O pedesetgodi�njici Sterijinog pozorja pi�em sa znatne prostorne i vremenske distance: iz Amsterdama umesto iz Novog Sada ili Beograda, i s ogradom da od 1991. nisam �ak ni posmatra�, ve� vi�e oslu�kiva� �ta se sa Pozorjem de�ava. Kao novosadski gimnazijalac bio sam od sredine �ezdesetih godina svedok a kasnije kao student dramaturgije i pozori�ni profesionalac �esto u�esnik raznih aktivnosti Pozorja, sem tokom poslediplomskih studija u SAD 1973-77. i opet osamdesetih godina, kada sam se privremeno sklonio od autonoma�ke uzurpacije Pozorja, za koju sam znao da je prolazna.
Pedeset godina Pozorja moglo bi se opisati kao istorija politi�kog prisvajanja vi�e nego politi�kih incidenata i intervencija. U biv�oj Jugoslaviji, sve �to je bilo javno bilo je istovremeno politi�ko i politizovano, dakle politi�ki potencijalno eksplozivno i stoga politi�ki kontrolisano. Za to nije bila potrebna neka formalna cenzorska ustanova jer je samocenzura bila ugra�ena u kulturne institucije, njihove direkcije i savete, s dovoljno dru�tveno politi�kih radnika u ulogama protivpo�arnih nadzornika, a ako treba i vatrogasaca dobrovoljaca. I sam nastanak Pozorja proisti�e iz politi�ke ideje da se Novi Sad afirmi�e kao kulturno politi�ki centar nasuprot dominaciji Beograda. Inicijatori i dugotrajni funkcioneri Pozorja, Ra�a Radujkov i Milo� Had�i�, bili su politi�ki ljudi u pozori�tu, nadasve lojalni jugoslovenskom jednopartijskom projektu, ali u okviru tog projekta skloni da ja�aju novosadsku protivte�u beogradskom centralizmu i kulturnom monopolu. Toj sklonosti dobro je do�la umetni�ka ideja da se godi�njim festivalom stimuli�e razvoj savremene dramaturgije u pozori�tima Jugoslavije, gde se zbog politi�ke kontrole ta repertoarska odrednica retko pojavljivala. Posle 25 godina Pozorje je moglo da zaklju�i da je taj cilj uspe�no postignut i da savremena doma�a dramaturgija zauzima bitno mesto u repertoaru, u�iva veliku popularnost i di�i se odli�nim tekstovima tri generacije autora u izvrsnim inscenacijama.
Sre�om, Pozorje je postalo vi�e nego prole�ni festival i ostvarilo je ozbiljan institucionalni razvoj, ubrzan u nekim periodima, usporen u drugim, u zavisnosti od op�tih jugoslovenskih politi�kih vetrova, vojvo�anske politi�ke mikroklime, i inovatorske re�itosti na �elu SP (osobito u vreme Para i Stamenkovi�a). SP nije �alilo energije za rasprave o samoupravnom modelu pozori�ta ali se klonilo rasprava o pozori�tu kao sistemu, iz zazora da bi ta rasprava mogla da dovede u pitanje politi�ki sistem. Pozori�ni sistem shvatao se dugo kao ne�to monolitno, homogeno i postojano: stotinak istovetnih repertoarskih teatara, a svaka druga mogu�a komponenta ili varijanta bila je nezamisliva ili marginalizovana kao aberacija. O r�avom pozori�nom �ivotu u takozvanoj provinciji, sa oko pedeset postojano problemati�nih repertoarskih teatara, govorilo se malo, kao o materijalnom i profesionalno tehni�kom nedostatku, a ne kao sistemskom problemu. Iako je Centar za dokumentaciju SP uspevao da dokumentuje pozori�nu proizvodnju u zemlji, a donekle i prezentaciju (broj predstava, gledalaca, gostovanja), ti podaci nisu slu�ili za kriti�ku analizu sistema.
