Kati: Zaista, visosti, ko bi to sebi, ikada, dozvolio.
Elios: Ja sam uvek bila na visini situacije. U svim okolnostima.
Frogi: Nemojte se uzbudjivati, veličanstvo škodiće vam…
Elios: Ti ćuti, kuvaru.
Frogi: (tiho ostalima). Mora da je Hamlet i kraljicu okrenuo protiv mene.
Elios: Baš Hamlet je taj koji je napravio kampanju protiv mene i oneraspoložio publiku. On, to je bio on, a kad samo pomislim da nisam ništa jeo da bih se našminkao i obukao kostim.
Inge: Vama šminka i ne treba, prelepi ste.
Elios: Znam da sam lepa ali Hamlet je počeo sa pričom da nisam dovoljno ženstvena, da sam kao jedna vojničina, kako mi raste brada i brkovi…
Kati: Ma šta kažete!
Frogi: Da li je moguće?
Inge: A vi, šta ste radili?
Elios: (okreće se publici i sad se vidi da to nije Kraljica, vec muškarac). Zar meni tako, meni koja sam bila glavna glumica u svim komedijama, svim istorijskim dramama, u svim tragedijama, u svim pastoralama, u svim istorijskim pastoralama,u… (prekida je/ga ulaza Kraljice)
Kraljica: (ulazi razjarena, Hamlet za njom).Ne sine, nemoj ni da pokušavaš da se opravdaš, ovog puta si zaista preterao, ne mogu ni da pomislim da za to postoji izvinjenje (još nije primetila glumca koji je na drugom kraju kuhinje) Ali, kako, zašto? Kada se, konačno, i ovde nešto dogodi, u ovoj provinciskoj rupi, šansa da imamo malo zabave… stižu glumci… organizuje se predstava… mogli smo svi zajedno uživati i dobro se nasmejati… Ali, ne ti si morao sve da pokvariš, sa tim tvojim izopačenim ukusom.
Hamlet: Molim vas, majko, pa predstava je morala da bude realistčna…
Kraljica: Ma kakva realističnost?!? Šta to imaš na umu? Ti da budeš autor? Glumci su mi rekli da si preradio čitav tekst…
Elios: (ne može da izdrži te se i on pridružuje grdnji). Istina je, prava istina. I meni je skratio tekst, meni koja sam jedna primadona.
Kraljica: (besna) A, evo ga travestit. Dao si mu, čak i moju haljinu i to original koju mi je sašio Jen Sarden. Ja nisam htela da je upropastim, pa sam dala da mi se napravi kopija koju koristim. Ati si je dao ovom praznoglavom, feminiziranom…
Inge: Neverovatno. Liče kao jaje jajetu.
Kraljica: Kako se usudjuješ, ti bezumnice? Ja da ličim na ovu nakaradu!
Elios: (namerno nastavlja na istu temu) Na sceni, što se tiče ženstvenosti, , možete nešto i da naučite od mene, visosti.
Hamlet: Znate i vi, majko, da kod nas žene ne mogu da budu glumice i zato za ženske uloge se uvek uzimaju mladići…
Elios: Ja uvek imam tako ogroman uspeh, da publika nije sigurna da li sam žensko. Dolaze u moju garderobu da mi dodirnu…
Kraljica: A ti samo to i čekaš, zar ne? Sklanjajte mi ga sa očiju ili ne odgovaram za sebe.
Elios: Jadna ja, svu sebe dam dok glumim, a eto kako me tretiraju, svi su protiv mene.(plače).
Kraljica: Nije mi dobro…dajte mi još koju kapljicu one odlične rakije, da se malo povratim. Klaudije se složio da se izvede predstava jer je očekivao da će se zabaviti…
Kati: (obraća se Inge koja sipa Kraljici rakiju) Druga flaša Inge, druga…
Froggy: Pre ili kasnije moramo premestiti taj otrov…
Kati: Ili bar staviti etiketu na bocu…
Kraljica: (uzima čašicu od Inge) Hvala draga. (pije). Kakva “zabava” Sve samo ne komedija. Naterao si ove jadnike da odglume tu priču u kojoj čovek pojede petnaest šljuka i posle umre od nečega, ko zna čega, što mu brat sipa u uho…
Hamlet: Otrov za miševe, ukraden iz kuhinje, majko…
Kraljica: Zar kralj nije trebao da se naljuti? Da sve bude još gore, dao si ulogu kralja onom grbavom glumcu sa osmehom kao u hijene…Mogu li dobiti moj omiljeni keks? Hvala. Priča bez glave i repa. Klaudije,već prepun briga koje nosi sa sobom danska kruna, inače, ne voli grozne predstave, samo komedije…A još kada je video moju haljinu, onu koju najviše voli da mi skida kada idemo u krevet, na onom izrodu, osetio je da je objekat njegove ljubavi duboko oskrnavljen. Imati hrabrosti da toj bradatoj nakazi daš ulogu kraljice, mene…
Elios: (skače sa mesta gde je stojao) Ovo je previše…zaista previše…pogledajte ove obraze, pipnite ih, nežniji su od ružinih latica…a moje grudi su bele kao krin (otkriva grudi).
