Tek nekako stasalo, sa 25 do 30 (ranih osamdesetih), Pozorje je te godine pre�ivelo sa neizbe�nim traumama sazrevanja: stvoritelji su ga sve manje razumeli, a za �ivot u koji ulazi - bilo je jo� ranjivo. Eh, te dvadesetpete, tridesete, a na to jo� i YU-osamdesete... kada su buka i bes istovremeno, na svim frontovima, proizvodili i trijumf i nemo� skoro usahle utopije o "socijalizmu sa ljudskim likom"! Kosmopolitizam otvorenih spoljnih granica, ose�aj slobode koji su one pru�ale i �ilava opstrukcija (postavljanja) unutra�njih, na putu ka "samosvojnim", u�inila je da Pozorje po�etkom osamdesetih bude jedan od nagove�taja slede�e, tragi�ne decenije.
U katalozima Pozorja, ranih osamdesetih, jo� je stajala slika Tita, pod �ijim se pokroviteljstvom Festival ranije odr�avao. Uz njega, a u ime ideolo�ke logistike, nad pozori�nom re�ju i estetikom nadvijao se autoritet veterana u vrhu�ki - �etvrt veka predsednika Glavnog odbora Sterijinog pozorja Josipa Vidmara. U areni, teatarsko dru�tvena ...kratija sa, malo opakim, malo komi�nim, apologetama na jednoj, te stvaraoci koji su smelo zahvatali u teme sa kojih se skidala dogma, na drugoj strani.
Bio je to period u kojem se, na op�tem planu, zaklinjanje "da sa puta ne skrenemo" sve vidljivije napu�talo, u dru�tvu, dr�avi, ideologiji. Pozori�nom scenom je uveliko tutnjala politika i imao se ose�aj da najzad pucaju stege koje su je donedavno traumatizovale. U srpskom pozori�tu je, recimo, jo� bilo sve�e se�anje na zabranu predstave pre nego �to je publika uop�te dobila mogu�nost da je vidi (Karamazovi Du�ana Jovanovi�a u beogradskom Narodnom pozori�tu, posle generalne probe)... To, uslovno zvano "politi�ko pozori�te", na Pozorju je ve� imalo osvojen teren, zahvaljuju�i u velikoj meri i selektorima (umetni�kim direktorima) kao �to su bili Georgij Paro (1972-1976) i Vladimir Stamenkovi� (1977-1981). Sa tog stanovi�ta, na festivalu doma�e drame nisu morala da se o�ekuju velika iznena�enja.
Novo doba je, me�utim, donelo je i nove slobode. Doga�aji na Pozorju i oko njega, razne zakulisne igre, "klju�evi", pritisci na pozori�ta, selektore, �irije, bespogovorni autoriteti - kojih je, dakako, bilo i ranije - tih, ranih osamdesetih sve te�e su, samim tim, mogli da se skrivaju. U godinama koje su sledile, zao�travala se konfrontacija oko�tale dogmatske struje i onih koji su osvajali prostore stvarala�ke slobode. Uz zaglu�uju�u galamu i opredeljivanje za ovu ili onu stranu, u javnosti.
Iskusilo je to i Pozorje, koje je bri�na politi�ka birokratija, ve� zaglibljena u republi�ko pokrajinske sukobe i interese, i te kako nastojala da gu�i kad god joj se pribli�avalo gubljenje kontrole nad pozori�nim poslovima. U prvoj polovini osamdesetih, novinske stupce u vezi s Pozorjem punili su "slu�ajevi" i polemike - zbog skrnavljenja nacionalnog klasika, "kulturnog terorizma", tretiranja staljinizma, Golubnja�e, osnivanja nekakvih programskih odbora i "samoupravne kontrole" izbora ili odluka selektora, selekcionih komisija, potpisivanja dru�tvenih dogovora, sukoba sa sarajevskim MESS...