Veza SP s politikom doticala je sam vrh vlasti. Simboli�ki se to o�itovalo u dvema posetama predsednika Tita, a sam egzegeta politi�kog sistema Kardelj pojavljuje se kao uvodni govornik na trijenalnom me�unarodnom simpozijumu pozori�nih kriti�ara i teatrologa 1973, s ispraznim referatom koji postaje jo� nedoku�iviji u simultanom prevodu na engleski i francuski. Kasnije, egzegeza postaje privilegija Du�ana Popovi�a koji je poku�avao da u sebi spoji politi�ki autoritet i pozori�nog eksperta, pojavlju�i se kao esteti�ki konzervativac i ideolo�ki dogmata, u saveznistvu sa Predsednikom SP Vidmarom. Ta vrsta politi�ke mezalijanse donosila je neko vreme Pozorju ugled, uticaj i sredstva ali je ograni�avala tematski raspon anga�mana i napokon delovala kompromitantno, osobito s Vidmarovim vatrogasnim priredbama i autoritarnim ekskomunikacijama neposlu�nika i posle kampanje Popovi�a i njegovih vojvo�anskih partijskih drugova protiv predstave Golubnja�a 1983.
U me�unarodnoj politici SP je bilo veoma uspe�no: gra�enjem mre�e kontakata i relacija, preko IATC i drugih profesionalnih organizacija, kvalitetom gostoprimstva, me�unarodnih izlo�bi i simpozijuma, iako je i tu bilo odjeka hladnoratovskih okolnosti, a radikalna antiizraelska politika vlasti onemogu�avala je neko vreme u�e��e israelskih kolega. Taj me�unarodni kapital SP o�itovao se u spremnosti stranih kolega da u�estvuju na me�unarodnom simpozijumu 1991, nekoliko nedelja pre raspada SFRJ, i ponovo 2000, posle NATO intervencije.
Glavni umetni�ki i profesionalni u�inci SP ostvareni su uprkos politici, politi�kim interesima, pristiscima i intervencijama. Mnoge su predstave bile javni �inovi odre�ene politi�ke te�ine: Kongres, Druga vrata levo, Oslobo�enje Skoplja, Misa u a molu, Hrvatski Faust... sve do Sv. Save, odigranog bez problema u Novom Sadu 1990 a zaustavljenog dan kasnije nacionalisti�kim nasiljem u Beogradu. Pojava tih predstava na Pozorju afirmisala je kriti�ko mi�ljenje i kriti�ku percepciju stvarnosti i pro�losti. Nisam bio �lan Glavnog odbora SP ali ne verujem da se u tom organu pre 1991. ikad vodila ozbiljna diskusija o bilo �emu. Re�ija je bila minuciozna a protokol dominantan. Ali na tribinama je �esto bio mogu� otvoren i kriti�ki diskurs. �iriji uglavnom nisu dozvoljavali da im se nare�uje iz politi�kih centara, �to se desavalo nekim drugim festivalima. Neki selektori su pravili politi�ke ustupke s nepotrebnom snishodljivo��u. Publikacije SP su sve bile politi�ki nekontroverzne (uklju�uju�i i moju knjigu Teatar razlike, objavljenu 1989). Simptomati�no je da do 1991. SCENA nijednom nije zabranjena dok su mnogi �asopisi stradali od nadobudnih tu�ilaca i sudija. Me�unarodni odnosi u biv�oj Jugoslaviji manifestovali su se na Pozorju ne toliko kao su�eljavanje razli�itih kulturno-politi�kih koncepcija ve� kao privatni animoziteti i navijanje naspram kojih su stajala postojana me�unacionalna prijateljstva i mnogo kolegijalne solidarnosti. Za mene i mnoge u mojoj generaciji SP je po�etna ta�ka u izgradnji vlastite mre�e li�nih kontakata i zami�ljanju integralnog jugoslovenskog kuturnog prostora, a to je bila i orijentacija SCENE od prve redakcije.
Posle raspada Jugoslavije umetni�ki i kulturno politi�ki smisao Pozorja doveden je u pitanje. Ipak, institucija se odr�ala uprkos dominantnoj politici mr�nje, rata i plja�ke Milo�evi�evog re�ima. I nije se dala staviti pod kapu militantnog nacionalizma. Festivalska formula revidira se sporo i neodlu�no i - koliko mogu da vidim - nedovoljno se formuli�e u funkciji razvoja pozori�ta u izmenjenim okolnostima - politi�kim, kulturnim, ekonomskim... i u odnosu na izmenjenu festivalsku konstelaciju u Evropi. Opet izostaje prethodna rasprava o kulturnoj politici zemlje i pozori�nom sistemu da bi se do�lo do definicije �ta SP treba da bude kao institucija i kao festival i kakvu razvojnu ulogu valja da igra u tom sistemu. U me�uvremenu je SP od nekad ugledne savezne institucije postalo op�tinsko siro�e.