Kraljica: Polako…polako…moja haljina…pokidaćete je…šivena je u Parizu, razumete? U Parizu…
Elios: (ponižen, seda na mesto gde je do malo pre sedela kraljica a kraljica na stolicu gde je bio Elios). Čak je i gospodin Šekspir bio mnome inspirisan za jednu svoju komediju…dragi Vilijem je napisao svoju Juliju za mene…(brizne u plač).
Hamlet: (koji je, u medjuvremenu, bio odsutan duhom, misli od Eliosa da je njegova majka i pokušava da je teši). Ne plačite majko, kad vas vidim da plačete, boli me srce…
Kraljica: (puši se od besa) Ja sam tvoja majka, ne taj travestit…Ja, ja koja sam se uvek žrtvovala za ovog nezahvalnog sina, i koji mi sada zagorčava život samo zato što je ljubomoran na očuha…(i ona počinje da plače).
Hamlet: Majko, molim vas, i ja ću se rasplakati…Smirite se (okreće se Eliosu) A ti, ili prestani, ili idi da plačeš negde drugde.
Frogi: Ovde je dozvoljeno da plaču samo oni sa plavom krvi.
Elios: Upropastili ste me, uproastili ste me…
Frogi: Ej, upropašteni, nisi na pozornici.
Elios: Vi ste, prinče, rekavši da mi izbija brada, uticali na šefa komičara koji je to iskoristio i sada će sve ženske uloge da d? onom balavcu koga stalno vuče za sobom. Od sada ću moći da igram samo paževe i ostale muške uloge.
Frogi: Stvarno ti neće biti lako, jadniče.
Inge: Šta se to mrda iza one zavese?
Hamlet: Miš, može da bude samo miš.
( Kraljica i Elios se penju na stolice, prestravljene).
(Frogi uzima jedan veliki tiganj da ga tresne).
Hamlet: To je moja dužnost, dobri moj Frogi. (nekoliko puta udara po zavesi koja se omlitavila i pada na zemlju).Ubio sam ga, kladim se u dukat da jesam.
Elios: (silazi sa hoklice, zajedno sa kraljicom) :Kako je velik, nikad nisam videla tako velikog miša. Divovski miš.
Frogi: (prilazi zavesi i diže jedan kraj). Polonije? Moga sam se zakleti Uvek sam govorio da će doživeti mišji kraj.
Kraljica: Polonije, udario si Polonija?
Frogi: Ubio ga je, visosti.
Kraljica: Samo još i ovo…Hamlete, svaki čas nešto napraviš. (štipne ga za obraz) S tobom čovek nikad nema mira. Sad ćeš čuti kralja. Hoće da te pošalje u Englesku, ja sam pokušavala da ga odgovorim ali, sada je bolje da odmah pakuješ kofere. Krenućeš još noćas. Ideš na jedan engleski univerzitet da usavršiš studije…
Hamlet: Ne, mama, ne na univerzitet..ne…
Kraljica: Da, da ići ćes. (sa vrata) Kati, skini odmah moju haljinu sa tog budućeg muškarca i daj odmah da se opere (dok ona izlazi stiže Horacio). Opet je zabrljao, ovaj tvoj prijatelj. Klaudije je već besan na njega…….(izlazi).
Horacio: Prinče, šalje me kralj. Po njegovom naredjenju morate odmah da napustite Dansku i da se ukrcate na brod koji noćas kreće za Englesku. Pratiće vas Rosenkranc i Gildenstern, da vam bude lakše kad stignete.
Hamlet: I ti ćeš snama, zar ne dobri moj Horacio?
Horacio: Bolje ne, ostaću ovde da vidim šta će se dogoditi u Elsinoru, i obaveštavaću vas o svemu. Naravno, ako mi dozvolite da ostanem.
Hamlet: Da ti dozvolim ili da ti ne dozvolim? I to je veliki problem. Pa dobro ostani ovde, prijatelju, i piši mi, piši mi često. Hodi ovamo da te zagrlim verni moj Frogi, i tebe draga moja Kati, koja si prema meni bila nežnija od majke. Ti nikad ne bi prevarila muža sa nekim tipom kao što je Klaudije.
Frogi: Ko zna, prinče, ko zna.
