С ..Т ..Е ..Р ..И ..Ј ..И ..Н ..О....П ..О ..З ..О ..Р ..Ј ..Е
Стеријино позорје
о..П о з о р ј у

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
Змај Јовина 22/I
21000 Нови Сад
С р б и ј а


тел. +381 21 451 273
факс +381 21 66 15 976

e-mail: office@pozorje.org.rs/stari-sajt
 
Јован Стерија Поповић
(1806 - 1856)

Као стални фестивал националне драме и позоришта такмичарског карактера, Стеријино позорје установљено је 1956, у оквиру обележавања 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти великог српског комедиографа Јована Стерије Поповића.
У дефинисању програма и статуса Стеријиног позорја учествовале су најистакнутије личности тадашњег друштва, културе и уметности. У првом Одбору Стеријиног позорја (Градско веће Новог Сада, 29. март 1956) били су, међу осталима, Јосип Видмар (председник), Иво Андрић, Милан Богдановић, Бранко Гавела, Велибор Глигорић, Димитар Кјостаров, Младен Лесковац, Вељко Петровић, Томислав Танхофер, Радомир Радујков, Милош Хаџић... Тада су јасно артикулисани програмски циљеви: кроз стални фестивал националне драме унапредити позоришну уметност и стимулисати развој драмске књижевности.

...Није случајно што је баш Нови Сад, који је пре сто и више година играо пресудну улогу у постављању базе нашег позоришта, и одмах био, већ онда, спојница између Београда и Загреба, настављајући своју велику културну традицију, дошао на идеју да... постави основе за један позоришни фестивал југословенских размера, и да га стави под знамење великог Стеријиног имена. Тако се кроз деценије, традиција и новина повезују: Нови Сад наставља свој пионирски посао културних спајања наших народа, и именом Стеријиним везује његово велико дело за зрачење и процват наше нове позоришне уметности и драмске књижевности...
Не треба чекати да време потврди далекосежност културног посла који је преузело Стеријино позорје. Дубоки смисао и значај Стеријиног позорја већ данас су јасни и непобитни. (Душан МАТИЋ, 1957)

Љубав звана Позорје
...Без Позорја били бисмо сиромашнији за једно људско разумијевање и за једну заједничку љубав. Увјерили смо се не само да је могућно већ да нам је и неопходно. Зато што је паметно и поштено утемељено од самог почетка – да буде збориште националне умјетности, гдје свако показује мјеру својих могућности... (Меша СЕЛИМОВИЋ, 1971)

Настало као потреба, као могућност разрешења кризног тренутка домаћег литерарно-сценског стваралаштва, Позорје је прерасло у стални, непрекидни подстицај савременог домаћег драмског стваралаштва и врхунског извођачког квалитета. Увек настојећи да феномен позоришне уметности третира интегрално, Позорје је своје програме уобличило у јасну и заокружену целину систематских стручних послова на подручју позоришта и драматургије. Током педесет три године постојања, утемељило је и развило делатности значајне за националну позоришну културу и постало важан и поуздан инструмент за идентификовање и верификовање сценских и драмских вредности и, умногоме, ослонац научне и теоријске мисли о позоришту и драми.
Позорје је илустративан пример реализације непресушне инспирације домаћим драмским текстом. Године 2007, као стални облик, уприличен је Конкурс за оригинални савремени домаћи драмски текст, који се не окончава доделом награде. Позорје преузима бригу о сценском животу награђеног текста: уступање, без надокнаде, заинтересованом позоришту; штампање награђеног и текстова из ужег узбора, у часопису "Сцена" на српском и на енглеском.
Природан след јесте и копродукциона подршка поставци не само текста награђеног на Конкурсу већ и драма које Позорје оцени да вреди подупрети. Почетак је био текст Милене Марковић Наход Симеон и поставка у СНП-у.

Радионица савременог текста у региону – Нова драма на Позорју – на најбољи начин сведочи о односу Позорја према домаћем драмском тексту. Саорганизатори: СНП, Интеграли, Љубљана (Словенија), Нова-драма.орг., Београд. Млади драматурзи и редитељи из скоро свих земаља окружења, раде на текстовима својих колега, уз помоћ глумаца СНП-аодносно студената новосадске Академије уметности. Радионица је започета 2007. Како се два текста с радионица постављају у институционалним позориштима, може се рећи да овај програм оправдава своју функцију промоције младих писаца.