Sve je po�elo sa Slugama (Mestno gledali��e ljubljansko), u koje je reditelj Du�an Jovanovi� interpolirao Cankarev tekst Kako sam postao socijalista (napisan �etiri godine posle drame, a objavljen posmrtno), odlomke Katehizisa iz austrougarske �kole i pesmice Mi gremo naprej, �to je trebalo da prika�e decu kao objekte pedago�kog i ideolo�kog nasilja. "Jovanovi�eve intervencije dopale bi se i samom Cankaru", komentarisao je, recimo, kriti�ar Dejan Pen�i� Poljanski. Ali, nisu se dopale Vidmaru, koji je imao potrebu da se "opravda pred slovena�kom javno��u". Po njemu, Sterijina nagrada ovoj predstavi pripala je "usled potpunog nepoznavanja dela Ivana Cankara... Neka neko proba da to uradi sa �ekspirom, �ilerom, ili Krle�om, koji je jo� �iv. To je grubo, bez ukusa i razloga..." zbog �ega �e "biti ogor�ena Slovenija u celini". Iako ova predstava jeste stigla na Pozorje sa prtljagom "ogor�ene Slovenije", predsednik jednoglasnog �irija (D�evad Karahasan, Boro Dra�kovi�, Andrej Inkret, Istref Begoli) Kosta Spai�, otpozdravio mu je: "Dobro je �to mo�emo ovako da razgovaramo, po�to su to principijelna pitanja. To se ve� radi i sa �ilerom i sa �ekspirom, a siguran sam da �e jednog dana i ceo Krle�in ciklus o Glembajevima tako da se �ita... Se�ate li se, dru�e Vidmar, Fotezove adaptacije Dunda Maroja, koja je obi�la svet? Osim fabule, tu nema ni�eg zajedni�kog sa Dr�i�em, to nije Dr�i�ev jezik..."
Vidmarovo nezadovoljstvo u toku samog Pozorja, me�utim, bilo je tek inicijalna kapisla onome �to je usledilo. Od �aljivih tonova u festivalskom Biltenu ("To je Cankar, nova mera, kroja� be�e Jovanovi� Du�an, mnogo ga je stalo cugehera, a �tof sitno kariran i - bu�an"), do �estokih polemika �irom Jugoslavije, koje su se protegle sve do jeseni, komentatori su �irili teren i pozori�nu pri�u produbljivali sve dalje od prvobitne "principijelne" rasprave. "Prava smotra balkanskog folklora, ovaj put u �alvarama. Jedan stari pisac, koji, istina, nije ostao du�an, razvla�en je po intervjuima kao sir u lazanjama", komentarisao je, u dobroj meri dr�e�i stranu Vidmaru, Veselko Ten�era u "Vjesniku", avgusta 1981! On je celu "halabuku" video kao "ilustraciju za nastavak razgovora o fatalnom tipu svake avangarde - o malogra�aninu"... koga, za priliku, naziva Radikalnim konformistom! ("... Zgranuo sam se kad sam vidio koliko ljudi, koji ama ba� pojma nemaju o kazali�tu, razvla�e u razgovoru Josipa Vidmara, uvjereni kako pri tome sudjeluju u pravom organizmu progresa. �ovjek se, opet, s druge strane, nije mogao osloboditi ironi�nog smije�ka vide�i tuce provjerenih karijerista kako se bore za neku radikalnu sliku svijeta, u kojem bi oni prvi postali �rtvama (...) Drama demokracije stoga je i drama teatra koji, na�alost, i dalje nastavlja padati na koljena pred frustriranim tiranima (...) Cankar, kao i svaki pisac, imade svoje granice i mi ga mo�emo �itati jedino unutar tih granica...")
Do tada je ve� sama pri�a o navodnom skrnavljenju Cankara bila u drugom planu. Sluge su preto�ene u odli�nu predstavu i argumenti �ak i za osporavanje smelosti prema veli�ini nacionalne kulture su brzo bili iscrpljeni, te se dalja debata odr�avala na terenu koji vi�e nije bio samo pozori�ni. U intervjuu "Dugi", 15. avgusta 1981, Vidmar okrivljuje selektore (republi�ke, pokrajinske i glavnog) "�to katkad nisu �vrsti u svojim estetskim sudovima" i nagove�tava: "Sada spremamo veliki preobra�aj Sterijinog pozorja, da bi ono dobilo samoupravne temelje. Stvori�emo posebni korpus, takozvanu repertoarsku komisiju, koja �e, uz selektora, imati veliki uticaj na program. Mislim da �emo time mnogo pobolj�ati Igre, koje do sada nisu bile na najve�oj visini". A na pitanje "Kako to da na Sterijinom pozorju nije bilo samoupravljanja, kad ono u ovoj zemlji postoji ve� tri decenije?", odgovara: "Dakako, bilo ga je. Samo, nije bilo u sektoru odabiranja, jer smo to prepustili ljudima za koje smo verovali da �e se odlu�iti za najbolje stvari (...) Vrlo je te�ko govoriti o estetskom pona�anju, jer je dana�nje interesovanje ljudi za umetnost manje estetsko, nego �to je ideolo�ko..."