Hamlet: I tebi pozdrav, Inge, drugarice iz igre iz davnih dana. Ako vidiš Ofeliju kaži joj da ide u manastir, jer samo tamo mogu da reše njene probleme. (Eliosu, koji pojušava da privuče pažnju na sebe). Pozdrav i tebi paunice, tek treba da progledaš. Pre nego što me brod odnese daleko, sa mojim vernim pratiocima, želeo bih da ti pomognem u odluci šta biti ili ne biti. U tome je ceo tvoj problem, ti leptirice u metamorfozi. (izlazi)
Inge: A zašto Ofelija da ide u manastir?
Horacio: Naš princ je svakim danom sve čudniji, reklo bi se, da ga je okrznulo ludilo.
Hamlet: (ponovo ulazi u kuhinju) Uzeću malo čokolade za put.(uzima čokoladu i izlazi).
Frogi: Nije dobro, opet je počeo sa slatkišima.
Horacio: U Engleskoj će naći odlične. (upravo je primetio Polonijevo telo) Svete mi hostije, zar ovo nije Polonije? Malo čudan način da se prisluškuje.
Frogi: On već prisluškuje iza vrata na onom svetu.
Horacio: Jel’ umro prirodnom smrću?
Brek: Smrt je uvek prirodna, gospodine, priroda nas je htela smrtnima.
Horacio: Lagao bih ako kažem da sam ožalošćen.
Frogi: Ovde se sprema hrana i zato nećemo dopustiti da Polonije ovde bude prožderan od vojske crva koja čeka na njega, zato ga nosite napolje.
Brek: Mi hranimo životinje da bi se sami nahranili a ne mislimo da su samo crvi ti koji se na kraju nahrane. Pomozite mi plemeniti gospodine.
Horacio: Gde ćemo ga odneti?
Brek: Mesto bi mu bilo na djubrištu.
Frogi: Za sada ga odnesite u kapelu ( Izlaze Brek i Horacio sa Polonijevim telom, sledi ih Inge).
Kati: Imam grozan predosećaj, kao da mi po glavi lete one crne ptičurine.
Frogi: Izvadi to jare iz paca. Ništa ne može da se desi, Hamlet odlazi (Eliosu) a ti , lažna kraljice, prestani da cmizdriš.
Elios: Plačem jer nemam više budućnosti, moja karijera je završena.
Frogi: Naravno, niko ne bi pomislio da medju tim butinicama kriješ suprotno od onog što bi se jedan se muškarac nadao da nadje.
Elios: A otkud ti znaš?Nemaš pojima koliko se njih u današnje vreme nada da će naći upravo ono što ga i čeka ovde.
Kati: Hajde ovamo da se skineš, moram da odnesem haljinu na pranje.
Elios: Gladan sam, nisam ništa okusila da bih stigla da se našminkam.
Frogi: Nema ničega, tvoje kolege su sve prožderali.
Elios: Molim vas, gladan sam.
Frogi: Uzmi,u ovoj šerpi je nešto ostalo…(daje mu jednu šerpu i komad hleba i Elios izlazi).
Kati: (pre nego što izadje baca pogled svuda po kuhinji). Device od sedam bolova, ne stižemo ni da očistimo kuhinju a već je, opet, prljava: na sve strane su mrlje od krvi.
(Mrak na sceni, osvetljava se prozor i vide se Klaudije i čuje se njegov glas).
Klaudije: (čita pismo koje je naredio da se napiše). Engleskom kralju, London.
Dragi kralju i prijatelju, donosilac ovog pisma je Hamlet, sin moje žene i mog brata koji nas je prerano napustio. Poslao sam ga k tebi rekavši mu da će usavršiti svoje studije u Oksfordu…Ali pošto je u poslednje vreme davao znake nestabilnosti, pokazavši se opasnim za sredinu …čim stigne zatvori ga u jednu dobru londonsku ludnicu, iz koje ne treba više nikada da izadje. Tvoj Klaudije od Danske.
(Osvetljava se kuhinja, prisutni su Kati i Frogi. Kuvar stavlja jedno jagnje na sto i sprema se da ga odere).
Frogi: ….ti prokleti komedijaši su nam potrošili sve zalihe. A zbog čega, zbog predstave prekinute na polovini, izviždane i omrznute od strane kralja.
Kati: Pored svih komedija koje su aktuelne, Hamlet je baš ovu morao da izabere.
Ofelija ulazi u kuhinju sa cvetnim vencem na glavi i rukama punim cveća i raznih biljaka.
Frogi: Posni jogurt, plemenita Ofelijo?
Ofelija: (približava se stolu pevajući) Ko je mrtav više se ne vraća, i ti ideš u grob.