ФЕСТИВАЛ
Одржава се у Новом Саду сваке године крајем маја. Репертоар се формира на основу избора селектора. Фестивалски програм обухвата две селекције:

Селекцију националне драме и позоришта / Такмичарска селекција
Селекцију Кругови

Награде:
– Петочлани жири доноси одлуке о Стеријиним наградама у националној селекцији: представа, текст савремене драме, режија, сценографија, костим, сценска музика, глума (четири награде), Специјална награда
– Стеријина награда Округлог стола припада позоришту чија је представа најбоља по мишљењу критичара
– Стеријина награда за позоришну критику "Миодраг Кујунџић" (Позорје, Редакција "Дневника", Нови Сад, Национална секција IACT)
– Стеријина награда часописа Сцена за театрологију "Јован Христић"
– Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (одлука органа управљања Позорја)
Многе институције и организације награђују различите облике уметничких остварења на фестивалу

Округли сто установљен је 1966. Последњих година обухвата разговоре о представама у обема селекцијама.

Позорје младих: Сусрет студената (глума, режија, драматургија) високих позоришних школа за сценску уметност из наше земље и региона.
Програм је покренут 1973, када су у тадашњој држави постојале четири високе позоришне школе а ниједна прилика за њихово сусретање. Осим представа, програм је обухватао широк распон тема: радионица пантомимичара Жака Лекока, огледни часови (Настава сценског говора, Реч–покрет–глума, Педагогија глуме / студенти с Помон колеџа, САД), рад на заједничком пројекту (Шекспир), Међународни колоквијум "Чехов у вишњику савременог театра" који је пратила публикација, тема Простор – драмско лице, обележавање јубилеја Позорја "Корени нашег театра – Стерија", Алтернативно позориште у Југославији – Искуства самосталних позоришних група (модератори и приређивачи публикације Огњенка Милићевић и Драган Клаић).
Након стицања пунолетства, Позорје младих је утихнуло. Није нестало јер Стеријино позорје није одустајало од идеје обнове. Године 1999. почеле су припреме, а обновљено Позорје младих показало је своје вредности 2000. године.

Трибине, изложбе: Током пола века постојања, Позорје је три пута било домаћин YУ фестивала радио и ТВ драме (такмичарска селекција). Сајам позоришне литературе (1957) прерастао је у међународну тријеналну Изложбу позоришне књиге и периодике.
Теме трибина, скупова и изложби: Шта је народно позориште?, Театар и публика, Савремена YU позоришна комедиографија, Заборављене вредности наше драмске баштине, Авангардна драма у Атељеу 212, аматеризам, Сатира у савременом друштву, Сцена и костим у позориштима Србије после Другог светског рата (прерасло у међународну тријеналну Изложбу позоришне сценографије и костима), Проблем друштвеног страха у савременој домаћој драми, Шта је експериментално позориште данас, Савремено француско позориште, Моћ и немоћ наше уметничке критике, Савремено сценско тумачење Нушића, Позориште и филателија, Позоришна публицистика (редакција "Сцена" и уредници европских позоришних часописа), Савремена драма – домети и промашаји, Институционална криза позоришта, Разговор о Александру Поповићу, О YU мађарској драми, Скуп техничких управа свих позоришта...
Изложбе на упечатљив начин осветљавају значајна имена драмске књижевности, позоришне уметности и културе, одређена раздобља из историје позоришта и драме и упознају јавност с одређеним позоришним појавама, проблемима или постигнућима. Посебно место, по карактеру и значају, има Изложба позоришног плаката и графичког обликовања, јединствена манифестација ове врсте, која сваке треће године приказује графичко стваралаштво у области позоришног плаката, програма и другог графичког материјала који чини визуелни идентитет позоришне представе, позоришта, фестивала. За најбоља остварења у овој области, Стеријино позорје додељује награде. Посебна вредност ове изложбе јесте такмичарски сегмент нереализованих плаката – могућност да студенти прикажу радове настале у наставном процесу.

Међуфестивалска сарадња: Давне, 1963. године Позорје успоставља сарадњу с другим фестивалима, с тим што су представе и даље морале бити засноване на домаћем тексту (МЕС, 1963). Сарадњу с Битефом иницирао је организациони одбор тог фестивала (представа-победник на Позорју први пут се такмичила на Битефу 1968).
Данас Позорје настоји да обнови сарадњу с фестивалима у земљама региона.

Остали сегменти: Позорје је било традиционално место оснивања националних позоришних удружења и рада других струковних тела (Заједница југословенских професионалних позоришта, 1959; годишње скупштине YU Удружења драмских аутора, од 1963; Конгрес YU Савета позоришних критичара и театролога, 1971; Скупштина YU драмских аутора, 1972...)

Copyright: Стеријино позорје 1998-2015.