Valja podsetiti da su se, jo� u toku tog Pozorja, Sluge na�le u korpusu "kulturnog terorizma", zajedno sa drugom predstavom koja je digla pra�inu, ali je na kraju "izgutala" nagradu oficijelnog �irija (dobila je nagradu Okruglog stola kritike): Misa u a-molu Ljubi�e Risti�a i Mladinskog gledali��a iz Ljubljane (prema Grobnici za Borisa Davidovi�a Danila Ki�a). Tom predstavom je, posle Slugu, na Pozorju prasnula druga (slovena�ka) mina. Oja�ana aklamacijom gledalaca na�uljanih neudobnim malim stolicama na kojima su se vrteli oko sopstvene ose i nezadovoljnih zbog sedam jezika koji se u predstavi govore, kao i nekih kriti�ara (pri tom je jedna sovjetska kriti�arka podigla temperaturu zbog "cini�ne nepa�ljivosti" prema dokumentima i himni njene zemlje), eksplozija je dugo iskrila i dimila. U javnosti, "kriti�ki" su se izja�njavali o njoj i oni koji jedva da idu u pozori�te, ali i razni kulturni ideolozi, jedva do�ekali da se dokopaju plena. Meta se fokusirala na Jovanovi�a i Risti�a, a ne tamo gde se unapred mistifikovalo i, eventualno, o�ekivalo: u vezi sa Jovanovi�evim Karamazovima, koje je prikazao Kamerni teatar 55 iz Sarajeva (u re�iji Zvoneta �edlbauera), ne ni posle Grobnice za Borisa Davidovi�a (u dramatizaciji Danila Ki�a, a u re�iji Ljubi�e Georgievskog). Tada je u �iroku upotrebu u�la Vidmarova sintagma "kulturni teroristi"...
Ishod tog, "pluvijalnog" Pozorja - prvog u novoj zgradi SNP, u kojoj je, usled ki�nog prole�a, sa tavanica lilo kao iz kabla - jezgrovito je sadr�an u naslovu jednog teksta Petra Marjanovi�a ("Politika", 6. jun 1981): "Ideolo�ki rat protiv ideologije." Vidmar i ostale pristalice literarnog pozori�ta naspram zagovornika totalnog! Bio je to, u su�tini, okr�aj koji je eskalirao do nastojanja da se, potonjih godina, Pozorje "samoupravno" upristoji (u stvari, optereti dodatnom politi�kom paskom). To je pogodovalo ne samo "autonoma�ima" koji su se zdu�no dali na posao, nego svim republi�ko pokrajinskim ideokratijama, koje je u to vreme najvi�e zaokupljalo virenje preko kom�ijskog plota. Samom pozori�tu, jugoslovenskom pozori�tu je, pak, oja�alo prkos i otvorilo novi prostor sloboda, politi�kih, estetskih... ali i domena koji je prethodno dobru deceniju dr�an "na ledu" i koji je sada, otopljen, po�eo nezadr�ivo da kulja: nacionalnog.
Slede�i selektor, Dalibor Foreti� (Hrvatska), imenovan je 1982, po�to je Andrej Inkret (Slovenija), na koga je do�ao red, odbio "polovi�nu i nadziranu ulogu, bez direktorske man�ete". Glavni selektor je, naime, u me�uvremenu, "samoupravnim intervencijama" li�en funkcije umetni�kog direktora! Foreti�ev pozori�ni itinerer po Jugoslaviji bio je te, 1982, obele�en larmom �to u selekciju nije uvrstio Jovanovi�eve Karamazove u re�iji Ljubi�e Risti�a (KPGT). Navodno, izostavio je tu predstavu po�to je tekst bio na prethodnom Pozorju. Izostavio je i �eligovu Svadbu (Kranj) u Jovanovi�evoj re�iji. Tako je Pozorje u paketu ostalo bez obojice "kulturnih terorista". A na sve �e��e pitanje o sudbini na�eg pozori�ta, Foreti� je odgovarao: "Pozori�te se mo�e spasiti samo na jedan na�in - izbaciti loptu iz auta i vratiti je u igru. Treba da izbegnemo svaku mogu�nost politi�kih konfrontacija koje su izvan teatra." I: "Za mene je prostor teatra, prostor izme�u ideologije i �ivota".