Nema svrhe plakati za mrtvima
nek’ počiva u miru taj koji je mrtav.
Frogi: Ne mogu, valjda, živog da ga kuvam, gospodjice. Brzo sam ga zaklao, nije patio.
(Ofelija se vrti po kuhinji i dalje pevajući)
Kati: Device svih mora, sa svim ovim što ima da uradimo, samo nam je još ova falila u kuhinji.
Frogi. Uzmite sve što hoćete ali idite napolje odavde da to pojedete, ovde imamo puno posla.
Ofelija: (nastavlja da peva) Nema svrhe plakati za mrtvima, nek počiva u miru taj koji je mrtav.
Frogi: Ovo će biti jako ukusno. Sve ćete prste lizati. Pripremiću ga sa mentom i peršunom, u rerni.
Ofelija: Evo ruzmarina, za uspomenu.
Frogi: Odlično, baš mi treba ruzmarin.
Ofelija: …i rutvica, nedeljom možemo da je zovemo biljka pomilovanja.
Kati: Rutvica je za rakiju, ne za pečenje.
Ofelija: Daću ti i mirodjiju. Ljubičice su uvenule kada je umro moj otac.
Kati: (Frogiju) Moramo nekako da je se otarasimo.
Frogi: A peršun, imaš li peršuna?
Ofelija: Naravno, peršun. I ja hoću peršun. Mnogo peršuna da napravim čaj, gust čaj.
Frogi: E onda idi pa naberi, u bašti pored potoka. Donesi i meni malo. (Ofelija izlazi pevajući)
Frogi: Šta ćemo posle s tim peršunom?
Kati: Čaj od peršuna služi da se abortira.
Kraljica. (ulazeći) Da li vam smetam? Radite?
Frogi: Udjite, visosti, vi ste ovde gazdarica. Znate li šta vam spremam za večeru? Ostrige, petlove kreste u sosu od belog tartufa i srce artičoke…
Kraljica: To su jela koje je voleo moj prvi muž, neka mu je slava. Klaudiju bi, medjutim, trebalo nešto za smirenje, proključao je…Nije da se žalim, ali sa svim brigama koje imam, ne bi bilo loše da noću i malo spavam. (seda na stolicu). Jeste li videli Ofeliju? danas je malo čudna…samo peva…
Frogi: Otišla je u baštu pored potoka da nabere peršuna.
Kraljica: A šta će joj? Da neće, možda ,da abortira?
Frogi: Za moj zeleni sos. Izvinite, visosti, moram da sidjem u ostavu. (izlazi).
Kraljica: Samo idi Frogi. Ja ću malo da pomognem tvojoj ženi. Daj mi nož Kati, pomoći ću ti da oljuštiš krompir.
Kati: Šta pričate visosti? Ni slučajno, ljuštenje krompira nije posao za kraljicu.
Kraljica: (uzima jedan krompir i počinje da ga ljušti, od krompira normalne veličine na kraju je ostao jedan veličine oraha) Opušta mi živce, draga moja Kati.
Kati: Upropastićete ruke.
Kraljica: Moje kreme iz Arabije će ih dovesti u red, biće ponovo nežne i bele kao sneg.Kad bi samo znala, Kati, kako je ovo za mene težak period.
Kati: Razumem, sve ovo što se desilo…
Kraljica: Kada smo same zovi me slobodno Gertruda. Polonijeva smrt…Hamletov odlazak…sahrana…Laertov povratak…jel’ ovo previše što otpada?
Kati: Ne visosti. Odlično Gertruda.
Kraljica: Moram naručiti još jednu crnu haljinu, sve same žalosti. Znaš li da se Laert vratio, besan kao ris na Hamleta? Hoće da ga ubije, baš je nasilan. Sva sreća što je Hamlet na putu za Englesku….Da li bi mi dala još koju kap one rakije…..i koji keks…imam rupu u stomaku, evo baš ovde..
Kati.: Odmah, Gertruda. Pored svih tih briga morate se dobro hraniti…
Kraljica. Kakvu mi je scenu priredio Hamlet pre odlaska…Ne podnosi ideju da ja noći provodim u krevetu sa Klaudijem. Pa venčani smo, zar ne? Sada kada smo, konačno, našla čoveka koji mi ispunjava noći, treba da ga ostavim samo zato što je moj sin ljubomoran na njega? Još uvek nisam tako stara i ružna da se odreknem ljubavi?!?