Trijumf doma�e drame, ostvaren zahvaljuju�i Pozorju, nastavlja se i zamisliv je i bez SP.
Ali valja uzeti u obzir i promenu odnosa dramski tekst - teatarski �in, ostvarenu u poslednjih 50 godina razvoja scenskih umetnosti. SP je u skelama - kao �to je i Srbija u skelama: politi�ki, institucionalno, ekonomski. Remontni radovi su se razvukli, rokovi su pro�li, ka�njenje je veliko, gubici ogromni. Kad razmi�ljam o budu�nosti Pozorja (uz sve rizike da mi se prebaci da je to lako iz mojih amsterdamskih okolnosti i da vi�e ne poznajem i ne razumem lokalni kontekst), mislim kako iskoristiti demokratski prostor stvoren u Srbiji oktobra 2000, ma koliko je on sku�en i slaba�an. Ipak, u njemu je mogu�e misliti regionalno i evropski, a ne samo nacionalno i autonoma�ki. Ozbiljno predla�em desetogodi�nji moratorijum na bilo kakve nagrade - dok se ne vaspostave vrednosti i ne artikuli�u kriterijumi i ne pro�iri krug u�esnika i odlu�ilaca. Valjalo bi osna�iti dokumentarnu funkciju kao vid kolektivnog pam�enja - to je konkretni materijal protiv sve�arskih mitologija koje su uvek vrlo popularne u Novom Sadu i pojavi�e se neizostavno i prilikom proslave pedesetogodi�njice Pozorja. Internacionalni kontakti pozori�nih profesionalaca u Srbiji dramati�no su smanjeni, a putovanja u svet ote�ana, �to �ini me�unarodnu funkciju SP i kredibilitet jo� va�nijim. Vitalitet SP te�ko mi je zamisliv u lokalnoj perspektivi bez umetni�ke i institucionalne konsolidacije SNP-a jer SNP odlu�no uti�e na pozori�nu konstelaciju Novog Sada tokom godine, u produkciji, razvoju publike i formiranju prete�ne slike scenskih umetnosti u medijima. SP kao festival ne bi smeo da bude kompenzacija za sezonu osrednjosti SNP-a. U okviru zemlje, SP kao razvojna profesionalna institucija ne mo�e da ima mnogo u�inka bez pomaljanja ozbiljne sistemske kuturne politike, �to jo� izgleda nije na dnevnom redu.
I zato se Sterijino pozorje posle 50 godina nalazi na kraju puta, kao institucija mo�da li�ena misije i smisla, ili je ponovo na samom po�etku, sa mnogo te�im potencijalnim zadatkom nego �to je ja�anje repertoarskog udela savremene doma�e drame. Mo�e da proslavi pedesetogodi�njicu, podeli povelje i medalje, i da se potom ukine, a arhiv, dokumentaciju i biblioteku preda nekom drugom. Ako ho�e da bude samo festival, mo�e to da (p)ostane, ne�to bolji ili gori, smisleniji ili nebitniji nego mnogi drugi festivali u okolini. Sa festivalom Bonner Biennale, nedavno preseljnim u Wiesbaden, i njegovim uticajem na cirkulaciju tekstova u evropskim razmerama svakako ne mo�e da se takmi�i. Ako ho�e da bude ne�to vi�e od festivala, moglo bi da se sa dobro probranim partnerima okrene najbitnjim stvarima: ulozi pozori�ta u dru�tvu nezavr�ene demokratske konsolidacije, optere�enom moralnim hipotekama i politi�kim fantazmagorijama; artikulaciji tre�eg puta pozori�ta, izme�u komercijalne eksploatacije i ideolo�ke manipulacije, ulozi scene kao tribine gra�anskog dru�tva i njegove uobrazilje. Mo�da prava politi�ka uloga Pozorja tek po�inje kad pro�u sve�anosti pedesetogo�dinjice?
----------------
Dr Dragan Klai�, nekada�nji profesor FDU u Beogradu i biv�i kriti�ar NIN-a i Politike, �ivi u Amsterdamu kao predava�, istra�iva�, konsultant i esejista. Njegova najnovija knjiga je Europe as a Cultural Project. The Final Report of the Reflection Group of the European Cultural Foundation, Amsterdam 2005 (www.eurocult.org/publications).