Politika kao sudbina obele�ila je, do kraja godine, ne samo pozori�ni kontekst: govorimo o slu�aju Golubnja�a. Krajem decembra, Atelje 212 povla�i ve� prijavljen Kosan�i�ev venac, u znak protesta zbog nasilnog skidanja Golubnja�e sa repertoara Dramskog centra Srpskog narodnog pozori�ta, a Ognjenka Mili�evi� podnosi ostavku na vo�enje Pozorja mladih. Dramaturg Borka Pavi�evi� (Neko vreme u Salcburgu Jovana �irilova, Zenica) objavljuje da joj je, zbog zbivanja sa Golubnja�om, "du�nost da odustane od takmi�enja za nagrade". Zeni�ko pozori�te se, me�utim, izgovara "materijalnim razlozima", a zatim ipak kandiduje predstavu...
Novi, tek izabrani direktor Igara I�tvan Nemet, izjavljuje: "Prioritetni zadatak je da dosledno i principijelno ostvarujemo novi Dru�tveni dogovor o Sterijinom pozorju, kojim je ta institucija konstituisana na samoupravnim i delegatskim osnovama (...) upravo smo naj�iroj javnoj raspravi namenili Pravilnik o Jugoslovenskim pozori�nim igrama. Njime �e se, ubudu�e, regulisati svi odnosi na Pozorju, a bi�e sve manje nesporazuma...". A Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine, i pored silnog posla oko javnog izja�njavanja gra�ana o Golubnja�i, ipak nalazi vremena za javnu raspravu o uticaju Pozorja na pozori�ni �ivot u Pokrajini!
Selektor Ljubi�a Georgijevski (1983), pod pravom bara�nom vatrom od Makedonije do Slovenije, odlu�uje da, umesto Golubnja�e, "pozove" - praznu stolicu! Izabrao je sedam predstava, a doveo �est... Tako je Golubnja�a u odsustvu obele�ila festival koji je, ina�e, bio u znaku dva Hrvatska Fausta. Reditelj Slobodan Unkovski odbio je nagradu (re�irao je Hrvatskog Fausta u JDP-u), po�to je nije dobio i njegov glumac Predrag Miki Manojlovi�. Bilo je i komentara poput: "To �to se desilo Manojlovi�u, samo je nastavak Fausta"...
Tri i po meseca posle odluke o nagradama, na �iri (Kole �a�ule, Branko Ple�a, Semka Sokolovi�-Bertok, Tomislav Ketig, Sveta Jovanovi�) se obru�io i selektor Georgijevski! Putem "subjektivne ocene" retrospektivno se osvrnuo na "jedan amoralan i iracionalan potez", radi kojeg su sa zavr�ne sednice �irija izba�eni generalni sekretar, novi direktor i selektor Pozorja (protiv nagrade Manojlovi�u glasali su �a�ule, Ketig i Ple�a). Georgievski zahteva da se javnost obavesti o ovom pismu. �irokogrudo mu se udovoljava, �tavi�e, pismo �e biti objavljeno i u festivalskom Biltenu! �est meseci po zavr�etku Igara, javnost saznaje da je ostavku na �lanstvo u �iriju Ple�a dao - jo� 2. juna, po�to se na�ao na udaru Semke Sokolovi�-Bertok i Svete Jovanovi�a!
Nekako u to vreme, poklopio se i izbor novog predsednika Glavnog odbora. Ko �e zameniti Vidmara? "Ne�e biti nimalo lako na�i zamenu, ne zato �to nema ljudi koji bi to �to je Vidmar �inio mogli isto tako uspe�no raditi, nego zato �to izbor novog �oveka pretpostavlja i izbor novog opredeljenja Pozorja. Ukoliko novi �ovek na �elu Pozorja bude imao zadatak da opona�a Vidmara, taj sre�nik ne mo�e o�ekivati nikakvu bolju sudbinu od one koju imaju epigoni", izjavljuje Branislav Milo�evi�. Uskoro se znao "sre�nik": Kole �a�ule, koji je vodio Pozorje sve do "razdru�ivanja" dr�ave.
Nije ba� "opona�ao" Vidmara, te se, ve� u oprvoj godini njegovog mandata dogodio - Krle�a! Glembajeve, u zagreba�kom Dramskom kazali�tu "Gavela", dosta radikalno, re�irao je Petar Ve�ek. To Pozorje 1984, sa selekcijom D�evada Karahasana, donekle se, iz politi�ke, vratilo u pozori�nu pri�u. A na Festival se "vratio" i Du�an Jovanovi�, sa re�ijom Balkanskog �pijuna u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu.