Kati: Kunem se da nikad niste bili tako lepi…
Kraljica: Draga…draga…(šalje joj jedan poljubac) Znaš da mi se jako svidja da ljuštim krompir?Blago tebi što živiš sa svim ovim jednostavnim i ljudskim stvarima, dok je moj život tako dosadan…Ali, šta drugo da radim, ja sam kraljica Danske… i zbog toga kako živim, gojim se, bolje bi bilo da izgubim koju kilu, ali mom Klaudiju se dopadam ovako. Nema više keksa? (Kati donosi još). Jedna majka ne bi trebala to da kaže ali mi je laknulo kad je Hamlet otišao… Već je postao pravi košmar stalno osećati na sebi njegove izbuljene oči…I ta njegova morbidna vezanost za mene…
Kati: To je drama sina jedinca. Kad biste rodili još jedno…
Kraljica: Zaboga! prošle noći, u jednom od onih divnih ljubavnih trenutaka, Klaudije mi je predložio da napravimo dete…ja sam rekla ne i ne…Užasno bih se ugojila u trudnoći.(ulaze, zajapureni, Inge i Horacio i klanjaju se kraljici) Inge ti si sve lepša i lepša. Vidi samo te divne oci i te rumene obraze…Zajapurena si? I plemeniti Horacio je sav zadihan, trčali ste?
Horacio: Išao sam sa Inge u kokošarnik po jaja, vaša visosti.
Kraljica: Mora da su ta jaja bila dobro sakrivena. Kosa ti je puna slame…
Brek: (spolja) Otvorite, brzo.
Kraljica: Šta se desilo?
Brek: (ulazi sa Ofelijinim telom na ledjima). Ofelija, Ofelija!
Kraljica: Bože moj, šta joj se desilo?
Brek: Video sam je kako hoda pored samog potoka…pevala je i imala je pune ruke peršuna. Pevala je i mahala rukama i peršun joj je ispau u potok….mogla je da nabere drugi, zar ne? Ona se bacila u vodu za peršunom…nije ga dohvatila i potonula je!
Frogi: Nema više slanine... Još jedan mrtvac? Kako se čovek udalji na minut, čim se vrati nadje novog mrtvaca.Moj peršun! tačno na vreme, zagoreće mi sos.
Horacio: Možda nije mrtva. Da probamo sa veštačkim disanjem.
Kraljica: Ja sam mog Hamleta, kada je imao pet godina, poslala na časove plivanja. Sad pliva kao delfin. Kada Laert sazna da je Ofelija mrtva…(vidi Horacija kako pokušava sa veštačkim disanjem i zove ga) Horacio, stvarno mislite da je pravi momenat da je ljubite? Ma zar ne poštujete ni mrtve?
Horacio: Ne možemo ništa uraditi, mrtva je.
Frogi: Inge, nemoj zaboraviti da skloniš još jedan pribor sa stola, i počni da praviš krokete.
Kraljica: I tako, još jedna sahrana…
Inge: Koliki joj je stomak!
Kraljica: Bila je u poodmakloj trudnoći. Eto zašto je stalno nosila tunike.
Kati: Hamlet?
Kraljica: Laert. Roditelji nisu znali da ih vaspitaju kako treba. Stavljali su ih uvek u isti krevet. Majka, pomodarka,otac zanovetalo i radoznalac. I uzevši u obzir da je Laert sirova snaga, bez mozga a ona iskompleksirana…
Kati: (Frogiju) Ti si kriv, ti si je poslao po peršun blizu potoka.
Frogi: Ja kriv! Uvek sam ja kriv.Moje su bile šljuke za kralja, moj je bio tiganj za Polonija, moj peršun za Ofeliju…vidi još ga je ostalo…Kati umuti jaja…
Kati: (muteći jaja) Tako je to kad jednu porodicu prati nesreća…Prvo majka, zatim guvernanta, za njom pas, zatim Polonije i sad ,evo i ona…
Inge: Sada razumem zašto je Hamlet hteo da je pošalje u manastir.
Horacio: Tamo znaju kolika je ljudska krhkost i šta treba raditi u teškim trenucima, zar ne vaša visosti?
Kraljica: Naravno. Možda je moj sin pomalo i lud ali ima velik mozak.Sada moram da se dam na posao. Prvo da saopštim Laertu šta se dogodilo, neće biti lako, da se pobrinem za kapelu, da organizujem pogreb, da odložim probu kod krojačice, da pronadjem haljinu za pogreb koja će sakriti stomak…A kako ću sve to? Ne mogu valjda, i na ovu sahranu u istoj, crnoj haljini?!?Svi bi primetili. Ovde ima jako mnogo alapača…Boze, nikad kraja, jedno završi, drugo počne. Da li je moguće da u Elsinoru uvek ima neko da se sahrani?
Kati: Nesreće su kao trešnje, jedna povlači drugu…
Kraljica: Kakav baksuzan zamak! Brek, odnesi negde jadnicu…u kapelu, ne prvo moram da razgovaram sa kapelanom…Za sada je ostavi u sakristiji…Treba urediti kapelu…ubediti sveštenika da se ne radi o samoubistvu…Bože koliko posla za jednu kraljicu….Frogi, za večeru samo laku hranu, malo supice i kuvanog mesa. U žalosti smo (izlazi)
Frogi: ( Mala nervna kriza) Supica? Kakva supica?Kako sad da skuvam supicu? A moja pečenja?. A jaretina iz paca u španskom vinu? A prilog od jabuka i borovnica? A petlovi punjeni šljivama? neću kuvati supu. Ja sam kuvar!.. Kakav govnjivi dvorac!
Hamlet: ( ulazi dok se sa njega cedi voda)
Inge: Prinče…
Kati. Otkud tako mokri? Osušite se…
Frogi: Zar niste trebali otići u Englesku, brod je potonuo?
Horacio: Prinče, za vas nije dobro da ste ovde u Elsinoru. Laert hoće da vas ubije…
Hamlet: A kralj je hteo da me pošalje u ludnicu.
Frogi: Ko vam je to rekao?
Inge: Malo rakije, prinče, da vas zagreje?
Kati: Ne tu bocu, Inge, onu drugu…
Hamlet: Stavio sam u isti džep pismo koje mi je dao Klaudije za engleskog kralja i čokoladu za put. Čokolada se istopila i isprljao se pečat na pismu. Pokidao sam ga i taman sam hteo da stavim drugi, čist kad mi je oko zapelo za sadržaj pisma.Tako sam otkrio šta je Klaudije napisao, hteo je da me zatvore u ludnicu do kraja života.
Horacio: I šta sad prinče?
Hamlet: Rekao sam sam sebi: šta da radim? Da li da idem ili ne?Bolje ne, rekao sam. Tako sam skočio u more i pošto smo bili samo nekoliko milja od obale, doplivao sam nazad.
Kati: Blagoslovena neka je vaša majka. Za danas imamo već dosta utop ljenika.
Hamlet: Ko?
Frogi: Hrabro, prinče…slatka Ofelija.
Inge: Bila je to nesreća…
Hamlet: Bila je trudna i zato se utopila. Lepo sam joj rekao da ide u manastir.
Horacio: Bojim se za vaš život, moj prinče…
Hamlet: Dragi, ti se brineš za mene…
Horacio: Laert hoće da vas probode svojim mačem…
Hamlet: Laert hoće da se bori? Ja sam spreman. Ili nisam ?
Frogi: Idite prvo i presvucite se jer ćete inače, umreti od upale pluća a ne u dvoboju.
Hamlet: To je pitanje:Dvoboj ili upala pluća? Upala pluća ili dvoboj?
Kati: Hoćete li jedno parče torte da se povratite?
Hamlet: HVala, više bih voleo jedan ražnjić.
Frogi: Bravo, tako se govori.( daje jedan ražnjić Hamletu koji izlazi zajedno sa Horacijem). Ako će biti dvoboja onda nema supice. Šta više, treba još nešto spremiti. Pored pečenja, petlića i jareta ja bih još dodao paštetu od zeca. Šta kažeš ti ženo?(Mrak samo za trenutak i onda se vide Frogi, Kati, Inge i Brek kako frenetično kuvaju).
Frogi: Dakle, jesmo li gotovi?
Kati: Ja sam skoro gotova.
Brek: Završavam ljuti sos.
Frogi: Inge jesi li završila tortu?
Inge: Samo jedan trenutak da odahnem, daj mi malo vremena…
Frogi: Treba da budemo spremni, dvoboj ne može još dugo da traje.
( Kroz prozor se vide Laert i Hamlet kako se mačuju.Iza njih se, odjednom, pojavljuje kraljica)
Kraljica. (spolja) Polako momci, ne preterujte…Ti Laerte nemoj na mom sinu da se svetiš za poraz u Parizu.
Frogi: Turšija…gde je turšija?
Inge: U tegli od pistaća…
Kati: Obari spanać, princu treba gvoždja (čuju se glasovi s polja)
Hamlet: Jedan ubod ili zasek?
Laert: Odbrani ovo, ako možeš…
Brek: Ne razumem zašto je princ pristao da se bori sa Laertom koji je pravi borac i u punoj formi. Iako nije pobedio u Parizu i dalje je mačevalac prve klase.
Inge: On je životinja, dok je Hamlet inteligentan.Možda će ga Laert raniti, neću ni da mislim da ga može i ubiti.
Frogi: Ulje je vruće,Inge kreni sa pohovanjem.
Brek: Već je obavila jedno sa Horacijem, u kokošarniku.