Ali, Pozorje, kao ni jugoslovenski teatar uop�te, vi�e nije bilo mesto hrabrosti i ozbiljnog eti�kog preispitivanja. "... Selektorska podela na dve grupe (predstave postavangardnog manirizma i one iz faha politi�kog pozori�ta) do kraja je simplifikovala sada�nji trenutak jugoslovenskog pozori�ta. Polarizacija predstava po 'anga�ovanosti' je tendenciozno pojednostavljivanje, koje bi da u lepom vidi Politi�ko, a Politi�kom da prikrpi isklju�ivo Aktualno", komentarisala je dramaturg Lada Martinec.
Komentari�u ga i biv�i selektori. Georgij Paro tvrdi da "publika gleda dosadan teatar": "Nema toga selektora koji mo�e usmjeriti jugoslavenski teatar. Bili smo selektori u zanimljivim vremenima, kada su neke pojave u kulturi, dru�tvu i politici imale odjeka i u teatru. Na nama je bilo da budemo mediji-prenosioci, da osjetimo i prepoznamo te trenutke i da ih prezentiramo. Smije�no je re�i da sam ja doveo politi�ki teatar na Pozorje: samo sam ga osjetio i predstavio. U Stamenkovi�evo vrijeme do�lo je do radikalnih estetskih promjena u oblikovanju kazali�nog �ina, u odnosu prema tekstu i u na�inu izra�avanja teatra..."
Smejao se i Foreti�: "... Ali, Pozorje ne bi bilo Pozorje kada na njemu ne bi bilo i drugih komedija (osim Moj tata, socijalisti�ki kulak i Balkanski �pijun - SL. V.). One su se doga�ale svaki dan u Biltenu, televizijskim kronikama, �tampi, za okruglim stolovima. Komi�no je kada na� ugledni redatelj, republi�ki selektor za Hrvatsku, javno izjavi da je na�a kompletna kazali�na kritika pogubna za teatar (...) Komi�no je kada proradi gluma�ka sujeta, pa optu�i Okrugli sto da se dovoljno ne bavi glumcem (...) Komi�no je kada javno padne izjava da je za tim okruglim stolom sve izre�irano (...) Komi�no je kada jedan ovogodi�nji laureat na televiziji ka�e da je na ovom Pozorju sve dosadno i tu�no, pa da stoga radije ide na ozbiljan posao: popiti jedan gemi�t (...) Poslije dramati�nih godina, neki Pozorje zaista poku�avaju pretvoriti i cirkusku arenu...".
Treba napomenuti i da je, u to vreme, pozori�ta i publiku �irom zemlje ve� uveliko osvajao takozvani nacionalni repertoar. Poku�aji da se iz toga izvuku iole relevantne predstave, ili da se o�ive traumati�ne politi�ke teme (staljinizam je jo� intrigirao), nije dalo posebno atraktivan rezultat. Iz onoga �to je imao na raspolaganju, ipak, selektor 1985. Fabijan �ovagovi�, nastojao je da, uslovno re�eno, 30. godi�njicu Igara obele�i neveselim delom jugoslovenske epopeje: Krle�a (Sprovod u Terezienburgu), dva puta Bre�an (Sve�ana ve�era u pogrebnom poduze�u i Ne�astivi na filozofskom fakultetu), �najder (Confiteor), Peki� (Odbrana i poslednji dani), Mihi� (Sre�na nova 1949), Mihailovi� (Kad su cvetale tikve), �eligo (Ana), Popovi� (Mre��enje �arana). Samo koju godinu ranije, ovakav izbor teme ne bi digao na noge samo Pozorje i pozori�te.
Ovaj put, me�utim, koplja su ba�ena u trnje. "Umor je dominantan na ovom Pozorju. Tro�imo ideje, a ne ra�aju se nove... opona�aju�i stvarnost 48, predstave koje ovde gledamo uglavnom i same upadaju u tu stvarnost, pokoravaju joj se", izjavila je kriti�arka Mani Gotovac. Na to je �ovagovi�, koji je obe�ao predstave "za oko i du�u", podsetio na vreme petnaestak godina ranije, kada su komadi koje sada gledamo nasilno skidani sa repertoara: "Ne otkazuju politi�ari predstave, nego na� samostrah. Do�i �e do zasi�enja ovom materijom, a jo� nije sve re�eno. Zato sam, na primer, pozvao Kad su cvetale tikve. Da se ne ratuje �ute�i. Vi�e me zanimaju heroji nego �rtve."
Nije mu mnogo vredelo. Uokolo se ve� doga�ao dovoljno uzbudljiv, bolje re�i stresan teatar, na kojem je Pozorje ku�alo izdr�ljivost "zajedni�kog kulturnog prostora". A u �emu, ruku na srce, nije bilo i bez sopstvenog udela.