Inge: Budalo.(ošamari ga)
(S polja, jedan od ove dvojice koji se mačuju razbija mačem jedno od stakala na prozoru).
Frogi: (očajno) Ne!…staklo u mom sosu…u pireu….u cremi od praziluka…
Kraljica: (naklonivši se kao izvinjenje)Izvinite dragi moj Frogi, nisu namerno…ta mladalačka obest…
Frogi: Sve su mi upropastili…
Kraljica: (spolja) Pazite malo momci, znate li šta ste napravili?
Brek: (očaran) Nikad nisam video kraljicu tako leou kao danas. Kada je ovako uzdrhtala i uzbudjena još više mi se svidja.
Kati: Trebao si je videti dok je bila mlada…muškarci su se penjali na krovove da bi je videli kako se, leti kupa u bačvi, u dvorištu. Koža boje snega sa glečera, grudi okrugle kao dinje, zadnjica čvrsta kao katedrala…
Brek: (uzbudjen hvata Inge, koja se sagla da nešto dohvati, za zadnjicu)
Inge: (iznervirana) Prestani!
Kati: Imaš pravo ćerko, dosta sa tim nepristojnostima…
Frogi: Šta to radiš Inge, kao da si početnica? Ako se kora ohladi ne može se više uviti…modla treba da se stavi na vatru, ovako…kad je usijana stavi testo…
Hamlet: (ulazi , okrenut ledjima , boreći se i dalje) Pao mi je šećer…
Inge. (dodaje mu jedan kolač koji on hvata u letu i urla) Suviše ste nestrpljivi prinče, treba malo da duvate…
Laert: (ulazi, sledeći Hamleta)
Hamlet: (boreći se sve vreme) Frogi, hoćeš li da mi napraviš bob na mrtvački način? I kitnikez?
Frogi. Opet slatko, neće uspeti.
Hamlet: Izgubio si turnir u Parizu…posle toga oca, nesrećni neprijatelju, …i sestru i ljubavnika i sina…
Laert. Brani se, prokletniče…
Hamlet: Hteo si sve od samo jedne žene  (mačuju se rušeći sve po kuhinji)
Frogi. Zar baš ovde morate da se borite?
Kati. Kod toliko prostora u dvorcu…
Kraljica: (ulazeći) Baš ovde se borite?Kralj vas zove da se vratite u dvorište. NIje baš na visini mešati se sa kuvarima.
Frogi: Zaboravila je da se on mešao sa kuvaricama…
Kraljica: U kom smislu?
Kati. Dosta! Dosta! (Hamlet i Laert staju) nisam vama rekla (opet počinju da se mačuju).
Frogi: Nemoj da se dekoncentrišeš Inge,testo počinje da se lepi…(Breku, koji se zablenuo u kraljicu sa obožavanjem) A šta ti bleneš? Radi…radi…
Horacio: (ulazeći) Pokvari sve prognoze,prinče. Kralj se kladio na Laerta sa šest konja i šest francuskih noževa okovanih u zlato.
Hamlet: Znao sam da ne veruje u moju pobedu, taj bednik.
Kraljica: Nezahvalan si sine. Klaudije je stavio u tvoj pehar takav biser, kakav nisu nosili u kruni četiri danska kralja zajedno.
Laert: Odbrani ovo, prinče.
Hamlet. Odbranjeno.
Frogi: Molim vas, nemojte da mi upropastite i paštetu od jarebice…grašak, Kati izvadi grašak, gde si ga stavila?
Kati: Ti si ga stavio u teglu od griza.
Frogi: Izvinite ali ne možete ovako da nastavite…zar ne vidite šta ste napravili? Upropastićete mi ručak. Šta ću vam dati da jedete ako mi sve uništite?
Kraljica: Stanite bar za trenutak, da predahnete (borci se zaustavljaju, ostali pokušavaju da dovedu u red to što je porušeno, Horacio staje pored Inge) Uzmi ovu maramicu, Hamlete da osušiš znoj…vidi kako si se oznojio. dete moje…idi presvuci se, Laert će biti tako ljubazan da te sačeka, zar ne Laerte? Posle nastavite u sali sa oružjem ili u dvorištu tako ćemo ostaviti na miru kuvare da spremaju ručak.
Frogi. Staklo u mom sosu…u kremi od praziluka…u pireu…u pašteti od jarebice…torta upropaštena…ma, nek idu napolje, nek se poubijaju…
Kraljica. Pre nego što nastavimo , hajde da nazdravimo sa ovom odličnom kućnom rakijom…Ti Hamlete iz vrča koji ti je poslao tvoj otac, iz ove Laert…(sipa piće u oba vrča).
Hamlet: Prvo moram u napad…
Kraljica. Pij ti Laerte.
Laert. Za vreme dvoboja nije dozvoljeno piti. Ali da ne uvredim kraljicu, nazdraviće moj mač (sipa piće preko mača).
Kraljica. Ja ću popiti, u vaše zdravlje ( posle jednog gutljaja) . Mmm oseća se na kamfor. Kati, jedan keks…(Hamlet i Laert nastavljaju dvoboj)
Frogi.: Zar vam kraljica nije rekla da izadjete odavde?
Laert: Dodirnut.
Hamlet: Nije tačno.
Laert: Dodirnut, očigledno je.
Kraljica: Nije tačno.
Laert: A šta je onda ona krvava mrlja?
Hamlet. (Daje mač kraljici) Krvarim? Ili ne krvarim, majko?
Kraljica. Oh , bože, uvek se onesvestim kad vidim krv…dosta, sad je dosta sa dvobojem…nije mi dobro, odmah prestanite!
Hamlet: Ne majko, ovo je odlučni trenutak.(uzima mač, ali, greškom Laertov, dok ovaj uzima Hamletov) Čuvaj se Laerte.
Frogi. Prvo malo isprži luk, Inge…onda dodaj mast…
Kati: Evo, želatin je gotov, dodaj mi pastrmke…
Hamlet: ((Laertu) Dodirnut.
Laert: To je moj mač, daj mi ga. Ranio si me mojim mačem…
Horacio: Obojica ste ranjeni, sad je nerešeno.
Kraljica: Gospode, loše se osećam…
Horacio: Kraljica je videla krv i onesvestila se…
Inge: Popila je previše rakije…
Kati. Oh, bože, valjda nije pogrešila flašu?
Frogi: Zaista, moramo staviti etiketu na taj otrov za miševe.
Kraljica: Otrov…bio je to otrov..
Laert: Ranio sam te mojim mačem koji je otrovan, Hamlete.
Hamlet: I ja sam tebe ranio istim tim mačem.
Klaudije: (pojavljuje se na vratima) Dakle, šta je sa tim dvobojem?
Frogi: Da li je moguće? Kralj u kuhinji?
Hamlet. Uzmite ovo visosti..(baca mač i pogadja kralja koji pada, smrtno rajen).
Laert: Osetim kako me snaga napušta.
Hamlet: Prijatelji, hteo bih da vam kažem ali smrt, taj okrutni stražar mi ne da vremena…
Horacio: Gde je otrov? Neću vas pustiti da odete sami, moj dobri prinče. Osećam se više Rimljanin nego Danac i ispiću ovo do poslednje kapi…
Hamlet: Ne, ti moraš živeti da bi ispričao moju priču…
Horacio: Poslušaću vas…
Hamlet: Sve ostalo je ćutanje. (umire).
Horacio: Njegovo plemenito srce je stalo. Laku noć voljeni prinče, leti praćen andjelima na svoj poslednji put…
Frogi: (on i ostali su sve vreme kuvali) Fileti od fazana se kuvaju na pari, Inge…guščiji se peku…
Laert: Zbogom ludi svete, zbogom…(Umire)
Frogi: Povrće, dobro izmešaj to povrće pre nego što ga preliješ sosom…
Kraljica: Ah…..ah….
Kati: Vi nećete umreti, visosti?
Kraljica: Mi žene smo otpornije, draga…Kakva sudbina, je ova naša. A ništa nam nije nedostajalo, iako smo živeli u provinciji…lepa kuća…dobri prijatelji…divna porodica koja je upropaštena seksom, ljubomorom, hranom, incestom, ambicijom i, pre svega, sinom intelektualcem…. ali kad se zanemari sve ovo , bilo nam je dobro…(umire).
Frogi: Baš sada kada spremam bob na mrtvački način…
Kati: Šta ćemo sada sa svim ovim što smo skuvali (Čuju se trube i zvuk oružija).
Inge: Šta se događa?
Horacio: (gleda kroz prozor) Grupa konjanika…Fortinbras….mora da je stigao Fortinbras…
Frogi: Brzo, dakle, odnesite mrtve i očistimo ovo malo…ovi konjanici će biti gladni, posle dugog puta. Treba ih odmah smestiti za sto. Sva sreća bili smo vredni, biće jela za sve…hajde, svi na posao….u čast Fortinbrasa kao prvo predjelo poslužićemo norveške haringe na danskom  puteru…
(Svi posluju grozničavo dok se spušta zavesa).

KRAJ

S italijanskog prevela Mara Del Bianco Čolić

Copyright: Sterijino pozorje 1998-2004.
 
NAZAD NA SADRZAJ  > > >